VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Džaferović pozdravio britansku podršku BiH: Vojni eksperti će pomoći našem NATO štabu

    Džaferović pozdravio britansku podršku BiH: Vojni eksperti će pomoći našem NATO štabu

    Član državnog Predsjedništva iz reda bošnjačkog naroda Šefik Džaferović pozdravio je odluku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva o slanju vojnih eksperata u BiH.

    Ističe da će se time osnažiti NATO štab u Bosni i Hercegovini te pružiti praktična podrška BiH u borbi protiv cyber-prijetnji.

    “NATO štab u Bosni i Hercegovini, kao pravni sljednik izvorne međunarodne vojne misije, postoji na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, a uz to ima već raniji pristanak vlasti Bosne i Hercegovine za svoje djelovanje. NATO štab, pravnim aranžmanima koji regulišu ovo pitanje, ima pravo i obavezu da širi svoje kapacitete, po svojim procjenama sigurnosne situacije u BiH te mu za to nije potrebna saglasnost vlasti BiH, a naročito mu nije potrebna saglasnost vlasti entiteta”, rekao je Džaferović.

    Navodi kako svi relevantni nalazi ukazuju da je situacija u Bosni i Hercegovini u proteklih godinu dana opasna i zabrinjavajuća, uslijed secesionističkih aktivnosti vlasti entiteta RS.

    “Posebno su zabrinjavajuće posljednje najave člana Predsjedništva BiH iz entiteta RS da čeka samo pogodan trenutak za secesiju, kao i izjave predsjednika Vlade tog entiteta da je formirana neustavna agencija za lijekove i da će RS, uprkos odlukama Ustavnog suda, insistirati na razgradnji institucionalne strukture BiH. Ako Dodik i društvo misle da mogu ići u projekat rušenja Dejtonskog sporazuma i ustavnog poretka, a da u tome neće biti zaustavljeni, grdno se varaju”, poručio je.

    ističe kako je u BiH u prethodnom periodu bilo žestokih cyber napada.

    “Ne vidim ko bi imao razumne razloge da se protivi jačanju kapaciteta BiH, u oblasti borbe protiv cyber-napada. Očigledno je da su protiv toga samo proruske političke snage, čija je uloga da otvaraju prostor za te cyber-napade i destabilizaciju. Obaveza svih u BiH i euroatlantske zajednice jeste da se tome suprotstavimo”, naveo je.

  • Bajden: Istorijski samit, nova pomoć SAD Ukrajini

    Bajden: Istorijski samit, nova pomoć SAD Ukrajini

    Američki predsjednik Džo Bajden ocijenio je danas da je samit NATO u Mdridu bio “istorijski” i najavio narednih dana novu vojnu pomoć Vašingtona Ukrajini vrijednu 800 miliona dolara.

    “Pružaćemo podršku Ukrajini dokle god bude trebalo”, rekao je Bajden na pres-konferenciji na kraju samita NATO u Madridu, prenosi Rojters

    On je rekao da se NATO transformisao sam prilagođavajući se brzo izmijenjenoj bezbjednosnoj situaciji u svijetu i poručio da će Alijansa braniti svaki pedalj teritorije članica NATO.

    Ocijenio je da je samit Alijanse u Madridu bio “istorijski”, dodaje AP.

  • Stoltenberg: NATO ulaže milijardu evra u vojna tehnološka istraživanja

    Stoltenberg: NATO ulaže milijardu evra u vojna tehnološka istraživanja

    NATO će pokrenuti fond za inovacije čiji će budžet biti milijardu evra, kako bi podstakao tehnološka istraživanja u vojne svrhe, izjavio je danas generalni sekretar te organizacije Jens Stoltenberg na samitu u Madridu.

    Lideri okupljeni na samitu NATO-a u Madridu složili su se da formiraju fond, naveo je Stoltenberg posljednjeg dana sastanka, navodi Rojters.

    “Složili smo se da uspostavimo novi fond za inovacije od milijardu evra”, istakao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Multinacionalni fond bi trebalo da okupi vlade, privatni sektor i akademsku zajednicu kako bi ojačao tehnološku prednost NATO-a, saopštila je ta organizacija, navodi britanska agencija.

