VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Rama: Dio nove luke Porto Romano u Draču biće baza NATO

    Rama: Dio nove luke Porto Romano u Draču biće baza NATO

    Albanski premijer Edi Rama potvrdio da će dio nove luke Porto Romano u Draču biti baza NATO.

    Rama je to rekao po povratku sa NATO samita održanog u Madridu.

    Inače, Luka Porto Romano je planirana da bude najveća trgovačka luka na Jadranu, ali je Rama rekao da će imati i vojni dio.

    “Uskoro se vraćamo u Brisel da nastavimo razgovore o našem predlogu za uspostavljanje pomorske baze NATO-a u novoj luci Drač”, rekao je Rama, prenijeli su albanski mediji.

    On je dodao da će vojnu bazu graditi i sufinansirati Albanija i NATO.

  • Varljiva idila NATO samita u Madridu

    Varljiva idila NATO samita u Madridu

    Na samitu NATO ovog četvrtka u Madridu, koji su lideri zapadnih zemalja proglasili istorijskim, superlativi su letjeli svuda okolo.

    Generalni sekretar Jens Stoltenberg je skup nazvao transformativnim i dalekosežnim, predviđajući da će odluke koje su donijete „obezbijediti da Alijansa čuva mir, sprečava sukobe i štiti naše građane i naše vrijednosti“, piše Politiko u tekstu značajnog naslova „Da bismo spasili NATO, moramo ga uništiti“.

    Ali iza te idile međusobnog tapšanja po ramenima i hvale, vidjelo se, ocjenjuje “Politiko”, da jedinstvo alijanse može biti dugo kilometar, ali samo centimetar duboko i da je kolektivno osjećanje smisla NATO postojanje varira među 30 zemalja članica, prenosi Blic.

    Činjenica da su lideri Rusiju, koja je prijeti Evropi najmanje od 2007. godine, proglasili za „najznačajniju i najdirektniju prijetnju” bezbjednosti, miru i stabilnosti evroatlantskog regiona, više je isticanje očiglednog nego naznaka velike strategija, ocjenjuje Politiko.

    Privlačenje Švedske i Finske Alijansi, koje je Stoltenberg proglasio za dostignuće, više je rezultat nečega što bi se pristojno moglo nazvati ucjenom Redžepa Tajipa Erdogana nego uspješne visoke diplomatije sa ciljem da jedni drugima pomognu u odbrani, pišu u Politiku, navodeći da je turski predsjednik i dvije zemlje držao „za taoce“ kako bi od SAD dobio ono što je želio, nove avione F-16.

    Takve mahinacije i dogovori ispod stola čine da NATO djeluje više kao zaštitni reket nego kao zajednica koja dijeli iste vrijednosti, piše “Politiko”, pitajući da li se uopšte može računati da će Turska poslati svoju vojsku u slučaju da dođe do ruske invazije na Baltičke države. Odgovor “Politika” je – teško.
    U Politiku navode da članstvo Erdogana i Viktora Orbana u Alijansi ne samo da podriva tvrdnje NATO da je to zajednica koja deli liberalne vrijednosti, već ih i ismijava, a nisu jedini koji podrivaju legitimitet NATO.

    Sve do invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, Francuska i Njemačka su i dalje maštale o „strateškoj autonomiji“, odnosno oslobađanju od američkog uticaja i preuzimanju brige Evropljana o sopstvenoj bezbjednosti. Kako pišu u Politiku, samo nekoliko nedjelja prije invazije, istaknuti njemački političari, uključujući ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, zahtijevali su da SAD povuku sve nuklearne bojeve glave sa njemačke teritorije. Napad na Ukrajinu doveo je do toga da su njemački političari, koji su godinama ignorisali pozive Vašingtona da prestanu sa dijetom njemačke vojske i počnu da doprinose vojnom savezu, preko noći postali veliki pristalice NATO.

