VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • “NATO, igrate se s vatrom u Odesi”

    “NATO, igrate se s vatrom u Odesi”

    Otvaranjem tajne baze u blizini Odese za praćenje brodova ruske Crnomorske flote, NATO se “igra vatrom”, smatraju ruski stručnjaci.

    Kako prenosi Sputnjik, u tajnoj bazi NATO angažovani su rumunski plaćenici, čiji je glavni zadatak sprečavanje amfibijskog desanta ruskih trupa u Odeskoj oblasti, a ruska baza je samom tim legitimna vojna meta.

    Tajna baza se može smatrati “očima i ušima” NATO-a na obali Crnog mora, kaže vojni ekspert Andrej Golovatjuk, ističući da će ruske Oružane snage naći način da neutrališu taj objekat, kako ne bi naneo štetu ruskoj floti.

    “U principu, svaki NATO objekat je teoretski opasan. U toj bazi u blizini Odese oni prikupljaju obaveštajne podatke i prenose te informacije za dalju primenu… Samim tim, nepoželjno je postojanje takvog objekta. To, moguće, i nije baza u pravom smislu reči, već se najverovatnije radi o nekoj vrsti malog objekta, koji se sastoji od nekoliko, recimo, vozila ili uređaja za praćenje kretanja ruskih brodova u Crnom moru”, kaže ekspert, komentarišući navode izvora Sputnjika koji tvrdi da se u predgrađu Odese, lučkog grada na jugu Ukrajine, nalazi tajna baza NATO-a sa opremom koja omogućava da se odrede tačne koordinate bilo kog broda u Crnom moru u radijusu do 200 kilometara.

    Kako je naveo izvor, glavni stručnjaci koji su u toj bazi angažovani su pripadnici rumunske privatne vojnoj kompanije “Nordstarsuport grup”. Osim sprečavanja amfibijskog desanta ruske vojske ova tajna baza NATO-a ima zadatak da obaveštava Oružane snage Ukrajine o koordinatama ruskih ratnih brodova kako bi na njih usmerili ukrajinske protivbrodske rakete.

    Istina o ruskom desantu na Odesu

    Komentarišući saznanja da je zadatak rumunskih plaćenika sprečavanje amfibijskog desanta, ruski vojni ekspert Viktor Litovkin kaže da je veliko pitanje da li se uopšte planira ruski desant u Odesku oblast, s obzirom na to da su svi prilazi toj oblasti minirani ukrajinskim minama, koje su čak bačene i u akvatoriju Crnog mora nedaleko od Odese.

    “Čak 420 plutajućih morskih mina je bačeno u vodu i deo njih je u Crnom moru, dok je nekoliko pronađeno u Turskoj i Rumuniji i već su deaktivirane. Naši mornari su ih deaktivirali. Osim toga, i obala je minirana. Dakle, diskutabilno je pitanje da li će doći do iskrcavanja ruskih trupa na obalu kod Odese, jer niko ne zna kakve planove ima Generalštab Ruske Federacije”, kaže Litovkin.

    Litovkin takođe ističe da će svaka strana baza na ukrajinskom tlu, uključujući i ovu u predgrađu Odese, uvek biti legitiman cilj za uništenje od strane Ruske Federacije.

    “A što se tiče pripadnika rumunske privatne vojne kompanije, ti plaćenici su takođe postali meta za rusku vojsku, baš kao što su to i ukrajinske snage koje su se utaborile u blizini čeličane „Azovstal“ i svi strani instruktori i plaćenici, koji su se tu sakrili”, kaže ekspert.

    Pokušaj zastrašivanja Rusije

    Litovkin ocenjuje da NATO ulaže dodatne snage i napore za praćenje brodova ruske Crnomorske flote s ciljem da “zastraši i uzbuni Rusiju”.

