VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • NATO: Srbija blizak partner

    NATO: Srbija blizak partner

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenio je da je Severnoatlanska alijansa dugogodišnji i blizak partner sa Srbijom.

    On je rekao da se parnerstvo zasniva na politickom dijalogu i na praktičnoj saradnji, uz puno poštovanje državne politike vojne neutralnosti Srbije.”Naš politički dijalog se ispoljava na različite načine. Uključuje moje kontakte sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i drugim političkim liderima i regularne interakcije sa srpskim kolegama koje imaju moj zamenik pomoćnika za politička pitanja i bezbednosnu politiku i šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. Takođe, uključuje dobro uspostavljene odnose između komandanta KFOR i srpskog načelnika generalštaba”, rekao je Stoltenberg za podgoričke “Vijesti”. On kaže da takvi odnosi omogućavaju konstruktivni duh i uzajamno poštovanje “koji treba da se nastave”.

    Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Stoltenberg je rekao da je “nedavno razgovarao sa političkim rukovodstvom u Prištini i Beogradu oko tenzija na severu Kosova”.

    “Sve strane moraju da ostanu mirne, da izbegavaju jednostrane akcije i konstruktivno da se angažuju u dijalogu, uz posredovanje Evropske unije. U skladu sa svojim mandatom UN, misija KFOR blisko prati situaciju i spremna je da interveniše ukoliko stabilnost bude ugrožena”, poručio je on.

    Stoltenberg je rekao da će NATO nastaviti da podržava u potpunosti dijalog, uz posredovanje EU.

    Osvrćući se na Bosnu i Hercegovinu, Stoltenberg je rekao da je BiH “prešla dalek put od konflikata iz devedesetih godina, ali, nažalost, tenzije ostaju visoke, sa retorikom koja doprinosi podelama, obustavljenim reformama i stranim akterima koji rade na podrivanju njenog napretka”.

    O Crnoj Gori, Stolteberg je rekao da je cenjena saveznica, koja značajno doprinosi zajedničkoj bezbednosti, uključujući i učešće trupa u multinacionalnoj borbenoj grupi NATO u Letoniji i mirovnoj misiji na KiM.

    “Pozdravljam doprinos Crne Gore stabilnosti širom regiona Zapadnog Balkana, kao i njenu povećanu potrošnju na odbranu. Sve to predstavlja konkretan pokazatelj snažne posvećenosti Crne Gore NATO”, dodao je Stoltenberg.

  • Bajden potpisao dokumenta o ulasku Švedske i Finske u NATO

    Bajden potpisao dokumenta o ulasku Švedske i Finske u NATO

    Američki predsjednik Džozef Bajden potpisao je danas dokumenta usvojena u Senatu o podršci pridruživanju Švedske i Finske u NATO.

    Bajden je, kako je prenio Si-En-Bi-Si, u Bijeloj kući prije potpisivanja dokumenata rekao da se ruski predsjednik Vladimir Putin prevario ako je mislio da može da unese razdor među zapadnim saveznicima.

    “Naša alijansa je bliža i jača nego ikada i ujedinjenija nego ikada, a poslije ulaska Finske i Švedske bićemo jači nego ikada”, rekao je Bajden, kako je prenijela američka televizija.

    Senat je prošle sedmice sa 95 glasova za i jednim protiv podržao ulazak Švedske i Finske u NATO.

    Ulazak Švedske i Finske u NATO i dalje koči Turska, koja zahtijeva da te dvije zemlje ispune zahtjeve Ankare u vezi s prestankom podrške kurdskim organizacijama koje Turska smatra terorističkim.

    Ministar pravde Turske Bekir Bozdak je u nedjelju izjavio da Turska neće podržati prijem Švedske i Finske u NATO dok te zemlje ne ispune svoje obaveze koje se tiču borbe protiv terorizma, rekao je ministar pravde Turske Bekir Bozdak.

    “Pogrešno je očekivati pozitivnu odluku Turske po pitanju podrške za članstvo nordijskih zemalja, dok ne održe svoju riječ”, kazao je Bozdak za TV Akit, prenio je TASS.

    Za prijem svake nove države u NATO potrebna je saglasnost svih zemalja članica.

