VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • BiH tema dvodnevnog samita u Rigi, a ovo poručuje generalni sekretar NATO

    BiH tema dvodnevnog samita u Rigi, a ovo poručuje generalni sekretar NATO

    Uoči današnjeg samita ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO u Rigi generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je rekao da je taj savez zabrinut, zbog, kako je naveo, “zapaljive retorike” srpskog člana Predsjedništva i lidera SNSD Milorada Dodika i iz Republike Srpske, prenosi N1.

    BiH će biti jedna od tema dvodnevnog samita u Rigi.

    – Prije svega, mislim da se morate prisjetiti da ste vi na Zapadnom Balkanu prešli dug put. NATO je tu prisutan od devedesetih. Pomogli smo da se okončaju dva etnička rata u BiH, a kasnije i na Kosovu i u Srbiji. Značajno smo prisutni na Kosovu kroz KFOR, kao i u BiH – naveo je Stoltenberg.

    Dodao je i da su zabrinuti zbog povećanih tenzija kojima svjedoče, te da zbog toga pozdravljaju činjenicu da NATO i EU blisko sarađuju u regionu, “kako na Kosovu, tako i u BiH”.

    U pogledu BiH smo zabrinuti zbog bilo kakvog pokušaja da se podriva multietničnost institucija, a posebno Oružanih snaga koje su jedna od najuspješnijih multietničkih i institucija u BiH. NATO je bio važan u izgradnji Oružanih snaga BiH kao jake, multietničke institucije. Zato smo zabrinuti zbog zapaljive retorike gospodina Dodika, i iz Republike Srpske – rekao je Stoltenberg novinarima.

    Dodao je da i dalje podržavaju sve napore da se spuste tenzije, kao i izgradnju kapaciteta za BiH.

  • Putin: Moraćemo reagovati ako NATO pređe “crvene linije”

    Putin: Moraćemo reagovati ako NATO pređe “crvene linije”

    • Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da će Rusija biti primorana da reaguje ukoliko NATO pređe “crvene linije” u Ukrajini, navodeći da Moskva smatra okidačem raspoređivanje određenih ofanzivnih raketnih kapaciteta na teritoriji te zemlje.

    Putin je rekao da se nada da će na svim stranama prevladati zdrav razum, ali je i izrazio želju da NATO bude svjestan zabrinutosti Rusije za sopstvenu bezbjednost zbog Ukrajine.

    “Ukoliko se neka vrsta udarnih sistema pojavi na teritoriji Ukrajine, vrijeme leta do Moskve je između sedam i 10 minuta, odnosno pet minuta kada je to hipersonično oružje. Zamislite samo tu mogućnost”, naveo je ruski predsjednik tokom poslovnog foruma.

    Putin je naglasio da bi Moskva, u tom slučaju, morala da formira nešto slično kao odgovor na tu vrstu prijetnje.

    On je podsjetio da je Rusija nedavno izvršila uspješnu probu lansiranja novog hipersoničnog projektila sa mora koji će biti u službi vojske početkom naredne godine.

    Ruski lider je ukazao da je brzina te vrste rakete devet puta veća od brzine zvuka.

  • NATO: Rusija će platiti visoku cijenu ako krene na Ukrajinu

    NATO: Rusija će platiti visoku cijenu ako krene na Ukrajinu

    Rusija će platiti visoku cijenu u slučaju vojne agresije na UkrajInu, upozorili su danas NATO i SAD povodom, kako su rekli, gomilanja ruskih trupa na granici s Ukrajinom.

    “Rusija će platiti skupu cijenu ukoliko još jednom upotrijebi silu protiv nezavisne nacije, Ukrajine”, izjavio je generalni sekretar Sjevernoatlantske alijanse Jens Stoltenberg na NATO skupu u letonskoj Rigi, prenio je Rojters.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken će obavijestiti njegovih 29 kolega iz NATO o obavještajnim podacima kojim raspolažu SAD, o tome šta se dešava na istoku Ukrajine.

    “Konsultovaćemo NATO saveznike i naše partnere narednih dana o tome da li ćemo preduzeti druge korake kao alijansa, kako bismo ojačali odbranu, otpornost i kapacitete”, kazao je Blinken.

  • Amerika šalje vojsku? “Potrebna nam je pomoć”

    Amerika šalje vojsku? “Potrebna nam je pomoć”

    Letoniji je potrebno stalno američko vojno prisustvo da bi se vojno odvratila Rusija, izjavio je danas ministar odbrane te zemlje Artis Pabriks.

