Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas u Bukureštu da je vojna alijansa spremna da odbrani svaki pedalj svoje teritorije.
Stoltenberg je, govoreći na skupu u organizaciji Aspen instituta Rumunije i nemačkog Maršal fonda, ukazao da je Rumunija snažan i veoma važan saveznik NATO.
“To ponavljam svakog dana. Veliki doprinos NATO-u Rumunija daje i time što mi je dala odličnog zamenika generalnog sekretara”, naglasio je on.
Stoltenberg je najavio da se ministri spoljnih poslova NATO sastaju u Bukureštu u vreme kada divlja ruski rat na granicama Rumunije.
“Ovo je kritično vreme po našu bezbednost, ali šaljemo poruku NATO je tu, budan i spreman da odbrani svaki pedalj svoje teritorije. Kao odgovor na rat u Ukrajini podigli smo spremnost naših trupa. Udvostručili smo naše borbene jedinice sa dve na osam. Prošle nedelje NATO je sprovela vežbe u Rumuniji u kojoj su učestvovali avioni iz Španije, Turske, Sad i Francuske. Time smo pokazali kako NATO saveznici sarađuju i da su spremni da odbrane svaki pedalje zemlje, ali i svoj vazdušni prostor”, kazao je on.
Rekao je da NATO nije deo konflikta u Ukrajini, ali da pruža podršku toj zemlji.
“Ukrajina je nacija koja ima pravo na samoodbranu, koje je zapisano i u Povelji UN. Putin se suočava sa neuspehom i odgovara na to sa više brutalnosti. Imamo sve više raketnih napada na civilnu infrastrukturu. To je strašno za Ukrajinu, ali je to teško vreme i za nas u Evropi, i celom svetu”, podvukao je Stoltenberg.
Kazao je da svi mi plaćamo cenu rata Rusije protiv Ukrajine, ali mi je plaćamo u novcu, a Ukrajinci krvlju.
“Ako pustimo Putina da pobedi svi ćemo platiti veću cenu, jer tada će lekcije koju bi Putin i ostali autoritarni lideri naučili bila da se isplati koristiti silu. To bi učnilo naš svet mnogo krhkijim i opasnijim. Zato je u našem interesu da podržimo Ukrajinu”, naglasio je on.
Stoltenberg je kazao da nema održivog mira ako agresor pobedi, ako ugnjetavanje i autokratija pobedi demokratiju.
Ukazao je da je vazno nastaviti vojno podržati Ukrajinu kako bi stekla što bolji položaj pred mirovne pregovore, kada do njih dođe. “Naša poruka je da NATO ostaje uz Ukrajinu koliko god to bude potrebno”, podvukao je on.
Stoltenberg je kazao da je ruska agresija na Ukrajinu počela još pre osam godina, i da je od tada NATO u pripravnosti. Generalni sekretar je kazao da ruski rat protiv Ukrajine nije naveo NATO da zaboravi na dalje partnere koji su izloženi agresiji Rusije ili ruskim pretnjama, kao što su Gruzija, Moldavija i BiH.
Naglasio je da je važno jačanje njihove otpornosti i modernizacija vojnih snaga kako bi mogle bolje da se brane. “Ako su te zemlje bezbednije onda smo i mi sigurniji”, kazao je Stoltenberg.
Upitan za Kinu, Stoltenberg je kazao da širenje prisustva te zemlje pokazuje da je potrebno da se stalno prati otpornost i bezbednost zemalja NATO.
Rekao je da NATO nema nameru da postane globalni vojni savez, ali vidi da Kina širi svoje prisustvo, od sajber prostora, preko Afrike, ali i jačanja uticaja unutar Evrope, uključujući aktivnosti pokušaja kontrole kritične infrastrukture.
S tim u vezi ukazao je na 5G mrežu, rekavši da su neki 2019. tvrdili da se radi samo o komercionalnoj odluci, kao što je to, kako su tvrdili, bilo i u vezi gasa.
“Mislim da je ono što smo videli iz slučaja ruskog gasa da to jesu komercionalne odluke, ali koje imaju veze sa našom bezbednošću. Moramo uzeti u obzir bezbednosne aspekte prilikom donošenja takvih odluka”; poručio je Stoltenberg.
On je ukazao da je NATO izradio preporuke za jačanje otpornosti kritične infrastrukture, koje nemaju fokus Kinu, ali su vezane i za tu zemlju.
