VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • “Zapad treba da se pripremi”

    “Zapad treba da se pripremi”

    Zapad treba da se pripremi da Kijevu još dugo vremena dostavlja pomoć, upozorio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    “Predsednik Putin ne planira mir, on planira još ratovanja“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za Gardijan.

    On je naveo da Rusija povećava vojnu industrijsku proizvodnju i nastoji da “dopre do autoritarnih režima, poput Irana ili Severne Koreje i drugih, u pokušaju da nabavi više oružja“.

    Stoltenberg je ocenio da je ruski predsednik opredeljen za “rat iscrpljivanja” i saopštio je da želi da članice NATO podrže odluku o izdvajanju najmanje dva odsto BDP-a na odbranu na sledećem samitu saveza, u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije.

    Žestoki sukobi, koje se trenutno vode oko Bahmuta, u istočnoj Ukrajini, pokazuju da je Rusija spremna da “samo ubaci hiljade i hiljade vojnika i položi mnogo žrtava za minimalne dobitke”, rekao je generalni sekretar NATO.

    Iz tog razloga, prema njegovom mišljenju, SAD, Britanija, Francuska, Nemačka i druge zapadne države moraju da budu spremne da podrže Ukrajinu oružjem, municijom i rezervnim delovima tokom dužeg vremena.

    “Potreba će i dalje postojati, jer je ovo rat iscrpljivanja, a reč je o industrijskim kapacitetima za održavanje podrške“, rekao je generalni sekretar Alijanse.

    On je kao primer naveo da su u ovom trenutku sukobi toliko intenzivni da ukrajinska upotreba artiljerijskih granata iznosi 4.000 do 7.000 dnevno, u odnosu na 20.000 Rusije, što je više od zapadne proizvodnje.

    “Trenutna stopa potrošnje municije veća je od trenutne stope proizvodnje“, rekao je Stoltenberg, iako novi ugovori ukazuju da se to menja, navodi Gardijan.

    Ranije ove nedelje, članice EU su se složile da isporuče Ukrajini milion granata, što je dovoljno za šest meseci ili nešto više. Stoltenberg je izjavio i da želi da članice NATO budu spremne da potroše više kako bi preokrenule rusku agresiju.

    Godišnji izveštaj NATO-a, objavljen u utorak, pokazuje da je samo sedam od 30 država članica – SAD, Velika Britanija, Poljska, Grčka i baltičke zemlje, ispunilo trenutni cilj potrošnje za odbranu od dva odsto BDP-a 2022. Francuska sa 1,89 odsto i Nemačka na 1,49 odsto su u padu, iako su se obe obavezale na povećanje, navodi Gardijan.

  • Stoltenberg: Kina da ne isporučuje oružje Rusiji

    Stoltenberg: Kina da ne isporučuje oružje Rusiji

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg danas je upozorio Kinu da ne isporučuje Rusiji smrtonosno oružje, nakon što su se lideri te dvije zemlje sastali u Moskvi.

    “Nismo vidjeli nikakav dokaz da Kina isporučuje smrtonosno oružje Rusiji, ali smo vidjeli neke znake da je to bio zahtjev Rusije i da je to pitanje koje u Pekingu razmatraju kineske vlasti. Kina ne bi trebalo da pruža smrtonosnu pomoć Rusiji, to bi značilo da podržava ilegalni rat”, rekao je Stoltenberg.

    Sekretar Alijanse je istakao da NATO sada ne smatra mogućim da ima smislen dijalog sa Rusijom i dodao da ne vidi mogućnost za takve kontakte dok traje rat u Ukrajini.

    “Savjet Rusija-NATO bio je važno oruđe za pokušaje alijanse da uspostavi normalan dijalog sa Rusijom”, rekao je Stoltenberg i napomenuo da u sadašnjim uslovima nije moguće koristiti ovaj mehanizam.

    Kineski predsjednik Si Đinping doputovao je juče u trodnevnu posjetu ruskom kolegi Vladimiru Putinu, a on je naveo da je strateški izbor Pekinga jačanje i razvoj odnosa sa Moskvom.

    On je naglasio da su strane temeljno razmijenile mišljenja o ukrajinskom pitanju.

    Si je naglasio da su, istorijski gledano, sukobi uvijek rješavani dijalogom i pregovorima.

