VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Ako NATO zatraži, S. Makedonija ulazi u rat; Hrvatska: Povući ćemo vojnike, do zadnjeg

    Ako NATO zatraži, S. Makedonija ulazi u rat; Hrvatska: Povući ćemo vojnike, do zadnjeg

    Makedonska ministarka odbrane Slavjanka Petrovska kaže da postoji mogućnost da se vojska te države uključi u eventualni vojni konflikt između Ukrajine i Rusije.

    Sjeverna Makedonija se zalaže za diplomatsko rešenje spora između Rusije i Ukrajine, ali postoji mogućnost da se uključi u eventualni konflikt, ukoliko takvo nešto zatraži NATO, rekla je ministarka odbrane Slavjanka Petrovska.

    Takav potez bi bio moguć samo uz saglasnost predsednika Severne Makedonije Steve Pendarovskog.

    Petrovska je, takođe, navela da makedonske oružane snage već pripremaju analize mogućeg angažmana u ovom konfliktu, ali je istakla da odluka o eventualnom učešću maakedonskih vojnika nije doneta.

    Sasvim suprotan stav o Makedonije ima hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je danas, na pitanje da prokomentariše sukob u Ukrajini, rekao da ne zna ništa o tome.

    “NATO pojačava prisutnost, mi s tim ne moramo ništa, niti ćemo imati išta. Ako dođe do eskalacije povući ćemo do zadnjeg hrvatskog vojnika. To nema veze s Ukrajinom, nego s Bajdenovom politikom, vidim nekonzistentnost i opasno ponašanje. Ovo se događa u predgrađu glavnog grada Rusije i načini postoje da se Ukrajina sačuva, bar 99 posto, da joj se ekonomski pomogne”, rekao je Milanović.

    “Kad je otišao Tramp, kog su demokrate napadale da se ponaša kao dadilja prema Putinovoj politici, nova administracija pod pritiskom republikanskih jastrebova, odjednom vrši pritisak na Pentagon i Bajdena da se prema Rusiji postave čvrsto. Vidim čvrsti ruski interes, vidim i Ukrajinu. Ukrajini nije mesto u NATO-u. Oni su jedna od najkorumpiranijih država na svetu. Mir. Treba smiriti političku scenu i ne dopustiti da ekstremisti drže pritisak na politiku i zato Hrvatska u tome neće učestvovati. Neću dopustiti, a Plenković neka preti Rusiji koliko hoće. Osim što je dva puta posetio Ukrajinu, ne zna šta se događalo. Hrvatska od toga treba da pobegne, kad je požar – zatvaraj vrata”, dodao je Milanović.

  • Bivši general NATO: Treba biti iskren prema Ukrajini

    Bivši general NATO: Treba biti iskren prema Ukrajini

    Bivši visoki general NATO iz Njemačke Harald Kujat, povodom aktuelne situacije u Ukrajini, kaže da treba biti iskren sa tom zemljom i jasno reći da nema izglede na članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi.

    Prema njegovim riječima, to bi cijelu situaciju značajno relaksiralo.

    Kujat, nekadašnji oficir njemačke vojne avijacije, za dnevnik “Velt” je rekao da ne razume zaprepašćenje zbog izjave sada već bivšeg šefa njemačke mornarice Kaj-Ahima Šenbaha, koji je smijenjen, jer je rekao da se Krim više nikada neće vratiti Ukrajini i da Vladimir Putin želi razgovore uz poštovanje.

    Kujat je objasnio da je Šenbah samo iznio američki stav i da nije počinio ništa što je trebalo kazniti smenom.

    Bivši general NATO kaže i da je, što se Krima tiče, ta teritorija, suprotno međunarodnom pravu anektirana Rusiji, pa je Šenbah samo procijenio pitanje da li se Krim može vratiti Ukrajini.

    “Očigledno je da Krim može da se vrati Ukrajini samo ako bude bilo rata protiv Rusije i zapad ili SAD pobede u tom ratu. Međutim, SAD neće voditi rat sa drugom nuklearnom silom. Predsjednik SAD Džozef Bajden je to odbio čak i u slučaju napada na Ukrajinu”, kaže njemački general Kujat.

    On je ukazao i da nijedan član njemačke vlade do sada nije rekao da je spreman da vojno vrati Krim.

    Kujat podržava deeskalirajući ton, kao i odluku Njemačke da neće biti isporuke oružja Ukrajini.

