VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • NATO planira stalnu prisutnost na svojim istočnim granicama Evrope

    NATO planira stalnu prisutnost na svojim istočnim granicama Evrope

    NATO radi na planovima za stalno vojno prisustvo na svojim istočnim evropskim granicama u nastojanju da prevenira potencijalne buduće vojne akcije Rusije poput agresije na Ukrajinu.

    NATO je “usred temeljne transformacije” koja će odražavati “dugoročne posljedice” po poteze ruskog predsednika Vladimira Putina, navodi se u izvještaju generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.

    “Ono što sada vidimo je nova realnost, nova normalnost za evropsku sigurnost. Stoga smo sada zatražili od naših vojnih komandanata da pruže opcije za ono što mi zovemo resetovanje, dugoročnu adaptaciju NATO-a”, rekao je Stoltenberg za The Telegraph.

    Stoltenberg, koji je nedavno rekao da će produžiti svoj mandat na čelu Alijanse zajoš godinu dana, također je rekao u intervjuu da će odluke o ponovnom postavljanju trupa biti donesene na samitu NATO-a koji će se održati u Madridu u junu ove godine.

    Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je najveću evropsku izbjegličku krizu od Drugog svjetskog rata i navela Zapad da preispita svoju politiku odbrane.

    Treba istaći da bi se Finska i Švedska uskoro mogle pridružiti NATO-u što bi bio potez koji bi vjerovatno razbjesnio Moskvu i za koje zapadni zvaničnici kažu da bi dodatno naglasili rusku stratešku grešku u invaziji Ukrajine.

    Zvaničnici NATO-a rekli su za CNN da su razgovori o pridruživanju Švedske i Finske bloku postali izuzetno ozbiljni od početka ruske invazije.

    Javno mnijenje u obje zemlje značajno se promijenilo kada je u pitanju članstvo u NATO savezu kako se nastavlja ruski rat u Ukrajini. Nordijska nacija od 5,5 miliona tradicionalno je vojno neutralna, dijelom kako bi izbjegla provociranje svog istočnog susjeda (Rusije), s kojim dijeli granicu od 1.300 kilometara. Međutim, ruska invazija na Ukrajinu dovela je do udvostručenja podrške javnosti za ulazak u NATO sa 30 na 60 posto.

    Finska premijerka Sanna Marin rekla je u petak da će parlament njene zemlje raspravljati o mogućem članstvu u NATO-u u narednim sedmicama te dodala da se nada da će se ove rasprave završiti prije sredine ljeta.

  • Stanovništvo Švedske i Finske za ulazak NATO, vlade razmatraju poteze

    Stanovništvo Švedske i Finske za ulazak NATO, vlade razmatraju poteze

    Finska i Švedska bi se uskoro mogle pridružiti NATO-u, što je potez koji bi vjerovatno razbjesnio Moskvu i za koji zvaničnici kažu da dodatno naglašava rusku stratešku grešku u invaziji na Ukrajinu.

    Zvaničnici NATO-a rekli su za CNN da su rasprave o pridruživanju Švedske i Finske bloku postale izuzetno ozbiljne od početka invazije na Ukrajinu, a visoki zvaničnici američkog State Departmenta rekli su da se to pitanje našlo na ovosedmičnom sastanku Alijanse na kojem su prisustvovali ministri vanjskih poslova iz Stockholma i Helsinkija.

    Analitičari naglašavaju stepen u kojem je invazija Vladimira Putina samo poslužila da se oživi i ujedini NATO savez, što je upravo suprotno od Putinovih ciljeva.

    Ruski predsjednik je tražio da NATO prestane da se širi na istok i da prima nove članice, optužujući savez da ugrožava rusku sigurnost. Umjesto toga, NATO je povećao svoju podršku Ukrajini i sprema se da dočeka nove članice.

    Javno mnijenje u obje zemlje značajno se promijenilo kada je u pitanju članstvo u NATO savezu kako se nastavlja ruski rat u Ukrajini. Finska premijerka Sanna Marin rekla je u petak da će parlament njene zemlje raspravljati o mogućem članstvu u NATO-u u narednim sedmicama te dodala da se nada da će se ove rasprave završiti prije sredine ljeta.

    Švedska je pokrenula analizu sigurnosne politike koja bi trebala biti završena do kraja maja, a očekuje se da će vlada objaviti svoj stav nakon tog izvještaja. Rekli su da bi njihova nacija svoju poziciju mogla objaviti ranije, ovisno o tome kada to učini susjedna Finska.

  • Dve evropske zemlje bi uskoro mogle postati članice NATO-a

    Dve evropske zemlje bi uskoro mogle postati članice NATO-a

    Finska i Švedska bi se uskoro mogle pridružiti NATO-u što bi bio potez koji bi vjerovatno razbjesnio Moskvu i za koje zapadni zvaničnici kažu da bi dodatno naglasili rusku stratešku grešku u invaziji Ukrajine.

    Zvaničnici NATO-a rekli su za CNN da su razgovori o pridruživanju Švedske i Finske bloku postali izuzetno ozbiljni od početka ruske invazije.

