VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • “Nikad veća opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO “

    “Nikad veća opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO “

    Pretnja od direktnog sukoba između Rusije i zemalja NATO-a sa eskalacijom sukoba u Treći svetski rat nikada nije bila tako stvarna kao sada.

    Ovo je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Nikada od kubanske raketne krize nije postojala tako stvarna pretnja direktnog sukoba između Rusije i NATO-a koji bi doveo do Trećeg svetskog rata”, napisao je on na Telegramu.Istovremeno, naglasio je Medvedev, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena bavi se primitivnim ucenama Kongresa i izvlačenjem novca za “sporednu državu koja je u procesu raspada”.

    Medvedev je u oktobru rekao da NATO stalno povećava svoje vojno prisustvo u blizini Rusije.

  • Stoltenberg: Zima će zakomplikovati borbe, saveznici će pomoći Ukrajini

    Stoltenberg: Zima će zakomplikovati borbe, saveznici će pomoći Ukrajini

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg istakao je danas nepokolebljivu podršku Alijanse Ukrajini.

    On je ovo istakao tokom sastanka sa ukrajinskim ministrom odbrane Rustemom Umerovom u Briselu.

    Stoltenberg i Umerov su razgovarali o najnovijim dešavanjima na ratištu i hitnim vojnim potrebama Ukrajine.

    “S obzirom da se očekuje da će zima zakomplikovati borbe, Stoltenberg je naglasio da su saveznici posvećeni jačanju političke i praktične podrške Ukrajini dok se brani od ruske invazije. Generalni sekretar je ponovio da će NATO pružiti dugoročnu podršku Ukrajini kako bi ukrajinske snage bile potpuno interoperabilne unutar NATO-a i još više ih približile Alijansi”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu NATO.

    Na sastanku je bilo reči i o putu Ukrajine ka članstvu u NATO-u i reformskim naporima Ukrajine. Stoltenberg je ponovio da će Ukrajina postati članica NATO-a kada se svi saveznici slože i kada se ispune uslovi.

  • “NATO se mora pozabaviti svojim bolesnikom”

    “NATO se mora pozabaviti svojim bolesnikom”

    Bivši američki obaveštajac Ričard Gazel u autorskom tekstu za Msn.com naveo da je vreme da NATO preispita svog bolesnika – Tursku.

    Gazel, koji je izvršni direktor organizacije “U odbranu hrišćana” ,podseća da je ceo svet bio zgrožen napadom Hamasa na Izrael, a da je jedino ta članica Alijanse osudila Izrael. Erdogan je, navodi on, kritikovao jevrejsku državu i opravdao brutalnost napadača Hamasa.“Erdoganovo odbijanje da osudi počinioce najkrvavijeg dana u jevrejskoj istoriji od holokausta nastavlja dugu i neplemenitu istoriju njegovog pružanja pomoći, utehe i utočišta Hamasu. Ne samo da je Hamas posvećen uništenju Izraela, već i narušavanju bilo kakvih struja ka miru na Bliskom istoku”, navodi Gazal, a prenosi Blic.

    On zatim podseća I na ulogu Turske u etničkom čišćenju Nagorno Karabaha, kada je 120.000 etničkih Jermena pobeglo sa te teritorije koja je pripadala Azerbejdžanu.

    Podrška Turske, članice NATO, azerbejdžanskoj kampanji etničkog čišćenja najgore je čuvana tajna u krugovima američke spoljne politike, istakao je Gazal.

    Turska je, navodi dalje, najveći pokrovitelj i snabdevač oružja Azerbejdžana, bez čijeg zelenog svetla Baku skoro sigurno ne bi krenuo na Nagorno-Karabah.

    Bez budnosti Zapada, Azerbejdžan će uskoro napasti suverenu jermensku teritoriju, uz tursko dopuštanje, kako bi isekao kopneni koridor od Turske do Azerbejdžana i naftom bogatog Kaspijskog mora.

    “Ukoliko napad na hrišćane u jermenskoj domovini nije bio dovoljan, Turska je takođe pokrenula neprekidnu seriju vojnih upada, od 2016. do danas, u istorijski sirijske hrišćanske oblasti u severnoj Siriji i Iraku gde su prisutne američke trupe, uništavajući 2.000 godina stare hrišćanske zajednice i sveta mesta”, ističe Gazal I dodaje da to nije jedini pokazatelji neslaganja Turske sa saveznicima u NATO.

    Podseća da je turski predsednik proveo veći deo 2023. godine cedeći ustupke od zapadnih sila, istovremeno zadržavajući prijem Finske i Švedske u NATO koji se smatra vitalnim delom zapadnog odgovora na ruski napad na Ukrajinu.

    Uprkos razaranju nanetom Ukrajini, Turska je nepokolebljivo održavala ekonomske veze sa Rusijom, odbijajući da se priključi američko-evropskim sankcijama, i time je pružila slamku spasa za ruskog predsednika Vladimira Putina, piše Gazal.