    Prema njegovim riječima smatrati da isporuka oružja može biti neka vrsta zastrašivanja ne odgovara realnosti, pošto zapad nikada neće biti u stanju da naoruža Ukrajinu do te mjere da može odvratiti Rusiju od napada.

  • Biće žestok odgovor

    Biće žestok odgovor

    Američki predsednik Džozef Bajden, evropski lideri i NATO jednoglasno su u ponedeljak na onlajn sastanku upozorili Moskvu zbog eventualnog napada na Ukrajinu.

    Eventualni napad Rusije na Ukrajinu izazvaće žestok odgovor, saopštio je sinoć generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    “Saglasili smo se da će bilo kakva nova agresija Rusije protiv Ukrajine imati ozbiljne posledice”, naveo je Stoltenberg na Tviteru posle onlajn sastanka sa Bajdenom i liderima Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Velike Britanije i EU, prenosi Rojters.

    Iz kabineta predsednika Francuske Emanuela Makrona saopšteno je da je za deeskalaciju tenzija sa Rusijom oko Ukrajine potrebno “jako i kredibilno” upozorenje, ali i unapređenje dijaloga sa Moskvom.

    Makron će, kako je najavljeno, “narednih dana”, razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i ukrajinskim kolegom Zelenskim.

    Poljski predsednik Andžej Duda istakao je da je NATO ujedinjen u solidarnosti sa Ukrajinom.

    Lideri su se dogovorili da u slučaj ruskog upada u Ukrajinu, saveznici moraju da pruže brz odgovor uključujući paket sankcija, saopšteno je iz kabineta britanskog premijera Borisa Džonsona.

  • NATO saveznici stavili vojsku u stanje pripravnosti

    NATO saveznici stavili vojsku u stanje pripravnosti

    NATO saveznici stavili su danas svoju vojsku u stanje pripravnosti i poslaće dodatne brodve i avione lovce u svoje baze na istoku Evrope, jačajući snage i odbranu, u vrijeme, kako ističu u NATO, “kada Rusija nastavlja gomilanje vojske kod ukrajinske granice”.

    Prethodnih dana, brojne članice Sjevernoatlanske alijanse su objavile procjene koje se tiču aktuelne situacije ili predstojećih raspoređivanja snaga, navodi se na sajtu NATO.

    Danska šalje fregatu na Baltičko more i spremna je da pošalje četiri aviona tipa F16 u Litvaniju, kao podršku NATO misiji u regionu.

    Španija će poslati brodove koji će se priključiti pomorskim snagama NATO i razmatra slanje aviona lovaca u Bugarsku.

    Francuska je izrazila svoju spremnost da pošalje trupe u Rumuniju koje su pod komandom NATO.

    Takođe, Holandija šalje dva aviona tipa F35 u Bugarsku od aprila, kako bi pomogli aktivnostima NATO u regionu i staviće brod i kopnene jedinice u stanje pripravnosti.

    I SAD je, takođe, stavila do znanja da razmatra povećanje vojnog prisustva na istočnom kraku Alijanse.

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je rekao da pozdravlja napore saveznika da stave na raspolaganje dodatne trupe Alijansi.

    “NATO će nastaviti da preduzima sve neophodne mjere da zaštiti i odbrani sve saveznike, ujedno jačajući istočni dio Alijanse. Uvijek ćemo odgovoriti da bilo kakvo bezbjednosno pogoršanje u našem okruženju”, rekao je Stoltenberg, a prenio sajt NATO.

  • “Strateški kompas” jača odnose EU i NATO-a

    “Strateški kompas” jača odnose EU i NATO-a

    Evropska unija će za dva mjeseca donijeti jednu od najvažnijih strateških odluka u domenu odbrane, koja će imati uticaja ne samo na buduću ulogu EU u bezbjednosnim pitanjima, nego i na odnose sa NATO savezom, a samim tim i na bezbjednosna dešavanja na zapadnom Balkanu i u BiH.

    Naime, Emanuel Makron, predsjednik Francuske, povodom preuzimanja predsjedavanja Savjetom EU te zemlje je najavio da je njegova namjera, i namjera Francuske, da na samitu u martu konačno ostvari cilj koji zagovara otkad je postao predsjednik Francuske, a to je veća autonomija Evrope kada je u pitanju odbrana. Dokument u koji je francuski plan pretočen zove se “Strateški kompas” i upravo bi pod tim nazivom trebalo da bude usvojen na martovskom EU samitu.

