VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • “Evropi će jednog dana biti potreban Sjeverni tok dva”

    “Evropi će jednog dana biti potreban Sjeverni tok dva”

    Rusija se ne nada da će pokrenuti gasovod Sjeverni tok dva u skorije vrijeme, ali je uvjerena da će Evropi jednog dana biti potreban taj gasovod, bez obzira na to šta govore sada, saopšteno je danas iz Kremlja.

    “Infrastruktura tog gasovoda je spremna i neko vrijeme će u radnom stanju ležati na dnu mora. Baš taj projekat će Evropi biti potreban jednom, šta god da kažu. Za sada nema nade (za pokretanje)”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi Rojters.

    Berlin je zaustavio sertifikaciju tog gasovoda, koji ide po dnu Baltičkog mora i koji je dizajniran da udvostruči isporuke ruskog gasa direktno do Njemačku, nakon što je Moskva zvanično priznala nezavisnost dva otcijepljena regiona u istočnoj Ukrajini i pokrenula specijalnu vojnu operaciju u toj zemlji.

    Evropska komisija je u srijedu predstavila plan vrijedan 210 milijardi evra (220 milijardi dolara) u nastojanju da okonča oslanjanje Evrope na ruska fosilna goriva do 2027. i da ubrza prelazak na zelenu energiju.

    Potpredsjednik ruske vlade Aleksandar Novak rekao je danas da će Rusija preusmjeriti energente koje Evropa odbije u druge regione svijeta, uključujući Aziju, dodajući da će kupci na zapadu skuplje plaćati isporuke neruske energije.

  • Šolc: Mir nije moguć legalizovanjem osvojenih teritorija

    Šolc: Mir nije moguć legalizovanjem osvojenih teritorija

    Nemački kancelar Olaf Šolc odbacio je mogućnost da bi Rusija mogla da postigne mir sa Ukrajinom tako što bi legalizovala osvojene teritorije u toj zemlji.

    “Jasno je da Rusija ima samo jedan izlaz iz ove situacije, a to je dogovor sa Ukrajinom”, rekao je Šolc za RTL.

    A dogovor, kako je objasnio, nije moguć “diktiranim mirom” pri čemu se Ukrajini unapred napiše da treba da se odrekne svoje teritorije, prenosi Bild.

    Šolc je dodao da se neće ponoviti slučaj Krima gde je rat završen u smislu da nema pucanja, ali je povučena nova granica i gde samo čekaju da se sve vrati u normalu.

  • “Još ćemo se mi vratiti Sjevernom toku 2”

    “Još ćemo se mi vratiti Sjevernom toku 2”

    Projektu “Severni tok 2” ćemo se vremenom vratiti, a cjevovod je napravljen i napunjen tehničkim gasom, izjavio je ambasador Rusije u nemačkoj Sergej Nečajev.

    Projekat je spreman i može u svakom trenutku da bude pušten, dodao je on.

    Ipak, istakao je diplomata, “postoji političko naređenje da se ne koristi za gas iz Rusije”, preneo je Sputnjik.

    “Gde to vodi? Mislim da će to dovesti do dodatnog povećanja cena goriva i osnovnih proizvoda, uključujući hranu. Nadam se da će doći vreme i mi ćemo se vratiti tom projektu”, dodao je Nečajev.

    On je podsetio da su za realizaciju ovog projekta potrošena velika sredstva, uključujući i ona međunarodnih konzorcijuma.

    Izgradnja gasovoda Severni tok 2 je u potpunosti završena 10. septembra 2021. godine.

    Sputnjik je podsetio da je Nemačka, nakon što je Rusija priznala suverenitet Donjecke i Luganske Narodne Republike, zaustavila sertifikaciju gasovoda Severni tok 2, a ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok je ranije izjavila da je projekat faktički zamrznut.

  • Berbok: Rusija pokušava da izazove globalnu krizu gladi

    Berbok: Rusija pokušava da izazove globalnu krizu gladi

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok optužila je danas Rusiju da namjerno pokušava da izazove globalnu krizu gladi, blokrajući izvoz žitarica iz Ukrajine, prenosi Fajnenšal post.