    “Oni ionako već nadziru sve brodove u Crnom moru iz baza u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, a takođe imaju i satelite. Osim toga, postoji i međunarodni sistem koji prati sve brodove i sve avione u svetu, tako da je otvaranje dodatnih baza reklama za NATO, kako bi pokazali da NATO ne spava, da NATO jača snage protiv ‘agresivne Rusije’ itd. Dakle, ovo je samo demonstracija važnosti NATO-a, a zapravo je ta Alijansa američko oruđe za kontrolu Evrope. Ili, drugim rečima, to je omča oko vrata Evrope, uz pomoć koje SAD upravljaju Starim kontinentom”, kaže Litovkin.

    Ekspert smatra da ova baza kraj Odese ne predstavlja nikakvu pretnju za Rusiju, zato što “Rusija ne namerava da ratuje sa NATO-om, dok se NATO takođe ne usuđuje da ratuje protiv Rusije”.

    “Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, u vezi sa situacijom u Ukrajini, ponavlja mantru o tome kako je neprihvatljivo da rat u Ukrajini pređe granice ove zemlje i završi na teritoriji zemalja NATO-a. Njima je jasno da bi moglo da dođe do sučeljavanja sa nuklearno-raketnom državom kao što je Rusija, a toga se jako plaše. S druge strane, shvataju da ne mogu ništa da urade protiv Rusije i da će NATO kao vojna organizacija izgubiti smisao u očima mnogih evropskih naroda”, smatra Litovkin.

    Istina o ruskom desantu na Odesu
    Komentarišući saznanja da je zadatak rumunskih plaćenika sprečavanje amfibijskog desanta, ruski vojni ekspert Viktor Litovkin kaže da je veliko pitanje da li se uopšte planira ruski desant u Odesku oblast, s obzirom na to da su svi prilazi toj oblasti minirani ukrajinskim minama, koje su čak bačene i u akvatoriju Crnog mora nedaleko od Odese.

    „Čak 420 plutajućih morskih mina je bačeno u vodu i deo njih je u Crnom moru, dok je nekoliko pronađeno u Turskoj i Rumuniji i već su deaktivirane. Naši mornari su ih deaktivirali. Osim toga, i obala je minirana. Dakle, diskutabilno je pitanje da li će doći do iskrcavanja ruskih trupa na obalu kod Odese, jer niko ne zna kakve planove ima Generalštab Ruske Federacije“, kaže Litovkin.

    Litovkin takođe ističe da će svaka strana baza na ukrajinskom tlu, uključujući i ovu u predgrađu Odese, uvek biti legitiman cilj za uništenje od strane Ruske Federacije.

    „A što se tiče pripadnika rumunske privatne vojne kompanije, ti plaćenici su takođe postali meta za rusku vojsku, baš kao što su to i ukrajinske snage koje su se utaborile u blizini čeličane „Azovstal“ i svi strani instruktori i plaćenici, koji su se tu sakrili“, kaže ekspert.

    Pokušaj zastrašivanja Rusije

    Litovkin ocenjuje da NATO ulaže dodatne snage i napore za praćenje brodova ruske Crnomorske flote s ciljem da „zastraši i uzbuni Rusiju“.

    „Oni ionako već nadziru sve brodove u Crnom moru iz baza u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, a takođe imaju i satelite. Osim toga, postoji i međunarodni sistem koji prati sve brodove i sve avione u svetu, tako da je otvaranje dodatnih baza reklama za NATO, kako bi pokazali da NATO ne spava, da NATO jača snage protiv ‘agresivne Rusije’ itd. Dakle, ovo je samo demonstracija važnosti NATO-a, a zapravo je ta Alijansa američko oruđe za kontrolu Evrope. Ili, drugim rečima, to je omča oko vrata Evrope, uz pomoć koje SAD upravljaju Starim kontinentom“, kaže Litovkin.

  • Rusija upozorila NATO da će biti posljedica ako primi u članstvo Finsku i Švedsku

    Rusija upozorila NATO da će biti posljedica ako primi u članstvo Finsku i Švedsku

    Rusija je upozorila NATO da će ukoliko se Finska i Švedska pridruže ovom vojnom savezu poduzeti mjere u Baltičkom moru.

