VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Moskva se oglasila o odluci Finske da uđe u NATO

    Moskva se oglasila o odluci Finske da uđe u NATO

    Kremlj je objavio da odluku Finske da uđe u NATO smatra “prijetnjom Rusiji” te da širenje tog saveza “neće povećati bezbjednost i stabilnost Evrope, baš kao ni ostatka svijeta”.

    Finska je danas, podsjetimo, odlučila da će se prijaviti za članstvo u NATO, a glavni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je da će ulazak Finske u NATO ići brzo.

    Kremlj poručuje da je Rusija “spremna odlučno odgovoriti bilo kojoj strani koja se pokuša uključiti u sukob u Ukrajini i omesti specijalnu vojnu operaciju”.

    Portparol Vladimira Putina Dmitrij Peskov rekao je da “svi žele izbjeći direktan sukob NATO-a i Rusije”.

    Dodao je da je današnji potez Finske “za žaljenje” i “definitivno prijetnja Rusiji” te “razlog za simetrični odgovor”.

  • Finska ulazi u NATO

    Finska ulazi u NATO

    Finska je potvrdila da se želi priključiti NATO-u.

    “Finska mora bez odgađanja da preda zahtjev za pridruživanje NATO-u”, navodi se u zajedničkom saopštenju finskog predsjednika Saulija Ninista i premijera Sane Marin.

    U zajedničkoj izjavi stoji: “Nadamo se da će koraci koji još moraju biti preduzeti kako bi se donijela ova odluka biti hitro riješeni u narednih par dana.”

    Rojters navodi da je do velike promjene u politici Finske došlo usljed ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, koju ta britanska agencija naziva “invazijom”.

    Finska, koja dijeli 1.300 kilometara granice i “tešku prošlost” sa Rusijom, nije ranije pristupila Alijansi kako bi održala prijateljske odnose sa Moskvom.

    Otkako je Rusija anektirala Krim 2014. godine, Finska je pojačala saradnju s NATO-om. Ali dosad nije zatražila primanje u članstvo.

  • NATO: Ne želimo direktan sukob sa Rusijom

    NATO: Ne želimo direktan sukob sa Rusijom

    Pružajući podršku Ukrajini i jačajući sopstvenu odbranu, NATO nastoji da minimizuje rizike od direktnog sukoba sa Ruskom Federacijom, izjavio je danas zamjenik generalnog sekretara alijanse Mirča Džoana.

    “Moramo se pobrinuti da, podržavajući Ukrajinu, jačanjem odbrane NATO, ne stvaramo rizik od eskalacije ka ratu između NATO i Rusije”, rekao je on u Vašingtonu, prenijela je agencija RIA Novosti.

    Džoana je naglasio da NATO ima odgovornost da obezbedi da se “ovaj rat ne širi dalje, jer bi to dovelo do dodatne patnje, smrti i više nestabilnosti širom svijeta”.

  • “Dođe li do nuklearnog rata uništićemo NATO za pola sata”

    “Dođe li do nuklearnog rata uništićemo NATO za pola sata”

    Šef ruske svemirske agencije Roscomos Dmitrij Rogozin tvrdi da bi njegova zemlja mogla brzo uništiti zemlje NATO-a ako dođe do nuklearnog rata.

    Rogozin, koji je posljednjih mjeseci dao mnogo neobičnih i provokativnih komentara, podijelio je poruku na ruskom jeziku na svom Telegram kanalu u nedjelju.

    Rogozin je tvrdio da bi uništenje moglo da se desi za 30 minuta, “ali to ne smije dozvoliti, jer će posledice razmjene nuklearnih udara utjecati na stanje naše Zemlje”.

    Rogozin je na svom Telegramu napisao da NATO vodi rat protiv njih.

    “Nije to objavio, ali to ništa ne mijenja. Sada je to svima očigledno.”

    Njegovi komentari nisu u skladu sa stavom NATO-a, koji je u aprilu objavio saopćenje na svojoj web stranici, u kojem se navodi da ta organizacija “najoštrije osuđuje invaziju Rusije na Ukrajinu u punom obimu – koja je nezavisna, mirna i demokratska zemlja, i blizak partner NATO-a.”

