VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • Golob poručio Scholzu: Zemlje Zapadnog Balkana su 20 godina u evropskoj čekaonici, to je predugo

    Golob poručio Scholzu: Zemlje Zapadnog Balkana su 20 godina u evropskoj čekaonici, to je predugo

    Premijer Slovenije Robert Golob boravi u prvoj bilateralnoj posjeti Njemačkoj, a danas se u Berlinu sastao sa njemačkim kancelarom Olafom Scholzom. Tokom posjete, Golob je govorio i o potrebi da se ubrza proces integracije država u Evropsku uniju.

    Premijer Slovenije tokom današnje posjete je istakao kako je Njemačka najvažniji vanjskotrgovinski partner Slovenije, a od priznanja nezavisnosti i njen najveći prijatelj i saveznik.

    Ključne poruke koje je Golob poslao tokom prve bilateralne posjete njemačkom kancelaru Olafu Scholzu su da postoje sinergije između evropskih zemalja koje se mogu iskoristiti kako bi kontinent ovu zimu preživio bez prisilnih redukcija, uz adekvatnu uštedu plina.

    “Da bi se to postiglo, Evropska unija mora raditi zajedno, ujedinjena. Moramo učiniti sve da smanjimo ovisnost o fosilnim gorivima, pri čemu su ulaganja u solarnu energiju i energiju vjetra izuzetno važna”, istakao je Golob.

    Naglasio je da EU mora nastaviti pomagati Ukrajini politički, vojno i humanitarno, a govorio je i o integraciji država Zapadnog Balkana u EU.
    “Zemlje Zapadnog Balkana su već 20 godina u evropskoj čekaonici. Ovo je predugo i stoga u ovim zemljama raste apatija. Njemačka i Slovenija će učiniti sve da pristupnom procesu daju novi zamah. I konkretan rezultat: članstvo u Evropskoj uniji”, poručio je Golob.

    Navodno bi samit država Zapadnog Balkana trebao biti održan u novembru ove godine u Berlinu.

  • Opasna odluka

    Opasna odluka

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocenio je kao opasnu odluku Kanade da vrati Nemačkoj rusku turbinu za gasovod Severni tok 1.

    Zelenski je u video obraćanju podsetio da je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo predstavnika Kanade zbog, kako je ocenio, apsolutno neprihvatljivog isključenja iz režima sankcija prema Rusiji, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Zelenski smatra da je zapravo reč o transferu u Rusiju i postavlja pitanje ako Moskva može da dobije takvo izuzeće od sankcija, kakve će izuzetke tražiti sutra.

    Prema njegovom mišljenju, to je veoma opasno pitanje i to ne samo za Ukrajinu, već i za sve zemlje demokratskog sveta.

    Zelenski tvrdi da će odluka o izuzeću od ankcija u Moskvi biti shvaćena isključivo kao znak slabosti i da sada nema sumnje da će Rusija pokušati ne samo da maksimalno ograniči, već da u najkritičnijem trenutku potpuno obustavi isporuke gasa Evropi.

    Predsednik Ukrajine dodaje da je još moguće preispitati odluku o turbini i ocenjuje da Rusija nikada nije igrala po pravilima u energetskom sektoru i da neće igrati sada ako ne vidi snagu.

  • Šta će biti ako Rusi ukinu gas Njemcima?

    Šta će biti ako Rusi ukinu gas Njemcima?

    Njemačka, četvrta po veličini ekonomija sveta, sprema se za sve scenarije uključujući i kompletnu obustavu dotoka ruskog gasa.

    Naime, mnogi to očekuju nakon što se završi desetodnevno održavanje ključnog gasovoda Sjeverni tok 1.

    Danas su počeli radovi na održavanju gasovoda koji ruski gas dovodi direktno u Njemačku, ali u Berlinu strahuju da se to koristi u Kremlju za politički pritisak na Zapad, što zvanična Moskva negira, piše Rojters.

    Britanska agencija pozabavila se rizicima koji bi se pojavili ako se prekid u snabdjevanju produži ili gasovod nakon održavanja proradi smanjenim kapacitetom.

    “21. jul kritičan datum za celu Evropu”

    Zašto je Severni tok 1 tako krucijalan?

