VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Blinken pozvao Rusiju na deeskalaciju i povlačenje vojske

    Blinken pozvao Rusiju na deeskalaciju i povlačenje vojske

    Američki državni sekretar Entoni Blinken u današnjem je telefonskom razgovoru sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim pozvao je Rusiju na “hitnu deeskalaciju” situacije i povlačenje vojnika i opreme s ukrajinskih granica, saopštio je Stejt department.

    Blinken je rekao da su SAD spremne da nastave sa “suštinskom razmenom” stavova sa Rusijom povodom obostanih zabrinutosti za bezbjednost, dodaje Stejt department, a prenosi Rojters.

    Moskva je krajem prošle godine SAD-u i NATO-u uputila predloge garancija za bezbednost, koji obuhvataju dalje neširenje NATO-a na istok, kao i to da Ukrajina neće ući u članstvo Alijanse.

    SAD i NATO su 26. januara dostavili pisane odgovore, a Moskva je saopštila da te odgovore razmatra, navodeći da SAD i NATO nisu odgovorili na glavno pitanje – neširenje NATO-a na istok.

    Zapad optužuje Rusiju da priprema napad na Ukrajinu, dok Moskva kategorički odbacuje te tvrdnje.

  • Španija ne šalje vojsku: Ministarka jasna; “Rusija nema pravo”

    Španija ne šalje vojsku: Ministarka jasna; “Rusija nema pravo”

    Ministarka odbrane Španije Margarita Robles izjavila je danas da ta zemlja nikada nije razmišljala o slanju vojnika u Ukrajinu usred rastućih tenzija s Rusijom.

    Iako je Španija nedavno rasporedila ratne brodove u misije NATO-a u Crnom moru i ponudila slanje borbenih aviona u Bugarsku, Robles je televiziji “Onda Cero” rekla da ta zemlja ne planira da se španski vojnici bore na ukrajinskom tlu.

    “Članak 5 NATO-a nalaže da kada dođe do agresije na zemlju saveznicu, sve ostale moraju odgovoriti. Ali Ukrajina ne pripada savezu”, rekla je Robles.

    Robles je naglasila da je Španija uključena isključivo u stalne misije NATO-a koje su neofenzivne i usredotočene na odvraćanje od sukoba i očuvanje mira.

    Robles je poručila da Rusija nema pravo da govori Ukrajini šta da radi, pa je kazala da se u svetu trenutno vodi najmanje 34 rata i da se mora raditi na izgradnji globalnog mira.

    Nedavni potezi Španije za ubrzanje raspoređivanja u misije NATO-a oko Ukrajine izazvali su napetosti unutar vlade.

  • Kožljak: Aspiranti će ući u NATO

    Kožljak: Aspiranti će ući u NATO

    Početkom januara predsjednik Francuske Emanuel Makron obećao je da će ojačati stratešku moć i suverenitet Evrope, nakon što je njegova zemlja i formalno preuzela vodstvo nad evropskim blokom u narednih šest mjeseci.

    Makron je rekao da će evropski blok finalizirati takozvani strateški kompas EU, svoju geopolitičku strategiju koja se fokusira na izgradnju odbrambenih kapaciteta.

    Usred tenzija između Rusije i Ukrajine, francuski predsjednik je dodao da će EU pripremiti i prijedloge za “arhitekturu evropske sigurnosti”, koja još u velikoj mjeri zavisi od SAD i NATO-a.

    Očekuje se da bi dokument trebalo da bude usvojen na martovskom samitu EU, ali i postavlja pitanje trebamo li očekivati da Balkan bude tema na zasjedanju.

    “Ne isključujem, ali ne očekujem da će se bilo šta značajno tu desiti. Bićemo pomenuti naravno, jer smatra se da je to Makronova priča, pošto njemu idu izbori i on želi na svaki način da skrene pažnju na sebe. Francuska je interesantna država i velika, ali ne toliko uticajna. Ima jedna druga država koja je mnogo uticajnija, koja se i te kako buni u odnosu na sve što Francuska uradi, a zove se Amerika”, kaže profesor Darko Trifunović iz Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbjednost u Beogradu.

