VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Stoltenberg otkrio zašto NATO neće slati trupe u Ukrajinu

    Stoltenberg otkrio zašto NATO neće slati trupe u Ukrajinu

    Severnoatlantska alijansa povećaće podršku Ukrajini, ali neće slati svoje trupe u tu zemlju, da ne bi postala “deo sukoba”, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    “Iako povećavamo podršku Ukrajini da se odbrani, ne planiramo da šaljemo trupe NATO u Ukrajinu niti proširenje NATO kišobrana protivvazdušne odbrane na Ukrajinu. NATO neće postati deo sukoba”, rekao je Stoltenberg u intervjuu za nemački list “Velt am zontag”.

    Prema njegovim rečima, teoretski bi bilo moguće oboriti ruske rakete sa teritorije Poljske ili Rumunije, na primer, uz pomoć baterija Patriot.

    Stoltenberg je dodao da će se na sastanku u Pragu ministri spoljnih poslova NATO pripremati za samit u Vašingtonu, koji će biti održan sredinom jula.

    On je kazao da će se razgovarati i o jačanju podrške Ukrajini.
    “NATO se sprema da odigra mnogo veću ulogu u koordinaciji bezbednosne podrške i obuke za Ukrajinu”, istakao je generalni sekretar NATO.

    On je, takođe, rekao da to zahteva dugoročnu finansijsku posvećenost da bi se podrška postavila na čvršće i jasno predvidljive osnove. S obzirom na sve veće gubitke Ukrajine, Stoltenberg je pozvao zemlje NATO da pruže znatno veću podršku.

    “Još nije kasno da Ukrajina pobedi. Moramo da pošaljemo više oružja i municije u Ukrajinu, uključujući protivvazdušne sisteme i oružje dugog dometa”, istakao je on.

    Istovremeno, rekao je Stoltenberg, saveznici moraju imati planove da popune svoje vojne zalihe i povećaju proizvodnju oružja i municije.

    “Ako Putin nametne svoju volju Ukrajini, neće biti trajne bezbednosti u Evropi i svet će u celini postati nestabilniji. Moramo odvratiti Rusiju od dalje agresije.

    Politika pomirenja prema Putinu neće funkcionisati”, istakao je Stoltenberg.

    Kada je reč o Kini, generalni sekretar NATO je kazao da NATO upozorava Kinu da njena podrška Rusiji u ukrajinskom ratu ugrožava saradnju sa Zapadom.

    “Kina kaže da želi da održi dobre odnose sa Zapadom. Istovremeno, Peking raspiruje rat u Evropi. Ne možete imati oboje”, istakao je Stoltenberg.

    Podrška Kine je od vitalnog značaja za ruski rat u Ukrajini, naveo je Stoltenberg.

    “Postoji jasan porast prodaje mašinskih delova, mikroelektronike i drugih tehnologija koje Moskva koristi za proizvodnju projektila, tenkova i aviona za upotrebu protiv Ukrajine”, rekao je on.

  • Stoltenberg: Povucite zabranu

    Stoltenberg: Povucite zabranu

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je saveznike da povuku zabranu Ukrajini da koristi oružje Alijanse u napadima na vojne ciljeve na teritoriji Ruske Federacije.

    ”Sada kada se vode mnoge borbe u Harkovu, blizu granice, uskraćivanje mogućnosti Ukrajini da koristi ovo oružje protiv legitimnih vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji im otežava odbranu”, rekao je on u intervjuu za Ekonomist.

    List navodi da je Stoltenbergova jasna, iako neimenovana, meta bila politika koju vodi predsednik SAD Džozef Bajden, a kojom on određuje ciljeve koje Ukrajina može da napadne američkim naoružanjem.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nekoliko puta je uputio molbe zapadnim saveznicima za dozvolu da koristi donirano oružje na ciljevima unutar Rusije, a naročito nakon napredovanja ruskih trupa u Harkovskoj oblasti.