    To je pojedinačno najveća ruta za dotok ruskog gasa u Nemački, sa 55 milijardi kubnih metara godišnje gasa. Poređenja radi, Nemačka je prošle godine potrošila ukupno 100 milijardi kubika gasa.

    Tranzit ruskog gasa kroz Poljsku je prekinut ove godine a kroz Ukrajinu je ugrožen ratom.

    Polovina nemačkih domaćinstava oslanja se na gas za grejanje, naročito od oktobra do marta i ako Severni tok 1 ne proradi to će ugroziti planove o punjenju podzemnih skladišta gasa za zimu.

    U njima bi se, teorijski moglo smestiti gasa za oko 2-2,5 meseci nacionalnih potreba za tim energentom, ali su ona samo 64,6 odsto popunjena, dok je cilj za 1. oktobar da budu 80 odsto puna.

    Zbog Njemačke napravljen izuzetak od sankcija: Kanada vraća turbine Severnog toka 1

    U međuvremenu je tražnja za alternativnim izvorima gasa skočila širom sveta a cena je uzletela, otkada se tražnja oporavila po prolasku pandemijskih ograničenja.

    Kako i kada bi Njemačka mogla da ograniči potrošnju gasa?

    Ako bi Njemačka pokrenula svoj plan za hitne situacije iz tri faze, regulator gasne mreže (Bundesnetzagentur) morao bi da obezbedi da se gas pravično raspodeli. Tu fazu bi pokrenula izuzetno velika potražnja gasa, ili značajno smanjenje snabdevanja, na primer, ako Severni tok 1 ostane zatvoren i nakon održavanja.

    Nemačka je u drugoj fazi od 23. juna kada je protok tim gasovodom smanjen na 40 odsto kapaciteta, piše britanska agencija.

    Koji sektori su najviše ugroženi?

    Najugroženiji je hemijski sektor, ali i proizvođači čelika, stakla i papira jher su to najveći nemački industrijski potrošači gasa, ali bi efekti obustave snabdevanja zahvatili brojne druge grane, sve do proizvodnje hrane hrane i porcelana.

    Industrija aluminijuma, sa obrtom od 22 milijarde evra i 60.000 zaposlenih, oslanja se na gas za topljenje i reciklažu sirovine. Tu je industrija papira, čiji je obrt 15,5 milijardi evra godišnje a ima oko 40.000 zaposlenih. Operateori kažu da su papir i karton pritom od vitalnog značaja za hranu, lekove i higijenske potrpštine.

    Šta rade kompanije?

    Najveći njemački uvoznik gasa Uniper zatražio je državnu pomoć za spasavanje za koju se može čuti da iznosi i do devet milijardi evra, a i druga javna preduzeća imaju slične probleme.

    Vodeći proizvođač čelika Tisen Krup spremio je plan za slučaj prestanka snabdevanja gasom, jer prema rečima portparola firme, korišćenje nafte i uglja nije moguće. Ukoliko mu se određena minimalna količina gasa ne obezbedi, fabrike će morati da se ugase a moguća je određena, ne mala, šteta za pogone u tom slučaju.

    Samnjivanje dotoka gasa za fabrike aluminijuma za 30 odsto značilo bi da polovina njih mora da ode u mirovanje, navodi industrijska grupa Aluminijum Dojčland. Glavni akteri su tu Hydro Aluminium, Speira i Trimet.

    Hemijski koncern BASF mora da održi snabdevanje gasom makar na 50 odsto od svoje maksimalne tražnje pa bi rusko zavrtanje slavine pokrenulo plan kompanije za hitne slučajeve.

    Šta bi bilo s ekonomijom?

    U do sada najmračnijim predviđanjima, Bavarian vbw industry group navodi da bi Njemačka privreda izgubila 12,7 odsto u drugoj polovini godine u slučaju potpune obustave dotoka ruskog gasa.

    Sociopolitički rizici

    Očekuje se da bi socijalni pritisci zbog gasa dali krila populistima krajnje desnice i levice u političkom spektru, što bi potencijalno uticalo na nacionalni kurs ubuduće.

