VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Stoltenberg: Alijansa može da izbjegne sukob sa Rusijom

    Stoltenberg: Alijansa može da izbjegne sukob sa Rusijom

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da bi kriza u Ukrajini mogla da izmakne kontroli, ali je izrazio uvjerenje da će oružana konfrontacija između Rusije i NATO-a biti izbjegnuta.

    “Bojim se da će rat u Ukrajini izmaći kontroli. Plašim se sukoba između Rusije i NATO-a, ali sam siguran da ćemo ga izbjeći”, rekao je Stoltenberg za norvešku mrežu NRK.

    Stoltenberg, bivši premijer Norveške, rekao je da je sadašnje vrijeme “sudbonosno za Evropu i Norvešku”.

    “Ako nešto krene naopako, to bi moglo da ima strašne posljedice”, rekao je Stoltenberg i dodao da NATO svakodnevno radi na sprečavanju dalje eskalacije.

    On je rekao da postoji mogućnost opšteg rata i da je važno da se izbjegne sukob koji će uključivati više evropskih zemalja i koji bi postao opšti rat u Evropi.

    Stoltenberg je istakao da je vojna podrška Ukrajini sada važna.

    Mnogo prije rata u Ukrajini, Kremlj je izrazio zabrinutost zbog napora SAD da razviju takozvanu sposobnost brzog globalnog udara koja predviđa gađanje strateških ciljeva protivnika preciznim navođenim konvencionalnim oružjem bilo gdje u svijetu u roku od jednog sata, navodi AP.

  • Rat izmiče kontroli

    Rat izmiče kontroli

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je danas zabrinutost da bi sukobi u Ukrajini mogli da izmaknu kontroli i prerastu u rat između Rusije i NATO.

    “Ako stvari krenu naopako, mogu krenuti užasno naopako”, rekao je Stoltenberg u intervjuu za norvešku televiziju NRK, preneo je AP.

    Prema njegovim rečima, u Ukrajini se vodi užasan rat, koji može prerasti u veliki rat između NATO i Rusije.

    “Radimo na tome svaki dan da bismo to izbegli”, istakao je Stoltenberg.

    On je u intervjuu kazao da nema sumnje da postoji mogućnost totalnog rata, dodajući da je važno izbeći sukob koji uključuje više zemalja u Evropi, odnosno totalni rat.

  • “Ne vidimo mogućnost za mir u Ukrajini”

    “Ne vidimo mogućnost za mir u Ukrajini”

    Uslovi za mirno rješenje sukoba u Ukrajini “za sada ne postoje”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i pozvao zapadne saveznike Kijeva da nastave da snabdijevaju oružjem Ukrajinu.
    Stoltenberg je rekao da će, iako je vjerovatno da će sukob ući u mirniju fazu tokom zime, obe strane nastojati da se pregrupišu i ponovo naoružaju svoje snage, pa bi zemlje NATO-a trebalo da nastave da pružaju podršku Ukrajini.

    “Uslovi (za diplomatsko rješenje) za sada ne postoje”, rekao je Stoltenberg “Fajnenšl tajmsu” i dodao da Rusija nije pokazala nikakve znake da želi da mirno okonča svoju vojnu operaciju.

    “Što više želimo mirno rješenje, to je važnije da pružimo vojnu podršku Ukrajini”, dodao je on.

    “Rusija pokušava da zamrzne” sukob prije nego što “pokrene veću ofanzivu na proljeće”, rekao je šef NATO-a.

    “Sada Ukrajina ima zamah”, rekao je Stoltenberg, dodajući da prijestonice zemalja NATO “stalno razmatraju koje sisteme (oružja) želimo da isporučimo” Kijevu, prenosi RT.

    Rusija je više puta istakla da je spremna za pregovore sa Kijevom, ali pod određenim uslovima, dok ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski kategorično odbija mogućnost pregovora i traži od NATO da se još više uključi u sukob.

    Uprkos pozivima Moskve da ne šalju oružje Kijevu jer će to dovesti do eskalacije u Ukrajini, Zapad redovno šalje oružje i opremu, ali se ne uključuje direktno u sukob.