    Na prvi pogled može se činiti da bi se namjeri Evrope da postane autonomnija u odnosu na NATO i SAD ova dva subjekta mogla usprotiviti, međutim upravo je suprotno… I NATO i SAD podržavaju ovaj plan i žele da on uspije jer će on, kako to vide, ojačati NATO, a SAD će omogućiti da veći fokus usmjere na indopacifički region, za koji smatraju da će biti ključan u narednih nekoliko decenija.

    Primjera radi, američki Vilson centar je nedavno u svojoj analitičkoj studiji o “Strateškom kompasu” naglasio da ovo premještanje balansa moći između EU i SAD u korist EU znači samo da će i EU i SAD još više morati da se oslanjaju jedni na druge kako bi se izborili za zapadni sistem vrijednosti u današnjem svijetu, u kojem je liberalna demokratija kreirana nakon Drugog svjetskog rata ugrožena.

    “Jača EU znači da SAD dobijaju jačeg saveznika koji će biti sposoban preuzeti dio tereta s leđa SAD a ujedno znači i da EU postaje bolji partner u djelovanju protiv uticaja Kine. Američka javnost bi trebalo pažljivo da prati EU predsjedavanje jer će Francuska vrlo vjerovatno ovu platformu iskoristiti da na dramatičan način poveća brzinu i dubinu razgovora o EU kao autonomnoj globalnoj sili”, navode oni u svojoj analizi.

    Zanimljiv je i njihov osvrt na reakciju Donalda Trampa, bivšeg američkog predsjednika, kada je tokom njegovog mandata “Strateški kompas” prvi put spomenut. Iako je Tramp bio skeptičan prema NATO-u, on se uspaničio da će EU još manje plaćati za NATO nego što je to do tada činila.

    “Bajdenova administracija na ovaj razvoj situacije uglavnom gleda pozitivno jer smatraju da će dovesti do važnih razgovora o tome kako će EU i SAD ubuduće sarađivati”, naglasili su oni.

    Međutim, i ovlaš poznavaocima evropskih prilika je jasno da još nije izvjesno kakav će konačni oblik ovaj dokument dobiti imajući u vidu različite interese različitih zemalja u EU. Primjera radi, zemlje koje graniče s Rusijom i Bjelorusijom uglavnom žele jaču evropsku vojnu komponentu i tijesnu saradnju s NATO-om, dok zemljama na krajnjem zapadu Evrope Rusija nije toliki prioritet.

    Žozef Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost, rekao je da ovaj dokument definiše višu ambiciju za bezbjednosnu i odbrambenu politiku i da na konkretan način tu viziju pretvara u praksu.

    Mirsea Geoana, zamjenik generalnog sekretara NATO-a, je nedavno, kako smo i pisali, rekao da će “Strateški kompas” ojačati a ne zamijeniti NATO i da je to dobro.

    Ukoliko bude usvojen, on će se na više načina odraziti i na zapadni Balkan i na BiH. Primjera radi, sigurno je da će redefinisati i ulogu EUFOR-a, za koji u EU ionako predstoji pregled aktivnosti i eventualne odluke o mijenjanju karaktera ove misije, o čemu će biti više riječi narednih mjeseci.

  • Odlučeno: Tri zemlje šalju oružje; odbačeni ruski zahtjevi

    Odlučeno: Tri zemlje šalju oružje; odbačeni ruski zahtjevi

    Članice NATO-a Estonija, Litvanja i Letonija poslaće Ukrajini protivoklopne i protivvazdušne rakete američke proizvodnje.

    To su večeras najavili njihovi ministri odbrane u saopštenju. Takođe, NATO je odbacio ruske zahteve za povlačenjem snaga iz Rumunije i Bugarske.

    Češka ministarka odbrane Jana Černočova predložiće vladi sledeće sedmice slanje pošiljke tenkovske municije u vreme dok se strahuje od napada Rusije.

    To bi bila donacija, rešavamo proceduru kako bi se to moglo obaviti što je pre moguće. Jasno poručujemo Ukrajini da smo uz nju”, rekla je ona nakon sastanka s ministrom spoljnih poslova Janom Lipavskim o tom pitanju.

    Černočova je rekla da će detalji o pošiljci biti objavljeni nakon što vlada razmotri taj predlog sledeće srede.