    Rusija je 10. maja započela ofanzivu u ovom regionu, a Stoltenberg nije učekivao da udar dovede do proboja fronta.
    ”Oni će nastaviti da guraju i nastavljaju da dobijaju neku marginalnu poziciju, i spremni su da plate veoma visoku cenu za ove marginalne dobitke”, zaključio je Stoltenberg .

    Upozorio je da se Ukrajina ipak bori i uputio kritiku na račun evropskih saveznika.

    ”Evropski saveznici su obećali milion artiljerijskih granata. Nismo videli ništa slično tome”, naglasio je Stoltenberg.

    Istakao je da je ovaj potez povećao rizik od eskalacije tenzija, ali je dodao da postoji razlika između slanja oružja i obučavanja i vojnog angažovanja.

    ”Pružamo obuku, pružamo oružje, municiju Ukrajini, ali nećemo biti direktno uključeni sa teritorije NATO u borbene operacije iznad ili u Ukrajini. Dakle, to je druga stvar”, ocenio je Stoltenberg.

  • SAD i NATO otvaraju put za slanje trupa u Ukrajinu

    SAD i NATO otvaraju put za slanje trupa u Ukrajinu

    Nuklearni sat je počeo da otkucava sve brže nakon što je u ponoći u četvrtak general Čarls Braun, mlađi, predsednik Združenog generalštaba, rekao da će američke i savezničke trupe, pod kišobranom NATO-a, “vremenom i na kraju” ući u Ukrajinu.

    On je to rekao kada su mediji širom sveta objavljivali izveštaje da NATO razmatra slanje vojnika da bi “pomogli” Ukrajini.

    Bajdenova administracija se do sada zvanično opirala davanju takvih izjava.

    Takav potez bi povećao opasnost od direktnog sukoba između dve najveće nuklearne sile na svetu.

    Administracija je, međutim, podržala ogroman ratni budžet u trilionima dolara, uz dodatak od 60 milijardi dolara nedavno za dodatno oružje za Ukrajinu.
    Taj rat se široko smatra posredničkim ratom između SAD i Rusije.

    Od početka rata u Ukrajini, Amerikancima je u suštini rečeno da će slati oružje sve dok su Ukrajinci voljni da umiru. Ako trupe NATO-a završe u Ukrajini, što je izjavio i najviši general Pentagona, američki i ruski vojnici mogli bi da se nađu suočeni jedni sa drugima direktno na bojnom polju.

    To, pored zahteva Poljske pre dva meseca da se američko nuklearno oružje stacionira u njihovoj zemlji u blizini ruske granice, ne može učiniti ništa osim gurnuti svet bliže ivici potencijalne katastrofe.

    Računajući i Ukrajince i Ruse koji su ubijeni od početka ruske invazije na tu zemlju pre tri godine, procenjuje se da je na stotine hiljada ubijeno.

    Dok mrtvi gomilaju kovčege u kojima se nalaze dečaci koji se šalju nazad u Kijev i Moskvu, američke kompanije za proizvodnju oružja su zaradile bogatstvo zbog rata.

    Proizvođači naoružanja koriste Ukrajinu kao poligon za testiranje svih vrsta novog i smrtonosnog oružja, uključujući i ono za koje se nadaju da će koristiti u budućim profitnim ratovima.

    Niko nema tačan podatak o tome u kojoj meri su se ukrajinski oligarsi uključili u ostvarivanje profita povezanog sa slobodnom vladavinom koja se daje kompanijama za proizvodnju oružja u njihovoj zemlji.

    Sabotaža mirovih pregovora
    Na mirovnom frontu, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u četvrtak da ceni kontinuirane pokušaje Kine da insistira na prekidu vatre i pregovorima kao rešenju rata.

    Tokom posete Moskvi, predsednik Si Đinping rekao je da će njegova zemlja nastaviti da podržava mirovni plan od 12 tačaka koji je najavio prošle godine.

    Taj plan su SAD odbile, uprkos izjavama ukrajinske vlade da su neki delovi bili prihvatljivi.

    Ove nedelje, Bajdenova administracija odbacila je još jedan predlog Kine o odvojenom pitanju, pokušaju da SAD pristanu da potpišu sporazum o ne-upotrebljavanju nuklearnog oružja.

