VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Makron će blokirati izbor Volasa za šefa NATO?

    Makron će blokirati izbor Volasa za šefa NATO?

    ​Emanuel Makron navukao je gnijev britanskih poslanika nakon što se saznalo da planira da blokira imenovanje Bena Volasa za generalnog sekretara NATO.

    Francuski predsjednik navodno namjerava da stavi veto na imenovanje bilo kog britanskog ili turskog kandidata za mjesto generalnog sekretara alijanse.

    “Makronova anglofobija je razočaravajuća, ali on je barem dosljedan”, rekao je poslanik britanskih konzervativaca Endrju Bridžen.

    Drugi poslanik iste partije primijetio da pozicija Pariza dovodi u nezgodnu situaciju britanskog premijera Rišija Sunaka, koji je Makrona nazvao prijateljem.

    Volas je sada na funkciji britanskog ministra odbrane.

    The New York Times je objavio da su kandidati za mjesto generalnog sekretara NATO – pored Volasa – zamjenica premijera i ministarka finansija Kanade Kristija Frilend, premijerka Estonije Kaja Kalas, slovačka predsjednica Zuzana Čaputova i bivša hrvatska predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović, prenose Novosti.

  • “Pomoć Ukrajini nas skupo košta”

    “Pomoć Ukrajini nas skupo košta”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg priznao je da podrška Ukrajini u aktuelnom sukobu skupo košta zapadne države.

    Međutim, istakao je da je neophodno “održavati i povećavati” pomoć Kijevu.

    “Rast računa za hranu i energiju za mnoga domaćinstva u Evropi znače teška vremena“, rekao je Stoltenberg u intervjuu nemačkom listu Velt am Sonntag.

    Ipak, dodao je, neophodno je nastaviti sa podrškom Kijevu. U tom kontekstu, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse je visoko cenio isporuke naoružanja Berlina Ukrajini.

    “Odlučna podrška Nemačke je ključna“, tvrdi Stoltenberg, a prenosi Sputnjik.

    “Svi mi treba da povećamo našu pomoć Ukrajini. To će pomoći Ukrajincima da odbrane svoje pravo na samoodbranu”, istakao je on.

    Istovremeno, generalni sekretar NATO je primetio da se “pozicija Ukrajine za pregovaračkim stolom može pojačati ako joj se pruži vojna pomoć“.

    “Najbolji način da se podrži mir je podrška Ukrajini“, rekao je on.

  • Novi veliki problem za Ukrajinu

    Novi veliki problem za Ukrajinu

    Dvadeset od ukupno 30 zemalja NATO-a iscrpla je svoje mogućnosti za slanje oružja Ukrajini.

    Tu informaciju prenosi list “Njujork tajms” pozivajući se na izjave činovnika te alijanse.

    List piše da je jedan činovnik NATO-a izjavio da su na početku ruske specijalne operacije u Ukrajini zalihe naoružanja u mnogim zemljama Alijanse bile na nivou od oko 50 odsto njihovih potreba, a da je u proizvodnji novog oružja kojim su istrošene zalihe mogle da budu zamenjene postignut tek neznatan napredak.

    “Zemlje NATO-a isporučile su Ukrajini oružje u ukupnoj vrednosti od oko 40 milijardi dolara, što je, otprilike, jednako godišnjem odbrambenom budžetu Francuske”, navodi list.

    Drugi činovnik NATO-a je izjavio da su male zemlje potpuno iscrple svoj potencijal, pri čemu je 20 od 30 zemalja Alijanse “gotovo na nuli”.

    On je, međutim, rekao da preostalih 10 zemalja može da pošalje Ukrajini znatno više naoružanja, a posebno veliki saveznici, kao što su Francuska, Nemačka, Italija i Holandija.

