Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da saveznici odbacuju navode Rusije da se Ukrajina sprema da upotrijebi “prljavu bombu” na sopstvenoj teritoriji.
On je rekao da je upravo o tome razgovarao sa američkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom i njegovim britanskim kolegom Benom Volasom, prenio je Rojters.
“NATO saveznici odbacuju navode. Rusija to ne smije da koristi kao izgovor za eskalaciju”, istakao je Stoltenberg.
Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je da se mora spriječiti da sukob Moskve i Ukrajine eskalira u direktan sukob Rusije i NATO.
“Ne mislim da će se to dogoditi, ali bar moramo biti na oprezu za tako nešto”, rekao je Šolc listu “Vel am zontag”.
Kancelar je naglasio da se u ovako opasnoj situaciji mora izbjeći svaki neoprezni nepromišljeni potez.
“Ovo ne smije da vodi direktnom sukobu Rusije i NATO”, rekao je Šolc.
Šolc je ponovio njemačku podršku Ukrajini.
Njemačka je druga zemlja poslije SAD po finansijskoj i humanitarnoj podršci Kijevu, kao i po snabdijevanju oružjem.
Berlin snabdijeva Kijev artiljerijskim i protivavionskim topovima, kao i sistemima PVO “IRIS-T”, koje nemaju čak ni njemačke oružane snage.
NATO nastavlja da se drži stava ne učestvuje u borbenim dejstvima u Ukrajini, izjavila je u intervjuu za ZDF stalna predstavnica SAD pri Alijansi Džulijana Smit.
Prema njenim rečima, pojedine zemlje pružaju Kijevu individualnu podršku, ali se Severnoatlantski blok ne uključuje direktno u sukob.
Suština podrške zemalja NATO-a Ukrajini je u tome da se na Rusiju izvrši “neviđeni pritisak“ i da se Kijevu omogući da zauzme “najbolju moguću poziciju“ u budućem pregovaračkom procesu, navela je Smitova.
Ona je istakla da NATO ne treba neposredno da učestvuje u borbenim dejstvima u Ukrajini i da taj stav zastupaju sve članice vojne organizacije. “SAD i Nemačka pružaju individualnu podršku (Ukrajini). Oni pružaju vojnu i ekonomsku pomoć, ali NATO ne treba da se uključuje direktno i ja smatram da se to nije promenilo“, rekla je Džulijana Smit.
Ona je pohvalila Berlin za doprinos rešavanju ukrajinske krize, istakavši da se u nemačkoj politici bezbednosti sada događa prekretnica.
“Veoma cenimo ono što čini Nemačka, posebno kada je reč o sistemima protivazduhoplovne odbrane IRIS-T, to je veoma važno. Nemačka, takođe, ulaže više novca u sistem odbrane i predstavlja važnog saveznika u NATO-u“, rekla je Smitova.
Stalna predstavnica SAD pri Alijansi je komentarisala i “nuklearne pretnje“ Kremlja.
“Smatramo da su one opasne i to nas zabrinjava, ali u ovom trenutku nevidimo nikakve naznake da se preduzimaju realne mere za upotrebu nuklearnog oružja. Nastavljamo pažljivo da pratimo situaciju i podržavamo tesne veze unutar Alijanse, kao i u okvirima bilateralnih odnosa s Nemačkom“, rekla je Smitova.
Ona smatra da je Rusiju neophodno primorati da okonča borbena dejstva u Ukrajini, a za to je neophodno izvršiti “neviđeni pritisak“ na Moskvu i na njene “strateške proračune“. U vezi s eventualnim pregovorima s Moskvom, Smitova je izjavila da će uslove za njihovo vođenje “diktirati predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski“.
“Blisko sarađujemo s Nemačkom i drugim zemljama da bismo omogućili Ukrajini najbolju poziciju kada nastupi taj trenutak“, navela je Smitova.
Komandanti ukrajinskih snaga iz redova NATO-a zahtevaju od Kijeva ofanzivu ka Hersonu, bez obzira na broj žrtava.
To je u utorak uveče rekao Sergej Surovikin, komandant ruskih trupa u Ukrajini.Surovikin je rekao da se na hersonskom pravcu razvila teška situacija i dodao da postoje informacije o mogućnosti da kijevski režim koristi zabranjene metode rata na području grada Hersona, kao i o pripremi masovnog raketnog napada na branu hidroelektrane Kahovska i na sam grad, “neselektivno”. “Zadatak u ovim uslovima je spasavanje života civila. Oružane snage Ruske Federacije će, pre svega, obezbediti bezbedan, već najavljen odlazak stanovništva u okviru programa raseljavanja koji priprema ruska vlada. Dalje akcije zavisiće od vojno-taktičke situacije”, napomenuo je komandant ruskih snaga.
NATO će narednih dana Ukrajini isporučiti sisteme protivvazdušne odbrane (PVO) kako bi pomogao toj zemlji da se odbrani od dronova, uključujući i one iz Irana, koje Rusija upotrebljava za gađanje vitalne infrastrukture, rekao je danas generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.