    Sve je to deo obrasca koji se ponavlja. Od početka rata u Ukrajini, SAD su, ponekad same, a ponekad uz pomoć Ujedinjenog Kraljevstva i drugih, sabotirali brojne pokušaje strana da započnu mirovne pregovore, uveravajući ukrajinske vlasti da će ih zemlje NATO snadbeti svim potrebnim za borbu protiv Rusa.

     

  • Alijansa neće slati trupe u Ukrajinu

    Alijansa neće slati trupe u Ukrajinu

    NATO neće slati vojnike u Ukrajinu, izjavio je generalni sekretar Alijanse Јens Stoltenberg.

    On je rekao da Alijansa nema namjeru da bude direktno uključena u sukob u Ukrajini.

    – NATO nema planove u smislu raspoređivanja trupa u Ukrajini – naveo je Stoltenberg za list Republika.

    On je istakao da Ukrajinci nisu tražili od Alijanse da pošalje vojnike, već dodatnu podršku u smislu artiljerije i municije.

  • Dvije crvene linije svijet djele od rata

    Dvije crvene linije svijet djele od rata

    NATO je na tajnom sastanku povukao dve crvene linije čije bi prelaženje moglo da dovede do potencijalne odluke da svoju vojsku pošalje u rat u Ukrajinu, piše italijanski list La Republika.

    Pozivajući se na izvore bliske NATO-u, italijanski list piše da je NATO počeo pripreme za rat sa Rusijom. Primer za to je najveća vežba u Evropi od 1988. Steadfast Defender 2024, koja je počela krajem januara ove godine. Oko 90.000 ljudi je uključeno u ove vojne vežbe koje simuliraju sukob sa protivnikom uporedive snage.

    Prva crvena linija
    La Repubblica navodi da je prva crvena linija rusko probijanje odbrambene linije Ukrajine i umešanost treće zemlje u rat, a to je Belorusija. Ukrajinsko-beloruska granica se proteže na 1.084 km, što predstavlja izazov za ukrajinsku vojsku da kontroliše sve svoje teritorije.

    Kako piše italijanski list, ako Minsk bude direktno umešan u rat, njegove trupe i arsenal biće presudni za Moskvu. Ova okolnost može pokrenuti akcije NATO-a u cilju pomoći Ukrajini.

    Druga crvena linija
    Druga crvena linija su vojne provokacije Rusije protiv baltičkih zemalja, Poljske ili namerni napad na Moldaviju, dodaju izvori, a prenosi La Repubblica.
    U februaru je francuski predsednik Emanuel Makron sugerisao da bi zapadne kopnene snage mogle da budu poslate u Ukrajinu. Mnoge članice NATO-a, uključujući generalnog sekretara Jensa Stoltenberga i nemačke zvaničnike, odmah su odbacile tu ideju.

    NATO: Svesni smo svega što Rusija radi
    Ranije je NATO osudio intenzivnu aktivnost Rusije, koja se sprovodi širom evroatlantskog područja, uključujući teritoriju NATO-a i preko posrednika.

    NATO je u saopštenju naveo da je upoznat sa incidentima ruske sabotaže, aktima nasilja, sajber i elektronskim napadima, kampanjama dezinformacija i drugim hibridnim operacijama u Češkoj, Estoniji, Nemačkoj, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Velikoj Britaniji.

     

  • Rusi pokreću talase udara; Stoltenberg: Kijev mora sam da obezbedi vojnike

    Rusi pokreću talase udara; Stoltenberg: Kijev mora sam da obezbedi vojnike

    Iz Američkog kongresa stižu ohrabrujuće poruke pred predstojeće glasanje o paketu pomoći za Ukrajinu u vrednosti od 61 milijarde dolara, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    Bivši norveški premijer je rekao da su Ukrajini neophodne trupe i oružje, i dok NATO može da doprinese povećanju vojne opreme, Kijev mora sam da obezbedi vojnike, podsetivši na nedavno donet ukrajinski zakon o pooštravanju sistema mobilizacije.