    Zvanični Berlin je odobrio zakon koji zadržava otvorene opcije za direktno regulisanje previsokih cena ili alternativno nastojanje da se teret povećanja rasporedi među korisnicima.

  • Njemci u škripcu?

    Njemci u škripcu?

    U njemačkoj armiji mnogi tenkovi i helikopteri ne rade, a vojnicima nedostaje čak i toplijeg donjeg veša.

    Da li takva vojska može da odgovori na plan NATO da masovno pojača trupe na istočnom krilu?

    Jedinice NATO za brzo delovanje zamišljene su kao “hitna pomoć” ovog vojnog saveza. U roku od 48 sati bi trebalo da budu bilo gde, ako zatreba.

    Prošle sedmice je na samitu Alijanse u Madridu utanačeno da se na istoku Evrope broj vojnika ovih trupa poveća sa 40.000 na čak 300.000. To je odgovor na rusku agresiju u Ukrajini.

    Ali, to dovodi u neprilike nemački Bundesver koji, prema najavama ministarke odbrane Kristine Lambreht (SPD), treba da stavi na raspolaganje 15.000 pešadinaca. Od toga će tri do pet hiljada biti u Litvaniji, gde je trenutno samo hiljadu nemačkih vojnika.

    Uz to, Nemačka treba da da 65 aviona, 20 brodova, kao i jednu elitnu jedinicu komandosa KSK.

    Pitanje je da li je Bundesver u stanju da to sve obezbedi. Jer, od kraja Hladnog rata dosta se štedelo u vojsci. Nedavno je za poseban program opremanja Bundesvera opredeljeno vrtoglavih sto milijardi evra, ali će to potrajati.

    Što pre u šoping
    Krajem aprila je Lambreht u Bundestagu govorila o lošem stanju armije. “Na papiru imamo 350 tenkova tipa Puma, a zapravo je njih 150 spremno za upotrebu”, rekla je ona. Ili borbeni helikopter Tigar: od 51 takve mašine, samo devet su u letnom stanju.

    Nedostaje pancirnih prsluka, ruksaka, uređaja za noćno osmatranje, čak i toplog donjeg veša kakav je neophodan za trupe koje idu na hladni istok Evrope.

    Andre Vistner, predsednik Udruženja Bundesvera – neke vrste sindikata nemačkih vojnika – kaže da sto milijardi nije dovoljno, da verovatno treba dvostruko više. “Ogroman je izazov da se preuzmu ovi zadaci u trenutku kad imamo najmanji Bundesver svih vremena”, rekao je on za javni servis ZDF.

    Trenutno nemačka armija ima 183.000 vojnikinja i vojnika.


    Stratezi se još savetuju na šta potrošiti pare. “Regali su prazni”, kaže Kristijan Meling iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. “Tržište vojne opreme nešto proizvodi tek kad kažete šta hoćete. Ne može tenk da se kupi na izvol'te kao u supermarketu”.

    “Ako Bundesver želi da dobije potrepštine, uskoro će morati da se poruči kako bi se kupili tenkovi, artiljerija i ostalo”, upozorava Meling za DW.

    Nedostaci u opremi, poput uređaja za komunikaciju i satelita, mogu se zabašuriti u mirnodopska vremena, kaže Meling. “Ali u ratna se ti deficiti brutalno vide. Ko ih nema, može da izgubi glavu”.

    Smena epoha
    Stručnjaci govore o novoj epohi u kojoj Nemačka mora da se oprosti od strategije uzdržavanja.

    “Kontingenti NATO koji su sada na istočnom krilu na Baltiku, zamišljeni su kao neka vrsta žičane ograde”, kaže nam Frank Zauer sa Bundesverovog univerziteta u Minhenu. Ideja je bila da se spreči ili uspori mogući upad ruskih trupa, i tako dobije na vremenu.

    “Ali s obzirom na ruski rat u Ukrajini, sada se rezonuje da žičana ograda nije dovoljna. Moramo od početka da budemo sposobni za odbranu. Zato je zaključeno ovo masovno povećanje trupa”, navodi Zauer.

    Profesor dodaje da bi Nemačka uz to mogla da ima ulogu čvorišta u kojem se obavljaju logistički zadaci. Promene će, smatra, biti trajne po Bundesver jer nastupa nova epoha.