    Alija Kožljak, šef Odsjeka za međunarodne odnose i evropske studije IBU (International Burch University) i bivši vojni predstavnik BiH pri NATO-u, vjeruje da je, bez obzira na to što je fokus ne samo evropske nego svjetske javnosti usmjeren na konflikt između Ruske Federacije i Ukrajine, geopolitička situacija trenutno takva da zahtijeva uključivanje i diskutovanje o drugim temama, kao što je i pitanje zapadnog Balkana.

    “Čak i ovi trenutni sukobi, polemike i nadmetanja na marginama rasprava imaju u sebi i pitanje zapadnog Balkana. Činjenica je da ruski predsjednik u kontinuitetu govori da želi da dobije garancije od NATO-a po pitanju preveniranja širenja Alijanse dalje na istok, a nisam siguran da on također nije zainteresovan da prevenira i širenje NATO-a na zapadni Balkan, što bi se svakako pokazalo kao slabost i NATO-a i SAD i cijelog Zapada. I to je, mislim, na umu stratezima Sjevernoatlantske alijanse, tako da se neće moći zaobići pitanje širenja NATO-a na one države koje su iskazale aspirantske ambicije, a to je u ovom slučaju BiH. I nije to samo zbog interesa BiH, nego je više zbog interesa NATO-a da bi potvrdio svoju relevantnost. Tako, ako se pitanje ne nađe direktno na agendi narednog zasjedanja, ubijeđen sam da će se i o njemu diskutovati, jer je od strateške važnosti za NATO”, kaže Kožljak.

    Na pitanje jesmo li zaslužili da budemo tema time što zveckamo oružjem ili što smo nešto napravili, Kožljak odgovara da je i jedno i drugo u pitanju.

    “Mislim da se progres BiH ne može gledati samo kroz prizmu trenutne krize i zastoja, koji je izazvan očigledno nekim uskopolitičkim interesima trenutnih ključnih političkih aktera u BiH. Uporedo s tim, uistinu su i napravljeni značajni koraci kada je u pitanju NATO integracijski put BiH”, naveo je Kožljak.

    Naglašava da u ovom momentu i te kako postoji interes NATO-a i njegovih članica da se ovo područje, konkretno i BiH, koja je iskazala aspirantske namjere i ambicije, konačno pridruži Alijansi, jer je ovo područje u sferi interesa Alijanse.

    “Konačno su shvatili da je odsustvo fokusa na nas u prethodnih deset godina dalo mogućnost drugim akterima, prvenstveno Ruskoj Federaciji, da svoje i političke i sigurnosne interese provede na terenu i oteža geopolitička nastojanja u narednom periodu, da ih implementira na pravi način. Toga su oni svjesni i to su razlozi zbog kojih će se i te kako u narednom periodu Alijansa pozabaviti zapadnim Balkanom, pa i BiH”, zaključuje Kožljak.

  • Lavrov: NATO tri mjeseca bombardovao Jugoslaviju, a ponosno naziva sebe odbrambenim savezom

    Lavrov: NATO tri mjeseca bombardovao Jugoslaviju, a ponosno naziva sebe odbrambenim savezom

    Sjevernoatlantski savez ne može se smatrati odbrambenim uzimajući u obzir vojne operacije koje je izveo u Jugoslaviji, Libiji i Avganistanu, poručio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    “U odgovoru dobijenom iz Brisela od generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga ponosno se navodi da je NATO – odbrambeni savez. Teško da se može nazvati odbrambenim. Ne smije da se zaboravi da su oni gotovo tri mjeseca bombardovali Jugoslaviju, izvršili invaziju na Libiju kršeći rezoluciju Saveta bezbjednosti, kao ni to kako su se ponašali u Avganistanu“, naglasio je šef ruske diplomatije.

    Lavrov je za “Prvi kanal” ocijenio da je NATO po okončanju Hladnog rata u suštini prestao da bude odbrambeni savez.