    Podsjetio je da je Kina nedavno objavila dokument sa stavom koji poziva na političko rješenje ukrajinske krize, napuštanje hladnoratovskog mentaliteta i jednostranih sankcija.

    Si Đinping je napomenuo da, što je više poteškoća i kontradiktornosti, to je važnije ostaviti prostor za mir i dijalog.

  • Sijarto: NATO ne smije ući u direktan sukob sa Rusijom

    Sijarto: NATO ne smije ući u direktan sukob sa Rusijom

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto upozorio je NATO članice da ne ulaze u direktan sukob sa Rusijom.

    Kako je rekao Sijarto, NATO, prema trenutnom aranžmanu, nije uključen u sukobe u “našoj blizini”.

    “Tako je sada. Direktan sukob NATO-a i Rusije doveo bi do novog svjetskog rata”, naveo je Sijarto u objavi na svom Fejsbuk nalogu.

  • Rusi tvrde da su NATO instruktori pripremali ukrajinsku vojsku još 2018. godine

    Rusi tvrde da su NATO instruktori pripremali ukrajinsku vojsku još 2018. godine

    Ruski uposlenik agencije za provođenje zakona rekao je za RIA Novosti da su instruktori iz zemalja članica NATO-a koji govore engleski i poljski proveli posebnu minsko-eksplozivno obuku za ukrajinsko vojno osoblje još 2018. godine.

    Izvor je komentirao fotografije i videozapise s pametnih telefona ukrajinskih vojnika poginulih u regiji Donjeck, koji su stavljeni na raspolaganje ruskoj novinskoj agenciji. Prema metapodacima fotografija i videa dokazano je da su snimljene u jesen 2018. godine, a na njima se vidi kako instruktori na poljskom i engleskom podučavaju Ukrajince posebnim vještinama, poput pretresa automobila, izrade eksplozivnih naprava od improviziranih materijala i sličnog.

    Obuka je navodno izvedena na vojnom poligonu Javoriv u Lavovskoj oblasti, u međunarodnom centru za očuvanje mira i sigurnosti Nacionalne akademije kopnenih snaga. Jedan od telefona pronađen kod vojnika ubijenog tokom napada na ukrajinsko uporište u Mariinki navodno je pripadao osobi po imenu Volodimir Varga, rođen 1990.

    “Vojnike su obučavali u jesen 2018. godine. Nije to bila obična višenamjenska obuka, nego obuka specijalnih jedinica. Riječ je o napadima na zgrade, automobile, pretresima automobila, zarobljavanje neprijateljskih vojnika i slično”, objašnjava ruski dužnosnik sigurnosti.

  • EU i NATO ne žele mir

    EU i NATO ne žele mir

    Ni Evropska unija ni NATO ne preduzimaju korake ka miru u Ukrajini, već povećavaju eskalaciju sukoba, izjavio je predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kover.Komentarišući kritike upućene skupštini zbog toga što do sada nije bilo rasprave o kandidaturama Švedske i Finske za prijem u NATO, Kover je kasno u petak, u intervjuu za HirTV rekao da je Mađarska suverena zemlja čiji parlament određuje dnevni red po sopstvenom nahođenju, prenosi agencija MTI.

    Švedska i Finska neće moći da se pridruže Alijansi dok Turska ne da svoje odobrenje, rekao je Kover, dodajući da je malo verovatno da će se to desiti do letnjeg samita NATO-a.

    On je naveo da je razlog zašto Mađarska šalje parlamentarne delegacije u Švedsku i Finsku taj što su vladajuće poslaničke grupe Fides i Demohrišćani izrazile zabrinutost, jer ne smatraju da je odluka o ratifikaciji automatska. Istovremeno, dodao je, treba pojasniti da je Mađarska suverena članica i NATO i EU, i da je dobrovoljno pristupila obema organizacijama. Mađarska ne smatra da se njena pozicija u ovim savezima promenila tokom poslednjih decenija, rekao je on.

    Političari koji sada traže podršku Mađarske ponašali su se na način “koji bi se smatrao oštrim čak i od naših neprijatelja”, napominje Kover. Trebalo bi jasno staviti do znanja da oni nemaju pravo da se mešaju u mađarsku politiku, rekao je Kover.