    Ona je, obraćajući se na kraju trodnevnog sastanka ministara spoljnih poslova G7 u Njemačkoj, poručila da Grupa sedam najrazvijenijih zemalja hitno traži alternativne puteve za izvoz ukrajinskog žita.

    Berbok je navela da oko 25 miliona tona, koje je zaglavljeno u ukrajinskim lukama, “hitno potrebno svijetu”.

    “Svaka tona koju možemo da izvučemo malo će pomoći da se izborimo sa krizom gladi. U situaciji u kojoj smo, svaka nedjelja se računa”, navela je Berbok.

    Ona je optužila Rusiju da je zbog njenih postupaka “snabdijevanje prekinuto, a cijene rastu” širom svijeta.

    “Rusija je odlučila da premjesti rat u Ukrajini u druge države u obliku ‘rata za žito'”, tvrdi Berbok, a dodaje TASS.

    Ministari spoljnih poslova zemalja članica G7 obećali su danas da će pojačati ekonomsku i političku izolaciju Rusije, nastaviti da snabdijevaju Ukrajinu oružjem i raditi na ublažavanju globalne nestašice hrane kao posljedice rata.

  • Specijalni izaslanik Njemačke poručio Srbiji: Ne možete sjediti na dvije stolice, mi nismo glupi

    Specijalni izaslanik Njemačke poručio Srbiji: Ne možete sjediti na dvije stolice, mi nismo glupi

    Od 1. marta ove godine, Manuel Sarrazin ekspert za istočnu Evropu i političar Zelenih, prvi je specijalni predstavnik njemačke vlade za zapadni Balkan. On je danas stigao u Beograd kako bi se sastao sa predsjednikom Aleksandrom Vučićem.

    Sarrazin je nedavno boravio u Srbiji u delegaciji njemačke ministrice vanjskih poslova Annalene Baerbock koja je tom prilikom poručila da države kandidatkinje za članstvo u EU moraju uskladiti svoje stavove sa pozicijama EU na putu za članstvo referirajući se na izazove odnosa sa Ruskom Federacijom.

    Specijalni predstavnik Njemačke za zapadni Balkan nedavno je izjavio kako je u interesu srbijanskih političara da zauzmu jasnu poziciju te da pogledaju šta se trenutno događa Ukrajini koja je također vjerovala u ruska obećanja.

    “Moj utisak je da niti jedan od Putnovih argumenata nije nov. To je stara konstrukcija ruske vlade koja se podgrijava nevjerovatnim tvrdnjama kako je u Ukrajini došlo do rata. Ruska propaganda se zasniva na tome da ponavljanjem narativa njih stavi nama u glavu. To je kolonijalni rat i to je Putinov cilj”, kazao je za N1 Sarrazin.

    U Srbiji bi se trebao sresti i sa predstavnicima opozicije.

    “Moj utisak je da je mnogo lakše od navodnog bratstva sa Rusijom, što ste dalje od nje na mapi. Ja sam 18 puta bio u Ukrajini. Mislim da je ljudima u Srbiji lakše da tvrde da imaju neke bliske veze sa narodom Rusije ako nisu u neposrednoj blizini zločinačkog utjecaja tih ljudi”, mišljenja je Sarrazin.

    Evropski zvaničnici već su nekoliko puta direktno naglašavali kako je važno da se zna da je Srbija strateški opredijeljena za ulazak u blok uprkos istraživanjima javnog mnijenja čiji rezultati govore da je većina građana u ovome trenutku protiv ulaska u EU.

    “Mislim da morate imati sasvim jasan stav o ovome ratu. Očekujemo da to političari u Srbiji i vlada zajedno iznesu ne samo riječima već i djelima. Očekujemo od Srbije da se uskladi u sankcijama EU prema Rusiji. Svako ko u Srbiji racionalno razmišlja, bliskost sa EU će više cijeniti no onu sa Rusijom”, kazao je Sarazzin.

    Smatra kako je Srbiji i politici Vučića u prethodnim godinama bila važna ravnoteža između dva bloka.

    “Mi nismo glupi, mi to vidimo. Sada je jasno da su se vremena promijenila. Očekujemo od politike u Srbiji da nam da znak da je i ona to shvatila”, naglasio je specijalni predstavnik Njemačke.

