VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • NATO upozorio: Budite spremni na totalni rat protiv Rusije u narednih 20 godina

    NATO upozorio: Budite spremni na totalni rat protiv Rusije u narednih 20 godina

    Civilno stanovništvo treba da se pripremi za totalni rat protiv Rusije u narednih 20 godina, izjavio je šef vojnog komiteta NATO Rob Bauer, prenosi Sputnjik.

    Moramo da shvatimo da se naš miran život sam po sebi ne podrazumeva. Upravo zato treba da se spremimo na sukob protiv Rusije. Moramo biti spremni na sve. Treba stvoriti sistem koji će omogućiti da se obuči više ljudi za slučaj rata, nezavisno od toga, hoće li do njega doći ili ne – ocijenio je on.

    Bauer je pohvalio Švedsku za to što je tražila od građana da se spreme za rat prije zvaničnog stupanja zemlje u Sjevernoatlantski savez.

    • Sve počinje odatle. Svijest o tome da se ne može sve isplanirati i da neće sve biti dobro u narednih 20 godina – naglasio je on.

    Pored toga, Bauer je pozvao na modernizovanje industrije kako bi se omogućila brža proizvodnja oružja i municije.

    U oktobru prošle godine, njemački ministar odbrane Boris Pistorijus takođe je pozvao na pripreme za mogući sukob u Evropi.

    Kao odgovor na to, poslanik Državne dume Rusije sa Krima, Mihail Šeremjet, izjavio je da njemačke vlasti svojom agresivnom politikom same iniciraju rat u evropskim zemljama. Prema njegovim riječima, garancija mira i prosperiteta u regionu mogu biti samo prijateljski i dobrosusjedski odnosi sa Rusijom.

    Moskva je više puta isticala da nije pretnja ni po jednu zemlju NATO, ali da će pratiti dejstva koja su potencijalno opasna za njene interese. Istovremeno, Rusija ostaje otvorena za dijalog, ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da odustane od kursa militarizacije Evrope.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin poručio je ranije da Moskva ne želi direktan vojni sukob sa Sjevernoatlantskom alijansom, ali ako neko to bude želio, Moskva će biti spremna za to.

  • Od 22. januara najveće vježbe Alijanse od Hladnog rata

    Od 22. januara najveće vježbe Alijanse od Hladnog rata

    NATO će 22. januara započeti svoje “najveće” vojne vježbe u posljednjih nekoliko decenija pod nazivom “Nepokolebljivi branilac – 2024” u kojima učestvuje 90.000 vojnika, izjavio je vrhovni komandant NATO-a u Evropi, general Kristofer Kavoli.

    Danas najavljujemo početak vježbi “Nepokolebljivi branilac – 2024”, koje počinju sljedeće sedmice i trajaće do maja. To će biti najveće vježbe NATO-a u posljednjih nekoliko decenija uz učešće približno 90.000 vojnika iz svih 31 saveznika plus Švedska – rekao je on.

    Kavoli na konferenciji za novinare istakao da će Alijansa pokazati svoju sposobnost da ojača evroatlantski prostor prebacivanjem snaga iz Sjeverne Amerike.

    • Vježbe će uključivati simulirani scenario sukoba protiv bliskog protivnika – rekao je Kavoli na konferenciji za novinare.
  • NATO priznao: Rusi napreduju, velika ofanziva propala

    NATO priznao: Rusi napreduju, velika ofanziva propala

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg opisao je situaciju na ratištu u Ukrajini kao “izuzetno tešku” za Kijev.

    On je to rekao pošto dugo najavljivana kontraofanziva nije dala očekivane rezultate, a ruske trupe nastavljaju da napreduju na mnogim frontovima.

    “Situacija na ratištu je izuzetno teška, Rusi sada napreduju na mnogim linijama fronta i naravno velika ofanziva koju su Ukrajinci pokrenuli prošlog leta nije dala rezultate kojima smo se svi nadali”, rekao je Stoltenberg tokom sesije “Obezbeđivanje nesigurnog sveta” u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u Švajcarskoj.

    Šef NATO-a je dodao da se Rusija žestoko bori i napreduje u Ukrajini i da je “nikada” ne treba potcenjivati.

    Nekoliko zapadnih zvaničnika je, takođe, priznalo da ukrajinska kontraofanziva do sada nije bila uspešna.

  • Romano tvrdi da NATO ne podržava “kosovske bezbjednosne snage”

    Romano tvrdi da NATO ne podržava “kosovske bezbjednosne snage”

    Šef NATO kancelarije za vezu u Beogradu general Đampjero Romano izjavio je danas da NATO nema nikakve veze sa prodajom oružja tzv. Kosovu, kao i da Alijansa ne podržava tzv. kosovsko-bezbjedonosne snage (KBS).