    Kako dodaje, želi da pojača svoje odbrambene potencijale američkim protivvazdušnim raketnim sistemima Patriot, kazao je Pabriks tokom posete generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga saveznickim trupama u vojnoj bazi Adaži.

    Americki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da doputuje u glavni grad Letonije Rigu do kraja dana da bi sutra prisustvovao sastanku sa 29 svojih kolega iz zemalja članica sevrenoatalntske alijanse koji je sazvan zbog uznemirenosti koju je izazvalo gomilanje ruskih trupa na ukrajinskim granicama, prenosi Rojters.

    “Potrebna nam je dodatna međunarodna pomoć. Želeli bismo da imamo stalno (vojno) prisustvo Sjedinjenih Američkih Država u našoj zemlji. Pomorska i protivvazdušna odbrana u osnovi znači instaliranje (raketnih) sistema kao što je Patriot (raketni sistem zemlja-vazduh)”, rekao je Pabriks za Rojters.

    Trupe NATO izvode manevre sa kamufliranim tenkovima i bojevom municijom u snežnim letonskim šumama, sa 1.500 vojnika koji simuliraju odbranu od neprijateljskog napada na Rigu ometanjem i usporavanjem napredovanja protivnika koji nadire severno od grada.

    “Odvraćanje je od kritičnog značaja”, izjavio je kanadski potpukovnik Džon Benson, komandant borbene grupe NATO u Letoniji.

    Podstaknut, kako navodi Rojters, ruskom aneksijom Krima 2014. godine i podrškom Moskve separatistima u istočnoj Ukrajini, NATO je od jula 2017. godine rasporedio četiri multinacionalna borbena bataljona za odbranu Poljske i baltičkih država Litvanije, Letonije i Estonije.

    Međutim Moskva poručuje da nema nameru da izvrši invaziju na Baltik ili Poljsku i optužuje NATO da destabilizuje Evropu približavanjem svojih trupa ruskim granicama.

    Generalni sekretar NATO Stoltenberg je ocenio da “ne postoji neposredna pretnja” NATO savezu.

  • Sukob Rusije i NATO-a? “Uradiće sve da ga spreče”

    Sukob Rusije i NATO-a? “Uradiće sve da ga spreče”

    Ni jedna od zapadno evropskih država ne bi želela otvoreni sukob Rusije i NATO-a, Zapad će uraditi sve što može da to izbegne, izjavio je Peter Sijarto.”Mislim, to je moje lično mišljenje, niko, čak ni zapadni deo Evrope, ne bi želeo takvu vrstu konflikta. Zato mi se čini, Zapad će uraditi sve što može kako bi izbegao konflikt. U potpunosti sam siguran u to”, rekao je šef mađarske diplomatije.

    On je ukazao da Mađarska, kao članica NATO-a, ima niz obaveza koje mora da ispuni. U isto vreme, Budimpešta će uvek “preduzimati sve da izbegne i spreči svaki konflikt između Rusije i NATO-a. “Mi živimo u Centralnoj Evropi i znamo kakav je to osećaj kada se sprema konflikt između Rusije, Istoka i Zapada”, dodao je on.

    Govoreći o migrantima, mađarski ministar je nazvao “velikim licemerjem” saopštenja o promeni migrantske politike Evropske Unije.

    Prema njegovim rečima, kada stvar dođe do “neverovatno odgovornih izjava o situaciji u Avganistanu” ili u Sredozemnom moru, “možda ima nekih opštih stvari koje su drugačije u poređenju sa onim koje su se čule 2015. godine, ali suština evropske migrantske politike, na žalost, ostaje nepromenjena”.

    Sijarto je siguran da je pitanje migracije neodvojivi deo suvereniteta.

    “Kada možete odlučiti kome dozvoliti da uđe na teritoriji vaše zemlje. Vaše suvereno pravo je da odlučite s kim ste spremni da živite zajedno, a sa kim ne”, zaključio je on.

  • Ministri NATO-a će raspravljati o potezima Dodika

    Ministri NATO-a će raspravljati o potezima Dodika

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg govorio je o Zapadnom Balkanu uoči samita ministara spoljnih poslova u Rigi.

    Stoltenberg je najavio da će se voditi rasprava o Kosovu i Bosni i Hercegovini. Rasprava na dnevni red NATO-a dolazi nakon pritiska koji je obavio London kako bi se raspravljalo o potezima Milorada Dodika, prenosi N1.

    “Na sastanku ministara spoljnih poslova, 30.11. i 1.12. u Rigi, osvrnućemo se na najnovija dešavanja na Zapadnom Balkanu. Regija je strateški važna za NATO. Prešli su dug put od sukoba devedestih, ali smo nedavno svjedočili rastu tenzija. Na Kosovu NATO radi sa EU diplomatama, kako bi smanjili tenzije na granici, te implementirali nedavni dogovor Beograda i Prištine“, istakao je Jens Stoltenberg.

