VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • U Njemačkoj je od danas legalna rekreaciona upotreba marihuane

    U Njemačkoj je od danas legalna rekreaciona upotreba marihuane

    Njemačka je danas postala najveća zemlja u Evropskoj uniji koja je legalizirala rekreacijsku upotrebu kanabisa uprkos žestokim prigovorima opozicionih političara i medicinskih udruženja.

    Prema prvom koraku u novom zakonu o kojem se mnogo raspravlja, odraslima starijima od 18 godina sada je dopušteno nositi 25 grama sušenog kanabisa i uzgajati do tri biljke marihuane kod kuće.

    Promjene ostavljaju Njemačku s nekim od najliberalnijih zakona o kanabisu u Evropi, uz Maltu i Luksemburg, koji su legalizirali rekreacijsku upotrebu 2021., odnosno 2023. godine.

    Nizozemska, poznata po popustljivom stavu prema drogi, posljednjih je godina zauzela stroži pristup suzbijanju turizma kanabisa.

    Kad je zakon stupio na snagu u ponoć, stotine ljudi u Berlinu je kod vrata Brandenrug pozdravilo ovaj zakon paljenjem jointa.

    Kao sljedeći korak u zakonskoj reformi, od 1. jula u zemlji će biti moguće legalno nabaviti marihuanu putem “kanabis klubova”.

    Ova regulirana udruženja moći će imati do 500 članova, a bit će u mogućnosti distribuirati do 50 grama kanabisa po osobi mjesečno.

    Do tada, “potrošači ne smiju reći policiji gdje su kupili kanabis” u slučaju ulične kontrole, rekao je za AFP Georg Wurth, direktor Njemačkog udruženja za kanabis.

    Početni planovi za prodaju kanabisa putem licenciranih trgovina odbačeni su zbog protivljenja EU, iako je u pripremi drugi zakon kojim bi se isprobala prodaja droge u trgovinama u pilot regijama.

    Njemačka vlada koju predvode socijaldemokrati kancelara Olafa Scholza, tvrdi da će legalizacija pomoći u obuzdavanju rastućeg crnog tržišta marihuane.

    Zdravstvene grupe izrazile su zabrinutost da bi legalizacija mogla dovesti do povećanja upotrebe među mladima, koji su suočeni s najvećim zdravstvenim rizicima.

    Konzumacija kanabisa među mladima može utjecati na razvoj centralnog živčanog sistema, što dovodi do povećanog rizika od razvoja psihoze i shizofrenije, upozoravaju stručnjaci.

    Čak je i ministar zdravlja Karl Lauterbach, ljekar po struci, rekao da konzumacija kanabisa može biti “opasna”, posebno za mlade ljude.

    Vlada je obećala široku informativnu kampanju za podizanje svijesti o rizicima i jačanje programa podrške.

    Također je naglašeno da će kanabis ostati zabranjen za mlađe od 18 godina i unutar 100 metara od škola, vrtića i igrališta.

    Zakon je također izazvao kritike policije, koja strahuje da će ga biti teško provesti.

    Drugo potencijalno pitanje je da će zakon retroaktivno proglasiti amnestiju za prekršaje povezane s kanabisom, stvarajući administrativnu glavobolju za pravni sistem.

    Prema mišljenju Udruženja njemačkih sudija, pomilovanje bi se moglo odnositi na više od 200.000 slučajeva koje bi trebalo provjeriti i procesuirati.

  • Berbok ocijenila šta bi se desilo ako bi Ukrajina izgubila rat

    Berbok ocijenila šta bi se desilo ako bi Ukrajina izgubila rat

    Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je da očekuje dalju eskalaciju rata u Ukrajini, ocijenjujući da ruski predsjednik Vladimir Putin ne želi da pregovara.

    “On daje do znanja više nego jasno da je van domašaja racionalnih argumenata i vrijednosti čovječanstva. I sigurno ne želi da pregovara”, rekla je Berbok za medijsku grupu Funke.

    Njemačka ministarka je ocijenila da bi došlo do nezamislivih posljedica ukoliko bi Ukrajina bila poražena u ratu, prenosi Tanjug.