    Visoki zvaničnici američkog State Departmenta rekli su da se to pitanje pojavilo na ovosedmičnom sastanku ministara vanjskih poslova NATO-a, kojem su prisustvovali i ministri vanjskih poslova Švedske i Finske.

    Zvaničnici su rekli da diskusije naglašavaju u kojoj mjeri je invazija ruskog predsjednika Vladimira Putina poslužila samo da se oživi i ujedini NATO savez, što je upravo suprotno od Putinovih ciljeva prije početka rata.

    Ruski predsjednik je zatražio da NATO prestane da se širi na istok i da prima nove članice, optužujući blok da ugrožava rusku sigurnost. Umjesto toga, NATO je povećao svoju podršku Ukrajini i sprema se da primi nove članice.

  • “Srbija će tražiti objašnjenje”

    “Srbija će tražiti objašnjenje”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras je pročitao izveštaj sa jučerašnjeg leta iz Moskve za Beograd.

    “Kasnio je tri sata i 20 minuta. Nedaleko od ruske granice sa Letonijom smo upozoreni da probamo da vizuelno identifikujemo avion pored našeg. Pored je bio vojni lovac. Očigledno u ruskoj vazdušnoj zoni je bio NATO avion”, rekao je.

    Ruska kontrola leta nas je upozorila da znamo da je tu i da im kažemo koji je avion u pitanju.

    “Išao je pravcem s leva na desno, ali bez ugrožavanja bezbednosti našeg aviona. Onda je brzo nestao iz vidokruga”, pročitao je Vučić izveštaj pilota našeg Erbasa.

    “Srbija će tražiti objašnjenje od NATO povodom incidenta”, istakao je predsednik.

    Dodao je i da mu je drag Zapad, da beskrajno voli Rusiju, ali da najviše voli Srbiju i da će naša zemlja uraditi sve da sačuva mir i stabilnost.

  • SAD i NATO Ukrajini isporučili 25.000 PVO sistema

    SAD i NATO Ukrajini isporučili 25.000 PVO sistema

    Ukrajina je od SAD i njenih saveznika dobila oko 25.000 protivvazdušnih sistema, što je pomoglo Kijevu da ne dozvoli Rusiji nadmoć u vazduhu, koja bi pomogla njenoj kopnenoj invaziji, saopštio je danas načelnik Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, general Mark Mili.

    On je naveo i da su SAD i NATO saveznici isporučili Ukrajini 60.000 protivtenkovskih sistema, prenosi Rojters.
    “Ukrajinci su izuzetno zahvalni zbog toga”, naglasio je Mili u obraćanju Komitetu za oružane snage američkog Senata, prenosi Tanjug.

  • “Doba saradnje s Rusijom je gotovo”

    “Doba saradnje s Rusijom je gotovo”

    Doba saradnje s Rusijom je gotovo, izjavila je britanska ministarka spoljnih poslova Elizabet Tras na radnoj večeri ministara spoljnih poslova u Briselu, saopštio je britanski Forin ofis.

    Tras je rekla njenim kolegama iz NATO da je “Sporazum između NATO i Rusije mrtav” i da je vrijeme da se odbaci zastarjeli pristup u ondosu s Rusijom, prenio je CNN.

    Aktom, potpisanim 1997. godine, smatra se da NATO alijansa i Rusija ne gledaju jedna na drugu kao neprijatelja, prema originalnom dokumentu.

    “Potreban nam je novi pristup bezbjednosti u Evropi koji se bazira na odbranu, odvraćanje i otpornost”, kazala je ona.

    Tras je naglasila da NATO ne može da dopusti “bezbjednosne vakuume” na istočnim granicama Alijanse i da bi trebalo da ponovo razmisli o podršci zemljama “uhvaćenim u mrežu ruskog uticaja”, kao što su Gruzija, Moldavija, Švedska i Finska.

    Ona je takođe apelovala na partnere da pojačaju sankcije i naoružaju Ukrajinu “brzo i odlučno, kako bi se osigurao neuspjeh Putina”.

  • Stoltenberg pozvao saveznike da pruže dodatnu podršku Ukrajini

    Stoltenberg pozvao saveznike da pruže dodatnu podršku Ukrajini

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je članice Alijanse da obezbijede još oružja za Ukrajinu, i to ne samo odbrambeno protivtenkovsko i protivavionsko naoružanje.

    Pozvao sam saveznike da pruže dodatnu podršku brojnim različitim vrstama sistema lakog, ali i težeg naoružanja – rekao je Stoltenberg u Briselu, gdje se danas sastaju ministri odbrane NATO.

    On je istakao da oružje Ukrajini isporučuju članice NATO, a ne Alijansa kao organizacija, te da bi saveznici mogli da učine više za Kijev.

    Stoltenberg je ocijenio da Ukrajina “vodi odbrambeni rat”, te da razlika u defanzivnom i ofanzivnom oružju “zapravo nema stvarno značenje”, javio je AP.

    eneralni sekretar napomenuo je da je važno i to da NATO ne bude uvučen u širi sukob sa Rusijom.