  • Samit NATO donio odluke o transformaciji i jačanju saveza

    Samit NATO u Madridu bliži se danas završnici odlukama o transformaciji i jačanju Alijanse.

    “Odluke koje smo donijeli u Madridu obezbjediće da naša Alijansa nastavi da čuva mir, sprečava sukobe i štiti naše narode i naše vrijednosti. Evropa i Sjeverna Amerika zajedno u NATO”, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, a navedeno je u saopštenju.

    Lideri zemalja članica NATO složili su se sa fundamentalnim promjenama u odvraćanju i odbrani NATO, uz jačanje napredne odbrane, jačanje borbenih grupa u istočnom dijelu Alijanse i povećanje broja snaga visoke spremnosti na preko 300.000.

    Lideri su se, takođe, složili da više ulažu u vojni savez i da povećaju zajedničko finansiranje.

    Tokom samita najbliži partneri NATO Finska i Švedska pozvani su da se pridruže Alijansi, što je značajan podsticaj evroatlantskoj bezbjednosti.

    Saveznici su se složili da pruže dugoročnu podršku Ukrajini kroz ojačani sveobuhvatni paket pomoći.

    Lideri su podržali novi strateški koncept NATO u opasnijem i konkurentnijem svijetu, a kojim se utvrđuje pristup NATO Rusiji i drugim prijetnjama, uključujući terorizam, sajber i hibridne napade.

    Prvi put strateški koncept se bavi izazovima koje postavlja Kina, a lideri su se dogovorili i o koracima za borbu protiv klimatskih promjena, uključujući ciljeve za smanjenje emisije gasova staklene bašte i kretanje ka nultoj emisiji do 2050. godine.

    Na Samitu je, takođe, pokrenut novi fond za inovacije NATO koji će pomoći Alijansi da “izoštri” svoju tehnološku prednost.

    Saveznici su se, takođe, ponovo posvetili borbi protiv terorizma i odgovorom NATO na prijetnje i izazove sa Bliskog istoka, sjeverne Afrike i Sahela.

    “Suočavamo se sa najozbiljnijom bezbjednosnom situacijom u posljednjih nekoliko decenija. Ali izlazimo na izazov sa jedinstvom i odlučnošću”, poručio je generalni sekretar NATO na završnoj konferenciji za novinare.

    On je zahvalio Španiji što je bila domaćin istorijskog samita i rekao da će sljedeće godine samit NATO biti održan u Viljnusu u Litvaniji.

    U Madridu su na samitu prvi put zajedno učestvovali partneri NATO iz Indo-Pacifika – Australija, Japan, Novi Zeland i Republika Koreja.

  • “NATO nije naša opcija”

    “NATO nije naša opcija”

    Austrijski kancelar Karl Nehamer ocenio je da postoji novi kvalitet saradnje neutralnih i nesvrstanih država kao što je Austrija sa NATO.

    Ali, kako je dodao, da članstvo Beča u zapadnoj vojnoj alijansi nije opcija i da se o tome ne razmišlja.

    Austrija jeste i ostaje neutralna, ali i poudzan partner po pitanju bezbednosne politike, poručio je Nehamer koji prisustvuje Samitu NATO u Madridu.

    On je podsetio da je Austrija već sada sa oko 400 vojnika aktivna u mirovnim misijama EU, kao i sa 300 u misijama NATO i 200 u misijama EU.

    Austrija, prema njegovim rečima, može kao neutralna zemlja da pokaže solidarnost i nastupa kao posrednik.

    To što je dobio poziv od španskog kolege Pedra Sančesa da prisustvuje “evroatlantskoj večeri”, koji su, pored predstavnika NATO država, prisustvovale i nesvrstane članice EU, ocenio je novim kvalitetom u odnosima i, kako je kazao, možda i prekretnicom u saradnji.

    Ukazao je da je to verovatno posledica rata u Ukrajini.

    “Saradnja NATO i EU je važan sastavni deo odbrambene i bezbednosne politike”, istakao je Nehamer.

    Generalni sekretar Slobodarske partije Austrije (FPO) Mihael Šnedlic ocenio je pogrešnim i fatalnim signalom učešće Nehamera na Samitu NATO.