    “Čovječanstvo mora da pobijedi”, rekla je Berbok, dodajući da bi bezbjednost Evrope i međunarodni poredak bili ugroženi ako bi Rusija pobijedila Ukrajinu, prenosi Tagesšpigel.

    “Podrška Ukrajini je naša sopstvena garancija bezbjednosti”, smatra Berbok.

    Ona je, međutim, isključila mogućnost slanja evropskih kopnenih trupa u Ukrajinu.

    Prema riječima Berbok, Putinov cilj je da uništi postojanje Ukrajine kao nezavisne, slobodne zemlje i da uvuče NATO u rat.

    “Od početka smo jasno stavili do znanja da ovo nikada nećemo dozvoliti”, rekla je Berbok.

  • Njemački kancelar govorio o otvaranju pregovora s EU

    Njemački kancelar govorio o otvaranju pregovora s EU

    Njemački kancelar Olaf Šolc se prilikom posjete Sloveniji ponovo založio za što skoriji ulazak šest zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

    Međutim, nakon sastanka sa slovenačkim premijerom Robertom Golobom, istakao je da datum ulaska zavisi isključivo od ispunjavanja svih kriterijuma.

    Ne bi trebalo zavisiti od bilo čega drugog. Mislim da je to vrlo važno, rekao je Šolc.

    Prema njegovim riječima, Njemačka pokušava smanjiti napetosti između država Zapadnog Balkana kako bi se one fokusirale na bitno, a to je napredak u ispunjavanju kriterijuma. Dodao je da se sama EU reformama mora pripremiti za svoje proširenje. Posebno je istakao efikasnije procese donošenja odluka u finansijskoj i spoljnoj politici, gdje je trenutno potrebna jednoglasna saglasnost država članica.

    Njemački kancelar se direktno osvrnuo i na BiH, poručivši da će “konkretno gurati reforme u BiH”.

    – Jako sam zahvalan na otvaranju pregovora i na činjenici da sada preduzimamo ovaj korak sa statusom kandidata i svim prilikama koje s njim dolaze. U svakom slučaju, mislim da je ovo vrlo dobar korak i mi nećemo samo stajati i posmatrati, nego ćemo i vrlo konkretno pokušati obezbijediti da se sada poguraju potrebne reforme u BiH. Za sve koji se nadaju članstvu u EU, to nije geopolitički proces odlučivanja, već proces koji je uvijek vezan uz činjenicu da postoje konkretni reformski koraci – poručio je Šolc.

    Golob se složio s njemačkim premijerom da Evropska unija mora donijeti reforme i pojednostaviti procese donošenja odluka.

    – Sastanke Savjeta Evrope prečesto blokira jedna država koja slijedi svoje specifične interese – rekao je slovenački premijer, prenosi Klix.

  • Olaf donio odluku

    Olaf donio odluku

    Nemački kancelar Olaf Šolc odlučio je da Ukrajina neće od Nemačke dobiti krstareće rakete Taurus. Međutim, rasprava o tome sve više dobija na zamahu i stvara podele u njegovoj koaliciji.

    Obećanja o isporuci oružja Ukrajini su ujedno i prilika da savezna nemačka vlada skrene pažnju sa spora oko krstarećih raketa Taurus, koje Ukrajina toliko želi. Nemačka planira da obezbedi Kijevu još 500 miliona evra vojne pomoći, uključujući i hitno potrebnu artiljerijsku municiju.

    To je bio rezultat sastanka zapadnih saveznika Ukrajine u bazi američkih vazduhoplovnih snaga u Ramštajnu. Ono što Ukrajina još uvek ne dobija su Taurus rakete s dometom od 500 kilometara, koje bi mogle da pogode i ciljeve u Moskvi.

    Kancelar Olaf Šolc odbija tu isporuku. On smatra da postoji opasnost od toga da Nemačka bude uvučena u rat. Ali, Šolc više ne može da izbegne raspravu o tome, čak ni unutar svoje vladajuće koalicije koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).

    Šta znači “zamrznuti konflikt”?