    “Da li možemo da uspemo? Rekao bih da možemo. Ali, da li ćemo uspeti? To ne znam jer je izazov veliki”, zaključuje Zauer.

  • Njemačka blokira 9 milijardi evra pomoći Ukrajini

    Njemačka blokira 9 milijardi evra pomoći Ukrajini

    Njemačka je više od mjesec dana blokirala paket pomoći od 9 milijardi evra koji bi trebao predstavljati glavni oblik podrške EU Ukrajini.
    Zastoj, koji su potvrdili različiti protagonisti i u Kijevu i u Briselu, mogao bi biti jedan od razloga koji je juče nagnao Volodimira Zelenskog da iznenada i prilično brutalno smijeni ukrajinskog ambasadora u Berlinu Andrija Melnika.

    Međutim, postoji još jedan razlog za nervozu ukrajinskog predsjednika. Postoji sumnja da se berlinska vlada sprema prekršiti neke sankcije Moskvi kako bi povratila isporuku ruskog plina kroz gasovod Sjeverni tok, piše Corriere Della Sera, prenosi “Klix.ba“.

    Oba pitanja danima muče ukrajinsku vladu i odnose s Briselom, a rješenje još nije na vidiku. Njemačko protivljenje paketu pomoći izgleda da nije povezano sa gasnom krizom, tako da vjerovatno ne odražava pokušaj Berlina da se dodvorava Moskvi baš dok Kremlj manevrira da prekine snadbijevanje Evrope energijom. Ipak, prepreke Berlina za kreditiranje Ukrajine ostaju ogromne.

    Ideju o pomoći od 9 milijardi potvrdili su svi čelnici Evropske unije krajem maja. Projektom su predviđeni krediti u Kijevu koji se otplaćuju nakon 25 godina i efektivno bez kamate, zahvaljujući sredstvima koja bi Evropska komisija sama prikupila izdavanjem duga za koji garantuju evropske države na tržištu. Ali Njemačka, najveći i najčvršći garant tog oblika evroobveznice, protivi se, a nakon što je prethodno dala saglasnost.

    Njemačkom ministru finansija, liberalu Kristijanu Lindneru, ne sviđa se činjenica da Brisel pribjegava zajedničkom evropskom dugu u ukrajinskoj krizi nakon što je to učinio tokom pandemije.

    Za sada je ministar dao saglasnost samo na prvu tranšu od milijardu, čiji bi prihod Kijevu trebalo da bude isplaćen do jula. U međuvremenu, vrijeme prolazi, Kijev tvrdi da mu je potrebna pomoć od 5 milijardi dolara mjesečno, a hipoteza je da Ukrajina neće platiti 900 miliona evra vanjskog duga u septembru.

    Zamršenije je pitanje gasa namijenjenog Njemačkoj. Ruski Gazprom najavio je prvo smanjenje isporuka kroz Sjeverni tok za 60 posto, a zatim drugo do 90 posto zvanično između 11. i 21. jula, nudeći kao opravdanje tehnički razlog. Gasovod u ruskom dijelu radi na smanjenom nivou, jer nedostaje Siemens turbina, već poslata na popravku u Njemačku i nikad vraćena jer je podložna sankcijama.

    Stoga, prema Moskvi, Njemačka ostaje bez gasa jer primjenjuje evropske mjere protiv Rusije.

    Uostalom, blokada tehnoloških i industrijskih rezervnih dijelova smatra se najefikasnijim oružjem u evropskim rukama za slabljenje Rusije i njenog režima. U međuvremenu, Siemens je poslao Gazpromovu turbinu na popravku u Kanadu, što ju je zapravo kočilo u primjeni sankcija.

    Prije dva dana došlo je do prekretnice koja je Zelenskog razbjesnila: ministar ekonomije Robert Habeck, lider Zelenih, zatražio je i dobio povrat turbine iz Kanade u Njemačku, dajući jasne znake da želi da je vrati u Rusiju.

    “Ako postoji pravni problem za Kanadu, tražim da se turbina ne otpremi u Rusiju, već nama. Primorani smo da pitamo teška srca – rekao je Habeck.

