VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Stoltenberg: Greška

    Stoltenberg: Greška

    Generalni sekretar NATO izjavio da je prekinuta pobuna “Vagnera” pokazala da je Rusija počinila stratešku grešku vodeci rat protiv Ukrajine.

    “Događaji tokom vikenda su unutrašnja stvar Rusije i još jedna demonstracija velike strateške greške koju je učinio predsednik (Vladimir) Putin svojom nelegalnom aneksijom Krima i ratom protiv Ukrajine”, rekao je Jens Stoltenberg novinarima tokom posete glavnom gradu Litvanije, Vilnjusu.

    Stoltenberg je istakao da je sada još važnije da NATO i partneri nastave podršku Ukrajini, preneo je Rojters.

  • “NATO ih je poslao u sigurnu smrt”

    “NATO ih je poslao u sigurnu smrt”

    Skot Rajder, bivši obaveštajac američke mornarice, objasnio je, u autorskom tekstu, kako je NATO poslao elitnu jedinicu Ukrajine praktično u smrt.

    Naime, kako prenosi Raša tudej, Ukrajina je poslala jednu od svojih najboljih brigada u borbu ranije ovog meseca, u okviru svoje dugo očekivane kontraofanzive usmerene na ponovno zauzimanje područja pod kontrolom ruskih snaga.Ta jedinica predvodila je napad u blizini grada Orehova, u Zaporoškoj oblasti, o reč je o 47. mehanizovanoj brigadi, naoružanoj NATO opremom i, što je najvažnije, ta jedinica koristila je doktrinu i taktiku kombinovanog naoružanja predvođenu SAD-om.

    Pre operacije, ova brigada je provela mesece u bazi u Nemačkoj učeći “zapadno znanje“ u kombinovanom ratovanju. Ono što im je pomagalo da se spreme za borbu s Rusima bio je kompjuterski sistem za simulaciju NATO-a nemačke proizvodnje, KORA, dizajniran da omogući oficirima i podoficirima da blisko repliciraju uslove na bojnom polju i, čineći to, bolje razviju idealne pravce akcije protiv određenog neprijatelja – u ovom slučaju Rusije.

    Ako je ikada postojao primer kako bi namenski napravljene ukrajinske NATO snage delovale protiv ruskog neprijatelja, 47. brigada je bila idealna studija slučaja. Međutim, nekoliko dana od početka napada, grupa je bila bukvalno desetkovana.
    Borbena vozila pešadije M-2 bredli američke proizvodnje uništena su ili napuštena na bojnom polju, a stotine vojnika bilo je mrtvo ili ranjeno.

    Tenkovi koje je 47. brigade imala, nemačke proizvodnje leopard 2 i vozila za čišćenje mina, pridružili su se bredlijima kao olupine u poljima zapadno od Orehova, pošto nisu uspeli da probiju prvu liniju ruske odbrane.

    Razlozi za ovaj poraz mogu se svesti na ulogu koju je odigrala baš KORA u stvaranju lažnog osećaja poverenja kod oficira i ljudi 47. brigade, ocenjuje Rajder, dodajući da ono što funkcioniše u kompjuterskoj simulaciji ne znači automatski uspeh na bojnom polju.

    KORA je kompjuterski baziran napredni sintetički sistem za ratne igre koji je razvila nemačka vojska s ciljem da podrži analizu toka akcije i eksperimente zasnovane na scenarijima za štabne oficire do nivoa brigade.

    Inkorporiran je u NATO kompjuterske simulacije ratnih igara kao podrška obuci uživo, a koriste ga i američki oficiri prilikom obučavanja.

    Baš ta američka baza, koja koristi KORAu, bila je domaćin 47. brigadi od januara do maja 2023.

    Tako su, pojednostavljeno rečeno, u taj simulacioni program učitane sve mape, lokacije i mogući scenariji sukoba sa Rusijom na datom terenu, koji su potom ukrajinski oficiri “odigrali”.

    Nakon što je do detalja objasnio kako ceo sistem simulacije funkcioniše, Rajder je međutim dodao da se to u stvarnosti uopšte nije dogodilo, štaviše – Ukrajinci nisu ni prišli blizu Rusa.

    Razlozi za ovaj neuspeh su brojni, navodi autor teksta, uključujući nepoznavanje opreme zapadnjačkog stila koju je koristila 47. brigada, loše taktičko planiranje i – što je najvažnije – neuspeh Ukrajinaca da suzbiju rusku artiljerijsku vatru, mogućnosti elektronskog ratovanja i vazdušne snage, što je onemogućilo taktičko probijanje ruskih pojaseva prepreka – posebno gustih minskih polja.

    Svi ovi neuspesi su bili predvidivi, što znači da su, tokom obuke Ukrajinaca NATO instruktori morali da odigraju taj scenario, odnosno da pripreme Ukrajince za takav scenario. Ali nisu, naveo je Rajder.

  • Šolc ruši nade Ukrajine o članstvu u NATO

    Šolc ruši nade Ukrajine o članstvu u NATO

    Njemački kancelar Olaf Šolc je pred njemačkim parlamentom rekao da Ukrajina neće moći da postane članica NATO-a prije završetka sukoba. On je takođe obećao dugoročne bezbjednosne garancije za Ukrajinu.