  • Stoltenberg o političkom dijalogu sa Srbijom, osvrnuo se i na BiH

    Stoltenberg o političkom dijalogu sa Srbijom, osvrnuo se i na BiH

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocijenio je danas da je Sjevernoatlanska alijansa dugogodišnji i blizak partner sa Srbijom, rekavši da se partnerstvo zasniva na političkom dijalogu i na praktičnoj saradnji, uz puno poštovanje državne politike vojne neutralnosti Srbije.

    Naš politički dijalog se ispoljava na različite načine. Uključuje moje kontakte sa predsjednikom Aleksandrom Vučićem i drugim političkim liderima i regularne interakcije sa srpskim kolegama koje imaju moj zamjenik pomoćnika za politička pitanja i bezbjednosnu politiku i šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. Takođe, uključuje dobro uspostavljene odnose između komandanta KFOR i srpskog načelnika generalštaba – rekao je Stoltenberg za podgoričke Vijesti.

    On kaže da takvi odnosi omogućavaju konstruktivni duh i uzajamno poštovanje “koji treba da se nastave”.

    Dijalog sa Prištinom
    Kada je riječ o Kosovu i Metohiji, Stoltenberg je rekao da je “nedavno razgovarao sa političkim rukovodstvom u Prištini i Beogradu oko tenzija na sjeveru Kosova”.


    – Sve strane moraju da ostanu mirne, da izbegavaju jednostrane akcije i konstruktivno da se angažuju u dijalogu, uz posredovanje Evropske unije. U skladu sa svojim mandatom UN, misija KFOR blisko prati situaciju i spremna je da interveniše ukoliko stabilnost bude ugrožena – poručio je on.

    Stoltenberg je rekao da će NATO nastaviti da podržava u potpunosti dijalog, uz posredovanje EU.

    Situacija u BiH
    Osvrćući se na Bosnu i Hercegovinu, Stoltenberg je rekao da je BiH “prešla dalek put od konflikata iz devedesetih godina, ali, nažalost, tenzije ostaju visoke, sa retorikom koja doprinosi podijelama, obustavljenim reformama i stranim akterima koji rade na podrivanju njenog napretka”.

    O Crnoj Gori, Stolteberg je rekao da je cijenjena saveznica, koja značajno doprinosi zajedničkoj bezbijednosti, uključujući i učešće trupa u multinacionalnoj borbenoj grupi NATO u Letoniji i mirovnoj misiji na KiM.

    – Pozdravljam doprinos Crne Gore stabilnosti širom regiona Zapadnog Balkana, kao i njenu povećanu potrošnju na odbranu. Sve to predstavlja konkretan pokazatelj snažne posvećenosti Crne Gore NATO – dodao je Stoltenberg.

  • “Ako Putin ponovi potez, reagovaćemo odmah”

    “Ako Putin ponovi potez, reagovaćemo odmah”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da se Rusiji ne sme dozvoliti da pobedi u ratu protiv Ukrajine.

    On je rekao da će zemlje članice NATO možda morati dugo da pomažu Ukrajini oružjem i drugom pomoći, kako bi sprečile Rusiju da pobedi.

    “U našem je interesu da ova vrsta agresivne politike ne uspe. Ovo je najopasnija situacija u Evropi od Drugog svetskog rata”, rekao je Stoltenberg.

    On je dodao da ruski napad nije usmeren samo na Ukrajinu, već i na zapadne vrednosti.

    Stoltenberg je ponovio da je NATO odlučan da brani svih svojih 30 zemalja članica.

    “Ako predsednik Putin uopšte pomisli da uradi nešto slično nekoj zemlji Severnoatlantske alijanse, kao što je uradio Gruziji, Moldaviji ili Ukrajini, onda će se ceo NATO uključiti odmah”, rekao je Stoltenberg.

    Neutralne zemlje moraju da izaberu stranu?

    Sve o ratu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

    Napad Rusije na Ukrajinu podstakao je ranije neutralne zemlje Finsku i Švedsku da zatraže učlanjenje u NATO. Njihove zahteve za prijem do sada su ratifikovale 23 zemlje od 30 država članica, uključujući SAD.