    Ova nova posvećenost NATO, ocjenjuje “Politiko”, rezultat je straha, a ne ubjeđenja, a lijepak koji vezuje Alijansu nije jedinstvo vizije, već instinkt članica da se sakriju pod američkim nuklearnim štitom. Ovo nije dovoljno da se Alijansa održi na okupu, pogotovo što Vašington počinje da sumnja da ostale članice žele da im prepuste najteži posao, prenosi Jutarnji list.


    Reakcija na rusku invaziju na Ukrajinu, koja predstavlja najveću pretnju slobodnom svijetu od Drugog svjetskog rata, nije bila ujednačena među državama članicama NATO – dok su neke, poput Poljske, baltičkih država, SAD i Velike Britanije, bili veoma velikodušni sa vojnom pomoći i podrškom, drugi nisu ni približno toliko posvećeni naoružavanju ukrajinske vojske. Dobar dio evropske javnosti podeljen je oko toga koliko daleko treba ići u suprotstavljanju Vladimiru Putinu, dijelom i zbog toga što njihove vlade nisu saglasne o stepenu ugroženosti celog kontinenta od strane Rusije.

    Ako Ukrajina nastavi da gubi teritoriju i ljudske živote jer joj nedostaju odbrambeni resursi, smatra “Politiko”, krivica će biti na NATO.


    SAD troše 3,5 odsto BDP na odbranu, više nego duplo od nekih članica NATO, a poslije terora predsjednika Donalda Trampa, koji je prijetio povlačenjem iz Alijanse, njegov nasljednik Džo Bajden je promijenio kurs i sada najavljuje veći američki vojno prisustvo na evropskom kontinentu. Međutim, kako pišu u Politiku, nema garancije da bi budući predsjednik SAD mogao da nastavi Bajdenovu politiku prema Alijansi.

    To ne znači da će se SAD povući iz NATO, navodi Politiko, ali bi zbog sopstvenih problema sa Kinom moglo da znači da će biti manje zabrinute za situaciju u Evropi. Zbog toga, kako sugeriše “Politiko”, NATO treba da sprovede radikalnu reformu, prestane da se oslanja isključivo na SAD i protjera zemlje članice koje ne poštuju osnovne demokratske norme iz Alijanse. Isto tako, članice koje ne ulažu dovoljno u sopstvenu odbranu, pišu u “Politiku”, treba da budu upućene da traže bezbjednosne garancije negdje drugdje, van Alijanse.

    – U vojnim krugovima kontroverzna je taktika uništavanja grada da bi se on spasio. U slučaju NATO nema druge opcije – zaključuje Politiko.

  • “Putinovi najgori strahovi se ostvaruju”

    “Putinovi najgori strahovi se ostvaruju”

    Urednik Skaj Njuza Dominic Vaghorn napisao je zanimljivu analizu jučerašnjeg važnog samita NATO-a u Madridu.

    Samit NATO-a najavljen je kao “transformativn”“ i “istorijski” i opravdao je očekivanja.

    Pregovori nisu bili laki, ali je NATO doživeo najveću promenu u poslednjih nekoliko decenija, smatra Vaghorn.

    Podstaknuta ničim izazvanim napadom na Ukrajinu, Alijansa je pretrpela transformaciju na pažljivo planiranom samitu. Pretnja imidžu podeljene Alijanse otklonjena je u poslednjem trenutku sporazumom zahvaljujući kojem je Turska odustala od veta na ulazak Švedske i Finske u NATO.

    Svet se drastično promenio u poslednjih 10 godina
    Još uvek nije sasvim jasno kolika će cena biti plaćena za turski pristanak, a posebno je upadljivo da bi tu cenu mogli da plate Kurdi, saveznici Zapada koji su bili presudni u borbi protiv Islamske države. Ali izgleda da je Erdogan veoma zadovoljan onim što je dogovoreno, piše urednik Skaj njuza.

    NATO je drastično promenio svoj strateški koncept, dokument od 16 stranica koji je poslednji put revidiran 2010. godine. Tada Kinu uopšte nije pominjao, a o Rusiji je govorio kao o “strateškom partneru”. Vaghorn primećuje koliko se svet promenio za samo deset godina.