    Dmitrij Medvedev, bivši predsjednik Rusije i trenutno zamjenik predsjednika Sigurnosnog vijeća Ruske Federacije je rekao da bi članstvo ove dvije države u NATO savezu značilo kraj beznuklearnog statusa Baltika.

    “Ne bi bilo više razgovora o beznuklearnom statusu za Baltik, balans se mora uspostaviti,” poručio je Medvedev.

    Također je kazao da iako članstvo ovih država ne bi predstavljalo veliku promjenu za Rusiju, ove države bi se posmatrale kao protivnici te bile bi poduzete odgovarajuće mjere.

    Finska i Švedska su jučer poduzele korake ka priključivanju NATO savezu nakon što su premijerke ove dvije države na zajedničkoj konferenciji za novinare rekle da je rat u Ukrajini promijenio sigurnosnu arhitekturu Evrope i način razmišljanja u baltičkim zemljama.

    Sanna Marin, finska premijerka je rekla da će ova država odluku o priključivanju NATO savezu donijeti u sljedećih nekoliko sedmica ali da se ne radi o mjesecima.

  • Upozorenje: Rusija će napasti Ameriku i NATO?

    Upozorenje: Rusija će napasti Ameriku i NATO?

    Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov upozorio je da Rusija smatra da su transportna sredstva SAD i NATO kojim se prevozi oružje u Ukrajini legitimni vojni ciljevi i da će pokušaji SAD i drugih zapadnih zemalja da “uspore rusku specijalnu operaciju” u Ukrajini biti zaustavljeni.

    “Upozoravamo da transport oružja SAD i NATO koji prolazi kroz teritoriju Ukrajine smatramo legitimnim vojnim ciljevima”, rekao je Rjabkov u intervjuu za Tass.

    Prrema njegovim rečima, SAD i druge zapadne zemlje moraju da znaju da će njihovi pokušaji da uspore rusku “specijalnu operaciju” i nanesu maksimalnu štetu ruskim kontigentima i formacijama samoproglašene Donjecke i Luganske republike “biti ozbiljno suzbijeni”.

  • Švedska donjela konačnu odluku o članstvu

    Švedska donjela konačnu odluku o članstvu

    Švedska će podneti zahtjev za članstvo u NATO, objavio je švedski list Svenska Dagbladet.

    Cilj švedske premijerke Magdalene Andersson je da ta zemlja postane članica NATO-a u junu ove godine, rekli su izvori Dagbladetu.

    Rusija je zapretila posledicama ako Švedska i Finska uđu u NATO.

    Švedska će podneti zahtev za članstvo u vojnom savezu krajem juna ove godine, navodi list.

    Podsetimo, Rusija je zapretila da će „rebalansirati situaciju” u slučaju da Švedska i Finska uđu u NATO. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova je ove godine zapretila „političkim i vojnim posledicama“ ako Švedska i Finska uđu u NATO.

  • NATO poslao F-35 tik uz vazdušni prostor Srbije

    NATO poslao F-35 tik uz vazdušni prostor Srbije

    NATO objavio da su Ujedinjeno Kraljevstvo i Holandija preuzele su čuvanje neba iznad Rumunije i Bugarske.

    Radi se o delu odgovora NATO-a na rusku invaziju na Ukrajinu, preneo je hrvatski portal Index.hr.

    Tako će britanski borbeni avioni tipa “Jurofajter tajfun” preuzeti čuvanje neba nad Rumunijom od italijanskih “Jurofajtera”.

    Što se tiče Bugarske, nebo nad tom zemljom čuvaće holandski F-35 umesto španskih aviona “Jurofajter”.

    Index još navodi i da vojni avioni F-35 spadaju u najmodernije i najskuplje borbene avione na svetu.

  • Zaharova: Slom međunarodnog prava je počeo sa NATO bombardovanjem Јugoslavije

    Zaharova: Slom međunarodnog prava je počeo sa NATO bombardovanjem Јugoslavije

    Slom sistema međunarodnog prava inicirao je NATO blok bombardovanjem i raketiranjem mirnih jugoslovenskih gradova 1999. godine, istakla je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
    Ona je navela da je NATO inicirao podrivanje temelja epohe nakon Drugog svjetskog rata tokom koje nijedna suverena i demokratska zemlja na kontinentu nije bila napadnuta.