    “Nehamer ponovo nanosi štetu našem statusu kao neutralne zemlje. ”N” u nazivu NATO definitivno ne stoji za trajnu neutralnost”, naglasio je on.

    Inače, Nehamer je na marginama Samita NATO imao sastanak sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.

    Taj sastanak Nehamer je okarakterisao kao “početak relaksiranijih odnosa” sa Turskom.

    Između Beča i Ankare u prošlosti postojale su tenzije, zbog kojih je Turska čak i blokirala vojnu saradnju Austrije sa NATO u okviru Partnerstva za mir.

  • Bajden gomila vojsku

    Bajden gomila vojsku

    Najavljujem da će SAD poboljšati položaj naših snaga u Evropi, odgovoriti na promenu bezbednosnog okruženja i ojačati našu kolektivnu bezbednost.

    SAD dugoročno jačaju vojno prisustvo u Evropi, uključujući Veliku Britaniju, Španiju, Poljsku i baltičke zemlje, na osnovu pretnji koje dolaze iz Rusije.Ova objava američkog predsednika DŽozefa Bajdena u Madridu, na Samitu NATO, bila je konkretan izraz najava generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga o raspoređivanju više borbenih formacija i opreme na istoku Evrope.

    Domaćin samita, španski premijer Pedro Sančes precizirao je da će Rusija biti identifikovana kao glavna pretnja u novom strateškom konceptu Alijanse, dok je Stoltenberg, najavljujući “istorijski samit izrazitih promena”, poručio da i Kina predstavlja izazov za vrednosti i interese Alijanse koja mora da uzme u obzir posledice po svoju bezbednost ulaganja Pekinga u moderno oružje dugog dometa.

    Bajden je potvrdio je da će SAD povećati broj razarača u Španiji sa četiri na šest, poslati dve dodatne eskadrile F-35 u Britaniju i uspostaviti štab 5. armije u Poljskoj, što je Varšava odmah pozdravila. Potvrdio je i da će SAD ojačati vazdušnu odbranu i druge kapacitete u Nemačkoj i Italiji, te pojačavati rotaciono raspoređivanje vojnika u baltičkom regionu.

    Nemački kancelar Olaf Šolc tvrdi da će NATO nastaviti da snabdeva Ukrajinu oružjem koliko je potrebno, dok je ministarka odbrane ove zemlje Kristina Lambreht najavila da će Berlin učestvovati sa dodatnih 15.000 vojnika u jačanju jedinice za brze intervencije NATO i dati doprinos u opremi, sa 35 borbenih aviona i 20 brodova.

    Reakcije Moskve i Pekinga na strateške planove NATO govorile su o produbljivanju sukoba između Alijanse i Rusije i Kine. Moskva negativno gleda na jučerašnji zvanični poziv da se Švedska i Finska priključe NATO i ocenjuje da je širenje Alijanse destabilizujuće. U Moskvi žale i zbog “razgovora o evroatlantskoj solidarnosti, koji se koriste kao paravan za agresivne planove NATO u odnosu na Rusiju”.

    I Kina je duboko zabrinuta zbog implikacija novog strateškog koncepta NATO:

    “Pojedini lideri NATO su u poslednje vreme prikazali druge zemlje kao pretnju. Ali činjenica je da je sam NATO napravio probleme u različitim delovima sveta – rekao je stalni predstavnik Kine pri UN DŽang Đun i pozvao NATO i da “ne koristi ukrajinsku krizu kao izgovor za podsticanje konfrontacije u celom svetu ili novog Hladnog rata”.

    U međuvremenu se oglasila i Severna Koreja ocenom da zajedničke vežbe SAD, Južne Koreje i Japana predstavljaju uvod u “azijsku verziju NATO”.

    O napetosti u samom Madridu govorilo je i oko 10.000 pripadnika bezbednosnih snaga u okviru najveće bezbednosne operacije u novijoj istoriji Španije. Policajci patroliraju gradom, vazdušni prostor štiti više desetina helikoptera, a u visokom stanju pripravnosti su borbeni avioni i protivvazdušna odbrana.

    Ruska salata
    Zvaničnici i novinari bili su iznenađeni kada su pronašli rusku salatu na meniju u jednom od restorana gde su ručali učesnici samita, prenosi Rojters.