  • Lavrov: NATO bezobzirno i bez stida laže

    Lavrov: NATO bezobzirno i bez stida laže

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da NATO bezobzirno i bez stida odbija da prizna istinu.

    Kako je naveo, Mihailu Gorbačovu i Borisu Jeljcinu obećali su da neće biti širenja na istok, iako dokaza o tome da lažu ima i više nego dovoljno.”Poštovani američki, nemački, britanski političari te epohe u svojim memoarima citiraju i sebe same i svoje kolege, potvrđujući tako da su davali usmene, ali čvrste garancije“, rekao je Lavrov na forumu “Primakovska čitanja“. Podsetio je na reči jednog britanskog političara, učesnika tog procesa, koji je u svojim memoarima napisao: “Da, obećali smo to, ali tada niko nije mislio o tome da ta obećanja i ispuni, jednostavno bilo je potrebno smiriti situaciju.“ Lavrov je dodao da Rusija nije zaboravila da su postojale i pisane obaveze o neširenju NATO, potpisane na najvišem niovu. “Imam u vidu samit OEBS u Istanbulu 1999. godine kada je bila utvrđena tema nedeljivosti bezbednosti“, rekao je Lavrov i dodao da se radi o tome da nijedna zemlja, organizacija ne može da jača svoju bezbednost na prostoru OEBS na račun slabljenja bezbednosti drugih. “Ali, ni te obaveze ne funkcionišu“, istakao je on. Prema njegovim rečima, ekspanzija NATO i dalje je glavni pokretački motiv u odnosu ne samo prema Rusiji nego i drugim zemljama. “Ekspanzija NATO je i dalje, kao što je i bila, glavni pokretački motiv Zapada u odnosu ne samo prema Rusiji , nego i zemljama postsovjetskog prostora, zemljama nekadašnjeg Varšavskog pakta koje je Alijansa već progutala, nego i prema drugim državama i regionima u svetu“, rekao je ministar

  • NATO i Njemačka u panici

    NATO i Njemačka u panici

    Poslednjih dana u njemačkim medijima pojavili su se alarmantni naslovi o stanju vojske, sugerišući da bi Bundesver imao dovoljno municije samo za dva dana borbi.

    Ta je brojka je očigledno procurela iz neimenovanih upućenih izvora. Ako je to tačno, mada se ta informacija ne može službeno potvrditi, jer je državna tajna, piše Večernji list, zalihe njemačke municije su znatno ispod NATO-ovog standarda.

    Taj standard zahtjeva da svaka članica ima zalihe municije za 30 dana borbi, a kako bi nadoknadila samo taj nedostatak, Njemačka mora da izdvoji 20-30 milijardi evra, kažu stručnjaci za odbranu, prenosi Dojče vele.

    Međutim, kod njemačke vojske postoji i mnogo drugih nedostataka – njena opremljenost odavno je tema koja izaziva zabrinutost. Priče o neispravnim tenkovima i helikopterima, puškama koje ne pucaju kako treba i vojnicima koji zimi moraju da treniraju napolju bez termo-odeće godinama pune medijski sadržaj.

    Iako je kancelar Olaf Šolc najavio preokret i povećanje izdvajanja za odbranu, koje je time postalo najveće u celoj Evropi, kao i jednokratni “poseban fond” od 100 milijardi evra za modernizaciju vojske, ponovo se pojavila sumnja u vojne sposobnosti Njemačke.

    “Ako njemačka industrija nije u stanju to da reši, onda moramo da vidimo šta možemo da kupimo u inostranstvu, odnosno od drugih NATO-partnera”, rekao je jedan nemački poslanik.

    Dobio je i odgovor Hansa Kristofa Atzpodina, prvog čoveka nemačkog Udruženja za bezbednosnu i odbrambenu industriju BDSV. On je za novinsku agenciju DPA rekao da su velike nemačke kompanije udvostručile proizvodne kapacitete u sedmicama nakon izbijanja rata u Ukrajini.