    Romano je odgovarajući na pitanje novinara o tome kako i na koji način tzv. Kosovo može da se naoružava, s obzirom na to da nema svoju vojsku, ali i to da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg prije samo dva mjeseca u Beogradu izjavio da NATO ne podržava tzv. KBS i njihovu tranziciju u vojsku, podvukao da podržava stav Stoltenberga i da naveo da Alijansa nema veze sa najavljenom prodajom antitenkovskih raketa “dževelin” od strane SAD tzv. Kosovu.

    On je dodao i da bi sa druge strane trebalo istaći i to da se KFOR na teritoriji Kosova i Metohije drži svog mandata, na osnovu rezolucije 1244 Savjeta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da zadržava nepristrasno djelovanje.

  • Albanija gradi novu luku, bazu NATO-a

    Albanija gradi novu luku, bazu NATO-a

    Uprava luke Drač na severu Albanije saopštila je da će otvoriti konkurs za izgradnju novog teretnog terminala u svojoj najvećoj luci tokom prvog kvartala 2024.

    Prva faza projekta dobila je građevinsku dozvolu nakon uspešnog završetka izvršnog projekta novog objekta, objavila je uprava luke Drač.

    Detaljni projekat izradio je konzorcijum koji se sastoji od holandske inženjerske firme Royal Haskoning DHV i albanske konsultantske firme Abkons, saopštila je ranije Vlada Albanije, prenosi portal Investitor.

    U prva tri meseca 2024. godine otvara se međunarodni konkurs za izgradnju nove luke Porto Romano. Završetkom glavnog projekta i dobijanjem razvojne dozvole za 1. fazu izgradnje, održaće se panel konsultacija s predstavnicima NATO-a u vezi s izgradnjom pomorske baze, koja je sastavni deo ovog strateškog projekta.

    Nova luka biće izgrađena u području Porto Romano u severozapadnom delu Drača. Postojeća luka u južnom delu grada pretvoriće novi se u novi turističko-stambeni projekat s marinom vredan 2 milijarde evra, a glavni investitor je firma Emaar, sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

    Rok za završetak izgradnje je 5 godina. Takođe se planira da se luka u Porto Romanu železnicom poveže s intermodalnim terminalom u Prištini i intermodalnim terminalom u Strugi u Severnoj Makedoniji.

    To je potvrdila i ministarka infrastrukture i energetike Albanije, Belinda Baluku, koja je izjavila da se uporedo s proširenjem lučkih kapaciteta u Draču sprema i proširenje postojeće brze saobraćajnice Tirana – Drač (SH2) izgradnjom zaustavne trake uz minimalne troškove eksproprijacije zemljišta, izgradnja obilaznice oko Tirane, čime bi se ista nadogradila na standard auto-puta, kao i novom prugom do Prištine.

  • NATO ima poruku za Srbiju: Na vama je odluka

    NATO ima poruku za Srbiju: Na vama je odluka

    Šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu italijanski brigadni general Đampjero Romano izjavio je da NATO poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije.

    On je dodao i da je na zvaničnom Beogradu da odluči u kom smeru i na koji način želi da razvija partnerstvo sa tim savezom.

    “NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije, kao i njenu odluku da ostane na nivou partnera. Činjenica da Srbija ne želi da se pridruži NATO-u nas nije sprečila u postizanju odličnih dosadašnjih rezultata… Od Srbije zavisi koji put želi da izabere, shodno tome kako vidi svoju budućnost. Koju god odluku Srbija donese, naravno, NATO će je poštovati. Verujem da je obostrano poštovanje početna tačka svakog odnosa”, rekao je Romano u intervjuu za Demostat.

    Romano je rekao da je svestan da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji zbog bombardovanja 1999. godine i podsetio da je i generalni sekretar NATO nedavno izjavio saučešće svima koji su izgubili voljene na obe strane.

    “Ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo da radimo zajedno i idemo dalje. To je ono što NATO i Srbija čine kroz ovo partnerstvo, idemo ka boljoj budućnosti. Ponavljam, verujem da ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo ići unapred, kao što se desilo u Italiji, na primer, nakon Drugog svetskog rata. Mi smo tad pretrpeli mnoge gubitke, ne samo u životima, već u smislu spomenika, kulture, infrastrukture i tako dalje. Ali onda smo odlučili da gledamo ka budućnosti, da idemo napred, i sad smo tu gde jesmo. Nadam se da će Srbija u budućnosti biti još uspešnija od Italije”, rekao je Romano.

    On je rekao da je Srbija važan i cenjen partner NATO, da je ta saradnja obostrano korisna i da građani Srbije “nisu u potpunosti svesni” koliko toga se radi i postiže kroz to partnerstvo.