Obraćajući se na bezbjednosnoj konferenciji u Berlinu, on je rekao da je odgovor na posljednje ruske udare da se pojača pomoć Ukrajini i da joj se isporuči još više sistema protivvazdušne odbrane, prenosi Rojters.
Ukrajina je saopštila da je u masovnim napadima dronova uništena gotovo trećina njenih elektrana tokom protekle nedjelje, nakon što je Rusija pojačala svoje napade na infrastrukturu daleko od linije fronta pošto je pretrpela niz vojnih neuspjeha od ukrajinskih trupa, navodi britanska agencija.
Iranski zvaničnici rekli su Rojtersu da je Teheran obećao da će Rusiji, čije vojne napore u Ukrajini ometaju sankcije Zapada, isporučiti rakete, kao i više dronova.
“Nijedna nacija ne bi trebalo da podržava ilegalni rat Rusije protiv Ukrajine”, naveo je Stoltenberg.
NATO je počeo vežbe koje, kako navodi, imaju za cilj da poboljšaju sposobnosti alijanse za nuklearno odvraćanje.
Vežbe uključuju strateške avione koji mogu da nose nuklearno oružje.
Operacija “Steadfast Noon” omogućiće raspoređivanje američkih bombardera B-52 u Evropi.
Vežbe će trajati do 30. oktobra i odvijaće se iznad Belgije, Severnog mora i Velike Britanije.
NATO je vežbe opisao kao “rutinske” i “nepovezane sa bilo kakvim aktuelnim događajima u svetu”, istovremeno insistirajući da se neće koristiti borbeno oružje.
Ukupno 14 zemalja i 60 letelica različitih tipova učestvovaće u vežbi.
Najsavremeniji borbeni avioni, tankeri, američki strateški bombarderi B-52 sa nuklearnom sposobnošću u Evropu će stići iz vazduhoplovne baze Minot u Severnoj Dakoti, prenosi RT.
“Ova vežba pomaže da se osigura da nuklearno odvraćanje alijanse ostane bezbedno, bezbedno i efikasno”, istakla je portparolka NATO-a Oana Lungesku.
Organizacija belgijske koalicije protiv nuklearnog oružja pozvala je vojni blok da otkaže vežbe, ističući da je “usred visokih nuklearnih tenzija sa Rusijom neodgovorno učestvovati u tim aktivnostima”.
Komentarišući vežbe, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da je vežba planirana mnogo pre nego što je počela ruska operacija u Ukrajini krajem februara.
Dodao je da će se vežbe odvijati na više od 1.000 km od ruskih granica.
Kirbi je dalje rekao da SAD očekuju da Rusija sprovede sopstvenu godišnju stratešku nuklearnu vežbu u bliskoj budućnosti.
“Očekujemo da će vežba Rusa trajati nekoliko dana”, rekao je on, dodajući da Vašington veruje da će obuhvatiti akcije “u okviru normalnih granica”, kao što je raspoređivanje strateških sredstava.
U Budimpešti raste zabrinutost da mađarski premijer Viktor Orban odgađa ratifikaciju pristupanja Finske i Švedske NATO-u iz političkih razloga.
“Kruže glasine u mađarskim političkim krugovima da bi to moglo biti zbog Rusije, zbog bliskog odnosa između Orbana i ruskog predsjednika Vladimira Putina”, rekla je Agnes Vadai, visoka parlamentarka iz mađarske opozicione Socijalističke stranke.
“Pristupanje Finske i Švedske učiniće NATO jačim, a to nije u interesu Rusije”, rekla je Vadai.
Članice NATO-a jednoglasno su se na samitu u Madridu u junu složile dopustiti dvjema zemljama da se pridruže.
Dvije nordijske nacije već učestvuju na sastancima NATO-a kao “pozvane” članice, ali nisu obuhvaćene klauzulom o međusobnoj odbrani dok svih 30 država NATO-a ne ratifikuje proširenje.
Otprilike četiri mjeseca kasnije, 28 od 30 već je to učinilo, ostavljajući samo Mađarsku i Tursku da se odluče.
NATO se defakto uvukao u ukrajinski sukob, ali to ne utiče na ciljeve Rusije.
Izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dodao da njen potencijal omogućava da se nastavi specijalna operacija i ona će biti dovedena do kraja.”NATO se već defakto uvukao u ukrajinski konflitk. To, međutim, ni na koji način neće uticati na naše ciljeve i planove, odnosno, specijalna operacija se nastavlja i biće dovedena do kraja”, rekao je Peskov za televizijski kanal “Rusija 1”.
Na pitanje novinara koliko umešanost NATO-a u sukob otežava poziciju Rusije, Peskov je rekao da je situacija “suštinski teža”.
“To zahteva, verovatno, našu unutrašnju ekonomsku mobilizaciju i druge vidove mobilizacije. Jedna stvar je kijevski režim, a druga je stvar potencijal NATO-a. To je dodatno opterećenje, ali naš potencijal nam omogućava da u tim uslovima nastavimo operaciju”, istakao je Peskov.