    Ukupan izvoz iz Turske u Rusiju porastao je sa 5,7 na osam milijardi dolara u 2022. Turska je takođe odbijala da se priključi sankcijama EU koje ograničavaju vazdušni saobraćaj u i iz Rusije i omogućila je bogatim ruskim oligarsima da dobiju tursko državljanstvo.
    Poput Putina u Rusiji, Erdogan je nastavio da razbija krhku tursku demokratiju ciglu po ciglu. Erdoganova vlada je ograničila slobodu štampe zatvaranjem nezavisnih medija i zastrašivanjem i zatvaranjem novinara koji su kritikovali vladu. Ugrozio je nezavisnost pravosuđa i diktirao zakone kako bi ometao organizacije civilnog društva, piše dalje Gazel.

    Erdogan je na negativan i ilegalan način stekao značajnu moć, dok njegovi protivnici čame u zatvoru.

    Vreme je da se Zapad otvoreno suoči sa ovim problemom, zaključio je on.

  • Putin kreće na NATO?

    Putin kreće na NATO?

    Laurinas Kasčiunas, šef Komiteta za nacionalnu bezbednost litvanskog parlamenta, smatra da Rusija nema kapacitet za konvencionalni rat sa zapadnim zemljama.

    Prema njegovim rečima, Rusiji će biti potrebno još pet do sedam godina da obnovi vojni arsenal ispražnjen ratom u Ukrajini, naveo je on u izveštaju litvanskom parlamentu. Istovremeno, Kašjunas smatra da su mogući hibridni scenariji poput „invazije bez namere okupacije ili napada na strateške ciljeve”.

    “Moguće su sive zone, scenariji poput napada Hamasa koji smo videli u Izraelu, sabotaža strateških ciljeva”, rekao je Kačunas (41) u govoru pred litvanskim parlamentom.

    Litvanija je pre mesec dana povećala bezbednost svog LNG terminala nakon što je oštećen gasovod Baltikkonektor.

    “Do kraja godine imaćemo kapacitete da nadgledamo razne podvodne objekte bez posade i upravljamo pretnjama”, rekao je tada Kašjunas, političar iz stranke desnog centra Domovinska unija – Litvanski demohrišćani. Prema njegovim rečima, država kupuje bezbednosne sisteme ne samo da bi zaštitila LNG već i druge kompanije u energetskom sektoru.Kašjunas je otkrio da se o tome razgovaralo i pre incidenta sa gasovodom koji povezuje Finsku i Estoniju.Taj događaj je ubrzao odluku”, rekao je.

    U Litvaniji se mnogo raspravlja o mogućnosti da ih Rusija napadne. Gabrijelijus Landsbergis, ministar spoljnih poslova, nedavno je rekao da je ruski napad na baltičke zemlje i druge članice NATO-a “pitanje vremena”.

    Ali predsednik Gitanas Nauseda se nije složio sa njim, pozivajući ga da “sedne i ohladi se“. U međuvremenu, predsednik Letonije Edgars Rinkevičs rekao je da veruje da Moskva “zaista može da započne rat” protiv zemalja na istočnom krilu NATO-a ako u budućnosti odluči da iz rata u Ukrajini izađe kao pobednik.

  • Stoltenberg: Budimo spremni za loše vijesti iz Ukrajine

    Stoltenberg: Budimo spremni za loše vijesti iz Ukrajine

    Alijansa bi trebalo da bude spremna za loše vijesti iz Ukrajine, izjavio je generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg.


    “Trebalo bi da budemo spremni i za loše vijesti. Ratovi se razvijaju u fazama. Ali moramo da podržimo Ukrajinu i u dobrim i u lošim vremenima”, rekao je Stoltenberg za njemačku televiziju ARD.

    On je ocijenio da je ključno da se poveća proizvodnja municije i priznao da zemlje NATO-a nisu bile u stanju da zadovolje povećanu potražnju za njom.


    Stoltenberg je izjavio da je Ukrajina sada u “kritičnoj situaciji”, ali je odbio da preporuči šta Kijev treba da uradi.

    “Prepustiću Ukrajincima i vojnim komandantima da donesu teške operativne odluke”, rekao je generalni sekretar Alijanse.

    On je ukazao i na potrebu da se Еvropa pozabavi pitanjem “fragmentacije evropske odbrambene industrije”, jer je to u interesu Еvrope i dobro je za poslove u ovoj industriji, prenio je TASS.

    “Ratovi su sami po sebi nepredvidivi. Ali znamo da što više podržavamo Ukrajinu, to će se rat brže završiti”, zaključio je Stoltenberg.

  • Stoltenberg: Ključno je pojačavanje proizvodnje municije

    Stoltenberg: Ključno je pojačavanje proizvodnje municije

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da evropske zemlje slijede sopstvene interese i ne mogu da šire proizvodnju oružja za Ukrajinu.

    “Nismo u mogućnosti da sarađujemo onoliko blisko koliko bi trebalo, što dovodi do većih troškova i otežava proširenje proizvodnje. Problem fragmentacije evropske odbrambene industrije mora da se riješi”, rekao je Stoltenberg u intervjuu studiju ARD u Briselu.

    On je kazao da je bitna šira slika i kolektivni interes.

    Kao primjer potrebe za poboljšanjem, Stoltenberg je naveo proizvodnju municije, koja je trenutno u posebnom fokusu usljed velike potrebe Ukrajine za naoružanjem u sukobu sa Rusijom.

    “Važno je spriječiti poskupljenje municije usljed pojačane potražnje. Potrebna je veća ponuda. Pojačavanje proizvodnje je ključno”, zaključio je generalni sekretar NATO, prenosi Tanjug.

  • Stoltenberg poručio Erdoganu: “Došlo je vrijeme”

    Stoltenberg poručio Erdoganu: “Došlo je vrijeme”

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas turskom predsjedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da je “došlo vrijeme” da Turska ratifikuje dokument o pridruživanju Švedske zapadnoj vojnoj alijansi.

    Turska i Mađarska jedine su članice NATO-a koje još uvijek nisu formalno odobrile pristupanje Švedske, podsjeća AP.

    Stoltenberg je u izjavi za tu američku agenciju rekao da je tokom susreta sa Erdoganom, na magrinama samita o klimi COP28 u Dubaiju, pozvao Tursku da završi proces pristupanja Švedske, prenosi Tanjug.

    “Jutros sam se susreo s predsjednikom Erdoganom i ponovio svoju poruku da je došlo vrijeme da se finalizuje proces pridruživanja Švedske. Ne mogu da dam tačan datum, ali pozdravljam činjenicu da je prije nekoliko nedjelja predsjednik Erdogan podnio parlamentu papire za ratifikaciju”, naglasio je sekretar.

    Turska je odlagala ratifikaciju više od godinu dana, optužujući Švedsku da ne shvata dovoljno ozbiljno tursku zabrinutost za bezbjednost, uključujući i borbu protiv kurdskih militanata i drugoih grupa koje Ankara smatra prijetnjom.

    Švedska i Finska, koja se pridružila NATO u aprilu, napustile su politiku neutralnosti i aplicirale su za članstvo u alijansi nakon ruske invazije na Ukrajinu. Kako bi se primile nove članice, sve postojeće moraju odobriti odluku.

  • Blinken: Želimo pomoći zapadnom Balkanu

    Blinken: Želimo pomoći zapadnom Balkanu

    Državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je danas da se na sastanku ministara spoljnih poslova članica NATO u Briselu razgovaralo i o tome kako povećati pomoć pri pružanju podrške evroatlantske budućnosti zapadnog Balkana.

    On je na Tviteru napisao da je NATO alijansa jedinstvena.

    “Tokom sastanka ministara spoljnih poslova pokrili smo mnogo toga – od naših očekivanja na Vašingtonskom samitu sljedeće godine, preko načina na koje možemo da produbimo naše partnerstvo sa Ukrajinom, do toga kako možemo da pomognemo u podršci evroatlantskoj budućnosti zapadnog Balkana”, napisao je on.

  • Sijarto: Potvrditi da NATO neće biti uvučen u sukob sa Rusijom

    Sijarto: Potvrditi da NATO neće biti uvučen u sukob sa Rusijom

    Mađarska očekuje da će šefovi diplomatija članica NATO-a na sastanku u Briselu potvrditi da Alijansa ni pod kojim okolnostima neće biti uvučena u vojni sukob sa Rusijom, rekao je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    • Očekujemo da će se na sastancima ministara spoljnih poslova članica NATO-a potvrditi ranija odluka da moramo učiniti sve kako bi izbjegli direktan sukob između NATO-a i Rusije, kao i da Alijansa postane strana u sukobu – rekao je Sijarto.

    On je naveo da NATO treba da pojača borbu protiv terorizma usljed porasta ilegalne migracije i da pomogne u očuvanju stabilnosti u regionu Balkana, prenosi TASS.

  • Stoltenberg tvrdi da su ratovi u Ukrajini i Gazi veoma različiti, pojasnio i zašto

    Stoltenberg tvrdi da su ratovi u Ukrajini i Gazi veoma različiti, pojasnio i zašto

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da međunarodno pravo mora da se primjenjuje u svim sukobima, ali da su ratovi u Ukrajini i Gazi veoma različiti.

    “Moja poruka je da međunarodno pravo, humanitarno pravo, mora da se poštuje u svim sukobima i da se životi civila uvijek moraju zaštititi”, rekao je Stoltenberg

    Stoltenberg je, takođe, istakao da je “važno prepoznati da se situacija u Gazi i Ukrajini na mnogo načina razlikuju”.

    “Ukrajina nikada nije predstavljala prijetnju Rusiji i nije napala Rusiju”, rekao je Stoltenberg.

    Prema njegovim riječima, Ukrajina ima pravo na samoodbranu i na očuvanje teritorijalnog integriteta, navodi Reuters, prenosi RTS.