VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • Dodik o dolasku vojnika

    Dodik o dolasku vojnika

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je danas da Njemačka ne može u BiH da ima povjerenje Srba i Republike Srpske, imajući u vidu ranije usvojenu rezoluciju u Bundestagu, koja govori da treba promijeniti politički sistem i sve koncentrisati na nivou BiH, te ukinuti entitete.

    Komentarišući jučerašnji dolazak njemačkih vojnika u BiH u sastavu operacije Altea, Dodik je rekao da Srbi ne odlučuju o tome ko čini taj sastav, ne mogu ništa da urade i mogu samo da imaju svoje mišljenje.

    “Imajući u vidu, pogotovo u posljednje vrijeme, politiku Njemačke koja se odrazila kroz pitanja njihove rezolucije u Bundestagu koju su donijeli, mi ne možemo da imamo povjerenje u tu vojnu strukturu i da je ovo isključivo vezano za taj segment. Imajući u vidu da je tom rezolucijom Bundestaga rečeno da se zadire u ustavno-pravni poredak, to je tipično miješanje u stvari jedne zemlje”, rekao je Dodik danas u Novom Gradu.

    On je istakao da je protiv dolaska njemačkih vojnika u BiH, “ako to nešto znači, ali očigledno ne može da zaustavi”.

    “Ukazivaćemo na ove sve momente i elemente zašto sam protiv. Njemačka ovdje, ne samo zbog istorijskih, nego i aktuelnih pristupa BiH, apsolutno ne može da ima povjerenje nas Srba i Republike Srpske, imajući u vidu ranije usvojenu rezoluciju u Bundestagu, koja govori o tome da treba promijeniti politički sistem i treba sve koncentrisati na nivou BiH, ukinuti entitete i mi ne možemo da imamo povjerenje i da damo podršku takvoj politici Njemačke i njenom prisustvu ovdje”, rekao je Dodik.

    Dodik se osvrnuo i na pitanje problema skladišta radioaktivnog otpada koji Hrvatska planira na lokaciji Trgovska gora, na samoj granici sa BiH, te je naglasio da lažu svi koji kažu da je tu nešto prodato, najavivši međunarodnu arbitražu.

    “Ići ćemo na arbitražu, sudski postupak da se ovo pitanje rješava na međunarodnom planu. Činimo sve na političkom planu da se ovo pitanje riješi. Nažalost, ne mogu garantovati da će ovaj problem biti riješen, ali mogu da ćemo ovo pitanje držati u žiži interesovanja”, istakao je Dodik.

    On je pojasnio da su institucije Republike Srpske učinile sve što je bilo u njihovoj nadležnosti kako bi se ovaj problem riješio da da je Pravni tim sačinio okvir na osnovu čega će u narednom periodu biti činjeni koraci u zaštiti interesa BiH.

    “Što se tiče graničnog prelaza ima pomaka kad je u pitanju rekostrukcija mosta ali treba riješiti status graničnog prelaza jer je to stvorilo brojne probleme privrednicima i svim građanima”, naveo je Dodik.

  • Njemačka se odvikava od gasa

    Njemačka se odvikava od gasa

    Njemačke kompanije i javne institucije trebalo bi ove zime da griju svoje kancelarije maksimalno do 19 stepeni Celzijusa kako bi pomogle u smanjenju potrošnje prirodnog gasa, rekao je danas njemački ministar ekonomije Robert Habek.

    Iako Njemačka, najveća ekonomija Evropske unije, brzo pokušava da se “odvikne” od korišćenja prirodnog gasa iz Rusije kao odgovor na rat u Ukrajini, i dalje koristi mnogo više ruskog gasa nego mnoge druge zemlje EU, prenosi Tanjug,

    Rusija je već prekinula izvoz gasa u nekoliko zemalja EU, a zvaničnici strahuju da će Moskva iskoristiti izvoz gasa kao političko oružje za smanjenje sankcija Rusiji, ili će čak potpuno prekinuti izvoz u Evropu tokom zime, kada je potražnja najveća.

    Ministar ekonomije Njemačke Robert Habek rekao je da dok 27 zemalja EU obećava da će smanjiti potrošnju gasa za 15 odsto od avgusta, Njemačka treba da smanji potrošnju za čak 20 odsto.