    Sedam zemalja članica tek treba da formalno pristanu, i to su Češka, Grčka, Mađarska, Portugal, Slovačka, Španija i Turska, navodi RSE.

    Samo se Turska prvobitno usprotivila. Ona je pored ostalog kao uslov za podršku postavila da Stokholm i Helsinki ne pomažu kurdskim snagama u Siriji, koje Ankara smatra ogrankom terorističke Radničke partije Kurdistana, i ukidanje restrikcija na izvoz oružja Turskoj.

    Turska je saopštila da će se ovog meseca specijalni komitet te zemlje sastati sa finskim i švedskim zvaničnicima, kako bi procenio da li se dve zemlje pridržavaju uslova.

  • Peskov: Agresivna politika NATO-a prema Rusiji kriva za tenzije u Evropi

    Peskov: Agresivna politika NATO-a prema Rusiji kriva za tenzije u Evropi

    Agresivna politika NATO-a prema Rusiji kriva je za trenutne tenzije u Evropi, rekao je portparol ruskog Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je komentarisao tvrdnje generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga da su postupci Rusije u Ukrajini napad na trenutni svjetski poredak.

    “Ova situacija se sprema već nekoliko decenija. U velikoj mjeri je izazvana agresivnom politikom Sjeveroatlantskog saveza prema našoj zemlji koji uporno u nekoliko talasa pomjera svoju infrastrukturu bliže ruskim granicama. To je stvorilo dodatne opasnosti za nas i zahtijeva kontramjere Rusije”, istakao je Peskov.

    Peskov je naglasio da se Moskva ne slaže sa Stoltenbergovim viđenjem dešavanja u Ukrajini, uz napomenu da je državni udar u Ukrajini 2014. godine, koji je organizovao NATO, bio stvarna prijetnja svjetskom poretku, javio je TASS.

    Stoltenberg je ranije izjavio da je trenutna situacija u Evropi najopasnija od Drugog svjetskog rata i da je ono što se dešava u Ukrajini “užasno”, ali da bi bilo mnogo gore kada bi se rat vodio između Rusije i NATO-a, te da je to razlog zašto članice Alijanse pomažu Ukrajini oružjem, novcem i opremom, ali njihovi vojnici ne ulaze na teritoriju te zemlje.

  • Senat SAD podržao ulazak Finske i Švedske u NATO

    Senat SAD podržao ulazak Finske i Švedske u NATO

    Američki Senat odobrio je rezoluciju o ratifikaciji članstva Finske i Švedske u NATO, čiji je cilj da se ojača Alijansa u vrijeme kada traje rat u Ukrajini.

    Podršku ratifikaciji dokumenata o pristupanju dvije zemlje NATO dalo je 95 senatora, dok je jedan bio protiv.

    Time je značajno nadmašena dvotrećinska većinu od 67 glasova potrebnih za ratifikaciju pristupnih dokumenata, prenosi Rojters.

    Senatori obje partije, i demokrata i republikanaca, snažno su podržali članstvo Finske i Švedske u NATO, opisujući ih kao važne saveznike čije moderne vojske već blisko sarađuju s NATO.

    “Ovim istorijskim glasanjem šalje se važan znak održive, dvostranačke posvećenosti SAD NATO-u i osiguravanja da je naša Alijansa spremna da odgovori na izazove današnjice i sutrašnjice”, naveo je američki predsjednik Džozef Bajden u saopštenju.

    Jedni koji je glasao protiv bio je republikanac Džoš Holi.

    Nakon što Senat odobrio protokole o pristupanju dvije zemlje NATO-u, predsjednik SAD treba da potpiše instrument ratifikacije sporazuma, rekao je portparol Stejt departmenta za Si-En-En.

    Švedska i Finska podnijele su zahtjeve za članstvo u NATO kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu 24. februara.

    NATO je formalno pozvao dvije zemlje da se pridruže savezu krajem juna, ali pristup Finske i Švedske moraju da ratifikuju parlamenti svih 30 država članica kako bi one bile zaštićene u skladu s članom pet, odbrambenom klauzulom NATO koja podrazumijeva da je napad na jednog od saveznika, napad na sve.

    Proces ratifikacije mogao bi da traje do godinu dana.