    Članice NATO-a u sjeveroistočnoj Evropi već su zabrinute da Njemačka neće biti vojni partner na kog se mogu osloniti.

    Na konferenciji u Berlinu krajem oktobra letonski ministar odbrane Artis Pabriks postavio je provokativno pitanje svojim evropskim kolegama: “Mi smo spremni da umremo, a vi?” Obraćajući se Njemcima on je rekao: “Mnogo toga će zavisiti od vojne moći vaše zemlje. Žao mi je što to moram da kažem, ali vaša vojna moć trenutno ne postoji.”

    “Da budemo fer i pošteni prema Šolcu, mislim da je njegova najava prekretnice pokazala da je on itekako svestan ovog značajnog izazova”, rekao je Los. “Ali čini se da Ministarstvo odbrane i druge institucije nisu baš dorasle zadatku.”

    Nabavka je tek počela i Šolc se sada pobrinuo da dođe do većih narudžbi. Tako je Njemačka potpisala ugovor o kupovini 35 američkih borbenih aviona F-35, koji će zameniti zastarelu Tornado-flotu,. Ali oni bi tek 2027. mogli biti spremni za upotrebu.

    Priče o nedostatku municije delom su proizašle nakon isporuka oružja Ukrajini, alit u ima još uzroka.

    U poslednjih nekoliko decenija Bundesver je rasprodao mnoga svoja skladišta-bunkere iz doba Hladnog rata – što znači da bi vojska, sve i ako ima municije za 30-dnevna borbena delovanja kako to propisuje NATO, morala naći skladišta za njega.

  • NATO ima plan: Nove metode u Ukrajini

    NATO ima plan: Nove metode u Ukrajini

    Severnoatlantska alijansa namerava da koristi nove metode obračuna sa Rusijom u sukobu u Ukrajini, posebno hakere, piše Politiko.

    Kako piše pomenuti list, sajber snage NATO pomno prate situaciju u Ukrajini kako bi pronašle načine da pomognu Kijevu, kao i da otežaju Rusiji i “drugim protivnicima” hakovanje infrastrukture u zemljama Severnoatlantske alijanse.U članku se takođe kaže da su tokom vežbi u Estoniji prošle nedelje sajber snage alijanse primenile nove tehnologije, uključujući upotrebu tehnologija veštačke inteligencije.

    Prethodno je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na forumu o sajber bezbednosti pozvao zemlje alijanse da povećaju saradnju u sajber prostoru i povećaju investicije.

    On je pre toga naveo da alijansa sve više “ulaže u sajber odbranu, nove savremene tehnologije”.

  • NATO: Ako Putin pobjedi, očekujemo eskalaciju

    NATO: Ako Putin pobjedi, očekujemo eskalaciju

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da Severnoatlanska alijansa neće biti uvučena u Putinov rat.

    “Ruski nelegalni rat u Ukrajini nastavlja da seje smrt i patnju svakoga dana. Kako se pojačava zima, Rusija bombarduje ukrajinsku energetsku strukturu. Pokušavaju da smrznu i izgladne Ukrajince. Putin koristi zimu kao oružje. Ne smemo mu dozvoliti da pobedi, a NATO neće biti deo konflikta. Nećemo biti uvučeni u Putinov rat”, rekao je Stoltenberg, prenosi sajt NATO.

    On je dodao da ukoliko Putin pobedi, to će samo ojačati autoritativne lidere da koriste silu kako bi postigli svoje ciljeve.

    “To bi načinilo svet opasnijim mestom i sve nas mnogo ranjivijim. Zato je zadatak NATO da podrži Ukrajinu i da spreči da se rat proširi dalje. To činimo tako što šaljemo jasnu poruku Moskvi da ćemo braniti svakog našeg saveznika. Zato smo i pojačali prisustvo na istočnom kraku Alijanse”, poručio je Stoltenberg.

  • Podžić: Referendum će odlučiti o članstvu BiH u NATO

    Podžić: Referendum će odlučiti o članstvu BiH u NATO

    Ministar odbrane BiH Sifet Podžić izjavio je danas da će u BiH najvjerovatnije biti referendum o pitanju članstva u NATO-u.