    “Od samog početka se trudimo da kreiramo partnerstvo koje je krojeno tako da najbolje odgovara potrebama i željama Srbije, uz potpuno poštovanje proklamovane politike vojne neutralnosti Srbije. Kao što sam već rekao, Srbija sarađuje s Atlantskim savezom na više različitih nivoa, u političkom, vojnom i naučnom domenu. Imamo dobro uspostavljenu komunikaciju, između ostalog i na najvišem političkom nivou, gde postoji redovni kontakt između predsednika Srbije i generalnog sekretara NATO”, izjavio je Romano.

    Kada je u pitanju vojna saradnja, on je pomenuo učešće Srbije u mirovnim misijama pod okriljem Ujedinjenih nacija ili Evropske unije i kao primer naveo podatak da vojnici iz Srbije, između ostalog, rade zajedno sa italijanskim vojnicima u Libanu.

    “Dakle, kao što možete videti, Srbija i NATO su bliži nego što se čini na prvi pogled”, rekao je on.

  • Velika Britanija će 2024. godine predvoditi NATO snage za brzo reagovanje

    Velika Britanija će 2024. godine predvoditi NATO snage za brzo reagovanje

    Velika Britanija će tokom naredne godine predvoditi NATO snage za brzo reagovanje, saopštila je Alijansa.
    Britanska Sedma laka mehanizovana brigada predvodiće NATO snage za brzo reagovanje od 1. januara 2024. godine, stavljajući hiljade vojnika u pripravnost i spremne za raspoređivanje u roku od nekoliko dana, objavljeno je na sajtu NATO-a.

    Zajednička operativna grupa NATO-a veoma visoke spremnosti (VJTF) formirana je nakon ruske aneksije Krima 2014. godine i raspoređena je prvi put za kolektivnu odbranu Alijanse nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

    Britanija preuzima predvođenje VJTF-om od Nemačke, koja je bila na čelu tih snaga tokom ove godine.

    -Ova brigada treba da bude spremna da se kreće u roku od nekoliko dana gdje god je potrebna NATO, što je čini ključnim dijelom naše kolektivne odbrane. Britansko vođstvo naše formacije najviše spremnosti je jasan prikaz njenih sposobnosti i posvećenosti NATO – rekao je vršilac dužnosti portparola Alijanse Dilan Vajt.

    VJTF je dio većih NATO snaga za reagovanje koje uključuju i vazdušne i pomorske snage.

    Kopnene snage VJTF će 2024. činiti oko 6.000 hiljada vojnika, sa borbenim timom Sedme lake mehanizovane brigade “Pustinjski pacovi” u njenom jezgru.

    Brigadu čine puk lake konjice i četiri laka mehanizovana pješadijska bataljona sa artiljerijskim, inžrnjerijskim, logističkim i sanitetskim pukom.

    Jedinice uključuju Kraljevski engleski puk i Kraljevsku škotsku gardu.

    Poljska Prva varšavska oklopna brigada i španska brigada Gusman el Bueno obezbijediće teške borbene tenkove, jurišne helikoptere i protivvazdušnu odbranu.

  • “Niste poslušali Putina, sada ćete platiti…”

    “Niste poslušali Putina, sada ćete platiti…”

    Zapadne zemlje plaćaju cenu jer nisu poslušale zahteve ruskog predsednika u vezi sa Ukrajinom i NATO-om, piše bivši američki vojni obaveštajac Skot Riter.

    Da je Zapad poslušao Putina, imao bi dobre šanse da izbegne sramotu na frontu, ekonomske posledice i geopolitičku izolaciju koja ih je zadesila nakon što je Ukrajina odbila da zaključi mirovne sporazume, tvrdi Riter u autorskom tekstu za “Konzorcijum njuz”.

    Prema njegovim rečima, Zapad nije ni pokušao da razume zahteve Rusije, već je ciljano započeo da ocrnjuje tu zemlju i njenog predsednika.

    I nisu zapadne zemlje krive samo zato što nisu znale kako da razumeju Putina, već u tome što su to namerno odbile i da pokušaju i okrenule se namernim klevetama i obmanama u definisanju Rusije i njenog lidera zapadnoj publici, smatra on.

    Kremlj je više puta isticao da situacija u Ukrajini može da ide u mirnom pravcu, pod uslovom da se uzme u obzir defakto situacija i nove realnosti na terenu, sve svoje zahteve je jasno iznela.

    Vladimir Putin je rekao da ako Ukrajina želi pregovarački proces, nisu joj potrebni neki tamo teatralni gestovi, već samo da ukine zakon o zabrani pregovora sa Rusijom. Rusija nikada nije bila protiv rešavanja konflikta u Ukrajini mirnim putem, ali uz ruske bezbednosne garancije, istakao je Putin, preneo je ruuski portal Raša tudej Balkan.

  • Šojgu: Vojnici NATO direktno uključeni u sukob u Ukrajini

    Šojgu: Vojnici NATO direktno uključeni u sukob u Ukrajini

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da su vojnici NATO direktno uključeni u sukob u Ukrajini.