    Još jedan ključni zaključak sa samita NATO-a je plan da se dramatično poveća broj NATO trupa u Snagama za brzu akciju sa 40.000 na čak 300.000. Taj plan je i dalje samo želja, ali bi trebalo da transformiše sposobnost NATO-a da brzo reaguje na vanredne situacije.

    Hiljade dodatnih vojnika biće raspoređene na istočnom krilu NATO-a. Britanija je saopštila da će angažovati još 1.000 vojnika u odbranu Estonije, iako će oni, pomalo zbunjujuće, biti bazirani u Britaniji, ali bi trebalo da budu spremni za brzu akciju ako se ukaže potreba

    Putin će dobiti upravo ono što ne želi

    Lideri NATO-a su više puta isticali da će zahvaljujući svemu navedenom Putin dobiti upravo ono što ne želi. Ruski predsednik je pokrenuo rat, tvrde njegove diplomate, delom da bi zaustavio širenje NATO-a. Sada se dešava nešto dijametralno suprotno.

    Njegovi najgori strahovi se ostvaruju – još veći NATO, sa novim članicama i više vojnika i naoružanja na ruskim granicama, ističe urednik Skaj njuza.

    Ove promene će samo dodatno rasplamsati istorijsku nesigurnost Rusije u pogledu otvorenog zapadnog krila, koji je istorijski bio napadnut od strane potencijalnih okupatora od Napoleona do Hitlera. Ali Putin za to može da krivi samo sebe.

    Dve zemlje koje su se ponosile svojom tradicijom neutralnosti, Švedska i Finska, toliko su bile potresene Putinovom agresijom na Ukrajinu da su požurile u NATO. Baltičke zemlje su, videvši šta se desilo sa Ukrajinom, zatražile najkonkretniju odbrambenu pomoć od NATO-a.

    Nad Evropom se spušta gvozdena zavesa
    Nakon što je godinama gledao Putinu kroz prste, NATO sada veruje da su snaga i odlučnost najbolji način da se obuzda agresivna Rusija.

    Nova pozicija NATO-a je verovatno neophodna, ali to neće učiniti sadašnju situaciju manje opasnom. Nad Evropom se spušta nova gvozdena zavesa, potvrdio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Jaz između demokratskog Zapada i autokratskog Istoka se produbljuje, kaže Vaghorn.

    Putinovi savetnici mu već duže vreme govore da je NATO sve veća pretnja Rusiji i da je on lično glavna meta. Nijedan potez napravljen na jučerašnjem samitu neće smanjiti njegovu paranoju, naprotiv.

    Britanija kaže da sledeća faza sukoba u Ukrajini tek počinje. Zapad planira da pomogne Ukrajini da pređe sa odbrane na napad. Ako zaista želi da istera ruske snage iz Ukrajine, ukrajinskoj vojsci će biti potrebno ne samo mnogo više naoružanja već i transformacija, a za to će biti potrebna dugoročna pomoć Zapada.

    Što su Ukrajina i Zapad uspešniji, Putin bi mogao postati opasniji. Diktatori, naime, ne mogu sebi da priušte poraz, zaključuje se u analizi.

  • “Sramotno je da govore takve gluposti”

    “Sramotno je da govore takve gluposti”

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov napao je jutros NATO, nakon vesti da se Finska i Švedska spremaju da uđu u alijansu.

    “Nedavno je predstavnik Bele kuće još jednom ponovio da Rusija ne treba da se plaši NATO-a, da se niko uopšte ne plaši jer je NATO odbrambeni savez”, rekao je on.

    “Ali ovo je već smešno, da odrasli govore takve očigledne gluposti, rekao bih, prosto je sramotno.”