    “Pretpostavljam da ćemo morati organizovati referendum i odlučiti da li idemo u punopravno članstvo ili ne”, rekao je Podžić na konferenciji za novinare povodom 1. decembra, Dana oružanih snaga.

    Podžić i načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH general pukovnik Senad Mašović istakli su danas da je najveći uspjeh Oružanih snaga u prošloj godini ocjena Sjeveroatlantske alijanse da je laka bataljonska grupa sa 840 vojnika borbeno spremana i interoperabilna sa NATO-om.

    “Ovo što je na Manjači pokazala naša borbena grupa u septembru su stvari na kojima su neke zemlje članice NATO padale. Moramo biti spremni”, rekao je Podžić, prenosi Srna.

    On je napomenuo da Oružane snage BiH od ranije imaju 11 deklarisanih jedinica nižeg formacijskog sastava, što smatra da je uspjeh imati toliki broj obučenih i spremnih vojnika po NATO standardu. Naveo je da je jedan od glavnih civljeva na kojem je rađeno sprovođenje Programa reformi, te da su Ministarstvo odbrane u Savjetu ministara i Oružane snage svoj dio posla kontinuirano izvršavale.

    Mašović je istakao da su Oružane snage pokazale da su u svakom trenutku na raspolaganju građanima i spremni da sprovode sve odluke nadležnih institucija, te spremne pomoći civilnim strukturama u slučajevima prirodnih, elementarnih i drugih nepogoda. On je istakao da je veoma bitno nastaviti proces popune Oružanih snaga BiH, koje će tokom ove godine biti bogatije za 600 vojnika, podoficira i oficira.

    “Kada govorim o oficirima govorim o ljudima koje školujemo i pripremamo za profesionalnu vojnu službu unutar naših kapaciteta, ali i kadetima koji se školuju širom svijeta na najprestižnijim vojnim akademijama”, rekao je Mašović.

    On je istakao da je neophodno investirati u kvalitetan i visokoedukovan kadar koji će biti u mogućnosti da se u narednom periodu nosi sa svim izazovima sa kojim se suočava savremeni svijet, ali je ukazao na problem napuštanja Oružanih snaga.

    “Država ne ispunjava svoje obaveze koje su još 2017. usvojene, da se uloži 500 miliona KM u modernizaciju Oružanih snaga. Nova vlast će morati nešto uraditi, jer je ulaganje u odbranu investicija, a nikako trošak”, dodao je Mašović.

  • Iz Moskve kažu: Samo vi šaljite, mi ćemo gađati

    Iz Moskve kažu: Samo vi šaljite, mi ćemo gađati

    Na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja NATO, generalni sekretar Alijanse nije mogao da kaže kada bi trebalo u Kijev da stignu sistemi “Patriot”.Naime, Pentagon je ranije saopštio da u ovoj etapi SAD ne planiraju da šalju te sisteme Ukrajini, a Dmitrij Medvedev, bivši predsednik i premijer Rsuije, sada potpredsednik Saveta bezbednosti, napisao na svom “Telegram” kanalu da će “Patrioti” dostavljeni Ukrajini automatski postati regularni cilj ruske armije.U Berlinu su objasnili da su bili spremni da “pozajme” Poljskoj te sisteme, koje su oni kupili od Amerikanaca, da zaštite svoju teritoriju, a zatim su Poljaci samoinicijativno predložili da ih ustupe Ukrajini za zaštitu od ruskih raketnih udara, prenose Novosti.

    Ministarka odbrane Nemačke Kristina Lambreht je već kazala da odluku o davanju Ukrajini “Patriota” mora da aminuje NATO, jer su deo njegovog integracionog sistema odbrane.

    Nemački eksperti kažu da čak i kad bi se ustupili “Patrioti” Ukrajini, potrebno je najmanje šest meseci, do dve godine, da se obuče oficiri koji bi bili za komandnim pultom. U Berlinu su svesni da bi slanje nemačkih oficira da budu posada “Patriotima” moglo da ima tragične posledice.