    On je dodao da nekoliko članica Alijanse ima svoje vojnike na terenu u Ukrajini. Šojgu je istakao da zapadni vojni personal rukovodi određenim sistemima naoružanja, a stotine satelita NATO dostavljaju podatke Kijevu.

    Govoreći na sastanku zvaničnika ruskog Ministarstva odbrane Šojgu je rekao da članice Alijanse direktno upravljaju sistemima protivvazdušne odbrane, taktičkim balističkim projektilima i višestrukim raketnim sistemima u Ukrajini. On se pozvao na presretnute radio poruke koje su bile na engleskom i poljskom jeziku.

    Prema riječima Šojgua, zapadni oficiri takođe igraju aktivnu ulogu u pripremi ukrajinskih vojnih operacija, kao i u obuci trupa, kako u svojim matičnim zemljama, tako i u Ukrajini.

    Ruski zvaničnici su u više navrata upozoravali da sve dublje učešće Zapada u sukobu nepotrebno povećava šanse za direktnu vojnu konfrontaciju NATO i Moskve, navodi “Raša tudej”, prenosi “Srna”.

    Šojgu je istakao da je više od 5.000 stranih boraca ubijeno od izbijanja neprijateljstava u februaru 2022. godine, među kojima je 1.427 Poljaka, 466 američkih i 344 državljana Velike Britanije.

  • NATO ima samo tri godine da se spremi za Ruse

    NATO ima samo tri godine da se spremi za Ruse

    Nedostatak vojnog napretka, zajedno sa eskalacijom sukoba Izraela i Hamasa, naveo je neke zapadne lidere da sumnjaju u sposobnost Ukrajine da odnese pobedu.

    Na primer, unutar administracije američkog predsednika Džoa Bajdena raste osećaj da bi bolje bilo pritiskati Zelenskog da traži mir, umesto da istrajava u vojnoj kampanji u kojoj nema šanse da pobedi, piše britanski Telegraf.

    U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin jača svoje napore da povrati vojnu prednost, koristeći snažne prihode od nafte da militarizuje rusku ekonomiju, što je dovelo do značajnog povećanja proizvodnje oružja.

    Putin je takođe odobrio povećanje broja ruske vojske za 170.000. On se nada da će mu to pomoći da zauzme ključne strateške ciljeve, kao što je istočni grad Avdijevka u Donbasu, poprište nedavnih teških borbi između ruskih i ukrajinskih snaga.

    Ideja da će, skoro dve godine nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ruska vojska i dalje biti sposobna za borbu, delovala je nezamislivo pre samo nekoliko meseci. Iako je i dalje malo verovatno da će Putin uspeti da ispuni svoj cilj osvajanja cele Ukrajine i uspostavljanja marionetskog režima u Кijevu, svaki ishod u kome će Kremlj da zadrži deo ukrajinske teritorije biće pozdravljen kao pobeda.

    Takav ishod bi predstavljao značajan izazov za NATO, jer bi njegova sposobnost da se odupre ruskoj agresiji bila dovedena u pitanje nakon velike vojne podrške koju je dala Ukrajini. To bi takođe ohrabrilo Putina na dalju agresiju na istočnom krilu NATO-a, ako bi bio uveren da Zapad nema ni resurse ni rešenost da se odupre ekspanzionističkim ciljevima Кremlja, navodi se dalje u tekstu britanskog lista.

    Mogućnost da Rusija ugrozi evropsku bezbednost u slučaju da Putin postigne makar i skromne rezultate u Ukrajini, podstakla je vojne stručnjake da otvoreno dovodu u pitanje spremnost NATO-a da se suoči sa takvim izazovom.

    Nedavna odbrambena konferencija u Berlinu tretirana je prema scenariju “sudnjeg dana” u kojem Evropa rizikuje da doživi istu sudbinu kao Rimsko carstvo sa Napoleonom, i da bude pregažena u budućem sukobu sa Rusijom zbog nesposobnosti NATO-a da odbrani istočni bok Evrope.

    Sonke Najcel, jedan od vodećih nemačkih vojnih istoričara, tvrdi da bi moglo proći 15 godina pre nego što njegova zemlja bude sposobna da se brani od Rusije. Njegovo mišljenje deli Jacek Sievira, šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost, koji je upozorio da NATO ima samo tri godine da se pripremi za ruski napad na istočnom krilu.

    Takođe, odgovor Zapada na sukob nije doveo do bolje saradnje u sferi odbrane. Кomentarišući zastoj u sukobu u Ukrajini, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je požalio na fragmentiranu prirodu evropske odbrambene industrije.
    “Nismo u mogućnosti da sarađujemo onoliko blisko koliko bi trebalo”, rekao je on.