  • “NATO sprema zamku Srbiji i Republici Srpskoj”

    “NATO sprema zamku Srbiji i Republici Srpskoj”

    Profesor geopolitike Srđan Perišić ocijenio je da bi promjena politike neutralnosti i svrstavanje na stranu protiv Rusije Srbiju i Republiku Srpsku pretvorilo u strane u sukobu koji se vodi u Ukrajini, dodajući da će i Beogradu i Banjaluci biti ponuđeno da uđu u NATO.
    Perišić je na današnjoj tribini “Srbija i Srpska u pozadini globalnog sukoba u Ukrajini” rekao da procjenjuje da će Srbima, odnosno Srbiji i Republici Srpskoj biti ponuđen ulazak u mini-integracije u regionu i u NATO, budući da je evidentno da od učlanjenja zemalja zapadnog Balkana u EU nema ništa.

    Prema njegovim riječima, Srbija će dobiti ponudu da uđe u NATO po modelu Bugarske iz Drugog svjetskog rata, kada je ta država bila na strani Hitlerove koalicije, ali je sve vrijeme, izuzimajući dan kada je Crvena armija ušla u Bugarsku, zadržala diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom.

    Perišić je naveo da će tako i Srbiji biti ponuđeno da uđe u NATO, a da istovremeno zadrži diplomatske i druge odnose sa Rusijom.

    “Poziv u NATO i mini-integracije su dve zamke koje će nam biti nuđene da bi se održavao haos na Balkanu”, ukazao je Perišić.

    Perišić kaže da NATO pod rukovodstvom SAD te zamke Srbima priprema zbog održavanja haosa na Balkanu, kojem doprinosi i današnja najava Velike Britanije da će povećati svoje prisustvo u BiH.

    Održavanje haosa na Balkanu, kako je objasnio Perišić, povezano je sa pozicijom SAD, zapravo pokušajem Amerike da obnovi svoju hegemoniju u svijetu iz unipolarnog perioda, koju je imala do 2008. godine.

    “SAD nemaju drugog izbora nego da izazivaju više mini-haosa na raznim neuralgičnim tačkama planete, među kojima su BiH i Kosovo i Metohija. Izazivajući haos kao glavnu strategiju suprotstavljanja Rusiji i Kini, oni su i angažovali samozvanca Kristijana Šmita da deluje u pravcu smenjivanja političara iz Republike Srpske, a da zauzvrat ponude Srpskoj da popusti po pitanju članstva BiH u NATO”, rekao je Perišić.

    Perišić je naveo da oni očekuju da će uspjeti u tome, uz obećanje da niko neće biti isključivan iz političke sfere i izbora ove godine ako Srpska uđe u NATO.

    “To su te zamke naše neutralnosti i u Beogradu i u Banjaluci, ali na njih ne smemo da nasednemo, jer u drugom ili trećem koraku, ako bismo naseli, mi bismo prestali da postojimo”, ocijenio je Perišić.

    On je ukazao da zato Beograd i Banjaluka neutralnost u ovom ratu moraju da razumiju kao političku neutralnost i da je sačuvaju.

    “Ako bi se Srbi, odnosno Srbija i Srpska, svrstali na stranu Zapada, postali bi strana u sukobu i došlo bi do raskola u srpskom narodu, odnosno do rascepa između većine naroda i elite koja ga vodi. Taj raskol bi išao u pravcu demonstracija i raznih oblika protesta. To bi, u svakom slučaju, značilo i političko samoubistvo države”, zaključio je Perišić.

  • Lavrov: SAD nastoje da oslabe ne samo Rusiju, već i EU

    Lavrov: SAD nastoje da oslabe ne samo Rusiju, već i EU

    Samit NATO u Madridu još jednom je pokazao da članice NATO-a očekuju bezuslovnu poslušnost i potčinjavanje svojoj volji od svih država, rekao je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare sa bjeloruskim kolegom Vladimirom Makejem.

    • Vjerujem da je svima očigledno šta očekuju. Oni ne bježe od toga da pričaju o tome, a to su još jednom rekli na samitu NATO-a u Madridu. Od svih država očekuju bezuslovnu poslušnost i potčinjavanje njihovoj volji, što odražava njihove egoistične interese, prije svega interese SAD – rekao je Lavrov.

    Prema Lavrovu, Vašington nastoji ne samo da oslabi Rusiju, već i da oslabi EU kao konkurenta SAD.