    Salata od graška, krompira, šargarepe i majoneza često je na jelovnicima španskih restorana, i dok se očekivalo da će Rusija biti označena kao bezbednosna pretnja u novom strateškom konceptu Alijanse, ruska salata na meniju bila je pravi šok.

    “Da je Putin žensko”
    Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je, povodom navoda britanskog premijera Borisa DŽonsona da Vladimir Putin ne bi napao Ukrajinu da je žena, ironično izjavio da bi Sigmund Frojd bio zainteresovan da proučava njegov slučaj.

    “Stari Frojd bi tokom svog života sanjao o takvom objektu za istraživanje”, izjavio je.

    DŽonson je ocenio i da je ono što Putin radi u Ukrajini “savršen primer toksične muškosti”, dodavši da se zalaže za veće učešće žena na pozicijama u vlasti.

  • Putin: Ako infrastruktura NATO-a bude raspoređena u Švedskoj i Finskoj ─ Rusija će odgovoriti

    Putin: Ako infrastruktura NATO-a bude raspoređena u Švedskoj i Finskoj ─ Rusija će odgovoriti

    U slučaju da vojna infrastruktura NATO-a bude raspoređena u Finskoj i Švedskoj, Rusija će morati da odgovori recipročno, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin na Kaspijskom samitu.

    „Nemamo o čemu da brinemo u pogledu članstva Finske i Švedske u NATO-u. Ako žele (u NATO), samo naprijed. Ali moraju jasno da shvate da za njih ranije nije bilo prijetnji, a sada, ako se tamo rasporede vojni kontigenti i infrastruktura, bićemo prinuđeni da recipročno reagujemo i stvaramo iste prijetnje za teritorije sa kojih se nama stvaraju prijetnje“, objasnio je Putin odgovarajući na pitanja novinara.

    „To su očigledne stvari. Zar ne shvataju? Sve je bilo u redu, a sad će biti nekih tenzija, to je očigledno, naravno, bez toga se ne može. Ponavljam, ako se budu stvarale prijetnje“, rekao je ruski predsjednik.

    Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio da Alijansa planira da ojača borbene grupe na svojim istočnim granicama, kao i da poveća brojnost Snaga za brzo reagovanje sa sadašnjih 40 na više od 300 hiljada, dok je pomoćnik generalnog sekretara NATO-a Kamil Gran rekao da NATO neće dati Rusiji garancije da neće raspoređivati nuklearno oružje u Švedskoj i Finskoj ukoliko postanu članice Alijanse.

  • NATO jača odbrambeni koncept, u vizuri i BiH

    Na madridskom samitu NATO-a, a zbog rusko-ukrajinskog rata, usvajanjem novog strateškog koncepta očekuje se značajnije povećanje prisustva Alijanse u regionu zapadnog Balkana, što će uticaja imati i na BiH.

    Na jučerašnjem dijelu samita otklonjene su formalne prepreke prijemu Švedske i Finske u Alijansu, koje je postavila Turska, pa se očekuje da će već na ovom samitu ove dvije zemlje krenuti ka statusu pridruženih članica, dok u narednih nekoliko mjeseci do godinu dana 30 parlamenata zemalja članica ne ratifikuje formalan prijem dvije nove članice.

    Jens Stoltenberg, generalni sekretar Alijanse, juče je izjavio da će na ovom samitu NATO donijeti dalekosežne odluke koje će transformisati Sjevernoatlantsku vojnopolitičku alijansu.

    “To će uključivati novi strateški koncept kako da NATO pripremimo za budućnost u konkurentnijem i opasnijem svijetu. To je fundamentalna promjena u odvraćanju i odbrani NATO-a, kao i snažna dugoročna podrška Ukrajini uz još tješnju saradnju s našim partnerima”, rekao je Stoltenberg.

    Osim toga, Alijansa je najavila slanje vojnih pojačanja na istočne granice prema Rusiji, što znači da će dio trupa biti raspoređen i na Balkanu, odnosno biće obezbijeđene rezervne snage u matičnim zemljama koje će u kratkom periodu, ukoliko bude bilo potrebe, moći biti poslate na istočne granice prema Rusiji. Osim toga, i SAD su najavile da će pojačati svoj kontingent u Evropi, što je potpuni obrat u odnosu na politiku započetu tokom predsjedavanja SAD Baraka Obame, povlačenjem američkih snaga s evropske teritorije i jačanje vojnog prisustva u azijsko-pacifičkom regionu.