    On je najavio da će sutra u Briselu biti održan sastanak saveta NATO–Ukrajina, na kojem će učestvovati i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    ‘Razgovarao sam juče sa Zelenskim i on nas je zamolio za sastanak. Rusi vrše pritisak na čitavu liniju fronta i pokreću talase vazdušnih udara na gradove, infrastrukturu i vojsku, ali postoje važni znaci ohrabrenja koji dolaze iz zemalja članica NATO-a”, naglasio je Stoltenberg.

    Generalni sekretar je podsetio na podršku koju je Ukrajina nedavno dobila od Danske, Holandije i Nemačke i istakao da ”je institucionalizovaniji i snažniji okvir za podršku Ukrajini“, prenosi italijanska agencija Nova.
    ”NATO sarađuje sa nekoliko savezničkih zemalja na mogućnosti slanja još raketnih baterija patriot u Ukrajinu. Želeo bih da istaknem da su ove baterije ključne jer su naprednije. One mogu da obaraju napredne balističke rakete, a posebno ruske hipersonične rakete. Zato su patrioti važni, kao i drugi sistemi kao što su nasams, amraam i samp-T“, zaključio je Stoltenberg. NATO nema nikakve informacije o mogućim pretnjama iz Rusije zemljama članicama Alijanse, dodao je generalni sekretar, i napomenuo da cilj NATO-a nije da vodi ratove, već da ih spreči.

  • Komandant NATO govorio o situaciji u BiH i regionu

    Komandant NATO govorio o situaciji u BiH i regionu

    Vrhovni komandant NATO savezničkih snaga za Evropu (SACEUR) i komandant Evropskog štaba Oružanih snaga SAD (USEUCOM), general Kristofer Kavoli, svjedočio je danas pred američkim Kongresom.

    Na početku izlaganja rekao je da NATO nije savez s jednim problemom i da SAD nije zemlja s jednim problemom.

    – Važno je prepoznati da se i druge stvari događaju u Evropi koje nisu dobre za nacionalne interese SAD. Takođe, nisu nepovezane s ratom u Ukrajini. Prvo što smo uradili je što smo odlučili uraditi nešto unutar NATO po pitanju rezervnih snaga – naveo je Kavoli.

    U nastavku je rekao da se to odnosi prvenstveno na snage koje su raspoređene unutar misije na Kosovu (KFOR) i u BiH (Misija EUFOR Altea)

    – Nakon što smo uradili kompletnu reviziju KFOR došli smo do zaključka da nam treba, ne samo više snaga, nego i jače snage. U procesu smo i nacije su prilično velikodušne. Dovešćemo više teške opreme na teren, kao i više ljudi – dodao je Kavoli.

    Zatim se osvrnuo i na rezervne snage NATO u EU misiji Altea.

    – Odvezujemo veze između rezervnih snaga za EU misiju Altea u BiH i misiju KFOR. To je bila ekonomija koju sebi više nismo mogli priuštiti. Da dijelimo strateške snage na tom području. Posebno velikodušna po ovom pitanju je bila Francuska i ovim putem im se zahvaljujem – zaključio je Kavoli.

    – Francuska je stavila bataljon u operativno stanje. Ove sedmice su tenzije značajno veće. Pokrenuli smo barem dvije fokusirane misije kako bismo povećali prikupljanje informacija da bismo što bolje razumjeli šta se događa u obje te zemlje – dodao je Kavoli.

    U svojoj izjavi je rekao da etničke tenzije u BiH takođe imaju potencijal da eskaliraju i destabilizuju region Zapadnog Balkana.

    – Aktivnosti Rusije na podsticanju napetosti između etničkih Bošnjaka, Srba i Hrvata imaju za cilj da oslabe zemlju i spriječe produbljivanje veza sa EU i NATO. Etnonacionalistička politika sprječava BiH da usvoji prijeko potrebne političke, pravne i ekonomske reforme koje bi unaprijedile njene evroatlantske integracije. Većinski srpski entitet u BiH, Republika Srpska, nastoji oslabiti državne vlasti i oslabiti odnose sa EU i NATO, istovremeno održavajući bliske veze s Rusijom – istakao je Kavoli, prenosi Klix.