  • U Njemačkoj moguć nedostatak benzina zbog embarga na rusku naftu

    U Njemačkoj moguć nedostatak benzina zbog embarga na rusku naftu

    Njemačka bi se mogla suočiti sa nedostatkom benzina usljed embarga na rusku naftu, izjavio je njemački ministar ekonomije Robert Habek.

    On je za televiziju RTL rekao da Vlada Njemačke radi na potencijalnim rješenjima.

    “Nažalost, ne može se isključiti mogućnost da će zaista biti deficit. Možemo to da riješimo, ali je moguće da će neko vrijeme biti premalo nafte, a samim tim i benzina. To se ne može isključiti. Naravno, radimo na tome da osiguramo da se to ne desi”, istakao je Habek.

    Predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je juče šesti paket antiruskih sankcija koje su, kako navodi “Sputnjik”, usmjerene ka Sberbanci i tri državna ruska emitera, kao i prema visokorangiranim vojnim zvaničnicima i pojedincima koji su uključeni u vojnu operaciju u Ukrajini.

    U paketu sankcija je i postepeni embargo na rusku naftu. Pojedine evropske zemlje koje u velikoj mjeri zavise od ruske nafte, kao što su Mađarska i Slovačka, mogu da dobiju izuzeće od embarga.

  • Demonstrantima naređeno da zamotaju ukrajinsku zastavu

    Demonstrantima naređeno da zamotaju ukrajinsku zastavu

    Berlinska policija, koja je ranije zabranila isticanje političkih simbola danas i sutra, natjerala je demonstrante da zamotaju zastavu Ukrajine dugu 25 metara blizu sovjetskog spomenika u okrugu Tirgarten u Berlinu.

    “Naše kolege su osigurale da bude zamotana ukrajinska zastava duga 25 metara”, saopštila je policija na Tviteru, a istu vijest objavila je televizija RBB.

    Blizu spomenika obilježena je godišnjica završetka Drugog svjetskog rata u organizaciji Ambasade Ukrajine.

    TASS podsjeća da se zabrana isticanja zastave ne odnosi na diplomate i zvanične delacije.

    Kod pomenute lokacije u Berlinu održava se nekoliko mitinga podrške Ukrajini. U međuvremenu, pojedini demonstranti protestovali su zahtijevajući odlazak ambasadora Ukrajine u Njemačkoj Andreja Melnika, objavio je list “Berliner morgenpost”.

    Berlinska policija saopštila je ranije da namjerava da svede na minimum mogućnost sukoba i provokacija tokom mitinga posvećenih završetku Drugog svjetskog rata u Evropi i Danu pobjede nad nacističkom Njemačkom.

    S tim u vezi, policija je zabranila isticanje ruskih i ukrajinskih zastava, nošenje vojnih uniformi i pjevanje pjesama iz ratnog perioda. Izuzetak su diplomate, zvanične delegacije i veterani.

  • Zelenski pozvao Šolca u Kijev 9. maja: “Moćan politički korak”

    Zelenski pozvao Šolca u Kijev 9. maja: “Moćan politički korak”

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je danas njemačkog kancelara Olafa Šolca da preduzme “snažan korak” i posjeti Kijev 9. maja, na datum kada Rusija obilježava pobjedu Sovjetskog Saveza u Drugom svjetskom ratu.

    On je uputio ponovljeni poziv Šolcu, nakon što su odnosi dvije zemlje narušeni kada je njemački predsjednik Frank-Valter Štajnmajer prošlog mjeseca spriječen u namjeri da posjeti Kijev, prenosi Rojters.

    “On je pozvan u Ukrajinu i taj poziv je otvoren, već neko vrijeme. On može da napravi ovaj veoma moćan politički korak, da dođe ovdje 9. maja, u Kijev. Ne objašnjavam značaj, mislim da ste dovoljno kulturni da razumijete zašto”, rekao je Zelenski u video obraćanju u britanskom analitičkom centru Četem Haus.

    Dan pobjede 9. maja jedan je od najvažnijih državnih praznika u Rusiji, sjećanje na sovjetsku žrtvu u pobjedi nad nacističkom Njemačkom u onome što je u Rusiji poznato kao Veliki otadžbinski rat.