    Lipavski je rekao da je Češka spremna za “najgori scenario” u situaciji izazvanoj ruskom “taktikom ucene koja preti invazijom na Ukrajinu”.

    “Estonija, Litvanija i Letonija i njihovi saveznici zajedno brzo rade na predaji sigurnosne pomoći Ukrajini”, stoji u saopštenju.

    Estonija će poslati protivoklopne rakete džavelin, a Litvanija i Letonija protivvazdušne rakete stinger.

    Američki Stejt department dopustio im je da pošalju američke rakete i drugo oružje Ukrajini, rekla su u sredu tri izvora upoznata s odlukom, dok je američki predsednik Džozef Bajden predvideo da će Rusija krenuti na Ukrajinu.

    Zapadne zemlje strahuju da Moskva planira novi napad na Ukrajinu na koju je izvršila invaziju 2014. i anektirala Krim.

    Rusija to poriče, ali navodi da bi mogla preduzeti neodređenu vojnu akciju ako joj se ne ispune sigurnosni zahtevi, među kojima i obećanje da se Ukrajina nikada neće moći da se pridruži NATO-u.

    NATO odbacio ruske zahteve
    NATO je odbacio ruske zahteve da povuče svoje snage iz Rumunije i Bugarske, javlja Rojters.

    “NATO se neće odreći mogućnosti da zaštiti i brani svoje članice, pa će imati prisustvo i u državama na istoku granica NATO”, izjavila je portparolka NATO Jana Lungesku.

    Moskva je tražila pravno obavezujuće garancije od NATO da se Alijansa neće širiti na istok i da će se vratiti granicama iz 1997. godine.

    Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da bezbednosne garancije koja Moskva traži od Zapada uključuju povlačenje NATO snaga iz Rumunije i Bugarske.

  • Odgovor Rusiji: “Davno smo rešili da uđemo u NATO”

    Odgovor Rusiji: “Davno smo rešili da uđemo u NATO”

    Bugarska će odlučiti o svojim odbrambenim planovima sama, u koordinaciji s partnerima u NATO, izjavio je danas bugarski premijer Kiril Petkov.

    On je pozvao Rusiju da učestvuje u dijalogu sa Zapadom s ciljem smanjenja tenzija.

    Petkov je to izjavio u bugarskoj skupštini reagujući na izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da bezbednosne garancije koje Rusija traži od Zapada u vezi sa povlačenjem stranih trupa, oružja i opreme odnose se i na Bugarsku i Rumuniju kao dve zemlje koje nisu bile članice NATO 1997. godine.

    “Bugarska je suverena država, koja je davno izabrala da postane članica NATO. Kao takvi, sami odlučujemo da organizujemo odbranu naše zemlje u koordinaciji s našim partnerima”, rekao je Petkov, kako prenosi Rojters.

    Moskva je tražila pravno obavezujuće garancije NATO da će blok prestati da se širi na istok i da će se vratiti na granice iz 1979. godine.

    Na pitanje šta to znači za Bugarsku i Rumuniju, koje su se pridružile NATO posle 1997. godine, rusko ministarstvo spoljnih poslova navodi da Rusija želi da se sva strana oprema i vojska povuku iz tih zemalja, dodaje Rojters.

    “Radi se o povlačenju stranih trupa, opreme i naoružanja, kao i o drugim koracima sa ciljem vraćanja situacije na stanje iz 1997. godine u zemljama koje nisu bile članice NATO u to vreme. To uključuje i Bugarsku i Rumuniju”, istakao je Lavrov.

  • Amerika i NATO spremni za nastavak dijaloga sa Moskvom

    Amerika i NATO spremni za nastavak dijaloga sa Moskvom

    SAD i NATO su spremni da nastave recipročni dijalog sa Moskvom, saopštio je Stejt department nakon telefonskog razgovora američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga.

    “SAD i NATO su spremni da se ponovo sastanu sa Rusijom i posvećeni su zalaganju za kontinuiranu diplomatiju i recipročni dijalog”, navodi se u saopštenju portparola Stejt departmenta Neda Prajsa.

    U tekstu se precizira da je telefonski razgovor održan radi diskusije o daljim koracima nakon sastanka Savjeta NATO-Rusija 12. januara, prenio je TASS.