    – NATO ne šalje vojsku da bude na terenu. Imamo i tu odgovornost da spriječimo da se sukobi prošire dalje od Ukrajine i postanu još smrtonosniji, opasniji i destruktivniji – naglasio je Stoltenberg.

  • Stoltenberg: Rat u Ukrajini mogao bi trajati godinama, Putin i dalje želi cijelu Ukrajinu

    Stoltenberg: Rat u Ukrajini mogao bi trajati godinama, Putin i dalje želi cijelu Ukrajinu

    Iako Rusija sada koncentriše svoj napad na istočnu Ukrajinu, NATO nije vidio bilo kakve naznake da se promijenio cilj ruskog predsjednika Vladimira Putina da osvoji cijelu zemlju, izjavio je u srijedu generalni sekretar Jens Stoltenberg.

    Obraćajući se novinarima prije sastanka ministara vanjskih poslova NATO saveznika u Briselu, Stoltenberg je također upozorio da bi rat u Ukrajini mogao trajati godinama.

    “Nismo vidjeli nikakve indikacije da je predsjednik Putin promijenio svoju ambiciju da kontroliše cijelu Ukrajinu i da prepravi međunarodni poredak, tako da moramo da budemo spremni na duge staze”, rekao je on.

    “Moramo biti realni i shvatiti da ovo može trajati dugo, mjesecima ili čak godinama”, dodao je.

    Ministri vanjskih poslova zemalja NATO-a sastaju se u srijedu i četvrtak kako bi razgovarali o povećanju podrške Ukrajini.

    Kijev traži tenkove i borbene avione pored odbrambenih sistema koje je Zapad već obezbijedio.

    “Neću ulaziti u sve detalje o tome kakvu vrstu naoružanja saveznici pružaju, ali mogu reći da je ukupnost onoga što saveznici rade značajna, a to uključuje neke teže sisteme u kombinaciji sa lakšim sistemima”, rekao je Stoltenberg.

    On je upozorio da će rat u Ukrajini imati dugoročne sigurnosne implikacije za Evropu bez obzira kada će se završiti.

    “Vidjeli smo spremnost predsjednika Putina da koristi vojnu silu kako bi postigao svoje ciljeve. I to je promijenilo sigurnosnu realnost u Evropi za mnogo, mnogo godina”, rekao je generalni sekretar.

  • Stoltenberg: NATO je naučio lekciju iz Ukrajine, uradićemo više za BiH

    Stoltenberg: NATO je naučio lekciju iz Ukrajine, uradićemo više za BiH

    Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO saveza, rekao je danas na pres-konferenciji da je NATO odlučan u namjeri da uputi više oružja u Ukrajini i uradi više za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju.

    Stoltenberg je poručio da je NATO naučio lekciju iz Ukrajine o tome da je potrebno pomoći državama koje nisu u NATO ili Evropskoj uniji. NATO će razmisliti kako pomoći tim državama i razmotriti šta može uraditi za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju.

    Naglasio je kako će NATO Ukrajini isporučiti još više oružja te da će učiniti više za partnere kao što su Bosna i Hercegovina i Gruzija, države koje su ranjive na ruske prijetnje i utIcaj, prenose mediji.

    “Govorimo o naprednim sistemima naoružanja. Govorimo, na primjer, o protivoklopnom sistemu javelin i drugom protivtenkovskom oružju”, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, prenosi agencija Rojters.

    Dodao je da će se na sastanku razgovarati i o municiji, medicinskim zalihama i “high-end” sistemima naoružanja.

    Takođe je rekao da bi saveznici Alijanse poželjeli dobrodošlicu Finskoj i Švedskoj u NATO, ukoliko one odluče da se pridruže.

    “Naravno, na njima je da odluče, ali ako se prijave, očekujem da će ih dočekati 30 saveznika”, poručio je Stoltenberg.

    NATO neće priznati rusku okupaciju u Ukrajini, a posebno okupaciju Krima, naglasio je Stoltenberg jasan stav NATO saveza po ovom pitanju.

    Stoltenberg je pres-konferenciju održao pred sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO koji će biti održan 6. i 7. aprila u Briselu.

  • NATO: Rusija će potpuno zauzeti istok

    NATO: Rusija će potpuno zauzeti istok

    Rusija ne odustaje od ofanzive u Ukrajini, ali će pokušati da se ponovo fokusira na potpuno zauzimanje regiona Donbasa u narednim nedeljama, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    “Sada vidimo značajno pomeranje ruskih trupa od Kijeva da bi se pregrupisale, ponovo naoružale i ponovo snabdele i pomerile fokus na istok,” rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, prenosi agencija Rojters.

    “U narednim nedeljama očekujemo dalji ruski pritisak u istočnoj i južnoj Ukrajini u pokušaju da zauzmu ceo Donbas i da stvore kopneni most ka okupiranom Krimu”, rekao je Stoltenberg pre sastanka ministara spoljnih poslova NATO.