    Zelenski je u svom video obraćanju u Četem Hausu optužio Rusiju za situaciju u opkoljenom Marijupolju, koju je opisao kao “mučenje” i izjavio da sa Moskvom “ne može da bude pregovora dok se tamo ubijaju civili i vojnici koji mogu da budu evakuisani”. Marijupolj je pretrpio najrazorniju opsadu u desetonedjeljnom ratu, a ogromna čeličana Azovstalj iz sovjetske ere je posljednji dio grada koji je još uvijek u rukama ukrajinskih boraca, navodi britanska agencija.

    Ukrajinski predsjednik izjavio je danas i da Rusija misli da može da izbjegne optužbe za ratne zločine prietnjama nuklearnim napadom.

    “Danas je 72. dan rata i još mu se ne nazire kraj, a mi ne vidimo bilo kakvu spremnost ruske strane da ga okonča”, dodao je Zelenski, prenosi Rojters.

  • Cijene rastu, Nijemci strahuju od velike krize

    Cijene rastu, Nijemci strahuju od velike krize

    Građani Njemačke s velikom zabrinutošću prate situaciju u vezi s rastom cijena u svim oblastima života, ali i sa mogućim problemima u isporuci ruskog gasa, pa strahuju od velike krize i pada standarda.

    Stanovnici Berlina podijelili su s ekipom Tanjuga strepnju da bi situacija mogla da bude i gora i da će se sve teže preživljavati sa sadašnjom platom ili penzijom, jer inflacija u Njemačkoj već mjesecima raste i proteklog mjeseca oborila je rekord sa 7,4 odsto, dok su cijene namirnica skočile između 20 i 40 odsto, a energenata iznad 40 odsto.

    Penzioneri kažu da već sada jedva “krpe kraj s krajem”, i da je sve teže živjeti s penzijom, jer im nakon plaćanja svih računa, ostaje sve manje za bilo šta drugo.

    Ipak, dok su jedni duboko zabrinuti za blisku budućnost i predviđaju da će ova kriza trajati još najmanje dvije godine, ima i onih koji su uvjereni da će sukobi u Ukrajini brzo proći, kao i da će vlada reagovati i vratiti cijene na podnošljivi nivo.

    Starija Nijemica kaže da želi da razmišlja pozitivno iako su poskupljenja teško pogodila mnoge ljude.

    Na pitanje da li očekuje veću krizu na jesen i zimu, rekla je da ne zna šta će biti i da se nada da će vlada naći gas u nekoj drugoj zemlji, ali da će on svakako biti skuplji od ruskog.

    Utisak jednog penzionera iz Berlina je da je situacija strašna i da tako nešto do sada nije vidio.

    “Od korone, cijene neprestano rastu. Radnici su, prije svega, žrtve. Ja sam sada penzioner, dobijam oko 900 evra, a za kiriju dajem 500 evra, kako da živim od toga. Nadam se da će vlada uspjeti da ublaži posljedice krize”, rekao je on.

    Strahuje kako će se razvijati situacija na jesen i zimu i priznaje da je veoma pesimističan, posebno za buduće generacije, kojima predviđa teži život.

    Jedan mlađi Nijemac, koji je doskora živio u inostranstvu, smatra da je problem što su Berlin i Hamburg postali kapitalistički gradovi, u kojima su bogati pokupovali sve, pa rođeni Berlinci nemaju na raspolaganju ni stanove koje mogu sebi da priušte.

    Kazao je da vlada ne gradi više socijalne stanove, već samo “nekretnine za bogate”.

    I za njega je skok cijena veliki problem, a uvjeren je da će cijena grijanja rasti.

    Da su poskupljenja problem velike većine, saglasan je još jedan mlađi stanovnik Berlina, koji kaže da su posebno ugroženi oni koji rade u zdravstvu ili socijalnoj zaštiti, a imaju mala primanja.

    On, međutim, kaže i da su poskupljenja sasvim normalna stvar kada nedostaju sirovine i kada zemlje koje su bile glavni izvoznice, više ne isporučuju robu.

    “Ne bih uopšte da razmišljam šta će doći. Šta bude biće. Ne možemo to sprečiti”, njegov je zaključak.

    Starija Njemica ističe da za nju rast cijena za sada nije problem, pošto je još u radnom odnosu.