  • Šolc pod istragom, ispituje se da li je pomogao banci da izbjegne porez

    Šolc pod istragom, ispituje se da li je pomogao banci da izbjegne porez

    Njemački kancelar Olaf Šolc na meti je istražnih organa zbog jedne afere koja se dogodila dok je bio gradonačelnik Hamburga.

    Šolc će 19. avgusta morati da da iskaz pred istražnim odborom u Hamburgu.

    Njemačkom kancelaru se prebacuje da je tokom obavljanja funkcije gradonačelnika Hamburga pomagao “Varbur banci” u zadržavanju 47 miliona evra, potraživanja poreskih vlasti.

    Tužilaštvo je naložilo da se pretraže njegovi mejlovi koje je dobijao i slao preko službene mejl adrese.

    Pretraga digitalne pošte sprovedena je još u martu, a tek sada je ta informacija objavljena, piše RTS.

    Istražni organi “pretresli” su sve mejlove od 1. januara 2015. godine, u okviru istrage takozvane Cum-Eks afere, to, prema pisanju dnevnika Hamburger Abendblat proizlazi iz dokumenata koja su proslijeđena istražnom odboru parlamenta u Hamburgu.

    Konkretno istražuje se koliko je politika imala uticaja na sporne odluke u vezi Cum-Eks skandala.

    Novembra 2016. godine je donesena odluka da se odustane od zahtjeva za retroaktivnom naplatom poreza u visini od 47 miliona evra hamburškoj Varburg banci.

    U istražnim dokumentima se navodi da je Šolc imao sastanak sa šefom te banke.

    Istraga je prije svega usmjerena protiv dugogodišnjeg poslanika SPD-a Johanesa Karsa, koji je osumnjičen za pronevjeru i pružanje pomoći u utaji poreza.

    Portparol njemačke vlade Štefen Hebeštrajt rekao je da mu nije poznat podatak da je Šolcova digitalna pošta bila predmet istrage.

    Od 2001. do 2016. su bankari, advokati i investitori prevarili državu poreskim trikovima za više milijardi evra.

    Tako su, na nelegalan način, zatražili dvostruku isplatu poreza, koji su samo jednom platili.

  • Njemački vojnici u BiH od naredne sedmice

    Njemački vojnici u BiH od naredne sedmice

    Njemački Bundesver počeće s angažovanjem svojih vojnika u BiH od sredine avgusta, saopšteno je iz EUFOR-a, u čijim redovima će vojnici biti dio vojne misije EU u BiH Althea.

    Kako je saopšteno, dolazak vojnika odvijaće se u fazama, a ponovnim vraćanjem Njemačke broj zemalja koje participiraju u evropskoj vojnoj misiji u BiH se popeo na 20.

    “Biće angažovano maksimalno 50 pripadnika. Ovo novo osoblje EUFOR-a će obezbijediti dodatni kapacitet u Glavnom štabu EUFOR-a i za EUFOR-ove timove u kućama za vezu i osmatranje, koje su na nepristrasnoj osnovi angažovane širom BiH. LOT kuće su EUFOR-ova veza s lokalnim zajednicama i lokalnim vlastima”, saopšteno je.

    Kako su naglasili, osoblje u LOT-ovima će živjeti s lokalnim zajednicama u kojima služi i omogućiće da EUFOR ima pozitivne i važne veze s lokalnim i regionalnim vlastima.

    “LOT kuće će takođe omogućiti priliku za bh. građane da imaju kontakt s EUFOR-om i time dobiti priliku za direktan dijalog. Ovo angažovanje je dalja demonstracija posvećenosti EU stabilnoj, prosperitetnoj i evropskoj budućnosti za sve građane u BiH”, saopšteno je.

    “Nezavisne” su se prošle sedmice obratile Ambasadi Njemačke i Ministarstvu odbrane Njemačke s pitanjem kada će biti upućeni vojnici u BiH, ali u obje institucije su nas uputili na EUFOR.

    Jehov Hauptbutsmen, portparol vojnih misija Bundesvera za Kosovo, Irak i Jordan, nam je samo rekao da će do angažovanja vojnika doći uskoro, ali da će o konkretnim detaljima javnost biti obaviještena putem EUFOR-a.

    “Njemački Bundestag je 8. jula 2022. godine izglasao mandat za angažovanje njemačkih vojnika i vojnikinja u okviru misije EUFOR Althea. Planovi za ovo angažovanje su u toku i zato vas molimo za razumijevanje što vam zbog tog procesa ne možemo davati informacije o rokovima za premještanje snaga Bundesvera”, rekao nam je on.