    Dodao je da u BiH snažno podržavaju jedinstvenu državnu strukturu i multietničke oružane snage.

    “Ali smo i zabrinuti zbog zapaljive retorike iz Republike Srpske. Tako da ćemo razgovarati o stalnoj ulozi NATO-a u promoviranju stabilnosti i bezbjednosti u regiji. Naše kolege iz Finske i Švedske će nam se priključiti na ovoj sesiji, kao i visoki predstavnik EU Borell, jer jači smo i efikasniji kada zajedn

  • Šef NATO-a Jens Stoltenberg upozorio Dodika zbog “zapaljive retorike”

    Šef NATO-a Jens Stoltenberg upozorio Dodika zbog “zapaljive retorike”

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je “zapaljivu retoriku” člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika. On je ovo kazao na konferenciji za medije u Briselu nakon sastanka s premijerom Crne Gore Zdravkom Krivokapićem.

    “Saveznici snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Dakle, zapaljiva retorika u Republici Srpskoj ozbiljno zabrinjava. Strukture Bosne i Hercegovine su važne za stabilnost zemlje. Naročito Oružane snage, jedna od najjačih multietničkih institucija u zemlji”, rekao je Stoltenberg.

    Dodao je da NATO ostaje predan snažnom političkom dijalogu i praktičnoj saradnji s Bosnom i Hercegovinom te da će nastaviti podržavati reformske napore zemlje za dobrobit svih.

    “NATO-ova politika otvorenih vrata je historijski uspjeh i doprinosi sigurnosti u regiji”, naglasio je Stoltenberg, između ostalog, u svom uvodnom obraćanju.

    Šef NATO-a se malo kasnije tokom razgovora s novinarima na konferenciji za medije ponovo dotakao BiH. Ovog puta je imenom spomenuo Dodika.

    “Vidjeli smo neke pomake u krivom smjeru tokom posljednjih godina. Zabrinuti smo zbog situacije u Bosni i Hercegovini uz zapaljivu retoriku Milorada Dodika. Njegove poruke zapravo potkopavaju jedno od glavnih postignuća koje smo napravili u stvaranju multietničkih oružanih snaga u Bosni i Hercegovini”, istaknuo je Stoltenberg.

    Naglasio je da je ovo pitanje važno za Bosnu i Hercegovinu, cijelu regiju, “a i za sve nas”.

  • Admiral Popov: Kursk potonuo nakon sudara s NATO podmornicom

    Admiral Popov: Kursk potonuo nakon sudara s NATO podmornicom

    Admiral Vjačeslav Popov, bivši komandant ruske Sjeverne flote, tvrdi da je ruska nuklearna podmornica Kursk 2000. godine potonula nakon sudara s NATO podmornicom.

    Popov je u intervjuu za agenciju RIA Novosti rekao da s vjerovatnoćom od 90 odsto može da kaže ime te NATO podmornice, ali da nema dokaze za to.

    Prema njegovim riječima, podmornica NATO je pratila Kursk, ali mu se previše približila.

    Popov tvrdi da je i NATO podmornica oštećena u sudaru sa Kurskom i usljed eksplozije municije na ruskoj podmornici, ali da je, kada je ponovo mogla da se pokrene, otišla u svoju bazu. On takođe navodi da je ruska protivpodmornička avijacija kod obala Norveške pronasla stranu podmornicu koja se sudarila s Kurskom.

    Istakao je da su se vježbe Sjeverne flote u avgustu 2000. odvijala i u neutralnim vodama.

    Prema izvještajima pojedinih medija, u zoni u kojoj je izvođena vježba u vrijeme nesreće bile su nuklearne podmornice američke mornarice Memfis i Toledo, kao i podmornica Splendid britanske mornarice.

    RIA Novosti navodi da je portal Njuz24 prenio da je rusko Ministarstvo odbrane zatražilo od Pentagona da pregleda podmornice Memfis i Toledo, ali da je taj zahtjev odbijen i da je odgovoreno da su “sve podmornice u ispravnom stanju”. Isti odgovor dobijen je i iz Londona, prenio je portal.

    Kursk je potonuo 12. avgusta 2000. u Barencovom moru, 175 kilometara od Sjeveromorska, na dubini od 108 metara.

    Prema zvaničnoj verziji, nesreća je posljedica eksplozije torpeda na podmornici i naknadne detonacije municije, tokom vježbi Sjeverne flote.