    “Meni još nije tako strašno, jer još radim, ali za godinu dana idem u penziju i imaću 1.000 evra manja primanja, a onda će mi život sigurno biti teži”, zabrinuta je ona zbog onoga što je čeka, jer, kako kaže, ne vjeruje da će trenutna kriza brzo proći.

    Ubijeđena je da će, kaže, da će trajati najmanje dvije godine.

    U Njemačkoj su građani, osim sa poskupljenjima, suočeni i s nestašicama u prodavnicama.

    Zbog velike potražnje, a usljed pravljenja zaliha, ali i manjih isporučenih količina, u prodavnicama je ograničena količina suncokretovog ulja, rafovi s uljem često su prazni, pa je potrebno obići više prodavnica, ne bi li se pronašla ta namirnica.

    Međutim, u turskim prodavnicama recimo ima ulja, ali je – čak četiri puta skuplje.

  • Šolcove “tri mine” za Beograd

    Šolcove “tri mine” za Beograd

    Ako je suditi po porukama njemačkog kancelara Olafa Šolca posle teškog razgovora s Vučićem, pred Srbiju je stavljena “nepristojna ponuda”, pišu mediji.

    Reč je o tome, pišu Novosti da se Srbija uslovljava – ulazak u Evropsku uniju u zamenu za sporazum sa Prištinom kojim se faktički priznaje Kosovo, “disciplinovanje” Republike Srpske i odricanje od Rusije.

    Naslednik Merkelove, koji očigledno ima namere da Nemačka preuzme palicu u dijalogu Beograda i Prištine, najpre je posle susreta sa premijerom privremenih institucija na KiM Aljbinom Kurtijem rekao da je neupitno da je “Kosovo za Nemačku država i da će Priština dobiti podršku za ulazak u međunarodne institucije”.

    Nakon razgovora sa Vučićem naglasio je da je potreban sveobuhvatni sporazum i da sve što je dogovoreno mora da se poštuje. Iz svega ovoga jasno je da je manevarski prostor Srbije prilično sužen i da se maltene postavlja i pitanje: “Treba li pregovori da se vode ako se njihov ishod, makar što se tiče novopečenog moćnog medijatora iz Berlina, unapred zna?

    U kom pravcu će dalje ići dijalog, sada je nepoznanica. Posle neformalne večere u Berlinu Vučića, Kurtija i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, zna se samo da će se 13. maja sastati pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, a tema bi trebalo da budu registarske tablice.


    Vučić je, sumirajući posetu, prilikom koje se susreo i sa šeficom diplomatije Analenom Berbok, ukazao da Srbija ne može da menja stavove Nemačke ni po pitanju Kosova, a ni po bilo čemu drugom. Na pitanje da li je bilo pritisaka da Srbija prizna Kosovo ili uvede sankcije Rusiji, rekao da su “izjave samo slabije ogledalo onoga što se dešavalo na samom sastanku i da je pozicija Srbije teška i komplikovana”.

    “Razgovori su bili teški, ali sam zadovoljan velikim interesovanjem nemačke vlade za razgovore sa Srbijom. Pričali smo o svim važnim pitanjima. Neki delovi nisu bili jednostavni i laki, ali ne može uvek da se izabere lak put. Razgovor na večeri je bio veoma težak. Nemački predstavnici insistirali su da ono što je potpisano u Briselskom sporazumu mora da se sprovede. Nastaviće se razgovori. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković ide u Brisel 13. maja da pokušamo nešto da dogovorimo. Za Beograd je problem to što neki odbijaju da uopšte govore o Zajednici srpskih opština, ali je važno što su svi nemački predstavnici govorili da potpisano mora da se sprovede. Sada vidite da i ono za šta smo bili kritikovani postaje naša tačka oslonca, i da ono za šta su govorili da je loše po nas, sada drugi ne žele da primene”, rekao je u četvrtak Vučić.

    Vučić je dodao i da je sve što je Šolc rekao pred novinarima o tome da krivi Milorada Dodika za situaciju u Bosni i Hercegovini, da Srbija treba da prati stav EU o pitanju sankcija Rusiji i šta treba da se uradi oko KiM, rekao i njemu na sastanku, i to u snažnijoj formi. Ipak, istakao je da je “važno razgovarati sa Nemačkom, jer je to najsnažnija evropska zemlja u svakom smislu i za nas najvažnija”.