    Povodom nedavne izjave predsjednika Švajcarske Ignacija Kasisa da su ovi temelji poslijeratne epohe propali, Zaharova je rekla da je svojevoljna interpretacija istorijskih činjenica u korist političke situacije apsolutno neprihvatljiva.

    “Željeli bismo da podsjetimo šefa švajcarske države da je podrivanje temelja poslijeratne epohe, kao i slom sistema međunarodnog prava inicirao NATO blok bombardovanjem i raketiranjem mirnih jugoslovenskih gradova 1999. godine”, navela je Zaharova u komentaru objavljenom na portalu ruskog ministarstva.

    Zaharova je ranije, komentarišući poziv američkog predsjednika DŽozefa Bajdena da se organizuje tribunal za Ukrajinu, savjetovala Vašington da prvo počne sa suđenjima za Jugoslaviju i Irak, prenosi “Sputnjik”.

  • Rusija upozorila Švedsku i Finsku da ne ulaze u NATO

    Rusija upozorila Švedsku i Finsku da ne ulaze u NATO

    Rusija je upozorila Finsku i Švedsku protiv pridruživanja NATO-u, tvrdeći da taj potez neće donijeti stabilnost Evropi, javio je BBC.

    Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da “savez ostaje oruđe usmjereno na konfrontaciju”.

    Izjava dolazi nakon što su američki odbrambeni dužnosnici rekli da je invazija Moskve na Ukrajinu bila “ogromna strateška pogreška” koja će vjerovatno dovesti do proširenja NATO-a.

    Američki dužnosnici očekuju da će se nordijski susjedi kandidirati za članstvo u savezu, potencijalno već u junu.

    Vjeruje se da Washington podržava potez kojim bi zapadni savez narastao na 32 članice. Dužnosnici američkog State Departmenta rekli su prošle sedmice da su obavljeni razgovori između čelnika NATO-a i ministara vanjskih poslova iz Helsinkija i Stockholma.

    Prije nego što je pokrenula invaziju, Rusija je zahtijevala da savez pristane na zaustavljanje bilo kakvog budućeg proširenja, ali rat je doveo do raspoređivanja više NATO trupa na njegovom istočnom krilu i porasta javne podrške za članstvo Švedske i Finske.

  • “Vrijeme je da bivša kancelarka obajsni neke stvari”

    “Vrijeme je da bivša kancelarka obajsni neke stvari”

    Merkel je osudila rusku vojnu oeraciju, ali kaže da ostaje pri svojoj odluci iz 2008. godine da blokira članstvo Ukrajine u NATO-u.

    Ugled Angele Merkel poslednjih je nedelja u Njemačkoj prilično narušen, piše Telegraf. “Nakon invazije na Ukrajinu, bivši ministri koji su služili u njenom mandatu, redom se odriču njezine vanjske politike”, piše list.

    “Nikad u životu nisam mislio da ćemo ući u takvu krizu s Rusijom”, rekao je Volfgang Šauble, bivši ministar financija tokom Merkelinog mandata.

    “I ja sam mislio da moramo da sarađujemo ​​s Rusijom. Danas znam: pogrešio sam, svi smo pogrešili.”

    “Suočeni smo s gorkim saznanjem”, rekao je njemački predsednik Frank Valter Štajnmajer, koji je za vreme Angele Merkel bio ministar spoljnih poslova.

    “Držali smo se izgrađenih mostova u koje Rusija više nije verovala i na koje su nas naši partneri upozoravali. Bio sam u krivu, ali nisam bio jedini”, kazao je.

    Ali žena u središtu svih tih zbivanja bila je prkosna. Merkel je dala kratku izjavu u kojoj osuđuje invaziju na Ukrajinu, no kaže da “ostaje pri svojoj odluci’ iz 2008. godine da blokira članstvo Ukrajine u NATO-u.