    “Savez poziva predsjednika Putina da odmah zaustavi ovaj rat, povuče sve svoje snage iz Ukrajine bez uvjeta i uključi se u istinsku diplomatiju”, stoji u NATO-ovom saopćenju

    U februaru je ruski predsjednik Vladimir Putin stavio ruske snage nuklearnog odvraćanja u stanje visoke pripravnosti usred sveobuhvatnih sankcija koje su SAD i EU poduzele protiv njih.

    Rogozin je ranije rekao da će Roskosmos napustiti Međunarodnu svemirsku stanicu i da je odluka već potvrđena. On je također kritizirao niz zapadnih ekonomskih sankcija koje su uvedene Rusiji.

    “Vjerujem da je obnova normalnih odnosa između partnera na Međunarodnoj svemirskoj stanici i drugim zajedničkim projektima moguća samo uz potpuno i bezuslovno ukidanje nezakonitih sankcija”, napisao je u aprilu na Twitteru.

    Otkako je Rusija napala Ukrajinu krajem februara, SAD – zajedno sa Evropskom unijom i Velikom Britanijom – pojačale su sankcije Moskvi, Putinu i mnogim pojedincima iz užeg kruga lidera.

    Rogozin je u svojoj Telegram poruci dodao da je rat, koji je Putin nazvao “specijalnom vojnom operacijom”, otišao “daleko izvan svog prvobitnog značenja i geografije” i nazvao ga “ratom za istinu i pravo Rusije da postoji kao jedinstvena i nezavisna država.”

    Brojni svjetski zvaničnicu su, međutim, odbacili mnoge Putinove pokušaje da opravda rat, uključujući tvrdnju da je imao za cilj da “denacifikuje” Ukrajinu.

  • Stiglo prvo ozbiljno “NE”

    Stiglo prvo ozbiljno “NE”

    Švedska vladajuća partija podeljena po pitanju priključenja NATO-u, pošto je ženska frakcija Socijaldemokrata zatražila da Švedska ostane vojno neutralna.

    Anika Strandhel, švedska ministarka za klimatska i pitanja životne sredine i predsednica federalnog borda ženske frakcije socijaldemokrata, rekla je listu “Svenska dagbladet” da se ženska frakcija protivi ulasku u NATO. Ta frakcija ima „dugu istoriju borbe za pitanja u vezi sa mirom, razoružanjem, detantom i neulaskom u vojne alijanse.

    “Federalni bord je odlučio da ostane pri stavu donetom na kongresu, da Švedska treba da bude vojno neutralna i van NATO”, kazala je Strandhelova.

    To je prvo ozbiljnije političko protivljenje predlogu da Švedska zatraži prijem u NATO i dolazi neposredno pred odluku te partije o bezbednosnoj politici države, koja bi trebalo da bude doneta 13. maja.

    Koaliciona vlada najavila je da će sličnu odluku doneti do 24. maja na zahtev švedskog ministarstva spoljnih poslova.

    Džimi Akeson, lider Švedskih demokrata, druge po veličini opozicione partije u švedskom parlamentu Riksdagu, nedavno je takođe izjavio da će ova desničarska partija podržati ulazak u NATO, ukoliko susedna Finska podnese zahtev za članstvo. Akeson je dugo zagovarao stav o švedskoj vojnoj neutralnosti, kao i većina Šveđana, ali se taj stav tokom krize u Ukrajini promenio, piše RT.

    Istraživanje koje je prošlog meseca sprovela agencija Novus pokazuje da se 51 odsto Šveđana zalaže za ulazak u NATO, što je prvi put da se većina građana te zemlje zalaže za prestanak vojne neutralnosti.

    Švedska je već dva veka vojno neutralna zemlja i nije učestvovala u ratu još od 1814. godine.

    Generalni sekreta NATO Jens Stoltenberg obećao je da će zahtev Švedske i Finske za pristupanje Alijansi biti razmatran po ubrzanoj proceduri.