    Nezvanično, saznali smo da je Ana Lena Berbok, ministarka spoljnih poslova Njemačke, prilikom posjete BiH obavijestila sva tri člana Predsjedništva i druge visoke organe u BiH o namjeri Njemačke da se vrati u EUFOR. Rečeno nam je da nije bilo primjedaba ni sa jedne strane, a da su se određene rezerve i zabrinutosti pojavile naknadno, tek nakon što je javno objavljena ta informacija.

    Takođe, kako nam je rečeno, u Njemačkoj postoji želja da se ovaj angažman ne tumači na negativan način jer postoji zabrinutost da niko svojim riječima ili potezima ne ugrozi bezbjednost i živote njemačkih vojnika. Kako saznajemo, u Berlinu se mnogo pažnje pridaje na koji način se u javnosti nastupa i kako ti nastupi mogu da se odraze na bezbjednost pripadnika Bundesvera.

    Kako je objavljeno u usvojenom dokumentu na stranici Bundestaga, cilj operacije njemačkih pripadnika u EUFOR-u podrazumijeva prevazilaženje etničkih tenzija, kao i približavanje BiH ka EU i NATO-u. Vojnici koji budu angažovani će, kako je naglašeno, dobiti i upute o upotrebi vatrene sile.

    “Primjena vojne moći od strane njemačkih oružanih snaga oslanja se na međunarodno pravo i biće dodatno precizirana kroz posebna pravila. Ona uključuju angažovanje vojne moći u cilju vlastite zaštite i zaštite drugih pripadnika misije EUFOR Althea, kao i u slučaju pružanja prve pomoći. Pravo na samoodbranu se podrazumijeva”, dodaju u dokumentu.

    Kao jedan od razloga za ovu odluku naveden je potencijal za destabilizaciju BiH, kao i moguće otcjepljenje RS.

  • Njemačka na pragu recesije?

    Njemačka na pragu recesije?

    Sve više podataka iz privrede svjedoči o tome da se ekonomija u Njemačkoj nalazi u opadanju. Taj trend bi mogao da se pojača u zavisnosti od toga koliko će teška biti zima.

    Peti put uzastopce je njemačka industrija dobila manje narudžbina nego u prethodnom mjesecu. U junu je razlika bila 0,4 odsto u odnosu na maj. Na prvi pogled to ne izgleda kao veliki pad, ali u drugom tromjesečju se nakupilo 5,6 odsto manje posla. Vodeći ekonom velike njemačke bankarske kuće Komercbank Jerg Kremer kaže da se doduše u vrijeme pandemijskog prekida dostavljačkih lanaca nakupilo dosta zaostalih narudžbina, ali i da one neće spriječiti predstojeće probleme u industrijskoj proizvodnji.

    „Opasnost od recesije raste”, kaže on.

    S tim računaju i drugi ekonomisti. Formalno, ekonomska recesija se konstatuje kada u dva tromjesečja zaredom ekonomija zemlje opada. Krizu očekuje i Dekabank.

    „Moglo bi da se desi, da se recesija produži sa četvrtog tromjesečja ove godine na drugo tromjesečje sljedeće“, kaže ekonomski stručnjak za rast Andreas Šojerle.

    Međutim, opadanje broja naručenih roba, poslova i usluga samo je jedan od znakova sve teže ekonomske situacije. Ima više razloga za slabljenje ekonomije, navodi DW.

    Visoka stopa inflacije slabi kupovnu moć potrošača: „Građani sebi više ne mogu da priušte tako puno i možda i ne žele više da troše“, kaže Šojerle.

    Oni ne znaju koji će troškovi još da ih snađu zbog rasta cijena energenata u ratu, naročito gasa. Indeks potrošačke klime pokazuje da raspoloženje za potrošnju u Njemačkoj krajem jula i dalje opada.

    Sa druge strane i svjetska privreda je oslabila. To se odnosi prije svega na Sjedinjene Američke Države kao jedno od najvažnijih tržišta za njemačku industriju. Pošto je američka inflacija uznapredovala, tamošnja centralna banka brže uvodi protivmjere od Evropske centralne banke.

    Osim toga, nesigurnost u snabdijevanju gasom tišti i privrednike.

    „Vjerovatno neće biti velikih restrikcija naredne zime“, smatra Šojerle.

    Ali dodaje da će preduzeća najvjerovatnije štedjeti energiju, pa će manje proizvoditi nego što bi to inače bio slučaj.

