VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • NATO smatra da je BiH jednom nogom već u članstvu

    NATO smatra da je BiH jednom nogom već u članstvu

    Dvodnevna posjeta predsjedavajućeg Vojnog komiteta NATO admirala Roba Bauera BiH, kao i poruke koje je poslao nakon prvih sastanaka u Sarajevu, pokazuju da zapadni vojni savez već doživljava BiH kao zemlju pod svojim “kišobranom”.

    To za Srpskainfo tvrdi vojnopolitički analitičar Đuro Kozar, komentarišući posjetu BiH jednog od najviših oficira NATO, u svjetlu aktuelne globalne krize nastale zbog rata u Ukrajini. Ističući da je još krajem juna, na tadašnjem samitu NATO u Madridu, postalo jasno da zapadni vojni savez smatra BiH zonom svog uticaja, Kozar tvrdi da je postalo praktično nemoguće da BiH zadrži status vojne neutralnosti, na kojem inače insistira Republika Srpska.

    – Ne može jedan dio neke države da bude neutralan, a drugi ne. Federacija BiH nikad nije izjavila da je neutralna, već da se zalaže za ulazak u NATO. I prije samita u Madridu, koji je još više približio BiH tom savezu, priča o neutralnosti nije pila vodu – tvrdi Kozar.

    On, između ostalog, podsjeća da su najviši organi BiH, u kojima su tada sjedili predstavnici SNSD, Nebojša Radmanović i Nikola Špirić, još prije deceniju i po potpisali dokumente kojima se traži priključenje BiH članstvu u NATO.

    – BiH se, inače, već nalazi pod kišobranom NATO. Na već pomenutom samitu u Madridu, u svom strateškom konceptu, NATO je, kao jednu od država pod posebnim tretmanom a koja još nije članica, naveo BiH. To znači da je BiH, kao kandidat za članstvo i neko ko je u Akcionom planu za članstvo, sada pod NATO zaštitom. Mi smo sada u situaciji da se na nas gleda kao na državu koja je jednom nogom već u NATO – objašnjava Kozar.

    Predsjedavajući Vojnog komiteta NATO, admiral Rob Bauer, juče se u Sarajevu sastao s načelnikom Zajedničkog štaba OS BiH, Senadom Mašovićem, a sastanku je prisustvovao i šef Vojnog dijela Misije BiH pri NATO, brigadir Edin Fako.

    U njegovu čast juče je održan i prijem u Ministarstvu odbrane i Predsjedništvu BiH.

    Bauer je tom prilikom, između ostalog, rekao da su “mnoge zemlje ugrožene ruskom agresijom, uključujući i BiH”.

    – Rat u Ukrajini ima globalne posljedice, uključujući i Zapadni Balkan. Na NATO samitu u Madridu smo dogovorili jaču podršku za zemlje partnere, na primjer, izradom novog paketa odbrambene sigurnosti, modernizacijom bezbjednosnih i odbrambenih struktura. Imamo uzajamnu korist, koja je zasnovana na poštovanju i saradnji. Sigurnost BiH je ključna za sigurnost Zapadnog Balkana i Evrope. Moja posjeta je s ciljem da bolje shvatim izazove s kojim se suočava BiH, kao i snagu i sposobnosti Oružanih snaga BiH – poručio je Bauer.

  • “NATO da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu za 900.000 izgubljenih života”

    “NATO da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu za 900.000 izgubljenih života”

    NATO bi trebalo da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu zbog 900.000 života izgubljenih u ratovima i više desetina miliona izbjeglica, poručio je potparol ministarstva spoljnih poslova Kine Džao Lidijan.

    On je na Twitteru podijelio kolaž fotografija iz Iraka, Avganistana, Sirije i Libije, na kojem je napisano da je 900.000 ljudi, među kojima je 400.000 civila, stradalo od 2001. godine u ratovima koji se dovode u vezu sa NATO.

    Liđijan je u maju, na godišnjicu NATO bombarodvanja kineske ambasade u Beogradu izjavio da kineski narod nikada neće zaboraviti taj “varvarski čin” i da nikada neće dozvoliti da se ovakva tragedija ponovi.

    Podsjetimo, u NATO bombardovanju ambasade Kin poginulo je troje kineskih novinara, a više od 20 osoba je povrijeđeno.