  • Vučić i Stoltenberg: Neophodan nasavak dijaloga Beograda i Prištine

    Vučić i Stoltenberg: Neophodan nasavak dijaloga Beograda i Prištine

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saglasili su se u današnjem telefonskom razgovoru da je neophodan nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

    Razgovarajući o zabrinjavajućoj situaciji na sjeveru Kosmeta, Vučić i Stoltenberg istakli su da su mir i stabilnost od ključne važnosti ne samo za Srbiju i region, već i za sve koji žive na Kosovu i Metohiji, saopšteno je iz pres-službe predsjednika Srbije.

    Vučić je upoznao Stoltenberga o aktivnostima Prištine koje unose dodatni strah i nemir kod građana srpske nacionalnosti.

    Predsjednik Srbije je još jednom naglasio da Srbija nijednim jedinim potezom nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, kao što nije na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

    Prema Vučićevim riječima, Srbija nastavlja da se ponaša odgovorno i ozbiljno u rješavanju problema i otvorenih pitanja u vezi sa južnom srpskom pokrajinom.

    Dvojica sagovornika dogovorila su se da nastave direktnu komunikaciju u cilju očuvanja mira i stabilnosti u cijelom regionu, a Vučić je zahvalio Stoltenbergu za korektan odnos i želju da sasluša srpsku stranu.

    Stoltenberg: KFOR spreman da interveniše
    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da je KFOR spreman da interveniše na osnovu svog UN mandata ukoliko je stabilnost ugrožena.

    “Razgovarao sam sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o tenzijama na sjeveru KiM. Sve strane se moraju konstruktivno angažovati u dijalogu u kojem posreduje EU i riješiti razlike putem diplomatije. NATO i KFOR su spremni da intervenišu ukoliko je stabilnost ugrožena, a na osnovu svog UN mandata”, napisao je Stoltenberg na Twitteru.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je ranije danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom zabrinjavajuće situacije na sjeveru Kosova i Metohije.

  • Erdogan ponovo pravi problem Švedskoj i Finskoj za ulazak u NATO

    Erdogan ponovo pravi problem Švedskoj i Finskoj za ulazak u NATO

    Presjednik Turske Recep Tayyip Erdogan ponovo je iznio svoj stav protivljenja ulasku Švedske i Finske u NATO pakt – bar dok ne rješe povezanost sa terorističkim grupama koje ugrožavaju bezbjednost Ankare.

    Erdogan je rekao da Turska još uvijek čeka konkretne korake koje Švedska i Finska trebaju poduzeti, a koje se odnose na vezu sa terorističkim grupama kao što su Kurdistanska radnička stranka (PKK), FETO i druge.
    “Turska neće napraviti kompromis po pitanju terorizma. Očekujemo konkretne korake od NATO-a kao i to da Švedska i Finska okončaju podršku terorističkim grupama kao što su Kurdistanska radnička stranka i FETO”, rekao je predsjednik Turske, te dodao:

    “Ne treba očekivati ​​ustupke od Turske u vezi sa kandidatima za ulazak u NATO – Švedskom i Finskom – osim ako se ne otklone bezbjednosni problemi Ankare”, tvrdi on, prenose turski mediji.


    Što se tiče sukoba sa Sirijom, Erdogan je rekao da je ta država postala gnijezdo za terorističke grupe i da Rusija i Iran moraju odlučiti na čijoj su strani.

    Erdogan je također osudio nastavak saradnje SAD-a sa teroristima u sjevernoj Siriji – aludirajući na odnos Centralne komande sa PKK.

    “Američka umiješanost u terorističke grupe završit će tako što će ona upasti u rupu koju je iskopala”, rekao je Erdogan.

  • Rusi osujetili akciju Ukrajinaca, iza operacije stoje NATO specijalci?

    Rusi osujetili akciju Ukrajinaca, iza operacije stoje NATO specijalci?

    Ruska Federalna služba bezbednosti saopštila je danas da je osujetila operaciju ukrajinskih obaveštajaca pod nazorom NATO zemalja, tvrde tamošnji mediji.

    Kako javlja “Sputnjik”, u pitanju je pokušaj otmice letelice ruskih vazduhoplovno-kosmičkih snaga.

