VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • NATO: Bićemo još jače uz BiH

    NATO: Bićemo još jače uz BiH

    Predsjednik entiteta RS Milorad Dodik najavio je da će tražiti da se prekinu vježbe između Oružanih snaga BiH i NATO-a. Ovim je pokrenuo mnoštvo reakcija od međunarodne zajednice, kao i domaćih političkih aktera.

    Dobrobit građana
    Na upit „Dnevnog avaza“ za komentar, dobili smo ekskluzivni odgovor iz NATO štaba u Briselu:

    • NATO snažno podržava suverenitet i teritorijalni integritet BiH, kao i ujedinjene i multietničke strukture zemlje. Nastavit ćemo podržavati euroatlantske reformske napore BiH – za dobrobit svih njenih građana – u skladu s nacionalnim nivoom ambicija BiH i bez prejudiciranja konačne odluke o članstvu. Pozivamo lidere da konstruktivno rade za dobrobit svih u BiH na unapređenju euroatlantskog puta zemlje provođenjem prijeko potrebnih reformi. Separatistička retorika i prijetnje secesijom su u suprotnosti s Dejtonskim sporazumom i Ustavom BiH, mogu negativno utjecati na bilo kakve izglede za trajnu sigurnost u BiH, ali i na stabilnost širom zapadnog Balkana.

    Iz NATO-a su podsjetili da imaju dugu reputaciju u promoviranju mira, stabilnosti i reformi na zapadnom Balkanu.

    • Naš novi strateški koncept reafirmira strateški značaj regiona za Alijansu i slažemo se oko značaja našeg prisustva u regionu, uključujući našu mirovnu misiju KFOR na Kosovu i naše urede u Sarajevu i Beogradu. Naša saradnja s Evropskom unijom i drugim istomišljeničkim partnerima i dalje je od suštinskog značaja i nastavit ćemo raditi zajedno na očuvanju stabilnosti i podršci reformama u regionu, jer su sigurnost i stabilnost na zapadnom Balkanu važne za NATO, ali i za mir i stabilnost u Evropi – kazao je NATO zvaničnik za „Avaz“.

    Prilagođen paket
    U odgovoru je istaknuto da su se na samitu u Madridu prošle godine saveznici složili da pojačaju političku i praktičnu podršku BiH kroz prilagođeni paket za izgradnju odbrambenih kapaciteta.

    • Nakon bliskih konsultacija s državnim vlastima pojačat ćemo našu podršku u određenim oblastima u kojima NATO može donijeti dodatnu vrijednost. Ove oblasti uključuju upravljanje krizama, cyber odbranu, borbu protiv terorizma, specijalizirana vozila i druge oblike podrške čiji je cilj povećanje otpornosti državnih struktura u sektoru odbrane i sigurnosti. U toku je rad na finalizaciji neophodnih aranžmana za podršku saveznika različitim projektima u ovim domenima. – zaključeno je u odgovoru iz NATO štaba u Briselu.
  • Dodik: Srpska će obustaviti sve aktivnosti saradnje sa NATO alijansom

    Dodik: Srpska će obustaviti sve aktivnosti saradnje sa NATO alijansom

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Srpska ne želi da uđe NATO savez i obustaviće sve aktivnosti saradnje sa tom alijansom.

    Dodik je rekao da svi ljudi iz Srpske koji rade na tim pitanjima više to neće raditi.

    • Od zamjenika ministra u Savjetu ministra i ministara u Vladi Srpske do svih operativaca na tim pitanjima, zaključno sa komisijom u kojoj sjedi jedan broj Srba koju je imenovao Savjet ministara. U tom pogledu mi ćemo prekinuti da radimo – Rekao je Dodik.

    Dodik: Srpska živi svoj život samostalne države u okviru BiH
    Dodik: Srpska živi svoj život samostalne države u okviru BiH
    Dodik je naveo da Republika Srpska ništa nema od njih, osim stalnog traženja nečega, a to nešto je bazično za Srpsku.

    • Mi ne možemo da budemo član NATO saveza, ne zbog sukoba Ukrajine i Rusije. Pa mi smo to i prije govorili. Šta sad treba da se bojimo NATO saveza i da kažemo da smo se prošli put šalili. Ne nismo se šalili, sada smo odlučniji – dodaje Dodik.