    Povrh svega ovoga niko ne zna koliko snažan će biti povratak pandemije naredne zime. Privreda je pogođena povećanim odsustvom radne snage zbog bolovanja. Zatvaranja se vjerovatno u Njemačkoj više neće dešavati, smatra Šojerle, ali dodaje da se mora sa tim računati da će Kina privremeno zatvarati neko gradove ili luke. Ovog proljeća se moglo vidjeti kakve posljedice takva zatvaranja imaju za lance isporuke.

    Ukupno uzev, opada optimizam preduzetnika. Indeks poslovnog raspoloženja pokazuje da se situacija sa potražnjom u julu pogoršala u odnosu na juni. A ispitivači javnog mnjenja u ekonomskoj sferi uvijek propituju i ekonomska očekivanja preduzetnika. Ona su za narednih šest mjeseci znatno opala.

    Jerg Kremer koji radi za Komercbank kaže da se taj smanjeni nivo očekivanja pojavljuje u ekonomskoj krizi i odražava „vrlo realne rizike”. On dodaje: „Naposlijetku, Putin se igra ventilom za gas, i tako podstiče strah od krize”.

    Kremer smatra da ruski predsjednik na taj način želi da izmrcvari njemačku javnost:

    „Taj rat živaca u vezi sa gasom utiče na nesigurnost preduzeća koja onda postaju oprezna prilikom naručivanja.”

    Čuje se i argument da bi mušterije mogle da storniraju narudžbine ili da ih odgode. Time bi se postepeno mogla potrošiti velika rezerva nagomilanih narudžbina iz pandemijskih vremena.

    Recesija je dakle skoro neminovna. Ali ona ne bi smjela biti tako velika i duboka kao za vrijeme svjetske finansijske krize ili tokom prvih mjeseci korone.

    „Njemačka privreda bi mogla da opadne najviše za oko 0,4 odsto”, procjenjuje Šojerle.

    Ali ni oporavak nakon toga neće biti tako snažan. Jer problem nedovoljne snabdjevenosti gasom ostaje. I u zimu naredne godine može se računati sa većim opterećenjem. A to bi moglo dijelove njemačke industrije ponutkati da neke svoje pogone premjeste u inostranstvo, tamo gdje je energija jeftinija i stoji na raspolaganju. Trenutne poteškoće mogu dovesti i do dugoročnih strukturnih promjena u privredi

  • “Zašto mi zapravo odbijamo gas iz Sjevernog toka 2? Zašto?”

    “Zašto mi zapravo odbijamo gas iz Sjevernog toka 2? Zašto?”

    Bivši nemački kancelar i bivši predsednik upravnog odbora kompanije Rosneft Gerhard Šreder podržao je pokretanje gasovoda Sjeverni tok 2.

    Prema rečima Šredera, Nemačka ne bi trebalo da ima problema sa isporukom gasa preko Sjevernog toka 2, jer je njegova izgradnja već završena i gasovod je spreman za puštanje u rad, prenosi Komersant, prenosi portal biznis.rs.

    “Najlakše rešenje bi bilo da se gasovod ST2 pusti u rad”, naveo je Šreder za nemački nedeljnik Stern.

    Bivši nemački kancelar ocenio je da sa oba gasovoda Severni tok ne bi bilo problema sa snabdevanjem industrije i domaćinstava u Nemačkoj. On je istakao da je zbog poskupljenja energenata ekonomska situacija sve teža. “Zašto mi zapravo odbijamo gas iz gasovoda ‘Severni tok 2’? Zašto?”, pitao je Šreder.

    On je naveo da nije uvek bio čisto tržišni ekonomista u svojoj političkoj karijeri, ali da je princip tržišne ekonomije prilično jednostavan.

    “Kada se ponuda smanjuje, cene rastu”, naveo je bivši nemački kancelar. Šreder je doputovao na nekoliko dana u Moskvu, kako bi razgovarao o isporuci energenata iz Rusije u Nemačku.

    Posle sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Šreder je naveo da bi dogovor između Moskve i Kijeva o deblokadi ukrajinskog izvoza žita mogao da bude model za eventualno okončanje petomesečnog ratnog sukoba.

    “Dobra vest je da Kremlj želi dogovor. Prvi uspeh je dogovor o žitu, možda se to može polako proširiti na prekid vatre”, rekao je Šreder, prenosi Rojters. On je ocenio da bi rešenje za ključne probleme poput Krima možda moglo da se pronađe tokom vremena, “u sledećoj generaciji”.