  • Džoana: Region se naoružava, ali nema opasnosti od rata

    Džoana: Region se naoružava, ali nema opasnosti od rata

    Zemlje zapadnog Balkana pojačano se naoružavaju, ali ne postoji opasnost od novog sukoba, smatra Mirč Džoana, zamjenik generalnog sekretara NATO-a.

    On je pri boravku u Prištini ocijenio da organizacija ima strateški interes za stabilnost zapadnog Balkana, a pojačano naoružavanje on pripisuje ponašanju Rusije u Ukrajini i pojačanom interesu te zemlje za zapadni Balkan.

    AFP, koji je pratio ovaj medijski događaj, na kojem je učestvovao Džoana u svojoj analizi, podsjeća da BiH i Srbija nisu dio NATO alijanse, već su zemlje partneri, te ističe da je Srbija deklarisala neutralnost u odnosu na članstvo u bilo kojem vojnom savezu. Na stranici NATO-a u kontekstu ove posjete Prištini ističu da je Džoana regionu predstavio novi strateški koncept koji je usvojen u Madridu, koji potvrđuje stratešku važnost regiona za Alijansu. Iako je u regionu već duže vrijeme u toku naoružavanje svih zemalja, osim BiH, u NATO-u, kako se čini, i dalje vjeruju da je stanje pod kontrolom, a naoružavanje pripisuju kao odgovor djelovanju Rusije.

    Međutim, uprkos tome, bezbjedonosni stručnjaci slažu se s procjenom da u bližoj budućnosti nema opasnosti od novog rata u regionu.

    Marija Đorić, univerzitetski profesor u Beogradu i ekspert za bezbjednost, za “Nezavisne novine” kaže da ne vidi trenutno mogućnost da dođe do rata, iako, kako ističe, zapadni Balkan oduvijek prati “prokletstvo malih razlika”.

    “Na zapadnom Balkanu uvek postoje tenzije usled principa divide et impera koji su uspešno vekovima sprovodile razne inostrane sile. Iako je u ovom momentu u našem regionu puno nerešenih problema, rat je trenutno neprihvatljiva kategorija iz više razloga: prvo, narodi zapadnog Balkana su napaćeni usled besmislenih sukoba u prošlosti koji im ništa dobro nisu doneli i nemaju više ratnog kapaciteta. A drugo, velike sile koje su uvek diktirale sukobe u ovom regionu su sada opterećene drugim geopolitičkim problemima”, smatra ona.

    Dugoročno gledano, kako ocjenjuje, zapadni Balkan može biti iskorišten za obračun velikih sila.

    “Nadam se da ćemo mi ovoga puta biti pametniji i setiti se izreke koja kaže: ‘Kad se slonovi tuku, trava strada.’ Nadam se da smo nešto naučili iz prethodnih ratova i da smo shvatili da ovaj region treba ekonomski da se povezuje, jer imamo nešto što nas spaja, a to je – zajednica iste sudbine na ovim tragičnim balkanskim prostorima”, kaže ona.

    Inače, zanimljivo je da Aneks 1B Dejtonskog mirovnog sporazuma propisuje progresivne mjere s ciljem regionalne stabilnosti, a najvažniji element odnosi se na kontrolu naoružanja u regionu.

    “Strane se slažu da je važno postići saglasnost na uvođenju novih formi saradnje u polju bezbjednosti s ciljem izgradnje transparentnosti i povjerenja, kako bi došlo do izbalansiranih i stabilnih nivoa oružanih snaga s najnižim mogućim brojevima, što je u skladu sa bezbjednosnim interesima svih strana i kako bi se izbjegla trka u naoružanju u regionu”, navedeno je u ovom aneksu.

  • Polovina NATO zemalja ratifikovala prijem Švedske i Finske

    Polovina NATO zemalja ratifikovala prijem Švedske i Finske

    Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde saopštila je danas na Tviteru da je polovina NATO zemalja ratifikovala protokol o pristupanju Švedske i Finske u Sjevernoatlansku alijansu.

    Do danas, polovina zemalja članica NATO je ratifikovala protokol o pristupanju Švedske i Finske. Hvala vam za ratifikaciju, navela je Linde.