    “Tokom Hladnog rata i kada je postojao Berlinski zid, bilo je jasno koju teritoriju treba braniti. Zid je nestao, u okviru OEBS-a smo proglasili vječno prijateljstvo, nedjeljivost bezbjednosti, solidarnost, dogovorili smo se da niko treba da jača svoju bezbjednost na račun drugih – a oni nastavljaju da primaju zemlje”, dodao je.

  • NATO poručio da Evropa mora pronaći alternativne izvore energije zbog krize u Ukrajini

    NATO poručio da Evropa mora pronaći alternativne izvore energije zbog krize u Ukrajini

    Evropa treba diverzificirati svoje opskrbe energijom, rekao je čelnik NATO-a Jens Stoltenberg u nedjelju, dok je Britanija upozorila da je “velika vjerovatnoća” da Rusija, veliki snabdjevač prirodnim gasom, želi da izvrši invaziju na Ukrajinu.

    “Zabrinuti smo zbog energetske situacije u Evropi jer ona pokazuje ranjivost prevelike zavisnosti od jednog dobavljača prirodnog gasa i to je razlog zašto se saveznici NATO-a slažu da moramo raditi i fokusirati se na diverzifikaciju snabdijevanja”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenburg.

    Trećina isporuke gasa za Evropsku uniju zavisi od Rusije i svaki prekid bi pogoršao postojeću energetsku krizu uzrokovanu nestašicom.

    Rusija je okupila oko 120.000 vojnika u blizini granica s Ukrajinom i zahtijevala je od zapadne odbrambene alijanse da povuče trupe i oružje iz istočne Evrope i zabrani Ukrajini da se ikada pridruži NATO-u.

    Američki zvaničnici rekli su u subotu da je ruska vojna snaga proširena tako da uključuje zalihe za liječenje žrtava bilo kakvih sukoba. Preko granice u Ukrajini, lokalno stanovništvo obučavalo se kao vojni rezervisti dok se vlada trudila da se pripremi.

    Moskva poriče bilo kakav plan za invaziju, ali su u nedjelju rekli da će zatražiti od NATO-a da pojasni da li namjerava provesti ključne sigurnosne obaveze nakon što je ranije rekla da odgovor alijanse na njene zahtjeve nije otišao dovoljno daleko.

    “Ako to ne namjeravaju učiniti, onda bi trebali objasniti zašto”, rekao je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov na državnoj televiziji te poručio: “Ovo će biti ključno pitanje u određivanju naših budućih prijedloga.”

    Sjedinjene Američke Države su saopćile da čekaju odgovor od Rusije. U njemu se navodi da se NATO neće povući iz istočne Evrope niti zabraniti Ukrajinu, ali je spreman razgovarati o temama kao što su kontrola naoružanja i mjere za izgradnju povjerenja.

    Washington je proveo sedmice pokušavajući da izgradi sporazum sa evropskim partnerima o snažnom paketu sankcija ako Rusija napadne Ukrajinu, ali to pitanje izaziva podjele, a Njemačka poziva na “razboritost”.

  • Lavrov: Ukrajina nije spremna da bude članica NATO

    Lavrov: Ukrajina nije spremna da bude članica NATO

    Ukrajina nije spremna da bude članica NATO, to neće donijeti ništa korisno Alijansi, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    “Svaki put se ispostavlja da se linija koju treba da brane pomijera dalje na istok. Sada se već približila Ukrajini. Oni žele i ovu zemlju da uvuku tamo. Mislim da je svima jasno da Ukrajina nije spremna i to neće dati nikakav doprinos jačanju bezbjednosti NATO-a”, rekao je ruski ministar spoljnih poslova.

    On je dodao da će članstvo Ukrajine u NATO-u potkopati odnose Alijanse sa Rusijom.

    “Ovo će, zaista, potkopati odnose sa Ruskom Federacijom, jer će to biti grubo kršenje obaveza koje su preuzeli predsjednici SAD i drugih država članica Alijanse”, naglasio je Lavrov, prenosi TASS

  • Ništa od rata

    Ništa od rata

    NATO ne planira da pošalje borbene trupe u Ukrajinu, izjavio je prvi čovek Alijanse Jens Stoltenberg.