    Vicekancelar i ministar ekonomije Nemačke Robert Habek nedavno se oštro usprotivio eventualnom puštanju u rad gasovoda Severni tok 2, ocenjujući da bi to značilo “podizanje bele zastave u Nemačkoj i Evropi”. Nemačka je blokirala otvaranje Severnog toka 2“zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini.

  • Peskov objasnio: Gasprom čeka

    Peskov objasnio: Gasprom čeka

    Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se sa Gerhardom Šrederom tokom njegove posete Moskvi.

    Bivši kancelar, kao stručnjak je zabrinut zbog energetske krize i zamolio je ruskog predsednika da objasni svoje viđenje ove situacije, saopštio je novinarima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, piše Sputnjik.”Da, zaista, Šreder je nedavno bio u Moskvi i, zaista se sastao sa predsednikom Putinom. Naravno, bivši kancelar, kao i svi misleći i razumni ljudi i stručnjaci u Evropi, veoma je zabrinut zbog stvarnog stanja stvari i zbog energetske krize koja se rasplamsava u Evropi. I takođe je zabrinut zbog ne baš sjajnih perspektiva u ovoj oblasti. I, naravno, tražio je od Putina da mu objasni situaciju i rusko viđenje situacije koja se razvija”, objasnio je Peskov odgovarajući na pitanje da li je zaista došlo do ličnog sastanka Šredera i Putina, o kojim pitanjima se na njemu razgovaralo i da li su pričali o “Severnom toku”.

    On je dodao i da Šreder nije želeo da bude posrednik u rešavanju situaciji u Ukrajini niti rešavanju gasnih pitanja.

    Prema njegovim rečima, Putin je rekao Šrederu koji papiri nedostaju za isporuku remontovane turbine za “Severni tok”.

    “Plus situacija sa turbinama. Jedna je skinuta, poslata je u Kanadu na remont. Sada je u Nemačkoj. Ali nedostaju papiri i predsednik je objasnio koji papiri. Radi se o tome da nemačka strana, odnosno ‘Simens’, oni su ceo ovaj projekat započeli po britanskim zakonima i pod britanskom jurisdikcijom, pa čak i servisiranje po postojećim ugovorima ne obavlja centralna kancelarija nemačke kompanije, već britanska filijala ‘Simensa’ po britanskim zakonima. I, naravno, ‘Gasprom’, kao dobavljač, kao vlasnik ove turbine, on jednostavno mora da dobije dokumente o tome da to nije sankcionisana roba, nije sankcionisani proizvod, da nije sankcionisan. I dokumente o tehničkom stanju. Za sada tih dokumenata nema, koliko mi znamo”, objasnio je Peskov.

    Kako je naveo, Putin je Šrederu objasnio da su isporuke ruskog gasa u Evropu višestruko smanjene zbog evropskih sankcija i ukrajinskog obustavljanja tranzita kroz jedan od krakova gasovoda pod izmišljenim izgovorom.

    Konkretno, isporuke preko “Severnog toka” pale su sa 167 miliona kubika na dan do oko 30 miliona. Razloge za to “apsolutno iscrpno i detaljno je predsednik Putin objasnio bivšem kancelaru”, rekao je Peskov.

    On je dodao da je bivši nemački kancelar hipotetički pitao da li je moguće pokrenuti “Severni tok 2”, a Putin mu je odgovorio da je gasovod tehnički spreman za eksploataciju, da je odrađen ogroman posao, kao i da je taj projekat “spreman za momentalno korišćenje”.

  • Turbina spremna, ali – Gasproma nema

    Turbina spremna, ali – Gasproma nema

    Nemačka je spremna da pošalje turbinu za gasovod Severni tok, Rusija sa svoje strane mora da podnese dokumente i da je zatraži.

    To je izjavio nemački kancelar Olaf Šolc, koji je posetio proizvodni pogon kompanije Simens enerdži u Milhajmu na Ruru, piše Sputnjik.

    “Turbine su u funkciji. Ništa (sa strane Nemačke) ne sprečava njen transport u Rusiju”, dodao je Šolc.

    Prema njegovim rečima, ruska strana treba da prijavi “da joj je potrebna” i da dostavi carinska i transportna dokumenta.