    Ona je objavila da su do sada Kanada, Danska, Island, Norveška, Velika Britanija, Estonija, Albanija, Poljska, Njemačka, Luksemburg, Holandija, Bugarska, Letonija, Slovačka i Hrvatska ratifikovale sporazum, a za ulazak u Alijansu potrebno je da svih 30 članica da zeleno svjetlo.

  • “Nismo uspjeli u Jugoslaviji, nećemo ni u Ukrajini”

    “Nismo uspjeli u Jugoslaviji, nećemo ni u Ukrajini”

    Otkad je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje su donirale više od 10 milijardi dolara vojne pomoći.

    Među oružijem našli su se prenosivi minobacači, puške, vojna vozila, velika količina razne municije…

    NATO i članice Evropske unije pozivaju na bolju kontrolu oružja kojim su snabdeli Ukrajinu jer postoje strahovi da ga kriminalne grupe krijumčare i potom prodaju na evropskom crnom tržištu, piše Fajnenšl tajms.

    Veliki broj NATO članica raspravlja s Kijevom o nekom obliku sistema praćenja ili detaljne liste inventara za oružje koje je dostavljeno Ukrajini, dva zapadna zvaničnika su rekla za pomenuti list.

    Ukrajinska vlada počinje jači nadzor oružja i postavlja sistem praćenja uz pomoć zapadnih zemalja, otkrio je pak treći izvor upoznat sa situacijom.

    “Svo ovo oružje pristiže u južnu Poljsku, prevozi se preko granice i onda se stavlja u vozila koja će preći granicu: kamione ili privatne automobile. I od tog trenutka nam njihova lokacija postaje nepoznata i ne znamo gde ide, gde je korišćeno, pa čak ni da li ostaje u zemlji”, kazao je zapadni zvaničnik.

    Mogućnost da američko oružje koje je poslano Ukrajini padne u pogrešne ruke je ‘uzeta u obzir‘ s obzirom na ‘zahtevnu situaciju‘ u zemlji, kazala je Boni Denis Dženkins, američki zvaničnik za kontrolu oružja i međunarodnu sigurnost.

    “SAD vrlo ozbiljno shvataju odgovornost da zaštite američku obrambenu tehnologiju i spreče nezakonito širenje tog oružja, rekla je Dženkins novinarima u Briselu, dodavši da je SAD ‘u stalnom kontaktu‘ s Kijevom oko ovog pitanja.

    “Imamo poverenje u ukrajinsku vladu i njenu odanost nameri da prikladno čuva i vodi računa o američkom oružju, dodala je Jenkins.

    Jurij Sak, savetnik ukrajinskog ministarstva obrane, rekao je: Svako kretanje oružja u i iz Ukrajine, kad je takvo kretanje potrebno zbog popravaka, vrlo pažljivo nadziru i Ukrajina i njeni međunarodni partneri.

    Problem prenošenja oružja iz Ukrajine bio je jedna od tema na susretu ministara unutrašnjih poslova EU ove nedelje. U ponedeljak je Evropska komisija pokrenula ‘Centar podrške EU‘ u susednoj Moldaviji kako bi osigurala ekspertizu i kooperaciju u borbi protiv fenomena kao što je krijumčarenje oružja.

    “Teško je izbeći nedozvoljenu trgovinu i krijumčarenje, to nismo uspeli u bivšoj Jugoslaviji i verovatno nećemo u Ukrajini, kazala je Jana Černohova, češka ministarka odbrane u Pragu.

    Kazala je kako veruje da zemlje koje doniraju oružje preduzimaju sve potrebne korake kako bi ga i pratile, ali je upozorila da neće biti moguće slediti svaki pojedini komad oružja.

    Evropol, evropska agencija za sprovođenje zakona, u aprilu je objavila da njena istraga pokazuje kako je krenulo krijumčarenje oružja kako bi se snabdele kriminalne grupe da je to potencijalna opasnost za sigurnost Evropske unije.

    “Ruski agresivni rat protiv Ukrajine je rezultirao porastom posedovanja vatrenog oružja i eksploziva”, stoji u dopisu Evropola poslanom vladama.