    Praktično, to znači da je Zapad u svom sukobu s Rusijom spustio loptu, baš kao što je to nekoliko sati ranije učinila i zvanična Moskva.

    Stoltenberg je priznao da u Alijansi postoji nesaglasja o pitanju kako da se pomogne Ukrajini, koja je uzbunila pola sveta zbog gomilanja ruskih trupa na svojoj granici.

    “Mi ne znamo koje su tačno namere Rusije prema Ukrajini da bismo donosili ishitrene odluke o takvom pitanju”, rekao je Stoltenberg i dodao da će svaki sledeći potez i odluka NATO-a zavisiti od razvoja događaja.

    “Nema garancija kakve su namere Rusije, a možda nisu ni doneli konačnu odluku. Tako da, iz NATO perspektive, spremni smo da se angažujemo u diplomatskim naporima, ali smo isto tako spremni i da odgovorimo Rusiji ukoliko dođe do vojne konfrontacije u Ukrajini. Spremni smo za obe opcije”, istakao je Stoltenberg.

    Naveo je i da Rusija razmešta hiljade vojnika u stanju borbene gotovosti, kao i avione i sisteme S-400 u Belorusiju, preneo je Rojters. Stoltenberg se posredstvom interneta obratio javnosti iz Brisela na skupu jednog analitičkog centra iz Vašingtona.

    On je takođe kazao da NATO nikada neće javno saopštiti šta bi bio okidač za aktiviranje snaga Alijanse za brzo reagovanje.

  • NATO ima nove zahtjeve

    NATO ima nove zahtjeve

    Nakon što je američki sekretar Entoni Blinken izjavio kako su SAD poslale Moskvi odgovore na ruske sigurnosne zahtjeve, isto su učinili i predstavnici NATO-a.

    Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg izjavio je kako su predstavnici tog saveza, u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama, uputili zahteve Moskvi, koji se mogu sažeti u tri područja, koja se tiču odnosa NATO-a i Rusije, evropske sigurnosti i kontrole naoružanja.

    U kontekstu odnosa NATO-a i Rusije Stoltenberg je izjavio kako je Rusija prekinula diplomatske odnose s NATO savezom te da to dodatno otežava dijalog.

    “Trebalo bi da ponovo uspostavimo kancelarije u Moskvi i Briselu. Takođe, potrebno je poboljšati kanale komunikacije između NATO snaga i ruske vojske kako bismo promovisali transparentnost našeg rada, ali i smanjili rizike. Rusija takođe treba da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije, gde su trenutno raspoređene bez saglasnosti ovih zemalja”, rekao je Stoltenberg.

    Kada je reč o kontroli naoružanja, generalni sekretar NATO-a ističe kako je istorija pokazala da praktične mere u ovoj oblasti mogu napraviti znatnu razliku i poboljšati odnose između zemalja.

    “Predlažemo zajedničke sastanke o vežbama i nuklearnoj politici o kojoj bi se razgovaralo na Veću NATO-a i Rusije. Potrebno je takođe modernizovati Bečki dokument o vojnoj transparentnosti i raditi na smanjenju sajber pretnji”, rekao je Stoltenberg.

    Takođe je naglasio kako Rusija i NATO moraju da obavljaju ozbiljan razgovor o kontroli naoružanja.

    “Saveznici su spremni da održe sastanak što je pre moguće. NATO je odbrambeni savez i mi ne tražimo konfrontaciju. Međutim, ne možemo i nećemo praviti kompromise na principima na kojima se zasniva naša sigurnost, sigurnost Evrope, ali i Sjedinjenih Američkih Država”, jasan je Stoltenberg.

    Generalni sekretar NATO-a osvrnuo se i na raspoređivanje dodatnih NATO trupa na istoku Evrope te je poručio kako je diplomatija prioritet, ali da sve zemlje trebaju biti spremne na najgoru opciju.