    Rečenica koju je u prošlonedeljnoj parlamentarnoj debati izrekao lider poslaničke grupe SPD Rolf Micenich izazvala je negodovanje u zemlji i inostranstvu: “Zar nije vreme da razgovaramo ne samo o tome kako da vodimo rat, već i o tome kako ga zamrznuti i kasnije završiti?”

    Kritičari su “zamrzavanje” protumačili kao izdaju Ukrajine. Fridrih Merc, šef najveće opozicione stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), rekao je: “Rat u Ukrajini već je jednom zamrznut, 2014. godine, kroz dva sporazuma iz Minska. A šta Putin misli o zamrzavanju, to možete videti svakog dana u vestima.”

    Kritike, međutim, dolaze i iz same koalicije. U intervjuu za radio Dojčlandfunk, političarka FDP-a Mari-Agnes Štrak-Cimerman optužila je SPD za politiku “popuštanja”, odnosno politiku smirivanja. Štrak-Cimerman je već dva puta glasala protiv vlade na glasanju o Taurusu u Bundestagu, iako je njena stranka deo vladajuće koalicije.

    Politikolog Johanes Varvik s Univerziteta u Haleu brani ideju zamrzavanja: „Zamrzavanje sukoba ne znači njegovo rešavanje, već sprečavanje dalje eskalacije”, rekao je Varvik za DW.

    Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber
    “Sukob koji je u postojećim uslovima ‘nerešiv’, nije opterećen težnjom za idealnim rešenjem, već se stavlja ‘na led’ minimalnim kompromisom koji je prihvatljiv za obe strane. To naravno ne garantuje uspeh, ali je u poređenju s alternativama odgovorna strategija”, smatra Varvik.

    Pohvale s pogrešnih strana
    Ono što je škakljivo za Šolca jeste to što pohvale stižu od ljudi s kojima on ne želi da ima političke veze. Na primer od Bjerna Hekea, iz desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Ili od Sare Vagenkneht, koja je nedavno osnovala partiju koja nosi njeno ime. Obe stranke najradije ne bi vojno podržavale Ukrajinu.

    A onda je i bivši nemački kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder, pohvalio aktuelnog kancelara. Iako je Šreder kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu, on je i dalje prijatelj s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    “Biti pohvaljen i prisvojen od strane Gerharda Šredera jasno pokazuje da je na pogrešnom putu”, rekao je bavarski premijer i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder, misleći na Olafa Šolca.

    Da li su Nemačkoj potrebne rakete Taurus?
    U međuvremenu se nastavljaju spekulacije o razlozima Šolcovog odbijanja. Političar CDU Roderih Kizeveter za DW kaže da su navedeni razlozi, poput zaštite Nemačke od učešća u ratu – “lažni razlozi”. On spekuliše da bi kancelar možda bio spreman da prihvati “diktirani lažni mir” Rusije za Ukrajinu. Kizeveter se, inače, već dugo zalaže za isporuku Taurusa Kijevu.

    Johanes Varvik, međutim, smatra da se rakete Taurus precenjuju u kontekstu daljeg toka rata: “Solidarnost s Ukrajinom nije pitanje isporuke što većeg broja teškog naoružanja, već pitanje stepena diplomatskih inicijativa da se taj rat okonča nekim nepopularnim, ali realističnim pristupima.”

    Navodne izjave generalnog inspektora Bundesvera Karstena Brojera na tajnom sastanku Odbora za odbranu Bundestaga dodatno su podstakle spekulacije. Najviši oficir Bundesvera navodno je govorio o nedostatku sposobnosti nemačkih oružanih snaga u slučaju isporuke Taurusa, prenosi portal “t-onlajn”.

    Većina Nemaca protiv isporuke Taurusa
    Iako Šolc oseća snažan otpor kako od svojih koalicionih partnera Liberala i Zelenih, tako i od demohrišćanske opozicije, on može biti siguran u podršku većine nemačkog stanovništva kada je reč o Taurusu. Prema novom istraživanju agencije Forsa, 66 odsto ispitanika odbacuje isporuku tih raketa.