    On je dodao da podrška pristupanju Švedske i Finske NATO-u nije pitanje “dobrog ponašanja ili osetljivosti”, ističući ”da su dve zemlje godinama vređale Mađarsku i nanele štetu njenim nacionalnim interesima”. “Oni sada vrše pritisak na institucije EU da Mađarskoj ne daju sredstva na koja ima pravo”, dodao je predsednik skupštine i naveo da će se mađarska delegacija sastati sa predsednicima švedskog i finskog parlamenta, relevantnim odborima i ministrima spoljnih poslova u utorak, odnosno sredu.

    Delegaciju će predvoditi poslanik Fidesa Čaba Hende, a u njoj će biti šef parlamentarnog odbora za spoljne poslove Žolt Nemet, kao i evroposlanici Eniko Đori i Erno Šaler-Baros, dodao je on. Kover je rekao da su švedska i finska vojska dobro pripremljene i opremljene i da će ojačati NATO.

    Prema njegovim rečima, oružje u vrednosti od 60 milijardi dolara koje su zemlje članice EU i NATO poslale Ukrajini učinilo ih je učesnicima u sukobu. Mir, kako je istakao, na kraju zavisi od Rusije i Ukrajine. Kover je pozvao na kompromis koji uzima u obzir i teritorijalni integritet Ukrajine i bezbednosna očekivanja Rusije, prenela je mađarska agencija.

  • Poruka Moskve: Postaćete naša meta

    Poruka Moskve: Postaćete naša meta

    Isporuke aviona NATO-a Ukrajini i održavanje tih letelica u Poljskoj značilo bi direktan ulazak NATO-a u rat protiv Rusije, izjavio je Dmitrij Medvedev.

    “Zapadni analitičari su nevoljno priznali da kada stručnjaci iz NATO-a uče ukrajinske naciste kako da koriste njihovu vojnu tehniku u borbama to se može smatrati direktnim uključivanjem NATO-a u vojni sukob na strani ukrajinskog režima“, napisao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije na Telegramu.Kako je istakao, od 1920-ih “ustalilo se mišljenje da se zemlja može smatrati učesnicom u borbenim dejstvima ako pored isporuka oružja ona obučava vojnike da rukuje njime“. Medvedev je podsetio na Brijan-Kelogov pakt iz 1928. godine i Rezoluciju iz Budimpešte iz 1934. godine.

    “To je ono što se i dešava danas – kanadski i nemački instruktori na teritoriji EU već uče ukrajinske ubice da rukuju tenkovima ‘leopard'“, konstatovao je on.
    Po rečima Medvedeva, ako će avione koje Alijansa u budućnosti isporuči Ukrajini održavati vojnici NATO-a na teritoriji, recimo, Poljske, “to će biti direktan ulazak atlantista u rat protiv Rusije sa svim posledicama koje iz toga proizilaze”.

    “Sva lica koja budu donosila odluke o isporukama (remontu) te tehnike ili naoružanja, zajedno sa stranim plaćenicima i vojnim instruktorima, treba da se smatraju legitimnim vojnim ciljevima“, upozorio je Medvedev.

    Po njegovom mišljenju, to i sprečava Zapad da Kijevu prebaci avione i oružje dugog dometa.

    “Mada ne mora da znači da će još dugo biti tako. Već su u velikom iskušenju da slome Rusiju“, zaključio je Medvedev.

  • Bajden želi Švedsku i Finsku u NATO, ne brine ga hoće li ući zajedno ili ne

    Bajden želi Švedsku i Finsku u NATO, ne brine ga hoće li ući zajedno ili ne

    Američki predsjednik Džozef Bajden želi i Finsku i Švedsku u NATO i više je fokusiran na pridruživanje obje zemlje, a ne na to da to učine istovremeno, saopšteno je iz Bijele kuće.

    “Upitan da li bi Bajden podržao ulazak Finske u NATO pre Švedske, portparol Bijele kuće za nacionalnu bezbjednost Džon Kirbi je rekao da će ‘Finska i Švedska biti veliki saveznici u NATO-u, a što se tiče pitanja o koreografiji… Nama je važno da obje nacije budu članice. ‘Teksaški dvokorak’ koji ide uz to… To nije naša glavna briga”, prenio je Rojters.

    Švedska i Finska su prošle godine podnijele zahtjev za pridruživanje Alijansi nakon ruske invazije na Ukrajinu.

    Mađarska i Turska su jedine članice NATO-a koje još nisu ratifikovale kandidature.