    “Izvorno su ukrajinski zvaničnici zadržali popise vatrenog oružja koje je predano civilima, ali ova praksa je napuštena kako rat napreduje i vatreno oružje je otada deljeno bez evidencije, kaže se u dopisu i poziva na ‘registar oružja i drugih vojnih materijala koji su prebačeni iz EU u Ukrajinu‘ kako bi se pomoglo agencijama za provođenje zakona da ih prate.

    “Informacija da Ukrajina postaje centar krijumčarenja oružja ne odgovara realnosti, uzvratio je Sak, sugerišući da bi oni koji to tvrde ‘mogli biti deo ruskog informacionog rata kojim bi se obeshrabrili međunarodni partneri da snabdeju Ukrajinu oružjem koje je potrebno za pobjedu, piše Fajnenšl tajms.

  • Borbeni avioni raspoređeni: Sprema se novi sukob?

    Borbeni avioni raspoređeni: Sprema se novi sukob?

    Šest borbenih aviona britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva doletelo je u Finsku i Švedsku na zajedničke vežbe, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

    Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je da raspoređivanje, koje je usledilo na zahtev obe nacije, podvlači posvećenost Velike Britanije jačanju sposobnosti kolektivne odbrane.

    Vežba takođe prati nastojanja zemalja da se pridruže NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu.

    Među avionima koji učestvuju su i dva najsavremenija aviona F-35. Oni sprovode “vrhunsku borbenu obuku” zajedno sa četiri RAF tajfuna, finskim F-18 Hornetima i švedskim Gripenom, rekli su britanski zvaničnici odbrane.

    Cilj vežbe je da se trima vazduhoplovnim snagama omogući da ojačaju svoju sposobnost međusobne interakcije, objasnilo je Ministarstvo odbrane, preneo je Bi-Bi-Si.

    Volas je rekao da su Finska i Švedska “važni odbrambeni partneri” i da bi ulazak u NATO “učinio alijansu jačom dok se suočavamo sa novom pretnjom u Evropi”.

    “Ova raspoređivanja naglašavaju našu odlučnost da unapredimo to partnerstvo i osiguramo da naše snage mogu neometano da rade zajedno“, dodao je on.

    Žele da kupe sopstvene avione F-35
    Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist rekao je da će obuka „ojačati našu sposobnost da zajedno delujemo u odgovoru na krizu u našem susedstvu“. On je dodao da je ovo posebno važno u današnjem izazovnom bezbednosnom okruženju.

    RAF redovno učestvuje u NATO misijama vazdušnog nadzora nad istočnom Evropom, patrolirajući vazdušnim prostorom Rumunije i baltičkim državama Letonije, Litvanije i Estonije, koje su sada članice Zapadne odbrambene alijanse.

    Finska je nedavno objavila planove za kupovinu sopstvenog F-35, borbenog aviona sa jednim sedištem američke firme Lokid Martin.

    Ovo su najnapredniji i najskuplji avioni u Velikoj Britaniji. Svaki košta skoro 100 miliona funti, može da sleti vertikalno – slično Harrier Jump Jet-u – i kombinuje stelt tehnologiju koja izbegava radar sa superzvučnim brzinama.

    Vežbe su “praktična demonstracija” deklaracija o uzajamnoj bezbednosti koje je Ujedinjeno Kraljevstvo potpisalo sa Finskom i Švedskom u maju.

    Snažno protivljenje Rusije

    Deklaracija je usledila pre nego što su Finska i Švedska podnele zvanične prijave za članstvo u NATO-u u junu, potez koji je predstavljao veliki pomak za dve zemlje sa dugom istorijom ratne neutralnosti.

    Ruska vlada se oštro protivi njihovom pridruživanju i uputila je pretnje zbog njihovih planova da to učine. Finska sa Rusijom deli granicu od 1.340 kilometara.

    Proces je u početku naišao na prepreku kada se Turska usprotivila njihovom članstvu zbog, kako je videla, spremnosti Švedske i Finske da ugoste kurdske militante. Kandidati za NATO moraju imati odobrenje svih 30 članica za ulazak.

    Međutim, to protivljenje je uklonjeno krajem juna nakon što je Turska potpisala bezbednosni sporazum koji je rešio njene zabrinutosti na nedavnom samitu NATO-a u Madridu.