    “Potrebne su nam sposobnosti Sjevernog toka da napunimo skladišta gasa”, dodao je.

    A ako ovo ne postavlja scenu za kršenje sankcija, s Berlinom koji pokušava da se povinuje ucjeni Moskve, onda veoma podsjeća na to..

  • Sjeverni tok 1 od sutra bez gasa, Njemačka strijepi od potpunog zavrtanja slavine

    Sjeverni tok 1 od sutra bez gasa, Njemačka strijepi od potpunog zavrtanja slavine

    Najvažniji gasovod kojim se dostavlja ruski gas Njemačkoj, Sjeverni tok 1, zbog remonta od sutra, kako je ranije najavio operater, neće raditi, što povećava strepnju u Njemačkoj da bi to mogao značiti potpuno „zavrtanje slavine“.

    Ministar privrede Robert Habek izrazio je strah da Rusija i nakon remonta neće više isporučivati gas. navodi Tanjug.

    Radovi će trajati 10 dana, do 21.jula, pa tokom remonta više neće biti isporuka gasa iz Rusije Njemačkoj.

    Rusija je već u junu značajno smanjila količine koje isporučuje zapadnoj Evropi, uz obrazloženje problema zbog nedostajuće turbine.

    Prema podacima Savezne agencije za mreže, Njemačka trenutno dobija svega oko 40 odsto gasa preko Sjevernog toka.

    I preko drugih gasovoda je Njemačka dobijala manje količine gasa.

    Vlasti u Berlinu polaze od toga da bi isključenje Sjevernog toka 1 moglo trajati duže nego što je najavljeno, možda i do dve nedjelje.

    Međutim, od produženja remonta veći je strah da bi Sjeverni tok i nakon radova mogao ostati bez gasa.

    Njemački vicekancelar i ministar privrede Habek rekao je da očekuje i najgori scenario.

    “Sve je moguće, sve se može dogoditi. Može biti da će biti isporučivano više gasa, više nego ranije, ali može doći i do potpune obustave isporuka”, podvukao je on.

    Taj strah dijeli i njemačka industrija, prije svega hemijska i farmaceutska, koja je veliki potrošač energije.

    Direktor VCI Volfgang Grose Entrup rekao je da se industrija priprema za smanjenje ili čak obustavu isporuka.

    Prema njegovim riječima, najprije bi probleme osjetile kompanije na jugu i jugoistoku Njemačke zbog sistema gasovoda, dok bi sjever i zapad mogao da se jednostavnije snabdijeva preko luka.

    U velikim kompanijama kao što su BASF, Merck ili TisenKrup u toku su pripreme za vanrednu situaciju.

    Iz TisenKrupa poručuju da su mogućnosti da se štedi gas u proizvodnji gotovo minimalne.

    Ograničenja u snabdijevanju gasom, kažu, značila bi i ograničenja u proizvodnji.

    U međuvremenu objavljeno je da će Kanada odobriti ukidanje sankcija na povrat popravljenih ruskih turbina Njemačkoj, najavio je kanadski ministar prirodnih resursa. prenosi Inex.hr.

    One su potrebne Gaspromu za održavanje rada gasovoda Severni tok 1.

    Kanadska vlada, koja izdaje dozvolu za izuzimanje povrata turbina iz svojih sankcija Rusiji, rekla je da će taj potez podržati “sposobnost Evrope da pristupi pouzdanoj i pristupačnoj energiji dok nastavljaju prelaz s ruske nafte i gasa”.

    Uvode nove sankcije
    Kanada je takođe najavila da će proširiti sankcije protiv ruskog energetskog sektora na industrijsku proizvodnju. Nove kanadske sankcije “primjenjivaće se na kopneni i cjevovodni transport i proizvodnju metala i prevoza, računarske, elektronske i električne opreme, kao i mašina”.

    Kanada je dodala da će “u nedostatku snabdijevanja gasom, njemačka privreda pretrpjeti značajne poteškoće, a sami Nijemci će biti u opasnosti da neće moći da griju svoje domove kako se približava zima.”