     

  • Premijer Slovačke direktan: Bratislava protiv članstva Ukrajine u NATO-u

    Premijer Slovačke direktan: Bratislava protiv članstva Ukrajine u NATO-u

    Slovačka će biti protiv pristupanja Ukrajine NATO-u, izjavio je slovački premijer Robert Fico.

    “Ukrajina može reći: `Mi želimo da uđemo u NATO.` To će biti njihova sopstvena odluka. Mi kažemo da nećemo ratifikovati dokumente o pristupanju Ukrajine Alijansi u parlamentu, jer je Slovačkoj potrebna neutralna Ukrajina”, rekao je Fico na konferenciji za novinare.

    On je istakao da će slovački interesi biti ugroženi ako Ukrajina postane članica Alijanse.

    U međuvremenu, Slovačka podržava pridruživanje Ukrajine EU, podsjeća Tas.

    U tom smislu, slovački premijer izrazio je nadu da će Brisel i Kijev što prije započeti razgovore o pokretanju ovog procesa.

  • Ambasada Rusije o ulasku BiH u NATO

    Ambasada Rusije o ulasku BiH u NATO

    Ambasada Rusije u BiH smatra da unutrašnju stabilnost u BiH mogu da ojačaju samo političke snage putem dijaloga i strpljivom potragom za obostrano prihvatljivim izlazima, dok Sjeveroatlantski savez, kao agresivna alijansa, nije u stanju da “zaštiti” BiH.

    Spoljni faktor treba da doprinosi upravo tome, a ne da “doliva ulje na vatru” namećući lažne alternative, ubacujući kontraproduktivne inicijative usmjerene na destabilizaciju stanja u BiH samo s jednim ciljem – da čuvaju u BiH protektorat i neokolonijalnu upravu – rečeno je u ovom diplomatskom predstavništvu.

    Јednostrane izjave o neophodnosti ubrzanog proširenja prisustva NATO u BiH, u ruskoj Ambasadi ocijenjuju kao izuzetno neodgovorne i prijeteće daljom konfrontacijom.

    Kao država garant Dejtonskog mirovnog sporazuma, Ambasada Rusije podsjeća da je pitanje članstva u međunarodnim organizacijama isključivi prerogativ Predsjedništva BiH, prenosi RTRS.– Kao što je poznato, u Predsjedništvu BiH, pa i u samoj BiH nema konsenzusa o temi članstva BiH u NATO. Štaviše, ima ozbiljnih neslaganja o ovom pitanju – ukazali su u komentaru na apele bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Denisa Bećirovića NATO da uputi poziv BiH za članstvo i da se vrate u vojne baze u BiH.

  • Denis Zvizdić tvrdi da NATO u BiH šalje bataljon rezervnih snaga

    Denis Zvizdić tvrdi da NATO u BiH šalje bataljon rezervnih snaga

    Zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić danas je rekao da NATO šalje bataljon rezervnih snaga u BiH.

    “NATO u BiH šalje bataljon rezervnih snaga kao podršku vojnoj misiji EUFOR Althea. Dugo očekivana i strateški izuzetno važna odluka za gašenje secesionističkih i iredentističkih ideja i očuvanje mira i stabilnost”, poručio je Zvizdić na društvenoj mreži “X”, prenosi N1.

    Ovaj medij dodaje da poruka Zvizdića dolazi u trenutku kada je Milorad Dodik, predsjednik RS, rekao da će proglasiti nezavisnost Srpske ukoliko Kristijan Šmit, kojeg RS ne priznaje za visokog predstavnika, bude intervenisao u vezi sa imovinom.

    “Mi smo iznijeli svoje vizure i rekli da BiH treba da se vrati na Ustav, da se prestane sa intervencionizmom i da se stranci povuku”, istakao je Dodik na društvenoj mreži “X”.