    Švedska premijerka Magdalena Anderson izjavila je ranije da neće biti potreban referendum za ulazak u NATO, ukoliko Riksdag odobri prijavu za članstvo, preneo je Sputnjik.

  • SAD: Zaštitićemo Švedsku i Finsku

    SAD: Zaštitićemo Švedsku i Finsku

    Sjedinjene Američke Države su uvjerene da mogu da riješe sve bezbjednosne probleme koje bi Švedska i Finska mogle imati u periodu između podnošenja zahtjeva za članstvo u NATO-u i prijema u tu organizaciju, saopštila je Bijela kuća.

    “Uvjereni smo da bismo mogli da pronađemo načine da riješimo sve probleme koje bi bilo koja od ove dvije zemlje mogla imati u periodu između zahtjeva za članstvo u NATO-u i formalnog pristupa ovoj organizaciji”, rekla je portparol Bijele kuće Džen Psaki na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Švedska i Finska su zabrinute da tokom procesa prijave, koji može potrajati i godinu dana, jer je potrebna saglasnost svih trideset članica NATO-a, ne bi mogle da se odbrane od eventualnih pokušaja Rusije da ugrozi njihovu bezbjednost.

    Očekuje se da će i Švedska i Finska ovog mjeseca donijeti odluku o tome da li će podneti zahtjev za ulazak u NATO, navodi Rojters.

    Švedska ministarka spoljnih poslova En Linde izjavila je poslije sastanka sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom u srijedu da je dobila bezbjednosna uvjeravanja, ali nije iznijela nikakve detalje.

    Švedski ministar odbrane saopštio je prošlog mjeseca da bi prijava za članstvo u NATO-u mogla da izazove brojne odgovore Rusije, uključujući sajber napade i hibridne mjere – kao što su propagandne kampanje – usmjerene na podrivanje bezbjednosti Švedske, prenosi britanska agencija.

  • Zaharova: Finska i Švedska postaju prostor za konfrontaciju

    Zaharova: Finska i Švedska postaju prostor za konfrontaciju

    U slučaju da se Finska i Švedska pridruže NATO-u postaće prostor za konfrontaciju Alijanse sa Rusijom, rekla je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    “U slučaju da se Finska i Švedska pridruže Alijansi, pretvoriće se u prostor za konfrontaciju sjevernoatlantskog bloka sa Rusijom sa svim posljedicama koje slijede, uključujući posljedice po naše dobrosusjedske odnose, koji su prošli test vremena. Da li to žele narodi Švedske i Finske?”, rekla je Zaharova u intervjuu španskom listu “ABC”.

    Ona je dodala da je Moskva redovno i odavno upozoravala susjede u sjevernoj Evropi da njihovo uvlačenje u NATO orbitu prijeti da poremeti sistem evropske bezbjednosti, prenio je TASS.

    Zaharova je rekla da ovo nije “tema iz posljednjih nekoliko sedmica”.

  • Bajden predložio novog komandanta NATO-a za Evropu, Alijansa prihvatila

    Bajden predložio novog komandanta NATO-a za Evropu, Alijansa prihvatila

    Američki predsjednik Džozef Bajden nominovao je američkog generala Kristofera Kavolija za komandanta NATO snaga u Evropi, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane SAD.

    NATO se složio sa Bajdenovom odlukom da imenuje Kavolija, navodi se u saopštenju i dodaje da se pod komandom komandanta za Evropu nalazi 100.000 američkih i 40.000 savezničkih vojnika raspoređenih širom kontinenta.

    Kavoli je stručnjak za Evroaziju i bio je učesnik u ratu u Avganistanu, a trenutno služi kao komandant snaga američke vojske u Evropi i Africi.

    Ovu dužnost preuzeo je u oktobru 2020. godine, nakon što je komandovao američkom vojskom u Evropi od januara 2018. godine, prenosi “Sputnjik”.

    Bajden je od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini 24. februara rasporedio još 20.000 vojnika u Evropi i sada ih ukupno ima 100.000.