    Obe zemlje Evropske unije su takođe članice Združenih ekspedicionih snaga predvođene UK, koalicije od 10 nacija.

    Jačanje granice

    Parlament Finske usvojio je ove nedelje odluku o izmeni zakona koji se tiče granične straže i stanja pripravnosti, čime je omogućeno dodatno jačanje granice sa Ruskom Federacijom.

  • Kraj NATO-a?

    Kraj NATO-a?

    Bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi predviđa raspad NATO pakta.

    On je naglasio da Severnoatlantska alijansa treba da nestane zbog svoje beskorisnosti.

    “Kao vojna sila, on (NATO) ne predstavlja ništa”, uveren je Kedmi.

    “NATO je organizacija koja može samo da zakomplikuje odnose i uvuče Sjedinjene Države u sukob koji oni ne žele. NATO ne može pomoći Sjedinjenim Državama”, kazao je Jakov Kedmi za Voenie Delo, prenose “Novosti”.

    Bivši obaveštajac napominje da je potpuno besmisleno da Vašington razvija i finansira ozbiljne vojne baze NATO-a, na primer, u Norveškoj ili Finskoj, jer te evropske baze i dalje neće moći da zaštite Vašington, NJujork ili Los Anđeles od ruskog udara.

  • NATO mijenja pristup prema BiH i Balkanu

    NATO mijenja pristup prema BiH i Balkanu

    Zemlje članice NATO-a potpisale su juče Protokol o prijemu Švedske i Finske u NATO, čime je i formalno otvoren put ka prijemu u Alijansu ove dvije zemlje koje su dugo vremena bile neutralne.

    Da bi i formalno postale članice, potrebna je ratifikacija u svim zemljama članicama, a to je proces koji može potrajati više mjeseci. Iako je formalan korak za put ka članstvu Akcioni plan, u slučaju Švedske i Finske ovaj korak je preskočen, jer se obje zemlje smatraju zemljama visoke demokratske tradicije, tako da NATO smatra da posebne reforme nisu potrebne. Neke zemlje članice zahtijevaju formalnu ratifikaciju u parlamentu, a neke druge zemlje, poput Ujedinjenog Kraljevstva, ne traže ratifikaciju u parlamentu.

    “Kada sve zemlje NATO-a obavijeste Vladu SAD, koja je formalni deponent Vašingtonskog sporazuma, da prihvataju izmjenu Protokola NATO-a, generalni sekretar će pozvati zemlje kandidatkinje da pristupe Vašingtonskom sporazumu”, kažu u NATO-u.

    Što se tiče BiH, za “Nezavisne novine” iz NATO-a kažu da je ishod nedavno završenog madridskog samita NATO-a da Alijansa želi bližu saradnju sa zemljama partnerima, poput BiH.

    “Saglasni smo da pojačamo političku i praktičnu podršku našim partnerima zbog rizika koje predstavlja ruska agresija, uključujući BiH, Gruziju i Republiku Moldaviju. Mi ćemo ovim zemljama pomoći da izgrade kapacitete i ojačaju otpornost”, kažu iz NATO-a za “Nezavisne novine”.

    Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda, za “Nezavisne novine” ocjenjuje da je očigledno da NATO na sve partnere gleda u svjetlu bezbjednosnih izazova u vezi s Ukrajinom te da se to odnosi i na BiH.

    Prema njegovom mišljenju, brzina prijema Švedske i Finske i rješavanje problema s Turskom, koja je formalno pokazala zadršku u vezi s pitanjem prijema Švedske, pokazuju koliko se u NATO-u promijenio odnos prema pitanjima koja se odnose na bezbjednost u Evropi.

    “Sada je jasno da je jedan od zaključaka koji je poslat iz Madrida da u ovoj atmosferi postoji želja za širenjem NATO-a, ali i da se određenim saveznicima za prvu ruku daje posebna pozicija kao da su već u NATO-u iako, naravno, to nisu. U zvaničnim dokumentima navedene su zemlje od kojih se očekuje poseban status i komunikacija s NATO-m, a to su BiH, Moldavija i Gruzija, znači, iz svakog od kritičnih regiona po jedna zemlja”, kaže Radić.