    Krajem februara 35 odsto je bilo za, ali, prema novom istraživanju, sada ih je samo 28 odsto. Samo među pristalicama Zelenih je većina za isporuku. Većina pristalica Liberala (54 odsto), Socijaldemokrata (70 odsto) i Demohrišćana (60 odsto) je protiv toga.

    I Olaf Šolc i šefovi stranaka koje zagovaraju isporuku Taurusa pažljivo će pogledati te rezultate, posebno imajući u vidu predstojeće evropske izbore početkom juna. Kako završiti rat u Ukrajini – to će verovatno biti važna tema.

    Kancelar se nedavno negativno izrazio o debati o Taurusu, koju očigledno više ne može da kontroliše: rekao je da je “sramotna”. Ali, činjenica da kancelarova odluka o Taurusu nije efikasna čak ni u njegovim redovima, pokazuje gubitak autoriteta.

  • “Ako njemačke rakete pogode mete u Rusiji, to znači objavu rata”

    “Ako njemačke rakete pogode mete u Rusiji, to znači objavu rata”

    Ljevičarska njemačka političarka Sara Vageneht rekla je da će potencijalna ukrajinska upotreba njemačkih raketa, uključujući krstareće rakete “taurus”, protiv Rusije, značiti da je Berlin objavio rat Moskvi.

    • Ako njemačke rakete pogode mete u Rusiji, to u stvari znači objavu rata. Postoji crvena linija i vjerovatno su rakete “taurus” crvena linija i ako je pređete postajete strana u sukobu – rekla je ona za list “Rajniše post”, komentarišući stav kancelara Olafa Šolca koji se protivi isporuci “taurusa”.

    Ona je naglasila da sukob u Ukrajini nije povezan sa samim opstankom zemlje, već njenim mogućim ulaskom u NATO.

    • Ukoliko se uskoro ne pokrenu mirovni pregovori Ukrajina će izgubiti još više teritorije – rekla je ona.

    Prema njenim riječima, u slučaju da Moskva pristane na momentalni prekid vatre i mirovne pregovore neophodno je ponuditi Rusiji prestanak isporuke oružja Ukrajini.

  • Da li će kancelar ipak poslati Taurus Ukrajini?

    Da li će kancelar ipak poslati Taurus Ukrajini?

    Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pokušava da promeni mišljenje nemačkog kancelara Olafa Šolca o snabdevanju Ukrajini krstarećim raketama dugog dometa Taurus.

    Špigl je izvestio da se Berbok nekoliko meseci uzdržavala od bilo kakvih javnih izjava o raketama Taurus koje je Šolc mogao da shvati kao neprikladan pritisak.

    Međutim, u tome se oslanjala na saveznike Nemačke.

    Špigl pominje sugestiju britanskog ministra spoljnih poslova u intervjuu nemačkim medijima da bi rakete Taurus mogle da se zamene za britanske Storm Šedous, napominjući da je on sugerisao ono što Berbok nije direktno rekla.

    Nemački mediji pišu i da Berbok tajno radi na planu da Nemačka pošalje krstareće rakete u Ukrajinu bez prelaska crvenih linija koje je povukao Šolc.

    Jedna opcija je da Nemačka pošalje rakete Taurus Britancima, koji bi ih isporučili Ukrajini, ali zadržali kontrolu nad njihovim razmeštanjem i ciljevima.

    Berbok tek treba da ubedi Šolca, piše Špigl.

    Šolc je javno naveo različite razloge za odbijanje Nemačke da Ukrajini isporuči rakete Taurus – od izbegavanja eskalacije i ulaska u rat sa Rusijom, do zabrinutosti da će te rakete biti upotrebljene za udar na Moskvu.

  • Beba spasena iz kandži otmičara, ubili joj baku i majku

    Beba spasena iz kandži otmičara, ubili joj baku i majku

    Beba Mia, koja ima svega pet nedelja, spasena je u srijedu u Njemačkoj iz ruku otmičara koji su, kako se sumnja, ubili Mijinu mamu Margaritu (27) i njenu baku Marinu (51), kako bi ju oteli.

    Njemačka policija je 7. marta pronašla tijelo mlade žene u Rajni u Hohenhajmu, a ustanovljeno je da je Margarita preminula od zadobijenih povreda. Policija je odmah krenula u potragu za njenom kćerkicom i majkom.