    Osim toga, nije rekla više ništa, ostavljajući Nemačkoj da razmatra nenu ostavštinu samo nekoliko meseci nakon što je otišla u penziju kao jedan od najvećih kancelara u nemačkoj istoriji.

    “Merkelino toksično nasleđe još će dugo zaokupirati ovu zemlju”, grmio je Aleksandar Marguer, urednik konzervativnog časopisa Cicero i dugogodišnji kritičar Angele Merkel.

    Na pitanje je li Merkel totalno krivo shvatila Vladimira Putina tokom svojih 16 godina na vlasti, zamenik šefa Bundestaga iz redova CDU-a, Johan Vadelpul, rekao je da je vreme da bivša kancelarka objasni neke stvari.

    “Nadam se da će Angela Merkel uskoro pronaći vremena i prilike da detaljnije prokomentira svoju politiku prema Rusiji”, rekao je Vadepul.

    Rat u Ukrajini nije posve poništio njeno nasleđe, već je bacio neugodno svetlo na one delove njene vladavine koje bi većina Nemaca radije zaboravila.

    Postignuća zbog kojih su je slavili pre samo nekoliko meseci, i dalje su netaknuta. Bolesnu nemačku ekonomiju je pretvorila u ekonomsku snagu kakva je danas.

    Provela je Evropsku uniju kroz krizu uvođenja evra i Brexit, a blok je ostao jedinstven.

    Ali ukrajinski rat rasvijetlio je manje uspešna područja njene ostavštine.

    Bivša kancelarka bila je toliko popularna da se Olaf Šolc kandidovao kao njen naslednik uprkos tome što dolazi iz suparničke stranke. Čak je njenu čuvenu pozu uzeo kao svoj zaštitni znak.

    Ali on je u nekoliko dana nakon ruske operacije u Ukrajinu, poništio mnoge njene važne odluke.

    Napušten je projekat gasovoda Severni tok 2, kao i čitava energetska politika zbog koje je Nemačka bila zavisna od ruskog plina.

    Takođe, najavio je novo veliko ulaganje u obranu Nemačke od čak 100 milijardi evra i obećao da će Nemačka konačno ispuniti ciljeve NATO-a o vojnoj potrošnji.

    Nemački saveznici konstantno su upozoravali na opasnosti prevelike zavisnosti od ruskog plina i nemogućnost obrane tako velike dominacije.

    Ali, kritike nisu dolazile samo od strane saveznike. Volfgang Šauble, bivši ministar finansija za vreme Angele Merkel, trudio se da istakne da “nikada nije skrivao protivljenje Severnom toku”, a i nemački Zeleni bili su oštro protiv toga.

    Ipak, to nisu bila pitanja koja su dominirala nemačkom politikom. Naprotiv, bile su to stvari o kojima pristojno nemačko društvo nije želeo da govori.

    Merkel do sada nije rekla ništa o vojnoj potrošnji ili ruskom plinu, a čini se da će istorija verovatno oceniti nenu politiku pogrešnom i u jednom i u drugom slučaju.

    Očigledno je da je jedino pitanje oko kojeg se odlučila da se oglasi i brani, njena odluka da se usprotivi članstvu Ukrajine u NATO-u 2008. godine.

    Treće načelo njene politike koje se poslednjih nedelja našlo na udaru kritike je njeno smirivanje Putina zbog čega joj je ipak jedan od bivših ministara stao u obranu.

    “Ako kažete da smo pogrešno procenili agresivnost ovog čoveka, onda se slažem s vama. Ali to ne znači da je čitava politika u proteklih 20 godina bila pogrešna”, rekao je Tomas de Maizijere, ministar unutrašnjih poslova u mandatu Angele Merkel.

    “U ono su vreme ljudi znali da govore kako je Merkel previše oštra prema Putinu i Rusima. U poređenju sa s Francuskom ili Italijom, na primer, ona je s Putinom razgovarala značajno oštrije.”