    List navodi da je, prema rečima visoko rangiranog činovnika NATO-a, prošlog leta u Donbasu ukrajinska vojska svakodnevno iz artiljerijskog naoružanja ispaljivala oko šest do sedam hiljada jedinica municije. Poređenja radi, kako piše list, SAD mesečno proizvode oko 15.000 jedinica municije

  • NATO: Nećemo odstupiti

    NATO: Nećemo odstupiti

    NATO će nastaviti da stoji uz Ukrajinu i pomagati koliko god to bude potrebno i od toga neće odstupiti, poručio je danas Jens Stoltenberg.

    Stoltenberg je, govoreći o predstojećoj konferenciji šefova diplomatija NATO iduće nedelje u Bukureštu, najavio da će glavna tema i dalje biti ruska agresija na Ukrajinu.

    “Pozabavićemo se ruskim ilegalnim ratom u Ukrajini, koji nastavlja da ugrožava evroatlantski mir i bezbednost. Predsednik Vladimir Putin doživljava neuspeh u Ukrajini i on odgovara sve brutalnije”, rekao je na konferenciji za štampu.

    Ukazao je da je sve više talasa raketnih napada na gradove i civilnu infrastrukturu, sa ciljem prekidanja snabdevanja strujom.

    “Ovo je užasan početak zime za Ukrajinu. Ovo su takođe teška vremena za ostatak Evrope i svet. Svi plaćamo cenu za rat Rusije protiv Ukrajine. Ali cena koju mi plaćamo je u novcu, dok je ona koju plaćaju Ukrajinci u krvi”, podvukao je Stoltenberg.

    Rekao je da, ako se dopusti da Putin pobedi, cena će za sve biti mnogo veća, i to na mnogo godina.

    “Ako Putin i drugi autoritarni lideri vide da je sila pobedila, ponovo će je upotrebiti u postizanju svojih ciljeva. To bi naš svet učinilo opasnijim i krhkijim”, upozorio je on.

    Zato je u bezbednosnom interesu svih dalja podrška Ukrajini.

    On je podvukao da je Rusija agresor, a Ukrajina žrtva agresije i da ima pravo da se brani i dodao da NATO i njene članice pomažu u mogućnosti korišćenja tog prava.

    “Neće biti trajnog mira ako agresor pobedi, i ako ugnjetavanje i autokratija prevladaju nad slobodom i demokratijom”, dodao je on

  • Bjelorusija ulazi u rat?

    Bjelorusija ulazi u rat?

    Povećanje broja vojnika NATO-a na istoku je pokušaj da se osvoji potencijalni prostor za borbena dejstva, izjavio je predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

    Sjevernoatlantska alijansa je konačno učvrstila svoj antiruski i antibeloruski pravac, rekao je Lukašenko i dodao da zapadne zemlje, koje su već potpuno uključene u sukob u Ukrajini, nastoje da u taj konflikt uvuku i Bjelorusiju. “Pod izgovorom navodnog obuzdavanja agresivnog ponašanja Rusije i njenih saveznika u toku je planirano povećavanje vojnog prisustva SAD i drugih zemalja NATO-a na zapadnim granicama ODKB-a, odnosno na našim granicama. Zapad nastavlja da prebacuje na istočno krilo NATO-a vojsku, naoružanje i vojnu tehniku. Povećava se intezitet njihove operativne i borbene obuke. Šta je to ako nije osvajanje potencijalnog prostora borbenih dejstava?, rekao je Lukašenko, a prenosi agencija Belta.

    On je podsetio na to da Belorusija, počev od 2014. godine, čini sve što može da se ukrajinski sukob prekine.

    “Zemlje Zapada su optužile i nastavljaju da nas optužuju za sve smrtne grehove. Pokušavaju svim snagama da uvuku Belorusiju u taj sukob, iako su same ‘do grla’ u njega uvučene. Na njihovim poligonima se obučava na hiljade ukrajinskih vojnika, u skladu s programima NATO-a. Kijev se snabdeva zapadnim naoružanjem i vojnom tehnikom. Šta je to ako nije direktna uključenost u sukob? A kako da se razume izjava generalnog sekretara NATO-a koji kaže da će poraz Ukrajine značiti poraz Severnoatlantske alijanse?, rekao je Lukašenko.