    Dijete je pronađeno 13. marta kod jednog para, a DNK testiranjem je utvrđeno da je definitivno riječ o maloj Miji.

    Kako javlja “Bild”, policija je privela državljanku Rusije (43) i jednog Nijemca (44), koji se sumnjiče za otmicu i najvjerovatnije ubistvo.

    Mediji prenose da su ubijena Margarita i njena majka Marina ukrajinske državljanke.

    Nije poznato kada je Margarita stigla u Njemačku, ali ni gdje se sada mala Mia nalazi nakon što je spasena od otmičara, prenosi “Telegraf”.

  • Šolc smatra da bi “Taurus” uvukao Njemačku u rat

    Šolc smatra da bi “Taurus” uvukao Njemačku u rat

    Jedni kažu da bi gospodin Vladimir Putin time postigao cilj i zahtjevaju da se upravo sada “Taurus” pošalje Ukrajini, piše “DW”. ​Drugi, predvođeni kancelarom Olafom Šolcom, smatraju da je samo potvrđeno da bi isporuka krstarećih raketa uvukla Njemačku u rat.

    Izgleda da je afera ruskog prisluškivanja njemačkih visokih oficira samo osnažila već postojeće pozicije. Pritom je njemački kancelar doživio blamažu.

    Obrazlagao je svoje odbijanje da krstareću raketu “Taurus” isporuči Ukrajini time što su navodno samo njemački vojnici u stanju da je programiraju za ciljeve, ali je šef njemačkog ratnog vazduhoplovstva, general Ingo Gerharc, u razgovoru sa još tri oficira Bundesvera rekao da bi to mogli da rade i ukrajinski vojnici poslije višemjesečne obuke.

    Ni kancelarovi koalicioni partneri ne trude se da prikriju protivrječnosti. Tako je za Drugi program njemačke televizije (ZDF) stručnjakinja za odbrambena pitanja njemačkih liberala (FDP) Mari-Agnes Štrak-Cimerman rekla da je s objavljivanjem prisluškivanog razgovora otpao kancelarov argument za odbijanje isporuke. Ona je u isto vrijeme pozvala na zbijanje koalicionih redova: “Moramo da pripazimo da sada jedni druge ne hvatamo za guše”.

    A upravo je to uradila svojom izjavom. Ona je jedina poslanica liberala koja je u Bundestagu glasala za zahtjev demohrišćanske (CDU/CSU) opozicije da se “Taurus” isporuči Ukrajini i time se otvoreno usprotivila kancelaru Šolcu (SPD). Njen partijski kolega Volfgang Kubicki kaže da bi sada za ponovljeni zahtjev opozicije glasalo još više poslanika liberala.

    Poslanik demohrišćanske opozicije Roderih Kizeveter ne štedi riječi kritike. Prema njemu, Šolcovi razlozi su “prividni”. “Nema ni tehničkih, ni pravnih razloga koji bi bili protiv isporuke ‘Taurusa’. Dakle, sada je krajnje vrijeme da kancelar odobri isporuku poslije desetomjesečnog odugovlačenja”. Demohrišćanski političar dodaje da se u suprotnom opslužuje Putinov narativ.

    Na lijevoj i desnoj ivici političkog spektra zaključci su suprotni. Predsjedavajuća Ljevice, Janine Visler za “Špigel” je izjavila: “Sadržaj razgovora još jednom sasvim jasno pokazuje, da bi isporuka krstareće rakete ’Taurus’ bila krajnje opasna i da bi mogući napadi sve do Moskve mogli da izazovu neviđenu eskalaciju.” Bjern Heke, političar dijelom ekstremno desne Alternative za Njemačku (AfD), obratio se na Twitteru kancelaru Šolcu: “Nemojte da uđete u istoriju kao čovjek čija je odluka da isporuči krstareću raketu ’Taurus’ izazvala treći svjetski rat!”