    Sistem “Patriot” košta milijardu dolara, a jedna ispaljena raketa milion dolara. Racionalni Nemci postavljaju pitanje ko bi bio spreman da plati “Patriote” i rakete i šta ako se “Patriot” pokaže nemoćan u zaustavljanju ruskog hipersoničnog oružja. Visoka cena na svetskom tržištu biće mu uzdrmana.

    U Berlinu podsećaju da su već dali Ukrajini najnoviji PVO sistem “Iris-t” koji još nije stupio u naoružanje nemačke armije. Osim toga, Ukrajinci su dobili od Nemaca samohodne PVO sisteme “Gepard”.

    Postoji još jedan tehnički problem koji otežava predaju “Patriota” Ukrajini. Sa njega bi trebalo ukloniti sistem prepoznavanja “svoj-tuđi avion”.

    Iskustvo arapskih zemalja koje imaju sistem “Patriot” je da on na nebu ne vidi male, ali opasne dronove. Rusi bi sigurno napadali i “Patriote” rojevima dronova. Da bi bio efikasan, on mora da dobija koordinate za gađanje cilja od satelita koji se nalazi nad teritorijom gde se ratuje.

    Jedna baterija “Patriota” ima komandni punkt, šest lansirnih rampi i višefunkcionalni radar, kao i izvor napajanja strujom.

    Kad bi Ukrajina i dobila desetak baterija “Patriota”, ona njima može da zaštiti samo glavne gradove, ali ne ceo prostor. Sigurno bi jedan broj raketa i dronova stigao do cilja.

  • Letonski ministar pozvao NATO: Treba da dozvolimo Ukrajini da gađa rusku teritoriju

    Letonski ministar pozvao NATO: Treba da dozvolimo Ukrajini da gađa rusku teritoriju

    Letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs pozvao NATO da “dozvoli” Ukrajini da koristi oružje koje je isporučio Zapad za udare na rusku teritoriju.
    Visoki diplomata je to rekao u intervjuu za “Bloomberg” na marginama sastanka ministara spoljnih poslova NATO u Bukureštu.

    “Konkretno, oružje bi trebalo da se koristi za napad na lokacije koje Moskva koristi za izvođenje raketnih udara na kritičnu infrastrukturu Ukrajine”, sugerisao je Rinkevičs.

    “Treba da dozvolimo Ukrajincima da koriste oružje za gađanje raketnih lokacija ili aerodroma odakle se te operacije pokreću”, rekao je on.

    Dok je Moskva više puta upozoravala Zapad da ne “pumpa” Ukrajinu raznim oružjem, sugerišući da bi takvo ponašanje na kraju moglo dovesti do direktnog sukoba između NATO alijanse koju predvode SAD i Rusije, Rinkevičs je odbacio takvu zabrinutost.

    “Blok ne treba da se plaši eskalacije”, rekao je on.

    Letonija je, zajedno sa drugim baltičkim državama, među najglasnijim pristalicama Kijeva u tekućem sukobu između Rusije i Ukrajine.

    Najviši zvaničnici zemlje su u više navrata obilazili Kijev kako bi pokazali svoju podršku, a posljednja posjeta je uslijedila tokom vikenda kada se Rinkevičs, zajedno sa svojim kolegama iz Litvanije, Estonije, Finske, Švedske, Norveške i Islanda, sastao sa ukrajinskim predsjednikom Vladimirom Zelenskim.

    Posljednjih nedjelja Rusija je u više navrata izvela masivne udare po ukrajinskih elekto mreži i vojnoj infrastrukturi. Napadi su uslijedili nakon eksplozije koja je oštetila Krimski most koji povezuje kopnenu Rusiju sa poluostrvom Krim.

    Moskva je direktno okrivila Ukrajinu i njene strane pristalice, odnosno Veliku Britaniju, i opisala je napad kao “teroristički”. Kijev i London su, međutim, negirali svoju umiješanost, prenosi “B92“.