    Tokom većine vremena provedenog na čelu Nemačke, Merkel je bila jedan od glavnih Putinovih sagovornika sa strane Zapada. Nikada se nije bojala suočiti s ruskom predsednikom, a jednom su čak čitavu noć raspravljali o Ukrajini.

    Ipak, morala je da igra s kartama koje je dobila. Aneksiju Krima 2014. godine, Zapad je smesta osudio, ali nije bilo mnogo volje za direktno sučeljavanje s Putinom.

    Ako je Merkel i provela sate tražeći zajednički jezik s Putinom, činila je to uz saglasnost svojih zapadnih kolega.

    Percepcija nje kao pomiriteljke, datira još iz vremena kad je 2008. godine razgovarala s tadašnjim američkim predsednikom Džordžom Bušem, koji je predlagao da se Ukrajina i Gruzija primi u NATO savez.

    Putin se suprostavio planovima saveza da dođe do, kako on to gleda, ruskog dvorišta. Uz podršku tadašnjeg francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, Merkel je kazala kako bi primanje tih zemalja u NATO uzrokovalo destabilizaciju u regiji.

    Činjenica da Merkel još uvek brani tu odluku, znači da i ona spada u krug onih koji smatraju da je širenje NATO-a do ruske granice, doprinelo trenutnoj krizi.

    Što bi se dogodilo da Merkel tada nije intervenisala, nikad nećemo saznati. Ali, nije sigurno da bi bez nje Ukrajina postala punopravna članica NATO-a, što dokazuje i sadašnje oklevanje saveza da interveniše.

    “Pozivam gospođu Merkel i gospodina Sarkozija da posete Buču i da vide do čega je dovelo 14 godina ustupaka Rusiji”, kazao je ovaj tjedan ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

    “Mislili su da će odbijanjem Ukrajine, umiriti Rusiju, uveriti je da poštuje našu zemlju i normalno živi uz nas.”

  • Turska “rampa” NATO-u

    Turska “rampa” NATO-u

    Turska neće pustiti u Crno more ratne brodove država koje nemaju izlaz na more.

    To je saopštio ministar odbrane Hulusi Akar, pozivajući se na Konvenciju iz Montrea, piše “Parlamentarna gazeta”, pozivajući se na “Hurijet”.

    Ministar je podsetio na situaciju sa ukrajinskim morskim minama koje su bile postavljene u području Odese, ali su završile u vodama Crnog mora.

    Akar je upozorio da njihov broj može iznositi oko 400 jedinica i pretpostavio da je to moglo biti urađeno namerno kako bi u Crno more ušli minolovci NATO-a radi deminiranje, preneo je “Sputnjik”.

  • Misija Kine pri EU: NATO, a ne Kina, destabilizuje bezbjednost

    Misija Kine pri EU: NATO, a ne Kina, destabilizuje bezbjednost

    Kineska misija pri Evropskoj uniji saopštila je da NATO, a ne Peking, destabilizuje međunarodnu bezbjednost, prenosi Kineski međunarodni radio pozivajući se na saopštenje Misije objavljeno u Njuzviku.

    Kineska misija pri EU je, povodom izjave generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da Kina nije voljna da osudi rusku agresiju, istakla da je “od izbijanja ukrajinske krize Kina uvijek zadržala objektivan i pošten stav, ostala posvećena promovisanju mirovnih pregovora i uložila pozitivne napore ka deeskalaciji situacije”.

    U saopštenju se navodi da je ono što je Kina uradila “u suprotnosti sa pokušajima raspirivanja vatre i dolivanja ulja na vatru, kao što to rade neke organizacije”, jer je, kako se ukazuje, dobro poznato da je NATO poslao oružje Ukrajini, nakon što je počeo sukob Rusije i Ukrajine.

    Kineska misija pri EU ocjenjuje da je NATO ostatak Hladnog rata i da je “ne samo propustio da razmisli o svojoj ulozi kao takvoj, već je nastavio da širi svoj geografski obim i opseg operacija i sve više cilja na Kinu”.

    “Ovo je ozbiljan izazov sa kojim se suočavaju globalni mir i stabilnost”, navedeno je u saopštenju Misije.