    NATO je rasporedio trupe u Slovačkoj, Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

  • Kancelar obećao: “Ako vi želite, računajte i na nas”

    Kancelar obećao: “Ako vi želite, računajte i na nas”

    Njemački kancelar Olaf Šolc obećao je podršku prijemu Finske i Švedske u NATO ako zatraže članstvo.

    Dve zemlje treba da odluče, rekao je u utorak na sednici vlade u Mesebergu kod Berlina kojoj su prisustvovale i premijerke Finske i Švedske Sana Marin i Magdalena Anderson.

    “Međutim, mi nemamo nedoumica – ako te dve zemlje odluče da žele u NATO, mogu da računaju na našu podršku,” rekao je Šolc. Helsinki i Stokholm uvek mogu, dodao je, da se oslone na Nemačku.

    Sana Marin je rekla da je ruski napad na Ukrajinu potpuno promenio bezbednosnu situaciju. “Nema povratka nazad,” kazala je finska premijerka. Dodala je da njena zemlja ima snažnu i modernu vojsku koja u svako doba može da sarađuje sa NATO.

    Švedska premijerka Magdalena Anderson rekla je, povodom mogućeg učlanjenja u alijansu, da su “sve opcije na stolu.”

    Finska će odluku možda da donese već 12. maja, ako predsednik Sauli Niniste (Sauli Niinistö) saopšti svoj stav. Odluku u Finskoj donose zajedno predsednik i vlada. Švedska će dan kasnije da predstavi bezbednosno-političku analizu u kojoj će biti reči i o NATO.

    Od početka ruskog napada na Ukrajinu, Finska i Švedska ozbiljno razmišljaju o ulasku u NATO. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg im je već obećao brz prijem ako podnesu zahtev.

    U anketama javnog mnjenja u obe zemlje je podrška pridruživanju Severnoatlantskom savezu porasla, a mnoge partije u Stokholmu i Helsinkiju nagovestile su podršku članstvu. Ne, međutim, i socijaldemokratske kojima pripadaju Sana Marin i Magdalena Anderson.

  • Milanović: Bio sam Komšićev jaran, kada sam vidio da je džepar i lopov – doviđenja

    Milanović: Bio sam Komšićev jaran, kada sam vidio da je džepar i lopov – doviđenja

    Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović danas je izjavio da će na samitu NATO-a staviti veto na ulazak Finske u alijansu dok ne budu riješena pitanja Hrvata u Bosni i Hercegovini.

    “Mi imamo jednu stranu koja je izdajnička, ljudi s privatnim motivima plus što me mrze. To će morati objasniti javnosti. To će biti pritisak na Hrvatsku, ovi su kupljeni”, reako je Milanović.
    Za Vladu Hrvatske je rekao da je izdajnička.

    “Izdaju Hrvate u BiH, a taj narod tamo traži jako malo, samo osnove, državu gdje se poštuju nacionalna prava. U BiH se očekuje da se ignorira činjenica da postoje Hrvati, Srbi i Bošnjaci pa da Bošnjaci mogu preglasati Hrvate. Za ovo smo se pripremali, potpit ćemo ih intelektualno, mene neće slomiti. Igraju na izdajničku vladu. Ja ne želim biti simpatičan u Briselu, nije me briga, to su tamo bezveznjaci”, rekao je Milanović.
    Kazao je kako je 2014. odbio mjesto u Briselu jer mu je “bilo neugodno otići na plaću od 20.000 eura.”

    “Ovi dani su jako važni, ne odustajem od svog stava, znam da ga većina Hrvata podržava. Ja se borim mirnim sredstivma, to su naša vitalna prava, to je pola miliona Hrvata u BiH. Ja sam, rekao je Udbašenković, Komšićev jaran. Ja sam to bio, ljudima pristupam naivno. Kad sam vidio da je džepar i lopov, doviđenja”, rekao je.

    Kazao je da nema veze s Rusijom i da je Moskva agresor u ratu protiv Ukrajine.

    “Oni igraju svoju igru, oni su agresor u ovom ratu, a mi imamo kliku na vlasti”, kazao je dodavši da se ne boji ni Rusije, niti Ukrajine.