    Odgovarajući na pitanje novinara da li je realna opcija da u rad bude pušten gasovod Severni tok 2, kancelar je podsetio da već sada ima dovoljno kapaciteta za snabdevanje Evrope gasom.

    “Proces sertifikacije je završen iz očiglednih razloga. ‘Severni tok 1’ ima dovoljno kapaciteta”, ocenio je Šolc.

    Sa svoje strane, predsednik Upravnog odbora Simens enerdžija Kristijan Bruh je potvrdio da još uvek nema dokumenata iz Rusije za transport turbine za Severni tok.

    “Izuzetno smo zainteresovani da uz podršku savezne vlade vratimo turbinu u Rusiju. Sa našeg gledišta, svi dokumenti, carinski dokumenti… su spremni, ali nam je potrebno učešće klijenta, odnosno Gasproma. Njega još nema. Stoga ne možemo da isporučimo ovu turbinu, koja je ovde više od nedelju dana”, precizirao je Bruh.

  • Turbina za Sjeverni tok 1 u Njemačkoj

    Turbina za Sjeverni tok 1 u Njemačkoj

    Gasna turbina za Sjeverni tok 1, koja je bila u žiži produbljivanja energetskog sukoba sa Rusijom, nalazi se u Njemačkoj posle redovnog servisiranja u Kanadi.

    Njemački kancelar Olaf Šolc namerava sutra lično da je vidi, saopšteno je iz kompanije Simens enerdži.Rusija je navela probleme sa turbinom kao razlog za prekid isporuka gasa preko gasovoda Severni tok 1, glavne linije za snabdevanje Evrope ruskim gasom, navodi Rojters.

    Iz kompanije Simens Enerdži je potvrđeno da će kancelar Šolc sutra posetiti lokaciju u Milhajman der Ruru, na severozapadu Nemačke, gde se turbina trenutno nalazi.

    “On (Šolc) će, zajedno sa našim izvršnim direktorom Kristijanom Bruhom, pogledati turbinu koja je servisirana u Kanadi za potrebe gasovoda Severni tok 1 i koja je sada spremna za dalji transport u Rusiju”, navodi se u pozivu na sutrašnji događaj koji je nemačka kompanija uputila medijima.

    Viši rukovodilac u ruskom gasnom gigantu Gaspromu izjavio je prošle nedelje da isporuka turbine Njemačkoj, posle završenog servisiranja u Kanadi, nije u skladu sa ugovorom i od tada je bilo nejasno gde se turbina tačno nalazi.

    Evropska unija osporava argumente Rusije i Gasproma da su problemi sa turbinama razlog za naglo smanjenje količina gasa koji se isporučuje kroz gasovod Severni tok 1, kojim se iz Rusije, ispod Baltičkog mora, gas trasportuje u Njemačku.

    Smanjenje isporučenih količina gasa povećalo je rizik od nestašice i racionalizacije gasa u Evropi ove zime.

  • Nijemci šalju Ukrajini oružje koje ni njihove snage nemaju

    Nijemci šalju Ukrajini oružje koje ni njihove snage nemaju

    Njemačka nastavlja da snabdijeva Ukrajinu oružjem, dajući Kijevu, između ostalog, novu opremu koju još nemaju ni Oružane snage Njemačke (Bundesver), izjavio je njemački kancelar Olaf Šolc.

    On je za kanadski list “Gloub end mejl” rekao da je Njemačka isporučila Kijevu šta god je imala – protivtenkovske i protivavionske sisteme, mine, puške, tone municije i nesmrtonosne pomoći, te da je od tada prešla na kompleksnije i skuplje sisteme, kao što su samohodne haubice, višecijevni bacači raketa, protivavionski sistemi i radari za praćenje oružja.

    “Neki od ovih sistema su toliko novi da ih je proizvedeno samo nekoliko, a pojedini još nisu uvedeni u upotrebu u Bundesveru. Za sve te sisteme potrebna je obuka za ukrajinske jedinice, koju takođe pružamo”, istakao je Šolc.

    Prema njegovim riječima, Ukrajinci se već obučavaju za korišćenje nove i sofisticiranije opreme na nekoliko lokacija u Njemačkoj.

    Šolc je dodao da će Njemačka nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god bude potrebno.

    Rusija je ranije poslala obavještenja svim zemljama, uključujući SAD, zbog snabdijevanja Ukrajine oružjem. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglasio je da će bilo kakav tovar u kojem se nalazi oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju.