VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Reagovala Njemačka: “Za žaljenje”

    Reagovala Njemačka: “Za žaljenje”

    Njemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas reagovao je zbog objave šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, da Moskva zatvara svoju misiju pri NATO u Briselu.

    On je rekao da je ta odluka “načinila situaciju još težom”.

    “To će činiti stvari još težim, iako su već dovoljno teške. Nemačka je tražila u okviru NATO da dođe do dijaloga sa Rusijom”, rekao je Mas novinarima nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica Evropske unije, preneo je Rojters.

    On je dodao da je Rusija prethodno ukazivala da želi da razgovara.

    “Moramo da priznamo sve više da Rusija ne želi. To je više nego za žaljenje, ta odluka koja je doneta u Moskvi… Ozbiljno će narušiti odnose”, naglasio je Mas.

    Rusija je odlučila da zatvori svoju misiju pri NATO u Briselu, kao i da uskrati akreditacije osoblju NATO u Moskvi od 1. novembra, jer je NATO proterao osam ruskih službenika iz Brisela, navodeći da su agenti ruske tajne službe.

    Moskva objasnila
    Izaslanik bilo koje države članice NATO-a može, u ime cele Alijanse, da održi hitan kontakt sa ruskom stranom, nakon što je Rusija odlučila da od 1. novembra povuče akreditacije za osoblje NATO u Moskvi, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

    Prethodno je NATO povukao akreditacije za osam ruskih službenika misije pri NATO u Briselu, tvrdeći da je reč o pripadnicima ruske tajne službe, nakon čega je Rusija zatvorila svoju diplomatsku misiju pri NATO u Briselu.

    “Ruskom ambasadoru u Belgiji će biti odobreno da održi hitan kontakt sa štabom Severoatlanske alijanse. Po nahođenju Alijanse, ambasador neke države članice NATO u Moskvi će moći da obavlja sličnu funkciju”, dodaje se u saopštenju, preneo je TAS.

  • Rusija prekida diplomatske odnose sa NATO-om, naređeno zatvaranje ureda u Moskvi

    Rusija prekida diplomatske odnose sa NATO-om, naređeno zatvaranje ureda u Moskvi

    Rusija će od novembra obustaviti diplomatske veze s NATO-om, javlja Russia Today.

    Rusija je naredila zatvaranje misije u NATO-a u Moskvi, izjavio je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

    Odnosi Moskve i NATO-a već duže vrijeme su veoma napeti i pogoršavaju se. Moskva je danas takođe objavila da će u potpunosti obustaviti operacije svoje misije pri NATO-u.

    Ovo se dešava dvije sedmice nakon što je Alijansa protjerala osam ruskih diplomata zbog špijunaže u svom sjedištu u Briselu.

    Ranije ovog mjeseca, dužnosnici NATO-a odlučili su smanjiti broj pripadnika stalne ruske delegacije u bloku, ukinuvši akreditive za osam izaslanika, kao odgovor na ono što je nazvano “sumnjivim zloćudnim ruskim aktivnostima”.

    Nakon odluke NATO-a, glasnogovornica Ministarstva vanjskih poslova Rusije Maria Zakharova upozorila je da će Moskva raditi na odgovoru.

  • Zaharova: Neosnovane optužbe Alijanse, Moskva priprema odgovor

    Zaharova: Neosnovane optužbe Alijanse, Moskva priprema odgovor

    Optužbe NATO o “zlonamjernim akcijama” ruskih diplomata su neosnovane i licemjerne i Moskva će na njih odgovoriti, saopštila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Ona je rekla da će Moskva odgovoriti na odluku NATO o protjerivanju saradnika ruske Misije pri NATO i da se radi na recipročnim mjerama.

    “Nespremnost NATO i njenih predstavnika za saradnju je očigledna definitivno i neopozivo. Mi ćemo se time voditi prilikom pripreme recipročnih mjera koje će uslijediti”, navela je Zaharova.

    Ona je istakla i da ova odluka NATO predstavlja ružan ispad, ako se uzmu u obzir sve njihove teze o neophodnosti dijaloga, o potrebi da se obnovi zasjedanje Savjeta Rusija-NATO i mnogo drugih stvari.

    Zaharova je dodala da odluka nije neočekivana, ali da je iznenadila svojom “bezobzirnošću”, prenosi “Sputnjik”.

    “Rusiju su zvanično o tome obavijestili 6. oktobra. Ovaj korak NATO nas je začudio, ali nije bio neočekivan. Iznenadio je svojom bezobzirnošću, jer nije bilo nikakvih zvaničnih objašnjenja. Zašto nije bio iznenađenje? Zato što se broj naših predstavnika u Misiji smanjivao i 2015. godine i 2018. godine. Riječ je o kontinuiranim postupcima NATO”, naglasila je Zaharova.

    Prethodno su u Alijansi potvrdili da su oduzeli akreditacije osmorici saradnika ruske Misije pri NATO i da je Misija sa 20 smanjena na deset predstavnika.

  • Agresivan odgovor: Alijansa protjerala članove ruske misije

    Agresivan odgovor: Alijansa protjerala članove ruske misije

    NATO je poništio akreditacije osam članova ruske misije pri Alijansi koji su “neprijavljeni ruski obavještajci”, rekao je danas zvaničnik vojnog saveza.

    Možemo da potvrdimo da smo smanjili broj pozicija koje Ruska Federacija može da akredituje u NATO-u na deset – rekao je ovaj zvaničnik.

    On kaže da politika NATO saveza prema Rusiji ostaje konzistentna i da je “pojačano odvraćanje i odbrana koju Alijansa primjenjuje kao odgovor na agresivne poteze Rusije”.

    – Istovremeno ostajemo otvoreni za svrsishodan dijalog-rekao je zvaničnik Alijanse.

  • Stoltenberg: Ostajemo u kontaktu sa Vučićem i Kurtijem

    Stoltenberg: Ostajemo u kontaktu sa Vučićem i Kurtijem

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak razgovarali su danas o dijalogu Beograda i Prištine i drugim pitanjima u regionu Zapadnog Balkana, saopštio je NATO.

    Stoltenberg je kazao da NATO pozdravlja nedavno postignut sporazum o deeskalaciji i napredak na sjeveru postignut uz posredstvo EU i naveo da misija Kfor ima ključnu ulogu u obezbjeđivanju efikasne implementacije dogovorenog i da NATO ostaje čvrsto posvećen stabilnosti regiona Zapadnog Balkana.

    Kako se navodi, NATO će ostati u bliskom kontaktu sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa Aljbinom Kurtijem o potrebi deeskalacije, pokazivanja uzdržanosti i povratka dijalogu.

    – NATO snažno podržava dijalog pod pokroviteljstvom EU i druge napore sa ciljem da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine kao jedinog puta da se postigne trajan politički sporazum i stabilnost u regionu – navodi se u saopštenju.

    Stoltenberg je pozdravio i saradnju EU i NATO kao odličan primjer strateške saradnje između dvije organizacije.

  • NATO pozdravlja sporazum u Briselu: Čvrsto podržavamo dijalog uz posredovanje EU na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine

    NATO pozdravlja sporazum u Briselu: Čvrsto podržavamo dijalog uz posredovanje EU na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine

    Portparol NATO Oana Lungesku izjavila je da ovaj savez pozdravlja sporazum koji je juče postignut u Briselu između Beograda i Prištine uz posredstvo Evropske unije.

    Misija Kfora predvođena NATO-om imaće fundamentalnu ulogu u obezbeđivanju efikasne primene sporazuma, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. kojom se Kforu nalaže da obezbedi sigurno i zaštićeno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice koje žive na Kosovu – navodi Lungesku.

    Ona je podsetila da je prethodnih dana generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg vodio razgovore sa zvaničnicima obe strane.

    – Generalni sekretar Stoltenberg je razgovarao sa predsednikom Vučićem i Aljbinom Kurtijem o potrebi deeskalacije, suzdržanosti i povratka dijalogu i radujemo se što ćemo sutra imati specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslava Lajčaka u sedištu NATO-a, gdje će se sastati sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i Severnoatlantskim savetom – kaže Lungesku za Kosovo onlajn.

    Ona je istakla da NATO nastavlja da čvrsto podržava dijalog uz posredovanje EU i druge napore usmerene na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

    – Ovo je jedini put ka postizanju trajnog političkog sporazuma za region i ključan je za stabilnost u cijelom regiona – zaključuje Lungesku.

  • NATO pozvao na hitnu deeskalaciju na sjeveru Kosova

    NATO pozvao na hitnu deeskalaciju na sjeveru Kosova

    NATO je danas pozvao na hitnu deeskalaciju na sjeveru Kosova i Metohije.

    Portparol Alijanse Oana Lungesku poručila je u objavi na Twitteru da NATO poziva i Beograd i Prištinu da budu uzdržani, izbjegnu jednostrane akcije i vrate se dijalogu.

    “Mandat NATO i Kfora ostaje da se obijezbedi sigurno i zaštićeno okruženje i sloboda kretanja za sve zajednice”, navela je Lungesku.

  • Ne stišava se napetost oko afere „podmornica“

    Ne stišava se napetost oko afere „podmornica“

    Francuska treba da napusti komandne strukture NATO! To je mišljenje više predsedničkih kandidata na predstojećim izborima u ovoj zemlji, što pokazuje do koje mere su Francuzi ljuti zbog poteza Australije da raskine ugovor o nabavci 12 podmornica, vredan 56 milijardi evra, i sklopi trojno savezništvo s Velikom Britanijom i SAD, u cilju stvaranja nove strategije u indo-pacifičkom regionu, usmerene pre svega protiv Kine.

    Jedan od njih je Gzavije Bertran, desničar, predsednik regiona Gornja Francuska, Sarkozijev ministar sa više portfelja i kandidat za šefa države. On traži i održavanje vanrednog samita NATO s temom da li Amerikancima i dalje može da se veruje, da li poštuju Francusku i kuda ide savezništvo.

    Vođa „Nepokorene Francuske“, i takođe predsednički kandidat, najjača figura levice Žan-Lik Melanšon poručuje da je otkazivanje ugovora još jedna manifestacija nepoštovanja sporazuma koje su SAD sklopile sa saveznicima, te da je vreme da se prekinu iluzije, da Francuska napusti NATO i da izbaci sa svoje teritorije njen budući centar za svemirska istraživanja u Tuluzu. Trenutni predsednik krajnje desničarskog „Nacionalnog okupljanja“ Žordan Bardela, u trenutku dok Marin le Pen vodi predsedničku trku, isto misli: Francuska treba da napusti komandne strukture NATO da bi povratila slobodu i nezavisnost. Da Francuska treba da izađe iz ovih struktura, smatra, na drugom polu, generalni sekretar Komunističke partije Fabijen Rusel.

    Ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan nije zasad otišao toliko daleko, ali je poručio da će ova kriza imati težinu u definisanju novog strateškog koncepta NATO, što je dovoljno oštro. Koliko je i on ljut, govori podatak da je za Bajdenove metode rekao da podsećaju na „Trampa bez tvitova“.

    U Briselu, istovremeno poručuju da „analiziraju“ uticaj novog trojnog sporazuma na trgovinske pregovore sa Australijom koji bi trebalo da se nastave u oktobru. Ipak, Madrid, Rim ili Berlin su dosta tihi i „ne žure“ s reakcijama. Francuska ministarka vojske Florans Parli otkazala je razgovore o novim bezbednosnim izazovima sa svojim britanskim kolegom Benom Valasom, koji su bili zakazani za ovu semdicu.

  • Jens Stoltenberg: NATO će nastaviti borbu protiv globalnog terorizma

    Jens Stoltenberg: NATO će nastaviti borbu protiv globalnog terorizma

    Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg odao je počast žrtvama terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, naglasivši da će Alijansa nastaviti da se suprostavlja prijetnji globalnog terorizma.

    Sekretar NATO-a je poručio kako je ovaj savez jedino mjesto gdje Evropa i Sjeverna Amerika kontinuirano vode borbu protiv terorizma.

    “Borba protiv terorizma će se nastaviti i NATO će nastaviti da igra svoju ulogu kao jedino mjesto gdje su Evropa i Sjeverna Amerika svakodnevno zajedno radi sigurnosti svih članica”, naglasio je Stoltenberg na ceremoniji u sjedištu Alijanse u Briselu.

    Povodom 20 godina od napada, zastave 30 članica NATO saveza su na pola koplja radi odavanja počasti za oko 3.000 ljudi poginulih u napadu.
    Amerika je uz podršku NATO-a 2002. godine ušla u Afganistan neposredno nakon napada, gdje su sa vlasti svrgnuli talibane.

    Talibani su se vratili na vlast prošlog mjeseca nakon povlaćenja američkih i drugih stranih snaga.

  • Zaharova: Događaji u Avganistanu pokazali nesposobnost NATO

    Zaharova: Događaji u Avganistanu pokazali nesposobnost NATO

    Situacija u Avganistanu pokazala je da ni SAD niti NATO nisu sposobni da koordinišu postupke, saopštila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Ona je na Telegramu napisala da su SAD pokazale potpunu nemoć kao upravljačka sila.

    “Video-snimci samouništenja nevidljive mašine, koji su prikazani širom svijeta, još uvjerljivije demonstriraju da je svaka vojna kalkulacija NATO-a potpun promašaj kao vojnopolitičkog bloka koji preuzima vodeću ulogu u obezbjeđivanju svjetskog poretka”, navela je Zaharova.

    Zaharova je skrenula pažnju na činjenicu da NATO, uprkos neuspjehu u Avganistanu, planira da održi veliki broj vojnih vježbi, naročito u baltičkim i zemljama Istočne Evrope, i da ojača prisustvo na Arktiku, prenio je TASS.

    “Sudeći po katastrofi u Avganistanu, NATO-u su potrebnije vježbe u planinama i stepama nego na pašnjacima i livadama, ali čini se da je Alijansa previše uvučena u virtuelni sukob sa Rusijom”, istakla je Zaharova.

    Zaharova je naglasila da je pad Alijanse očigledan, uz podsjećanje da su barem vojna vozila iz Iraka prevezena u baltičke zemlje i onda je “taj otpad doniran vazalima”.

    “Oni su u Avganistanu bili toliko iscrpljeni da su odlučili da ostave automobile i helikoptere onima protiv kojih su ih koristili”, dodala je Zaharova.

    Talibani su sredinom prošlog mjeseca preuzeli kontrolu nad Avganistanom, nakon povlačenja američkih i drugih NATO snaga iz te zemlje.