    Kako Dodik ističe, Republika Srpska ne želi da se svrstava ni na jednu stranu.

  • Poljska postaje “logistički centar” istočnog krila NATO

    Poljska postaje “logistički centar” istočnog krila NATO

    U skladištima sa naoružanjem NATO-a koja se formiraju u Poljskoj biće smeštene hiljade komada vojne tehnike.

    Ovo je izjavio poljski premijer Mateuš Moravjecki pre poletanja u Sjedinjene Američke Države.

    Prema njegovim rečima, u zemlji se formira „logistička pozadina“ istočnog krila NATO-a.

    “U Povidzu i još nekim mestima u Poljskoj uskladištiće se nekoliko hiljada komada vojne tehnike NATO-a. To su tenkovi, borbena vozila pešadije i različita naoružanja koja će, ako bude potrebno, moći brzo da aktiviraju istočno krilo NATO-a”, objasnio je Moravjecki.

    Puštanje u rad baze za logističku podršku američkim trupama najavio je prošle nedelje poljski ministar odbrane Mariuš Blaščak.

    Moravjecki će boraviti u SAD od 11. do 13. aprila. Predviđeni su razgovori u Beloj kući, sastanci sa predstavnicima vodećih kompanija američkog odbrambenog sektora i učešće u debatama u sedištu Međunarodnog monetarnog fonda. Glavne teme posete biće poljsko-američka ekonomska saradnja i pitanja bezbednosti Poljske.

    Biće dotaknuta i pitanja saradnje u energetskom sektoru.

  • Prioritet BiH ulazak u NATO i stabilnost u regionu

    Prioritet BiH ulazak u NATO i stabilnost u regionu

    Ulazak u NATO, ali i stabilnost u regionu su prioriteti spoljne politike BiH, rekao je ministar spoljnih poslova u Savjetu ministara BiH Elmedin Konaković i naveo Republiku Srpsku kao glavnu prepreku u tom procesu.

    “Bosna i Hercegovina ima jasne prioritete u svojoj spoljnoj politici, pre svega u pogledu pridruživanja Evropskoj uniji, uz fokus na NATO integracije. Zbog specifičnosti Balkana, stabilnost regiona smo identfikovali kao jedan od ključnih procesa i nadamo se da ćemo i u ovoj oblasti napraviti neke pomake”, rekao je Konaković u intervjuu za agenciju BTA uoči službene posete Bugarskoj.

    Prema rečima Konakovića, glavna prepreka u procesu integracije BiH u NATO je to što politički predstavnici Republike Srpske ne podržavaju članstvo zemlje u Alijansi.

    BTA podseća da lideri Republike Srpske smatraju da BiH treba da ostane vojno neutralna i protiv su članstva zemlje u Alijansi, a Konaković kaže da je upravo to najveći problem, posebno u pogledu brzine pristupanja zemlje NATO-u. Napomenuo je da su prethodne vlasti odlučile da Bosna i Hercegovina sa “integracije u NATO” pređe u polje “saradnje s NATO-om”.

    Konaković je rekao da je u ovom trenutku teško odrediti precizne rokove kada bi zemlja mogla ući u NATO i EU.

    Ocenio je veoma korektnom političku saradnju Bugarske i Bosne i Hercegovine, sa otvorenim opcijama za produbljivanje te saradnje u oblasti privrede, turizma, trgovine, kulture i sporta.

    Dodao je da bi BiH mogla imati koristi od bugarskog iskustva u pristupanju EU, jer su dve zemlje geografski bliske i imaju blisko nasleđe i sličnosti vezane za prošlost, prenela je Fena.

  • Zelenski: Na putu smo ulaska u NATO

    Zelenski: Na putu smo ulaska u NATO

    UkrajinskiI predsednik Volodimir Zelenski je rekao da još uvek vidi svoju zemlju na putu ka pristupanju NATO-u uprkos što se ne nazire kraj ratu.

    Ovog meseca smo videli dobar smer “kretanja prema NATO-u”, kroz novu vojnu pomoć Zapada i druge izraze međunarodne podrške, rekao je Zelenski u svojoj dnevnoj videoporuci.