Pripadnici vazdušnih snaga iz NATO zemalja vježbaće nuklearno odvraćanje, u šta će biti uključeno nekoliko desetina aviona iznad sjeverozapadne Evrope od ponedeljka, 17. oktobra, objavljeno je na sajtu NATO.
Vježba, koja će trajati do 30. oktobra, je rutinska i predstavlja periodičnu obuku, a nije povezana ni sa jednim svjetskim događajem, dodaje se na sajtu Alijanse.
Vežba se zove “Stedfast nun” (nepokolebljivo podne) i uključiće 14 zemalja i do 60 raznovrsnih letjelica, uključujući i lovce četvrte i pete generacije.
Kao i prethodnih godina, učestvovahce američki bombarderi B52, a doletjeće iz vazduhoplovne baze Mino iz Sjeverne Dakote.
Trening letovi će se održati iznad Belgije, koja je domaćin vježbe, kao i iznad Sjevernog mora i Velike Britanije.
Neće biti korišćena bojeva municija.
Domaćin vežbe “Stedfast nun” svake godine je druga NATO članica.
“Ova vežba pomaže da nukleaerno odvraćanje ostane bezbjedno, sigurno i efikasno”, rekla je portparolka NATO Oana Lungesku.
Ministri zemalja članica NATOa i članovi Kontakt grupe za Ukrajinu zaključili su da su Ukrajina i zapadni Balkan ključni regioni za bezbjednost Evrope.
Danas, drugog dana sastanka, na kojem su razgovarali ministri odbrane NATOa, zaključeno je da je potrebno nastaviti s pružanjem pomoći Ukrajini, a riječi je bilo i o bezbjednosnoj situaciji na zapadnom Balkanu.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATOa, rekao je da će poseban akcent biti na zaštiti kritične infrastrukture u Evropi. Stoltenberg je pozdravio glasanje u Generalnoj skupštini UN i dodao da rezultat glasanja pokazuje da je Rusija sve više izolovana. Što se tiče eventualne upotrebe nuklearnog oružja, on je rekao da bi to bilo opasno jačanje eskalacije i dodao da se nuklearni rat ne može dobiti.
Što se tiče zapadnog Balkana, Stoltenberg je rekao da su sa Žozefom Borelom, visokim predstavnikom EU za bezbjednost i spoljnu politiku, razgovarali o produbljavanju saradnje EU i NATOa te dodao da NATO energično radi na produženju misije EUFOR Althea.
Rekao je da je BiH zemlja na putu ka članstvu u NATO, što Alijansa podržava, ali da odluku o tome mora donijeti BiH.
“Ako zemlja želi da ostane neutralna, mi to podržavamo, a ako želi članstvo, postoji put kako se to postiže”, rekao je Stoltenberg.
Ministri zemalja članica NATOa su, inače, prvog dana imali sastanak u okviru Kontakt grupe za vojnu podršku Ukrajini na kojem učestvuje 50 zemalja, među kojima je i BiH, koju je predstavljao Sifet Podžić, ministar odbrane BiH. Sastanku je prisustvovao i Aleksij Reznikov, ukrajinski ministar odbrane.
Lojd Ostin, američki sekretar odbrane, zahvalio je svim zemljama koje su pružile podršku Ukrajini i izrazio zadovoljstvo onim što je do sada urađeno.
Borel je rekao da će sa NATO zemljama, osim o Ukrajini, kojoj će EU pružiti značajnu pomoć, razgovarati i o EU vojnim misijama u BiH i na Kosovu.
“U BiH imamo misiju Althea, gdje radimo zajedno sa NATOom. I naša misija na Kosovu EULEX takođe radi zajedno sa NATOom. Na zapadnom Balkanu NATO i EU moraju tijesno sarađivati, kako bi osigurali stabilnost regije”, rekao je Borel.
Na nezvaničnim brifinzima za predstavnike medija NATO zvaničnici su ocijenili da se ukrajinska ofanziva na terenu uspješno nastavlja i da ruski udari po ukrajinskim gradovima predstavljaju nemoć Moskve da preokrene situaciju na terenu. Oni ističu da ruska vojna industrija sve teže može da nađe opremu i komponente za svoje precizno naoružanje i da se to može pripisati djelovanju sankcija. NATO zvaničnici su takođe govorili o opasnosti od izbijanja nuklearnog rata. Izrazili su nadu da se taj scenario može izbjeći, jer bi on predstavljao katastrofu za cijeli svijet.
Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda, kaže da je očigledno Ukrajina tema koja dominira ministarskim sastankom, šta je posebno aktuelnizirano nedavnim ruskim napadima po ukrajinskim ciljevima u dubokoj pozadini.
“Zato je na ministarskom sastanku tema koja je dobila primat kako organizovati ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Zato su i Stoltenberg i Ostin i svi funkcioneri u prvom redu govorili o sistemima protivvazdušne odbrane”, rekao je Radić.