    A, posle Berlina, Vučićeva simultanka sa nemačkim zvaničnicima nastavljena je i u Beogradu. On se sastao sa ministarkom odbrane Kristin Lambreht, koja je ponovila stavove Šolca.

    “Mnogo puta govorio sam da podržavamo teritorijalni integritet BiH. Bar 6.000 puta. Zamolio bih vas da malo uđete u naše cipele. Podsećam da 1999. godine nikoga nije interesovao teritorijalni integritet Srbije. Svi kojima su puna usta teritorijalnog integriteta, zaboravljaju na Rezoluciju 1244. Molim vas za samo malo poštovanja prema zemlji u kojoj je ubijeno 82 dece tokom NATO bombardovanja. Mora da se pronađe kompromisno rešenje, a ne nametnuto. Molim vas da jednoj suverenoj zemlji dozvolite da ima pravo da iskaže svoje rezerve prema određenim pitanjima. Nemojte da nam branite da imamo pravo na sopstveni stav i mišljenje”, istakao je predsednik odgovarajući na pitanje Dojče velea o pozicijama Srbije.


    Kurti je posle “berlinske epizode” nastavio po svome. Istakao je da “nema napretka u dijalogu, jer se Beograd nije udaljio od bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, niti od lidera Rusije Vladimira Putina i da Vučić ne menja stav o zahtevu za međusobno priznavanje”:

    “Stavovi predsednika našeg severnog suseda su stari i moje insistiranje je naravno na sporazumu koji je obavezujući, u potpunosti normalizuje odnose naše dve zemlje, fokusirajući se na međusobno priznavanje. Ali u tom pogledu ne mogu da kažem da postoji napredak. Već je i međunarodnim faktorima jasno da je Srbija ta koja mora da se promeni, da bismo imali rešenje za sporazum”, rekao je Kurti.

    On je u intervjuu za Dojče vele rekao da treba da se izvrši pritisak da Beograd mora da prihvati kosovska dokumenta zbog stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta koje podrazumeva Berlinski proces. Na pitanje da li može da prihvati formiranje Zajednice srpskih opština, istakao je da “trenutni odnosi sa Beogradom nisu normalni i da ih treba normalizovati”.

    Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za “Novosti”, da poruke Šolca, na prvo slušanje, nisu tako negativne kako je očekivano, ali da tu leže potencijalne zamke:

    “Šolc evidentno želi da obnovi proces tzv. normalizacije odnosa između Beograda i Prištine zbog krize na istoku Evrope. Očigledno je da je to zadatak koji je Nemačka preuzela na sebe u ime Zapada, a takav proces, po njihovim shvatanjima, može da se završi samo na jedan način – da Srbija prizna Kosovo. Mi ne možemo to da prihvatimo, ni formalno ni neformalno ne možemo da priznamo KiM, to bi za nas bila kapitulacija i uvod u novo razbijanje Srbije, jer bi se posle toga pritisak preneo na druge tačke, od Vojvodine, Raške oblasti do RS. Krenuli bi u razbijanje tzv. srpskog faktora i tu moramo da držimo liniju odbrane, odnosno da ne pristajemo na ulazak Kosova u UN i da ne dozvolimo da jača prisustvo Prištine na severu.”

    Anđelković, pak, ukazuje da nam se isplati da, kao što oni sa nama igraju igre mačke i miša, i mi donekle učestvujemo u toj igri kako bismo kupovali vreme dok se stvari ne smire na istoku Evrope.

    “Ako frontalno odbijamo bilo kakve pregovore, krenuće na nas đonom. Treba da učestujemo u igri, ali ne da dajemo ustupke, treba retorički da nastupamo “ružičasto”, kao što i oni rade, ali da budemo čvrsti tokom samog procesa.”

    Sagovornik Novosti predviđa da će Berlin probati da za kratko vreme privoli Kurtija da formira ZSO, ali tako da ona više podseća na nevladinu organizaciju, bez konkretnih izvršnih ovlašćenja. Onda će to da nam nude kao kompenzaciju za naše dalje približavanje Zapadu i odricanje od Rusije. Anđelković smatra da bi, ukoliko Srbija tako nešto prihvati, Zapad posle toga zahtevao priznavanje Kosova i preko noći tehničke pregovore pretvorio u statusne.