    Poginulo je svih 118 članova posade podmornice.

  • Ko je Pamela Mekgaha, novi komandant NATO-a u BiH

    Ko je Pamela Mekgaha, novi komandant NATO-a u BiH

    Brigadna generalka Pamela Mekgaha (McGaha) je novi komandant NATO-a u BiH. Ovu funkciju će preuzeti od brigadnog generala Erika Folksteda (Eric Folkestad).

    Diplomirala ekonomiju
    Brigadni general Mekgaha služi kao komandant 143. Komande za održavanje (Ekspediciona) u Orlandu, Florida, preuzimajući komandu u junu 2019. 143. ESC je najveća komanda za održavanje ekspedicije u američkoj vojsci, sa više od 8.135 vojnika, preko 100 civila i 90 jedinica u deset država.

    Mekgaha je diplomirala na Univerzitetu Bucknell ekonomiju i bila je angažovana preko ROTC-a u Oružačkom korpusu. Komandovala je na svim prethodnim nivoima, uključujući 77. brigadu održavanja u zajedničkoj bazi McGuire-Dix-Lakehurst, 154. intendantski (POL) bataljon u Filadelfiji, Pensilvanija, 3622d četu za održavanje u Ft. Indiantown Gap, i kao komandant 1-B odreda, 228. bataljon za podršku.

    Obavljala je štabske zadatke na nivou bataljona, brigade, divizije i ESC, uključujući S3 337. inženjerijskog bataljona, izvršnog oficira 28. bataljona personalne službe, direktora za sigurnost, planove i operacije 213. grupe za podršku području i pomoćnika Načelnik štaba, G4 78. odjeljenja za obuku u JBMDL, NJ. Nedavno je McGaha služio kao pomoćnik načelnika štaba, G3 316. komande održavanja (ekspedicijske) u Coraopolisu, Pennsylvania.

    Prekookeanske turneje
    Ona je diplomirala na osnovnim i višim školama za oficire za naoružanje, na kursu za oficire za automatizaciju podružnice, u Školi za kombinirano naoružanje i službe, na kursu za višenamjensku podršku borbenim službama, na kursu za kvalifikaciju upravljanja ljudskim resursima, na komandnom i generalštabnom koledžu, na zajedničkom kursu logistike, kurs planera državne sigurnosti i na koledžu ratne vojske Sjedinjenih Država.

    Na civilnim studijama, magistrirala je poslovnu administraciju na Univerzitetu Lehigh i magistrirala iz strateških studija na Koledžu ratne američke vojske.

    Mekgaha je služila na nekoliko prekookeanskih turneja, uključujući Operaciju Pustinjski štit/Oluja u Saudijskoj Arabiji kao vođa voda za održavanje, Operaciju Joint Endeavor/Guard u Mađarskoj i na Balkanu kao oficir za logističke planove i u Operaciji Trajna sloboda u Afganistanu kao oficir štaba brigade.

    Brojna vojna priznanja
    Njena vojna priznanja uključuju bronzanu zvjezdanu medalju, medalju za zasluge u vojsci, medalju za pohvalu vojske, ekspedicijsku medalju oružanih snaga, medalju za službu u jugozapadnoj Aziji, medalje za ekspediciju i službu u globalnom ratu protiv terorizma, medalju NATO-a, medalje za oslobođenje Kuvajta i medalju za zasluge Pensilvanije. Ona je uvaženi član 213. pukovnijeg udruženja u Alentaunu, Pensilvanija.

    Mekgaha je dodatno odlikovana da služi kao Fulbright stipendista u Kanberi, Australija, radeći sa rezervnim snagama australijske vojske na domaćoj spremnosti za vanredne situacije. Komesar je za ljudske odnose u Pensilvaniji koji provodi zakone Commonwealtha o diskriminaciji.

    Služi zadnjih 13 godina u Odboru za izbor dva senatora američke vojne akademije. Mekgaha je ranije bila poslovni konsultant u Greencastle Consulting LLC, a ona je dugogodišnji stanovnik Betlehema, Pensilvanija.

  • Šmit i Stoltenberg razgovarali o političkoj situaciji u BiH

    Šmit i Stoltenberg razgovarali o političkoj situaciji u BiH

    Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH, koga RS ne priznaje, sastao se danas u Berlinu sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom.

    Šmit je Stoltenberga informisao o trenutnoj političkoj situaciji u BiH.

    Šmit je upoznao generalnog sekretara NATO o najnovijim izazovima u vezi sa institucionalnom funkcionalnošću Bosne i Hercegovine, sa naglaskom na Oružanim snagama BiH i odbrambenim strukturama, saopšteno je iz OHR-a.