    Olaf Šolc ne vidi razlog da promjeni svoj stav i poslije afere prisluškivanja. “Ne može da se isporuči neki sistem naoružanja koji je veoma velikog dometa, a da se ne razmisli o tome kako će se odvijati kontrola nad sistemom”, rekao je Šolc u jednoj diskusiji. “Ako hoćemo da imamo kontrolu, a to može samo ako učestvuju njemački vojnici, onda je to za mene isključeno.” Šolc kao da je morao da naglasi: “Ja sam kancelar i zato je to na snazi.”

    Postoje i nagađanja da iza takvog kancelarovog stava postoji nepovjerenje prema vlastima u Kijevu, jer se pribojava da bi one ipak mogle da gađaju ciljeve u Rusiji. Domet “Taurusa” je 500 kilometara, pa bi iz Ukrajine mogla biti pogođena i Moskva.

    Kizeveter smatra da nepovjerenje ne bi bilo opravdano: “Ukrajinci su se do sada pridržavali svih ugovornih obaveza i uslova pri isporukama oružja. Bilo bi strateški krajnje nesmotreno da se razori povjerenje partnera, na koje je Ukrajina upućena u pogledu isporuke oružja.”

    Šolcovo taktiziranje dobrim dijelom proističe iz socijaldemokratske tradicije. Ne samo da kancelarova partija podržava njegovu uzdržanost, ona je zapravo zahtjeva. To se prije svega odnosi na jako lijevo krilo stranke koje socijaldemokratiju vidi kao stecište političara koji su za mir. Za njih su do februara 2022. dobri odnosi sa Rusijom bili stvar koja se podrazumjeva, a mirovni poredak u Evropi bez Rusije – nezamisliv. Smatralo se da će tako Rusija biti integrisana i da je tu zemlju moguće promijeniti ili na nju uticati. U SPD-u sada vlada konsenzus da je to bila greška, ali protivnici militarističke političke linije još uvijek su snažni.

    Osim toga, moguće je da loši rezultati u anketama socijaldemokrate navode na računicu da bi im mirovna predizborna kampanja 2025. popravila šanse na izborima. To je jednom već uradio socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder kada je 2002. izborio drugi mandat odbijajući njemačko učešće u invaziji na Irak. Nedavno je Olaf Šolc objavio video koji zvuči slično: “Nema njemačkog učešća u ratu! Da kažemo jasno i glasno: kao njemački kancelar neću poslati vojnike Bundesvera u Ukrajinu. To je važeća odluka. Na to mogu da se oslone pripadnice i pripadnici naše vojske. Na to možete i vi da se oslonite.”

    Izgleda da kancelar Šolc ima stav o “Taurusu” koji ima i većina Nijemaca. Anketa koju je sproveo institut YouGov pokazuje da se 58 odsto ispitanika protivi isporuci krstarećih raketa, a samo 28 odsto su za to. Pritom čak 31 odsto njih odbija bilo kakvu vojnu podršku Ukrajini.a da je afera ruskog prisluškivanja njemačkih visokih oficira samo osnažila već postojeće pozicije. Pritom je njemački kancelar doživeo blamažu. Obrazlagao je svoje odbijanje da krstareću raketu “Taurus” isporuči Ukrajini time što su navodno samo njemački vojnici u stanju da je programiraju za ciljeve, ali je šef njemačkog ratnog vazduhoplovstva, general Ingo Gerharc, u razgovoru sa još tri oficira Bundesvera rekao da bi to mogli da rade i ukrajinski vojnici poslije višemjesečne obuke.

    Šolcov stav izgleda nije neumoljiv. Tako barem misli spoljnopolitički ekspert socijaldemokrata Nils Šmid: “Tehničke, ustavno-pravne i strateške prepreke su veće nego kod drugih vrsta oružja, ali to ne isključuje mogućnost da vlada u budućnosti dođe do drukčije procjene i da se odluči za isporuku.”

    Strogo uzevši, Šolcovo odbijanje nije apsolutno. On je rekao: “Ako hoćemo da imamo kontrolu, a to može samo ako učestvuju njemački vojnici, onda je to potpuno isključeno.” To bi moglo da znači da je isporuka moguća ako u tome ne učestvuju njemački vojnici. Tako Šolc drži odškrinuta vrata, prenosi “b92”.