    Njemačka vlada potvrdila je u petak da je primila pozitivan signal iz Kanade u vezi s turbinama potrebnim za održavanje Sjevernog toka 1. Turbine bi prvo bile poslate u Njemačku, koja će ih potom isporučiti ruskom državnom poduzeću Gasprom, rekao je vladin izvor za Rojters ranije u toku nedelje.

    Ruski Gasprom smanjio je kapacitet duž gasovoda Sjeverni tok 1 na samo 40 posto uobičajenih količina prošlog mjeseca, navodeći kao razlog odgođeni povrat opreme koju servisira njemački Siemens Energy u Kanadi. Kremlj je u petak rekao da će povećati isporuke gasa Evropi ako turbina bude vraćena.

    Ukrajina se usprotivila predaji turbina Gaspromu i Kijev vjeruje da bi se takvim potezom izigrale sankcije Rusiji, rekao je u četvrtak izvor ukrajinskog ministarstva energetike.

  • Plan njemačkih gradova: Siromašni i stari da se griju u velikim halama

    Plan njemačkih gradova: Siromašni i stari da se griju u velikim halama

    U Njemačkoj raste strah od zime zbog izostanka isporuka ruskog gasa, posebno zbog neizvjesnosti da li će, nakon obustave isporuka zbog remonta preko gasovoda Sjeverni tok 1, Rusija ponovo izvoziti gas.

    Sve više njemačkih gradova je uspostavilo krizne štabove i razvija planove za vanrednu situaciju.

    Ti planovi predviđaju i uspostavljanje hala u kojima bi građani, koji sebi ne mogu više da priušte plaćanje grijanja, mogli da se griju.

    “Pripremamo se za jesen i zimu na sva moguća scenarija”, istakla je gradonačelnica Ludvigshafena Juta Štajnruk.

    Taj grad je za centralnu halu za grijanje građana planirao dvoranu “Fridrih Ebert”.

    Ta dvorana, koja je korišćena za izložbe, sportska takmičenja i slično, tokom pandemije bila je preuređena u centar za vakcinaciju, a ako bude potrebno, biće hala za grijenja svima koji nemaju pare da plaćaju grijanje svojih domova.

    I gradovi Nojštat, Frankental i Landau planiraju takva “kolektivna grijanja”.

    Pored toga, ti gradovi planiraju štednju energije isključenjem osvjetljenja u javnim zgradama ili noću, čak i semafora.

    U Dizeldorfu vlasti su najavile da će na jesen i zimu smanjiti grijanje, a tokom ljeta će apelovati na stanovništvo da koriste manje klima uređaje.

    U Rendsburgu već su otkazali, zbog mogućeg problema sa strujom, klizalište na božićnoj pijaci.

  • Šolc bio na privatnoj žurki na kojoj je najmanje 9 djevojaka omamljeno drogom za silovanje

    Šolc bio na privatnoj žurki na kojoj je najmanje 9 djevojaka omamljeno drogom za silovanje

    Najmanje devet žena dobilo je drogu za silovanje na privatnoj zabavi kojoj su prisustvovali kancelar Olaf Šolc i poslanici, saopštila je njegova Socijaldemokratska partija (SPD).

    Portparol SPD potvrdio je za Frans pres pisanje berlinskog lista Tagešpiegel. Berlinska policija saopštila je da istražuju navode o teškim tjelesnim povredama nakon što je 21-godišnja žena podnijela prijavu nakon “ljetnje zabave jedne političke stranke”.

    “Savjetujem svim zainteresovanima da podnesu žalbu“, rekla je Katja Mast iz SPD-a.

    Portparol SPD nije isključio mogućnost da još žena prijavi da im je podmetnuta droga za silovanje.

    SPD je u srijedu uveče poslala mejl svima koji su bili pozvani na događaj u kojem osuđuje “monstruozan čin” koji su “odmah prijavili parlamentarnoj policiji”.

    Oko 1.000 ljudi pridružilo se kancelaru i poslanicima na tradicionalnoj ljetnjoj proslavi SPD-a uoči skupštinske pauze.

    “To je bio interni događaj. Mogli ste ući samo uz poziv”, rekao je portparol i dodao da “i dalje ima mnogo neizvijesnosti, policija istražuje”.
    Berlinska policija navodi da se žena koja je podnijela žalbu sutradan nije sjećala zabave zbog čega je i otišla na ljekarski pregled a onda i podnijela žalbu.