    “Paralelno s našim diplomatskim naporima, mi povećavamo spremnost naših snaga. Pojačali smo prisustvo na područjima Baltičkog i Crnog mora s više brodova i aviona. Raspolažemo i dodatnim pratećim trupama koje mogu biti raspoređene na ključna mesta u kratkom roku. Međutim, za njihovo raspoređivanje potrebna nam je odluka Severnoatlantskog veća”, rekao je generalni sekretar NATO-a.

    Na kraju je Stoltenberg poručio kako nije tajna da su stavovi Rusije i Zapada i dalje veoma udaljeni.

    “Političko rešenje je i dalje moguće, ali Rusija se mora angažovati i zaista potruditi da smiri tenzije. Dali smo svoje predloge i spremni smo da saslušamo rusku stranu. Što se tiče članstva u NATO-u država kao što su Ukrajina i Gruzija, tu smo jasno poručili da ne pravimo kompromise. To je osnovni princip evropske sigurnosti. Nismo naivni, šta god da dogovorimo s Rusijom u različitim formatima, to mora biti izbalansirano i potpuno recipročno”, zaključio je Stoltenberg.

  • “Zavisi od toga šta Putin uradi ili ne uradi”

    “Zavisi od toga šta Putin uradi ili ne uradi”

    Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da je u slučaju invazije Rusije na Ukrajinu moguće uvođenje sankcija lično ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

    Na pitanje novinara da li je tako nešto moguće, kratko je odgovorio: “Da.”

    Novinarima je rekao i da SAD nemaju nameru da razmeštaju snage na teritoriji Ukrajine.

    “Ne nameravamo da na razmeštamo naše snage ili snage NATO u Ukrajini”, rekao je američki predsednik.

    ​​​​Međutim, rekao je da bi u skorije vreme mogao da donese odluku o prebacivanju američkih vojnika koji su u stanju pripravnosti na tlo Evrope zbog napete situacije u Ukrajini.

    Podsetimo, juče je oko 8.500 vojnika dobilo naređenje da budu spremni za prebacivanje u američke baze kao podrška istočnom krilu NATO.

    “Moguće je da ću uskoro poslati deo tih snaga”, rekao je on i dodao da odluka o tome zavisi od toga “šta Putin uradi ili ne uradi”.

    Odnosi Zapada i Ukrajine pali su na najniži nivo od Hladnog rata zbog situacije oko Ukrajine. Zapad optužuje Rusiju da priprema invaziju na Ukrajinu, dok Moskva to negira i traži garancije da se NATO neće širiti dalje na istok.

  • NATO: “Nismo spremni za kompromis”

    NATO: “Nismo spremni za kompromis”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio je da neće biti kompromisa sa Moskvom kada je reč o fundamentalnim principima saveza.

    On je takođe rekao da će Alijansa tokom ove nedelje uputiti pisani odgovor Rusiji u vezi sa zahtevima za garancije bezbednosti u koordinaciji sa Amerikom.

    “Završavamo rad na predlozima NATO, pisanom dokumentu koji ćemo uputi kasnije ove nedelje. Uradićemo to uporedo sa Amerikom”, rekao je Stoltenberg u intervjuu za američku TV stanicu Si-En-En.

    On je istakao da je Alijansa spremna da diskutuje o kontroli naoružanja, razoružanju, transparentnosti vojnih aktivnosti, mehanizmima snižavanja rizika i drugim pitanjima koja se tiču evropske bezbednosti.

    “Ali, nismo spremni za kompromis kada je reč o našim osnovnim principima”, istakao je generalni sekretar NATO.

    Podsetimo, politika “otvorenih vrata” jedan je od tih fundamentalnih principa Alijanse, a s druge strane dalje neširenje saveza na Istok ključni je zahtev Rusije.

    Stoltenberg je rekao i da Alijansa neće razmeštati snage u Ukrajini.

    “Borbene jedinice NATO neće biti raspoređene u Ukrajini”, rekao je on.

    U Briselu je 11. januara održan sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je usledio nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih 9-10. januara u Ženevi a pre konsultacija na bečkoj platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

    Povod za razgovore je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru.

    Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.