    Demohrišćanin Roderih Kizeveter smatra da je Njemačka odavno morala da isporuči “Taurus”: “Mora da bude jasno, ako Putin ne bude zaustavljen u Ukrajini, opasnost od rata se u ogromnoj mjeri povećava i za nas! Stoga takvo kancelarovo ponašanje slabi njemačku i evropsku bezbjednost. Umirivanje, toleranciju i ponude da se pregovara, Rusija vidi kao slabost. Kao podsticaj da nastavi.”

  • Moskva: Pozvan njemački ambasador, hitno

    Moskva: Pozvan njemački ambasador, hitno

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo danas nemačkog ambasadora Aleksandra Lambsdorfa na razgovor, rekao je neimenovani izvor za RIA Novosti.

    Agencija navodi da je nemački ambasador pozvan na razgovor nakon što je Margarita Simonjan, šefica ruskog državnog kanala RT, u petak objavila audio snimak razgovora na kojem se čujerazgovor oficira Bundesvera o tehničkim mogućnostima krstareće rakete “taurus” i o tome da li su te rakete sposobne da unište Krimski most.

    Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da pojedini delovi razgovora nisu bili namenjeni široj javnosti, navodeći da bi tužilaštvo moglo da otvori slučaj zbog curenja informacija.

    Pistorijus je rekao da su na snimku oficiri Bundesvera razgovarali o “različitim scenarijima” događaja, a ne o planovima.

    Prema njegovim rečima, njihov razgovor ne znači odobrenje za prebacivanje krstarećih raketa “taurus” u Ukrajinu.

    Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je ranije da Moskva traži objašnjenje od Berlina povodom tog slučaja.

  • Njemci planirali Taurusom da napadnu Krimski most

    Njemci planirali Taurusom da napadnu Krimski most

    Za onlajn sastanak, tokom kojeg su oficiri Bundesvera razgovarali o mogućnosti napada na Krimski most, nije korišćena bezbedna linija, prenosi list Bild.

    Razgovor je vođen preko zvaničnog fiksnog telefona Bundesvera u američkom programu VebEks (WebEx – deo grupe kompanije Cisco Systems), koji je instaliran na mobilnim telefonima oficira.

    Nemačke obaveštajne agencije sada proveravaju da li je dozvoljeno korišćenje verzije VebEks za razmenu informacija najnižeg stepena tajnosti (samo za službenu upotrebu). Takođe se sprovodi analiza kako bi se utvrdilo koliko su pomenute informacije tokom razgovora poverljive.

    “Postoji razlog da se veruje da je korišćeno nedovoljno bezbedno sredstvo komunikacije za razgovor o ovakvim stvarima. Ovo je jedan od predmeta dalje istrage”, saopštila je predstavnica nemačkog ministarstva odbrane za Bild.

    Istraga je najavljena nakon što je taj zločin izazvao osude i pozive na međunarodnu istragu.

    Prema navodima ministarstva, nije poznato da je bilo još slučajevi presretanja razgovora.

    Poslanik Bundestaga, stručnjak za spoljnu politiku Hrišćansko-demokratske unije Roderih Kizeveter pozvao je da se proveri cela IT infrastruktura i komunikacioni kanali vlasti nakon pojavljivanja u ruskim medijima snimka razgovora visokih nemačkih vojnih zvaničnika o planovima da se napadne Krimski most raketama Taurus.

    Podsetimo, glavna urednica medijske grupe „Rusija sevodnja“ i televizijskog kanala RT Margarita Simonjan je juče objavila 40-minutni audio-snimak razgovora visoko rangiranih oficira nemačkog Bundesvera koji razmatraju „kako da bombarduju Krimski most“.

    Sudeći prema tom zapisu, u razgovoru učestvuju četvorica oficira, među kojima je i šef Odeljenja za operacije i obuku Vojno-vazduhoplovnih snaga.

    Oficiri, pored ostalog, razmatraju kako da isporuče rakete „taurus“ i kako da obuče ukrajinske vojnike da ispale te rakete na Krimski most, tako da Nemci ne pređu „crvenu liniju“ i da ne postanu očigledni učesnici sukoba u Ukrajini.