    Zelenski je spomenuo i predlog Litvanije da pozove Ukrajinu da postane članica NATO-a na samitu vojnog savez koji će se održati u julu u Vilnusu i zahvalio se toj zemlji.

    Parlament te baltičke zemlje je odlučio ovog meseca da zatraži da se Ukrajina pozove da se pridruži savezu na samitu zakazanom za 11. i 12. jula.

  • Milanović o Plenkovićevoj kandidaturi za šefa NATO: On živi za to da se negdje preparkira

    Milanović o Plenkovićevoj kandidaturi za šefa NATO: On živi za to da se negdje preparkira

    Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović komentarisao je navode da je predsjednik Vlade te zemlje Andrej Plenković ozbiljan kandidat za glavnog sekretara NATO-a, o čemu su pisala dva švedska lista.

    “Sutra će Bjelovarac objaviti da je Banožić kandidat za šefa NATO-a. Ne znam, sve je moguće”, kazao je Milanović.

    “Funkcija glavnog tajnika nije zamišljena i nikad nije funkcionirala kao nešto politički važno i kreativno. Međutim, u vremenima krize, intervencija u Srbiji 1999. i sada, 20 godina kasnije, tajnik NATO-a je medijski prisutniji, ali to stvara problem među saveznicima”, dodao je on.

    Kazao je da “soliranje” aktualnog glavnog sekretara Jensa Stoltenberga smeta nekim članicama NATO-a, posebno Francuzima.

    “To će morati biti netko tko će morati u startu izbiti iz glave da će biti kreativan, da će ga se nešto ozbiljno pitati, i koji će se morati dopasti Washingtonu, ali i Parizu”, ističe Milanović, prenoasi Index.hr.

    “On živi za to, on živi za to da se negdje preparkira, to ga jako zanima i draška”, rekao je Milanović o Plenkoviću i dodao da je potrebno izbjeći da se datum parlamentarnih izbora prilagođava potrebama predsjednika vlade.

    Novinare je zanimalo i bi li se u slučaju odlaska Plenkovića s pozicije premijera Milanović borio za tu poziciju.

    “Ništa od toga, nikad”, kazao je Milanović.

    Opet se osvrnuo na Plenkovića.

    “Ako ode za glavnog tajnika, super, bit će netko iz Hrvatske. Ali glavni tajnik ne može puno. Ovo je operacija preparkiravanja Andreja Plenkovića”, poručio je predsjednik Hrvatske.

    “Tako častohlepnu osobu to ne zadovoljava, ne vidim ga na takvom mjestu. Tamo moraš vezati konja gdje ti gazda kaže, a Plenkovićeva cijela karijera je zabij nož u potkoljenicu onom tko ti je pomogao. Ali podržavam, svim srcem, ili barem jednom pretklijetkom”, zaključuje Milanović u svom stilu.

  • Stoltenberg odgovorio Putinu: Nikada

    Stoltenberg odgovorio Putinu: Nikada

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg poručio je Vladimiru Putinu da NATO nikada nije bio pretnja Rusiji.

    On je, komentarišući reči ruskog predsednika Vladimira Putina o pokretanju geopolitičke konfrontacije Evropske unije sa Rusijom, izjavio da nije u pitanju konfrontacija ni od strane EU, ni od NATO-a, kao i da Alijansa nikada nije bila pretnja za Rusiju.

    “To nije konfrontacija ni sa strane EU, ni sa strane NATO-a. NATO je odbrambeni savez, NATO i Finska nikada nisu bili pretnja Rusiji”, istakao je Stoltenberg u intervjuu za Si-En-En.

    Prema njegovim rečima, ulaskom u NATO, Finska će biti bezbednija, a NATO ojačati.

    Stoltenberg je dodao da Rusija ne treba da odlučuje ko može da pristupi Alijansi, već je to odluka svake nezavisne zemlje.

    Putin je ranije izjavio da su odnosi Rusije i EU u poslednje vreme degradirali, kao i da je sukob sa Rusijom inicirala Evropa.

  • Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Turski šef diplomatije Mevlut Cavusoglu poručio je da Švedska mora poduzeti daljnje korake kako bi Turska ratifikovala njezinu kandidaturu za članstvo u NATO-u.

    On je ovo istakao dan nakon što se Finska službeno pridružila vojnom savezu.