    Photo of the Remarkables mountain range in Queenstown, New Zealand.
    Žena je rekla policiji da je tokom događaja osjetila mučninu i vrtoglavicu nakon što je konzumirala hranu i bezalkoholna pića. Policija je saopštila da je do sada obaviještena o još četiri slučaja.

    Droga za silovanje može da zbuni i omami žrtve i učini ih nesposobnim da se brane od napada.

  • Dodik: Ako su Nijemci rasturili veliku Jugoslaviju, zašto ne bi dovršili raspad i male

    Dodik: Ako su Nijemci rasturili veliku Jugoslaviju, zašto ne bi dovršili raspad i male

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik upitao je, ako su Nijemci rasturili veliku Jugoslaviju, zašto povratkom na Balkan ne bi dovršili raspad i male.
    Dodik je naveo da je njemačko uslovljavanje potpisivanja Ugovora o EU 1992. rezultiralo priznanjem Slovenije i Hrvatske.

    “To je značilo rat i raspad Jugoslavije. Od tada do danas su na strani muslimana u BiH. Ako su rasturili veliku Jugoslaviju, zašto ovim povratkom na Balkan ne bi dovršili raspad i male”, napisao je Dodik na “Tviteru”.

    Bundestag je usvojio rezoluciju “Podrška BiH na putu u bolju budućnost” kojom se od njemačke Vlade traži da se u EU založi za “sankcije protiv onih koji potkopavaju teritorijalnu integritet i ustavni poredak BiH”.

  • “Rezolucija Bundestaga pokazuje da se Njemačka vraća kolonijalnoj politici prema Balkanu”

    “Rezolucija Bundestaga pokazuje da se Njemačka vraća kolonijalnoj politici prema Balkanu”

    Politikolog iz Beograda Aleksandar Pavić ocijenio je da rezolucija njemačkog Bundestaga o BiH pokazuje jasnu namjeru Njemačke da se vraća agresivnoj paternalističkoj i kolonijalnoj politici prema Balkanu.

    “Oni hoće da naprave novu NDH na teritoriji BiH i svako ko se tome suprotstavlja i njihovim lokalnim saveznicima, nekoj novoj Handžar diviziji, ovog puta političkoj, oni će da satanizuju, da kleveću na svaki mogući način”, rekao je Pavić Srni.

    On je ukazao da se prije svega postavlja pitanje šta će Njemačka uopšte u BiH i šta oni imaju uopšte da traže tu, dodajući da je ovo novi kolonijalni pokušaj Njemačke da se bavi ovim prostorom.

    “Njih niko nije pitao da se bave nama. Oni imaju dovoljno svojih problema sad i nemaju pravo da se bave nama, a pogotovo ne da izriču osude o našim političarima, koje su birali naši ljudi i koji sprovode politiku u skladu sa našim nacionalnim interesima a ne nemačkim nacionalnim interesima”, rekao je Pavić.

    Prema njegovim riječima, ova rezolucija je čist bezobrazluk i jasna namjera Njemačke da se vraća svojoj agresivnoj politici prema Balkanu, vrlo paternalistikoj, kolonijalnoj s obzirom da ponovo šalje vojsku ovdje.

    “Ovo je znak izuzetno loših i opasnih namera Nemačke ne samo u BiH nego u regionu, s obzirom da oni pretenduju i da drže lekcije našim političarima kako će oni da se postave prema BiH, koja je oduvek bila i srpska a nikad nije bila nemačka i nikad neće ni biti nemačka”, zaključio je Pavić.

    Njemački Bundestag usvojio je juče rezoluciju o BiH u kojem se od njemačke Vlade traži da se u EU zalaže za sankcije protiv onih koji “potkopavaju teritorijalni integritet BiH” i da pozove rukovodstva Srbije i Hrvatske da se jasno distanciraju o separatističih snaga u BiH.

    Bundestag je dao i zeleno svjetlo da Njemačka u BiH u okviru misije EUFOR-a “Altea” uputi do 50 vojnika.