    “Ruska federalna služba bezbednosti otkrila je i zaustavila operaciju ukrajinske obaveštajne službe pri Ministarstvu odbrane te zemlje da otme borbeni avion ruskih snaga, i to pod nadzorom specijalnih službi NATO”, saopštio je FSB.

    Kako se navodi u objavi za medije, ukrajinski obaveštajci pokušali su da vrbuju ruske vojne pilote u zamenu za novac i garanciju da će dobiti državljanstvo neke od zemalja članica Evropske unije. U saopštenju stoji da su ukrajinski oficiri pokušali da ubede pilote da prizemlje avion na neki od aerodroma koji je pod kontrolom vojnih snaga zvaničnog Kijeva.

  • “NATO je bombardovanjem Srbije otrovao 60 generacija”

    “NATO je bombardovanjem Srbije otrovao 60 generacija”

    Srpski toksikolog Radomir Kovačević rekao je da je NATO alijansa bombardovanjem Srbije municijom sa osiromašenim i obogaćenim uranijumom u toj zemlji otrovala 60 generacija, upozoravajući da se mogu očekivati ozbiljne genetičke anomalije na potomstvu čak i poslije 1.800 godina.

    Govoreći o laboratorijskim nalazima italijanske profesorke Rite Čeli koja je kod dva građanina Srbije utvrdila prisustvo osiromašenog uranijuma 238 čak 500 puta veće od normalnog, Kovačević je ocijenio da je to potvrda pretpostavki da će sa posljedicama NATO bombardovanja tom municijom morati da živi 60 narednih generacija u Srbiji.

    – Dovoljno je poznavati pravila i predvidjeti, a i očekivati, ozbiljne i teške genetičke anomalije na potomstvu i posle 1.800 godina, jer je reproduktivni vijek po generaciji 30 godina. To puta 60 i dobija se upravo ova cifra o kojoj govorim, o čak 60 generacija – pojasnio je Kovačević za “Večernje novosti”.

    Kovačević, koji je bio dugogodišnji načelnik Centra za radiološku zaštitu u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu Srbije, rekao je da su ispitivanja, koja su domaći timovi radili poslije NATO bombardovanja 1999. godine, pokazala da je uranijum pronađen u svim biljkama i kod životinja, i domaćih i divljači.

    – Pronađen je i u ljudima, a ozbiljne posljedice trpimo i danas – rekao je Kovačević, koji je pregledao više od 200.000 ljudi, napisao i objavio više od 300 naučnih i stručnih radova i knjiga.

    On je rekao da se uranijum, koji u organizmu ostaje dva do 5.000 dana, izbacuje fiziološkim putem, ali da dva odsto uranijuma ostaje trajno vezano u organizmu za skelet i tada više nema izbacivanja, pa zato mora da se očekuje sve veći porast hematoloških i brojnih drugih oboljenja, a naročito malignih.

    Kovačević je rekao da je laboratorija u Torinu, odakle dolaze nalazi koje je predstavila profesorka Čeli, među najreferentnijima u svijetu i zbog toga njeni nalazi imaju težinu i za predstojeće procese protiv NATO-a.

    On je ukazao i na izvještaj iz Savjeta Evrope iz decembra 2000. godine da su vojne operacije NATO protiv SR Jugoslavije devastirale životnu sredinu i da će posljedice biti dugoročne, kako je to konstatovao Ekološki komitet Savjeta Evrope.

    U izvještaju je navedeno da su se poslije bombardovanja “dramatično pogoršali” uslovi u prirodnoj okolini i da će to imati dugoročne efekte na zdravlje i kvalitet života budućih generacija.

    Srpski toksikolog ukazuje i na radioekološki monitoring koji je radio UNEP, tijelo UN koje se bavi ispitivanjem radioaktivnosti na cijeloj planeti, tokom i odmah poslije NATO agresije, u tri navrata.

    – Mi smo dokazali i pokazali svijetu šta su koristili. Više ništa nisu negirali, nije bio samo uranijum 238, 234, 235, nego i plutonijum i masa drugih radionuklida – istakao je Kovačević, navodeći da nanočestice uranijuma sa kapima tečnosti u vazduhu stvaraju aerosol i one i dan-danas egzistiraju oko nas.