    On je događaje u Ukrajini uporedio s tornadom koji postaje sve snažniji, a koji u svoju spiralu uvlači sve veći broj zemalja i stvara nove probleme.

    “Zaustavite krvoproliće”

    Bjeloruski predsednik je istakao da je potrebno zaustaviti krvoproliće u Ukrajini i početi pregovore o miru, ali je upozorio na to da je pitanje da li će Kijevu dozvoliti da sedne za pregovarački sto.

    “Mi smo ukazivali na degradaciju sistema međunarodne bezbednosti, obezvređivanje sporazuma u oblasti razoružavanja i kontrole nad naoružanjem. Nažalost, tada nas niko nije slušao. I tragičan rezultat tog licemernog stava vidimo danas u Ukrajini”, konstatovao je Lukašenko.

    Beloruski predsednik je naglasio da u međunarodnoj politici ne sme biti ucenjivanja upotrebom nuklearnog oružja, podsetivši na to da „poljsko rukovodstvo iskazuje spremnost da na teritoriji svoje zemlje razmesti nuklearno oružje“.

    “Dobro je što među Amerikancima, treba im odati dužno poštovanje, još ima zdravorazumnih ljudi koji odlično razumeju opasnost od nuklearnih igara, posebno s nepredvidivim partnerima”, naglasio je Lukašenko.

  • Parlamentarna skupština Alijanse pozvala na pojačanu podršku BiH

    Parlamentarna skupština Alijanse pozvala na pojačanu podršku BiH

    Parlamentarna skupština NATO usvojila je rezoluciju kojom se vlade i parlamenti članica Alijanse pozivaju da pojačaju podršku “ugroženim partnerima”, uključujući BiH.

    Osim podrške BiH, u rezoluciji pod nazivom “Pogodni za svrhu u novoj strateškoj eri” članice se pozivaju da ojačaju podršku Gruziji i Moldaviji.Parlamentarna skupština NATO potvrdila je “postojanu podršku” nacionalnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, Gruzije i Moldavije.

    – Pozivamo vlade i parlamente članica Alijanse da pojačaju podršku ranjivim partnerima BiH, Gruziji i Moldaviji, kako bi im se pomoglo da izgrade svoj integritet i otpornost, razviju kapacitete i zadrže političku nezavisnost, te da se nastavi podrška evroatlantskoj integraciji BiH i Gruzije – ističe se u tekstu usvojene rezolucije.

    Rezolucija poziva i na “nepokolebljivu podršku” politici otvorenih vrata Alijanse i evroatlantskoj integraciji BiH, Ukrajine i Gruzije.

  • Stoltenberg: Eskalacija na KiM se mora izbjeći

    Stoltenberg: Eskalacija na KiM se mora izbjeći

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da se eskalacija na Kosovu i Metohiji mora izbjeći i da NATO/Kfor ostaje na oprezu.

    Stoltenberg je naveo da je razgovarao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Žozepom Borelom i da su razočarani što nije riješen spor u vezi sa registarskim tablicama.

    “Sada je vrijeme za odgovornost i pragmatična rješenja. Eskalacija se mora izbjeći. NATO/Kfor ostaje na oprezu”, napisao je Stoltenberg na “Tviteru”.

    EU danas je u razgovorima sa predstavnicima Beograda i Prištine iznijela prijedlog koji je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio, a premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti nije, rekao je portparol EU Peter Stano, te ocijenio da je u pitanju nepoštovanje međunarodnih obaveza, što se posebno odnosi na Prištinu.

    Borel je rekao da je EU predala prijedlog koji je mogao da spriječi rizik eskalacije, koji je Vučić prihvatio, ali nije i Kurti.

    On je istakao da od prištinske strane očekuje da odmah suspednuje dalje korake u vezi sa preregistracijom vozila na sjeveru Kosova, a od Srbije da suspenduje izdavanje novih tablica KM.

  • NATO: Oprezno sa Kinom

    NATO: Oprezno sa Kinom

    Zapadne zemlje moraju da budu oprezne.