    Đuro Kozar, vojnopolitički analitičar iz Sarajeva, za “Nezavisne novine” kaže da u narednom periodu očekuje najavu o jačanju kontingenta EUFOR-a u BiH i kada su vojnici u pitanju, ali i naoružanje i oprema. S obzirom na to da, kako ističe, već sada većinu kontingenta čine NATO članice, on ne očekuje veće probleme u realizaciji ovih odluka. Osim toga, kako ističe, predviđa da će u najskorije vrijeme biti održana vojna vježba vojski Srbije i BiH, koja je bila odgođena, a za koju tvrdi da bi NATO želio da bude održana što je prije moguće.

    “Očito je da se teži jačanju međusobnog povjerenja u regionu, a posebno kad su u pitanju vojske. Tako će se pomoći smanjivanju tenzija u regionu i jačati saradnja na svim poljima”, ocjenjuje on.

    Što se tiče jačanje saradnje, smatra da će ona prvo ići ka jačanju partnerstva, dok se ne donese konačna odluka o ulasku BiH u NATO. Kozar očekuje da će narednih godina doći do jačanja dijaloga unutar BiH, što je neophodan uslov da dođe do konačne odluke.

    S druge, pak, strane, Miloš Šolaja, profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka, za “Nezavisne novine” ocjenjuje da je stabilnost unutar BiH uslovljena spoljnopolitičkim balansom.

    “Zato mislim da treba imati razumijevanja da bi svaki pritisak, bilo NATO-a, bilo Rusije, na BiH poremetio unutrašnji balans, što nikom nije potrebno, a ponajmanje BiH”, smatra Šolaja. On, međutim, ipak ističe da rusko-ukrajinski rat mijenja geopolitičke odnose i da su zemlje prinuđene da se opredjeljuju, te da s te strane očekuje jačanje pritiska i na BiH.

    Šolaja smatra da je proteklih godina NATO izgubio mehanizme direktnog uticaja u regionu, dijelom i zbog gubitka orijentacije ka stvaranju zajedničke kolektivne bezbjednosti, ali da nova geopolitička i geostrateška orijentacija značajno utiče na zemlje da se svrstavaju na jednu ili drugu stranu.

    “Šta će uraditi svaka od zemalja pojedinačno, zavisi najviše od njihovih geopolitičkih orijentacija, ali meni se čini da ni Srbija ni BiH neće tako skoro u NATO, posebno nakon posljednje odluke Evropskog savjeta da ne dodijeli status kandidata BiH. Većina zemalja Evropskog savjeta su ujedno i članice NATO-a”, ističe on.

    Od predstavnika BiH na samitu je prisutan ministar odbrane Sifet Podžić, koji učestvuje na partnerskoj sesiji samita, na kojoj će BiH dobiti značajno mjesto.

  • “SAD mjenjaju stav sile”

    “SAD mjenjaju stav sile”

    Američki predsednik DŽozef Bajden izjavio je danas tokom samita NATO u Madridu da Sjedinjene Američke Države menjaju svoj stav sile u Evropi na osnovu pretnji koje dolaze iz Rusije.

    Potvrdio je da će SAD povećati broj razarača u Španiji sa četiri na šest, prenosi agencija Rojters. Naveo je da će Vašington poslati dve dodatne eskadrile F-35 u Veliku Britaniju i uspostaviti štab 5. armije u Poljskoj.

  • Šolc: NATO će slati oružje Ukrajini dok je to potrebno

    Šolc: NATO će slati oružje Ukrajini dok je to potrebno

    Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas u Madridu da će NATO saveznici nastaviti da snabdevaju Ukrajinu oružjem koliko god je to potrebno.

    “Dobro je što zemlje koje su ovde okupljene, ali i mnoge druge, daju svoj doprinos kako bi Ukrajina mogla da se odbrani, obezbeđivanjem finansijskih sredstava, humanitarne pomoći, ali i pružanjem oružja koje je Ukrajini hitno potrebno”, poručio je Šolc na samitu NATO u Madridu.