    Cavusoglu je rekao novinarima da je o kandidaturi Švedske za NATO i problemu američke prodaje borbenih aviona F-16 Turskoj razgovarao tokom susreta s američkim državnim sekretarom Antonyjem Blinkenom u Briselu.

    Takođe je novinarima danas rekao da će sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom razgovarati o razvoju događaja u ukrajinskom ratu tokom njegovog posjeta Turskoj ove sedmice.

    Cavusoglu je naglasio da Ankara s Ujedinjenim narodima radi na rješavanju problema u vezi s izvozom žitarica i gnojiva preko Crnog mora. Kazao je i da je zabrinut zbog priprema zaraćenih strana za daljnje napade.

    Podsjećamo, jučer je zvanično Finska pristupila NATO-u.

    Dok je situacija sa Finskom bila nešto i lakša, Švedska je naročito predstavljala trn u oku Ankari, a situacija je eskalirala nakon protesta desničara na kojima je zapaljen i Kur'an.

    Čini se kako su ovi protesti, bar ukoliko se stvari posmatraju s ove tačke gledišta, zapečatili sudbinu Švedske kada je riječ o ulasku u NATO.

    Od tada, Turska je o proširenju NATO-a pričala isključivo sa aspekta Finske. U međuvremenu, Stoltenberg je obavio još nekoliko razgovora sa Erdoganom, a slično su učinili i američki i drugi zapadni zvaničnici.

    Napokon, početkom 2023. godine, Erdogan je “prelomio” te je rekako kako se može očekivati da Turska dopusti ulazak Finske u članstvo, ali ne i Švedske.

    Istovremeno, pored Turske, ratifikaciju dokumenata o ulasku Finske u NATO trebala je obaviti i Mađarska. Dok je Turska jasno objasnila šta joj predstavlja problem u širenju NATO-a na ove države, Mađarska na čelu sa Viktorom Orbanom ponašala se kao uvrijeđena mlada.

    Odluka o članstvu se iznova odgađala, a Orban je navodio nejasne razloge koji su uključivali moral i ponašanje ovih država prema Mađarskoj.

  • NATO: Putin se sprema za još

    NATO: Putin se sprema za još

    Generalni sekretar NATO izjavio da Alijansa mora da ustraje u vojnoj podršci Ukrajini jer se predsednik Rusije Vladimir Putin ne sprema za mir već za još rata.

    U kratkom obraćanju novinarima uoči današnjeg sastanka ministara zemalja članica NATO u Briselu, Jens Stoltenberg je rekao i da bi taj savez trebalo da podrži partnere koji se suočavaju s velikim protiskom od Rusije, kao što su Moldavija, Gruzija i BiH.

    Šef Severnoatlantske alijanse je takođe istakao da će ministri razgovarati o tome kako da se suprotstave “svim pretnjama” sa kojima se NATO suočava i “rastućoj strateškoj konkurenciji”, uključujući “strateško usklađivanje” Kine sa Moskvom.On je takođe pozvao saveznike da povećaju potrošnju za odbranu jer NATO ne može svoju bezbednost uzimati zdravo za gotovo.

  • Mađarska smatra da je NATO prekršio osnovni princip

    Mađarska smatra da je NATO prekršio osnovni princip

    Poziv zvaničnicima Kijeva da prisustvuju sastanku ministara zemalja članica NATO u Briselu je direktno kršenje principa Saveza, smatra Peter Sijarto.

    Mađarski ministar spoljnih poslova izjavio je u utorak da je mađarska delegacija došla na briselski sastanak u nadi da niko neće dovesti u pitanje valjanost naše ranije zajedničke odluke da NATO nije deo rata koji se vodi u našem susedstvu i da se mora učiniti sve da se spreči direktan sukob NATO-a i Rusije.

    “Pozivanje Ukrajine krši princip jedinstva saveznika unutar NATO-a, ali u duhu konstruktivnosti ćemo učestvovati na sastanku“, dodao je on.“Takođe ću jasno staviti do znanja da će Mađarska podržati sve integracijske napore Ukrajine samo ako Ukrajinci vrate zakarpatskim Mađarima prava koja su imali pre 2015”, zaključio je Sijarto, a preneo je Raša tudej.