    Zapadne zemlje moraju da budu oprezne i ne stvaraju novu zavisnost od Kine u periodu kada se odbacuje snabdevanje ruskim energentima zbog rata u Ukrajini, upozorio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.”Vidimo da Kina ulaže sve veće napore s ciljem da uspostavi kontrolu nad našom kritičnom infrastrukturom, lancima snabdevanja i ključnim industrijskim sektorima”, upozorio je Stoltenberg tokom posete Španiji i pozvao saveznike da jačaju otpornost svojih država i infrastrukture, prenosi Rojters.

    On je pozvao zapadne zemlje da autoritarnim režimima ne daju nikakvu šansu da iskoriste ranjivost Zapada i potkopaju ga.

    U svom novom strateškom konceptu usvojenom u junu ove godine, NATO je opisao Kinu kao izazov za “interese, bezbednost i vrednosti” alijanse kao ekonomske i vojne sile.

    U prethodnom strateškom dokumentu NATO koji je usvojen 2010. godine Kina se čak i ne pominje jer je Zapad u to vreme smatrao da je ta zemlja običan trgovinski partner i proizvodna baza.

  • Stoltenberg: Ako Rusija pobijedi platićemo visoku cijenu

    Stoltenberg: Ako Rusija pobijedi platićemo visoku cijenu

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je danas članice saveza da nastave da pomažu Ukrajinu, jer će ako se dozvoli Rusiji da pobijedi svi platiti visoku cijenu.

    “Ako dozvolimo Putinu da pobedi, svi ćemo morati da platimo mnogo veću cenu. Autoritarni režimi širom svijeta naučiće da mogu da dobiju ono što žele grubom silom”, istakao je Stoltenberg na zasjedanju Parlamentarne skupštine alijanse, koja se održava u Madridu.

    On je istakao i da NATO saveznici moraju biti spremni da podrže Ukrajinu na duge staze.

    “Da, znam da ova podrška ima cijenu. U našim zemljama mnogi ljudi se suočavaju sa krizom troškova života. Računi za energiju i hranu rastu. Ovo su teška vremena za mnoge”, naglasio je Stoltenberg, navodi se u saopštenju NATO.

    Dodaje da se cijena koju NATO saveznici plaćaju mjeri novcem, dok Ukrajinci plaćaju cijenu koja se mjeri krvlju.

    Govoreći o mogućnosti proširenja NATO saveza Stoltenberg je rekao da je “došlo vrijeme da se finalizuje proces pristupanja Finske i Švedske kao punopravne članice Alijanse”.

    “To će NATO alijansu učiniti jačom, a ljude u tim zemljama mnogo sigurnijim”, zaključuje Stoltenberg, prenosi Tanjug.

    Naglašava da će povećanje ulaganja u odbranu članica biti važna tema i na samitu u Vilnjusu sljedeće godine.

    Stoltenberg očekuje da saveznici povećaju odbrambene budžete jer kako je rekao “dva odsto BDP-a za ulaganje u odbranu treba smatrati donjom, a ne gornjom budžetskom granicom”.

  • Ćosić: Moramo spremiti kvalitetnu tužbu protiv NATO-a zbog bombardovanja osiromašenim urnaijumom

    Ćosić: Moramo spremiti kvalitetnu tužbu protiv NATO-a zbog bombardovanja osiromašenim urnaijumom

    Imamo evidentne dokaze o materijalnoj šteti, ljudskim gubicima i posljedicama bombardovanja osiromašenim uranijumom, a ni 27 godina nakon NATO bombardovanja nema efekata pravde, izjavio je gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić, gostujući u Jutarnjem programu RTRS-a.
    – Moramo spremiti kvalitetnu tužbu, ne treba nastupiti površno. Ovo je ozbiljna materija. Treba da prikupimo kvalitetnu dokumentaciju, da znamo da imamo neoborive dokaze koji će postići da pravda bude dostižna – rekao je Ćosić.

    Ćosić je poručio da mu najveću nadu daje presuda u Italiji gdje su italijanski vojnici dobili tužbu protiv NATO-a.