    Iz ovoga proizlazi, kako je ocijenio, da NATO na BiH gleda i ponaša se prema njoj kao da je već saveznica, jer se, prema njihovom mišljenju, radi o bezbjednosti evropskog kontinenta.

    “Ništa se formalno nije promenilo, ali ovo je vreme rata. Sve priče koje su ranije postojale o godišnjim planovima, programima reformi, sada padaju u vodu. Sada je političko-bezbednosna potreba postavljena iznad birokratije i bilo čega drugog što bi usporilo proces ulaska zemalja. Od BiH se, prema mojoj proceni, očekuje da se u punoj meri ponaša kao odgovorna zemlja. E sad, naravno da će domaća birokratija uvek da nađe način da pokaže da to nije baš tako, da je BiH neutralna itd., ali faktički to će biti stanje. To je mehanizam kojim se prevazilazi formalan problem neutralnosti RS i svega onog što opterećuje odnose BiH s NATO-om”, naglasio je Radić.

    Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, juče je nakon potpisivanja protokola u Briselu rekao da je ovo istorijski dan za Švedsku, Finsku i NATO u cjelini.

    “Finska i Švedska će dati snažan i važan doprinos evroatlantskoj bezbjednosti. Naše vojske su interoperatibilne, one su vježbale i služile zajedno godinama. Dijelimo iste vrijednosti i suočavamo se s istim izazovima na Baltiku i dalje”, rekao je.

    Peke Havista, ministar spoljnih poslova Finske, rekao je da je zadovoljan potpisivanjem protokola koji je nazvao istorijskim te je naglasio da je posebno srećan što je ovaj korak urađen zajedno s Švedskom.

    “Veoma se radujemo što ćemo raditi zajedno sa saveznicima kao zemlja koja je pozvana da se pridruži”, rekao je on.

    An Linde, ministarka spoljnih poslova Švedske, rekla je da je ovo značajan korak ka punopravnom članstvu njene zemlje u Alijansi.

    “Prije sedam sedmica potpisala sam naše pismo namjere da postanemo članice. Švedska vlada se na ovaj korak odlučila u svjetlu pogoršanja bezbjednosne situacije u evroatlantskom području zbog ilegalnog i nepravednog rata Rusije protiv njenog susjeda”, rekla je ona.

  • Finska i Švedska potpisale protokol za članstvo u NATO

    Finska i Švedska potpisale protokol za članstvo u NATO

    Članice NATO saveza potpisale su danas protokol o pristupanju Finske i Švedske koji im omogućava da se pridruže Alijansi nakon što saveznički parlamenti ratifikuju odluku.

    Protokol znači da Helsinki i Stokholm mogu da učestvuju na sastancima NATO saveza i da imaju veći pristup obaveštajnim podacima, ali do ratifikacije neće biti zaštićeni odbrambenom klauzulom Alijanse da je napad na jednog saveznika napad na sve, što će vjerovatno potrajati do godinu dana. Ovo je istorijski trenutak. Sa 32 nacije za stolom, bićemo još jači rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg zajedno sa ministrima spoljnih poslova dvije zemlje.

    Ovo se smatra najznačajnijim proširenjem Alijanse od sredine devedesetih godina prošlog vijeka.

  • Švedska i Finska završile pregovore o pristupanju NATO

    Švedska i Finska završile pregovore o pristupanju NATO

    Švedska i Finska završile su danas pregovore o pristupanju NATO u sjedištu Alijanse u Briselu, kao što je i bilo dogovoreno prošle nedjelje na samitu lidera NATO u Madridu.

    Kako se navodi u saopštenju na sajtu NATO, sutra bi u sjedištu Alijanse trebalo da budu potpisani protokoli o pristupanju Finske i Švedske vojnom savezu, a koji bi zatim trebalo da ratifikuju sve članice.

    Obje zemlje su zvanično potvrdile spremnost i mogućnost da ispune političke, pravne i vojne obaveze, koje proizlaze iz članstva u NATO.

    Razgovori su vođeni između zvaničnika NATO i predstavnika iz Finske i Švedske.

    Finsku delegaciju predvodili su ministar spoljnih poslova Peka Havisto i ministar odbrane Anti Kaikonen, a švedsku ministarka spoljnih poslova An Linde.