    Ranije ove sedmice je stranka Fides mađarskog premijera Viktora Orbana rekla da će podržati ratifikaciju, pošto su poslanici u toj zemlji započeli proces poslije višemjesečnog odlaganja.

  • Finska glasa o zakonu koji ubrzava put u NATO

    Finska glasa o zakonu koji ubrzava put u NATO

    Finski poslanici će danas popodne glasati o zakonu koji bi omogućio njihovoj zemlji da ubrza proces pristupanja NATO.

    Ako ovaj zakon bude usvojen, Finska može da reaguje brzo i u slučaju da očekivane ratifikacije Turske i Mađarske dođu u trenutku kada Finska još ne bude imala formiranu vladu poslije aprilskih parlamentarnih izbora, prenosi Gardijan.

    Očekuje se da će ovaj zakon biti izglasan bez problema.

    Predsjednik Finske Sauli Ninisto je prošle nedjelje rekao da će potpisati ovaj zakon, ali da to “iz praktičnih razloga” može da sačeka do aprilskih izbora.

    Usvajanje ovog zakona ne znači da će Finska automatski ući u NATO kada Turska i Mađarska ratifikuju njeno pristupanje ovoj organizaciji, ali donosi krajnji rok do kog će Finska čekati na susjednu Švedsku da istovremeno uđu u NATO.

  • Stoltenber: Ukrajina će biti dio NATO

    Stoltenber: Ukrajina će biti dio NATO

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će Ukrajina “dugoročno” postati članica NATO-a.

    “Saveznici u NATO-u su se složili da Ukrajina postane članica naše alijanse, ali to je istovremeno i dugoročna perspektiva”, rekao je Stoltenberg novinarima tokom posjete glavnom gradu Finske Helsinkiju.

    Prvi čovjek NATO je rekao da trenutno pitanje da Ukrajina ostane nezavisna nacija suočena sa invazijom Rusije.

    Stoltenberg je govorio i o pristupanju Švedske i Finske alijansi i istakao da postoji napredak u pregovorima sa Mađarskom i Turskom po ovom pitanju, ali i dodao da ne može da kaže tačan datum kada bi Švedska i Finska mogle da postanu članice.

    “Vrijeme je da se ratifikuje sporazum i da im poželimo dobrodošlicu kao članicama”, rekao je Stoltenberg.

    On je rekao da je optimističan uoči sastanka Turske, Švedske i Finske u Briselu sljedeće nedjelje.

    Stoltenberg je istakao da su Švedska i Finska ispunile svoj dio dogovora sa Turskom, koje su bile uslov da Erdogan “aminuje” pristup ove dvije zemlje alijansci.

    “Nemamo tačan datum, ali nadamo se da će biti što prije”, rekao je Stoltenberg upitan kada će Švedska i Finska postati punopravne članice NATO.

    Finska premijerka Sana Marin poželjela je dobrodošlicu Stoltenbergu na samit sa nordijskim liderima u Helsinkiju i rekla da su situacija u Ukrajini i članstvo Finske i Švedske u NATO-u glavne teme samita.

    “Ne vidimo znakove da Putin mijenja planove. On planira još rata, a ne mira”, rekao je Stoltenberg.

  • Putin: Moramo uzeti u obzir nuklearne sposobnosti NATO alijanse

    Putin: Moramo uzeti u obzir nuklearne sposobnosti NATO alijanse

    Ruski predsjednik Vldimir Putin rekao je danas da Moskva nije imala izbora osim da uzme u obzir nuklearne sposobnosti NATO saveza pošto ta organizacija želi da porazi Rusiju.

    “U današnjim uslovima, kada su sve vodeće zemlje NATO saveza objavile da im je cilj da nam nanesu strateški poraz, kako kažu, da bi naš narod patio – kako možemo da ignorišemo njihove nuklearne sposobnosti u ovim uslovima?”, upitao je Putin.

    On je dodao da Zapad želi da likvidira Rusiju.

    “Imaju jedan cilj – da razbiju bivši Sovjetski Savez i njegov fundamentalni dio – Rusku Federaciju”, rekao je Putin stanici “Rusija jedan”.

    Zapad je, dodao je Putin, direktni saučesnik u “zločinima” koje je počinila Ukrajina. Ruski lider je rekao da je Rusija primorana da se vrati diskusijama o nuklearnim potencijalima Britanije i Francuske jer je NATO pokazao da je vojni savez, a ne politički blok, prenio je “Sputnjik”.