    On je istakao da savremena Evropa, koju predstavlja EU, gubi svoju nezavisnost ili one znake nezavisnosti koje je nekada imala i potpuno se pokorava stavovima koje nameću SAD.

    • To uključuje i oblast ekonomskih sankcija, odbijanje ruskog uvoza i uništavanje logističkih i finansijskih lanaca za čije su uspostavljanje bile potrebne decenije – dodao je Lavrov.

    Prema njegovim riječima, ako se uporede sankcije koje su evropske države uvele Rusiji i Bjelorusiji i one koje su uvele SAD, vidi se da suštinski Vašington za sebe pokušava da ublaži situaciju i to u područjima koja bi mogla nanijeti štetu njihovoj ekonomiji.

    • Ipak, i oni imaju negativan efekat od svog djelovanja, ali Evropa trpi mnogo više – naglasio je Lavrov.
  • Kina bijesna zbog Strateškog koncepta NATO-a

    Kina bijesna zbog Strateškog koncepta NATO-a

    Nakon što je NATO u novom Strateškom konceptu prvi put uvrstio i razmišljanja saveza o Kini, oglasili su se i iz zvaničnog Pekinga te su komentirali samit ove vojne alijanse koji je održan u Madridu.

    Glasnogovornik Ministarstva vanjskih poslova Kine Zhao Lijian na današnjoj konferenciji za medije govorio je između ostalog i o Srateškom konceptu NATO-a te je poručio kako ovaj dokument pogrešno predstavlja činjenice i istinu.
    “Pogrešno je definirati Kinu kao sistemski izazov, ocrniti kinesku vanjsku politiku i uprijeti u našu politiku odbrane. Dokument nastoji da podstakne konfrontaciju i antagonizam te snažno odiše hladnoratovskim mentalitetom i ideološkom pristrasnošću. Kina je ozbiljno zabrinuta zbog ovoga i odlučno se tome protivi”, rekao je zvaničnik Ministarstva vanjskih poslova Kine.

    Također, naveo je kako je Kina poznata kao sila svjetskog mira.

    “Nikada nismo izvršili invaziju ni na jednu zemlju, pokrenuli proxy rat te nije formiralo bilo koji vojni blok. Posvećeni smo putu mirnog razvoja i cilj nam je unaprijediti kvalitetnu saradnju kroz Pojas i put. Nismo sistemski izazov kako to vidi NATO”, poručio je Lijian.

    Poručio je i da je NATO organizacija koja zapravo predstavlja izazove svjetskog sigurnosti.

    “NATO tvrdi da je regionalni odbrambeni savez, ali je stalno nastojao napredovati i voditi ratove u raznim zemljama svijeta. NATO ima krv naroda na rukama. Kineski narod neće zaboraviti zločine koje je NATO počini prije 23 godine kada je, pod vodstvom SAD-a, bombardovao kinesku ambasadu u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Sada su proširili pipke i na azijsko-pacifičku regiju i pokušavaju ponoviti blokovsku konfrontaciju”, ističe glasnogovornik.

    Na kraju, glasnogovornik Ministarstva vanjskih poslova Kine imao je i poruku za NATO.

    “Raspirivanje tzv. ‘kineske prijetnje’ ne vodi nikuda. NATO mora odmah prekinuti neosnovane optužbe i provokativnu retoriku protiv nas, napustiti zastarjeli hladnoratovski mentalitet i način razmišljanja te se odreći slijepe vjere u vojnu moć i pogrešne prakse traženja apsolutne sigurnosti. Potrebno je da zaustave opasan pokušaj destabilizacije Evrope i azijsko-pacifičke regije te da djeluju u interesu sigurnosti i stabilnosti u Evropi i šire”, zaključili su iz Pekinga.

  • “NATO nikad odlučniji”

    “NATO nikad odlučniji”

    Britanski premijer Boris DŽonson izjavio je danas u Madridu da je NATO odlučniji više nego ikad da podrži Ukrajinu. “Praktično su se svi na samitu NATO usaglasili da pruže veću pomoć Ukrajini”, poručio je DŽonson na konferenciji za novinare, prenosi Bi-Bi-Si.