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je 17. decembra nacrt sporazuma o bezbjednosnim garancijama između Rusije i SAD i nacrt sporazuma koji osigurava bezbjednost Rusije i država koje su članice Sjevernoatlantske alijanse.

    Zapad i Kijev u posljednje vrijeme optužuju Rusiju za pripremanje potencijalne “invazije” na Ukrajinu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su takvi navodi “prazni i neosnovani” i da služe kao izgovor za eskalaciju tenzija.

    On je naglasio da Rusija ne predstavlja prijetnju bilo kome.

  • Lavrov o pregovorima sa SAD-om: Dosta smo se susprezali, vrijeme je da krenemo

    Lavrov o pregovorima sa SAD-om: Dosta smo se susprezali, vrijeme je da krenemo

    Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov rekao je danas da će, ako Zapad odbije prijedloge Rusije o sigurnosnim garancijama, Moskva procijeniti situaciju i donijeti odluku uzimajući u obzir sve faktore i u interesu osiguranja nacionalne sigurnosti.

    Rekao je da odgovor Rusije, ako SAD odbije garantovati da se NATO neće širiti na Ukrajinu i skandinavske zemlje, može biti veoma različit, prenosi Bloomberg.

    “Ne mogu ništa dodati onome što je predsjednik Putin rekao. Odgovor može biti veoma različit, zavisi od prijedloga koje će naši vojni stručnjaci dati predsjedniku Rusije”, rekao je ruski šef diplomatije.

    Dodao je da Rusija neće beskonačno čekati odgovore sa Zapada i da se Moskva priprema za svaki razvoj događaja dok čeka odgovor SAD-a i NATO-a o sigurnosnim garancijama.

    “Ponestalo nam je strpljenja. Dosta smo se susprezali, vrijeme je da krenemo”, rekao je Lavrov.

    Zaključio je da zapadne zemlje doprinose negativnom razvoju događaja i da se konfliktni potencijal gomila u svijetu.

    “Zapadne kolege odlučujuće doprinose ovakvom negativnom razvoju događaja, zacrtale su kurs koji podriva arhitekturu međunarodnih odnosa zasnovanu na Povelji UN-a i teže da međunarodno pravo zamijene svojim pravilima”, zaključio je Lavrov.

  • 3.000 ljudi iz Srbije tuži NATO

    3.000 ljudi iz Srbije tuži NATO

    Dve nove tužbe protiv NATO-a zbog osiromašenog uranijuma korišćenog na KiM, tokom bombardovanja SRJ 1999, iduće nedelje biće podnete Višem sudu u Beogradu.

    Prema riječima advokata Srđana Aleksića koji u ime oko 3.000 ljudi podnosi te tužbe, u saradnji s italijanskim advokatom, kaže za TV Prva da se sprema još tužbi protiv Alijanse.

    Prethodna tužba, prema njegovim rečima, podnјeta je u januaru prošle godine i poslata je tuženoj strani, odnosno NATO-u, ali na nju još uvek nije stigao odgovor, kaže Aleksić.

    U toj tužbi su sva relevantna dokumenta, dokazi, na engleskom je i dat im je sada rok za izjašnjavanje, objašnjava Aleksić napominjući da se pored dve nove tužbe spreju i dodatne.

    Na pitanje ko je podnosilac tužbe protiv Alijanse, objašnjava da se oko 3.000 ljudi do sada javilo, naših državljana, pripadnika Vojske Srbije, rezervista, civilnog stanovništva koji su bili na KiM tokom NATO bombardovanja. Takođe, dodaje Aleksić, tužba je napisana u saradnji sa italijanskim advokatom, koji je učestvovao u 250 slučajeva i to pravosnažnih, a u kojima je sud doneo odluku o odšteti italijanskim vojnicima koji su zbog osiromašenog uranijuma razvili smrtonosne bolesti.

    Reč je o tumoru, kako objašnjava Aleksić, vrlo specifičnom i u svom tim slučajevima je dokazano da su u njihovoj krvi bili teški metali. Isto je, nastavlja on, i kod naših vojnika, rezervista ali i civila koji su se nalazili u zonama bacanja bombi, s tim da su njihovi slučajevi još teži.

    Dokazi su čvrstu, zaključuje on, navodeći da je upravo na osnovu njih italijanski sud doneo 250 pravosnažnih presuda u korist italijanskih vojnika koji su bili na KiM za vreme NATO bombardovanja.