    Britanski premijer je ocenio samit NATO kao “veoma uspešan”. Kako je rekao, zemlje NATO, G7 i Komonvelta radiće zajedno da pomognu svetu da se nosi sa posledicama rata, kao što su rast cena goriva i troškova života i nestašica hrane. “Ako bi Rusija pobedila, posledice širom sveta bile bi strašne”, smatra britanski premijer, prenosi Gardijan.

    Izrazio je mišljenje da ne zauzimaju sve zemlje isto gledište o napadu Rusije, tako da neke mitove je, kako je rekao, potrebno razbiti, kao što su da je NATO isprovocirao sukob, ili da Rusija nije odgovorna za blokadu izvoza žitarica, ili da Zapad nema dovoljno snage da podrži one

  • “Mogli bi da napadnu”

    “Mogli bi da napadnu”

    Zamjenica predsednika ruske Državne Dume Irina Jarovaja, izjavila je danas da su američke biolaboratorije, stvorene van nacionalne teritorije, zapravo postale vojni objekti NATO.

    Kopredsedavajuća parlamentarne komisije koja istražuje američke biološke laboratorije u Ukrajini, upozorila je da bi te laboratorije mogle da se koriste za nepredvidive biološke napade, prenosi agencija TAS S.

    “U svetlu poslednjih jučerašnjih izjava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, kao i zvaničnika NATO koji Rusiju navode među svojim neprijateljima, možemo sa sigurnošću reći da su se njihove izjave o stvaranju dodatne vojne infrastrukture NATO, počev od 2014. godine, odnosile na objekte koji su se pojavili u Ukrajini. Američke vojne biološke laboratorije su zapravo vojni objekti NATO”, naglasila je Jarovaja.

    Upozorila je da oni predstavljaju posebnu opasnost za Rusiju i njene saveznike, jer “funkcionišu pod velom stroge tajnosti i, nesumnjivo, u svakom trenutku mogu biti iskorišćeni kao poligon za nepredvidive i nepredviđene biološke napade”.

  • Erdogan: Ako Švedska i Finska ne ispune obaveze, ništa od ulaska u NATO

    Erdogan: Ako Švedska i Finska ne ispune obaveze, ništa od ulaska u NATO

    Predsjednik Turske Recep Tayyip Erdogan izjavio je kako će Turska u narednom periodu pratiti implementaciju sporazuma koji je potpisan sa Švedskom i Finskom uz prisustvo generalnog sekretara NATO-a.

    Erdogan je pojasnio kako će Švedska i Finska morati ispuniti obećanja koja su dala Turskoj u sporazumu, a na osnovu čega Turska neće koristiti veto za ulazak ovih skandinavskih zemalja u NATO.
    “Švedska i Finska moraju ispuniti obećanja, uključujući i ono koje se tiče isporučivanja 73 pripadnika terorističkih grupa. Snažno smo naglasili poruku da od naših saveznika očekujemo istinsku solidarnosti, ne samo riječima već i na djelu”, rekao je Erdogan.
    Nakon što je trilateralni sporazum potpisan u Madridu, Švedska i Finska su dobile zeleno svjetlo za ulazak u NATO. Međutim, za konačni ulazak u ovu vojnu alijansu, bit će potrebna ratifikacija parlamenata svih država članica.

    “Ako Finska i Švedska ispune svoje obaveze, mi ćemo poslati ratifikaciju u parlament. Ako se obaveze ne ispune, to ne dolazi u obzir”, poručio je predsjednik Turske Recep Tayyip Erdogan.

    Na kraju obraćanja medijima, turski predsjednik je pozvao sve države da učestvuju u naporima za prekid sukoba.

    “Trebali bismo intenzivirati naše diplomatske napore kako bismo postigli dugotrajni prekid vatre”, izjavio je turski predsjednik Turske Recep Tayyip Erdogan.