    “Moramo trezveno sagledati trenutnu situaciju” istakao je Šolc, navodeći da je vlada u Kijevu i sama priznala da Ukrajina neće moći da uđe u NATO dok traje sukob.

    Šolc je naglasio da se treba fokusirati na prioritet na samitu NATO-a u Vilnjusu sredinom jula, a to je jačanje borbene moći Ukrajine.

    Berlin i partneri u G7 i EU rade na dugoročnim bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu, rekao je Šolc, navodeći da je cilj održiva vojna podrška Kijevu, uključujući savremeno zapadno naoružanje i jačanje ukrajinske ekonomske otpornosti, prenose “Novosti”.

  • “Stoltenberg, ne izbijaj nam tlo pod nogama…”

    “Stoltenberg, ne izbijaj nam tlo pod nogama…”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao da je napredak, dve nedelje od pokretanja kontraofanzive, “sporiji od željenog”.

    “Neki ljudi veruju da je ovo holivudski film i očekuju rezultate sada. Nije. Ono što je u pitanju su životi ljudi”, poručio je on za BBC.

    Ukrajinske snage tvrde da su, u sklopu kontraofanzive, do sad zauzele osam sela u Zaporoškoj oblasti na jugu i Donjeckoj oblasti na istoku zemlje. Zelenski navodi da kontraofanziva ne ide lagano jer su ruske snage minirale 200.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije.

    “Šta god da neki hoće od nas, uključujući pokušaje pritiska, uz dužno poštovanje, napredovaćemo na bojnom polju onako kako smatramo da je najbolje”, istakao je Zelenski i ponovio da je neophodno da njegova zemlja dobije bezbednosne garancije od NATO, kao i da je krajnji cilj članstvo u tom savezu.

    Komentarišući izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da nema plana za upućivanje poziva Ukrajini na samitu NATO-a sledećeg meseca, Zelenski je rekao: “Stoltenberg zna moj stav. Rekli smo im mnogo puta. ‘Nemojte nam izbijati tlo pod nogama’”.

    Takođe je opet apelovao da se isporuče avioni F-16 američke proizvodnje, a prema njegovim rečima obuka borbenih pilota za te letelice mogla bi početi već u avgustu, dok bi prviavioni mogli da stignu za šest ili sedam meseci.

  • Američki predsjednik ohladio Ukrajinu

    Američki predsjednik ohladio Ukrajinu

    Američki predsednik izjavio da njegova administracija uopšte neće olakšati Ukrajini ulazak u NATO.

    Prema rečima Džozefa Bajdena, ratom rastrzana i uništena zemlja moraće da prođe istu proceduru i da postigne iste standarde kao i sve ostale članice Alijanse, prenosi Glas Amerike.Naime, prema Akcionom planu NATO-a, zemlja koja želi da postane članica Alijanse najpre mora da završi vojne i demokratske reforme pre nego što postane članica, odnosno pre nego što i zvanično podnese zahtev za članstvo.

    Glas Amerike podseća da su zvaničnici američke administracije rekli prošle sedmice da je Bajden “otvoren da podrži nastojanje Ukrajine da se hitno učlani u NATO, rekavši i da su SAD učinile zaista mnogo na vojnom osposobljavanju Ukrajine”.

    Međutim, kada su američkog predsednika u subotu pitali da li će Ukrajini put ka članstvu u NATO biti olakšan, Bajden je rekao “ne”. “Zato što oni moraju da ispune sve standarde, dakle, nećemo im olakšati”, rekao je Bajden.

  • “Hoće rat. Spremni smo”

    “Hoće rat. Spremni smo”

    Ako NATO izjavljuje da se protivi zamrzavanju konflikta u Ukrajini, onda to znači da žele da ratuju.

    Moskva je za to spremna, poručio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

    “Ako NATO, preko Stoltenberga, ponovo izjavljuje da je protiv zamrzavanja, kako kažu, konflikta u Ukrajini, onda znači da žele da ratuju. Neka ratuju, mi smo za to spremni”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare posle ministarskog sastanka država članica ODKB. Lavrov je naglasio da će ciljevi specijalne ruske operacije biti ispunjeni.

  • NATO ima jedan zadatak – zaustaviti Putina

    NATO ima jedan zadatak – zaustaviti Putina

    Skladišta oružja i municije NATO-a su ispražnjena i moraju biti popunjeni što je pre moguće, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    On je govorio na ekonomskoj konferenciji za Dan nemačke industrije u Berlinu.

    “Potrebna nam je moćnija vojna industrija, čiji su se predstavnici danas okupili ovde. Naše zalihe naoružanja i municije su prazne i moraju se popuniti ne samo u Nemačkoj, već i u mnogim zemljama NATO-a”, rekao je on. Prema njegovim rečima, NATO je postavio sebi zadatak da dovede militarizaciju Ukrajine na takav nivo da Rusiji postane nemoguće da ulazi u sukob sa njom. Stoltenberg je poslednjih meseci dosledno naglašavao da se o prijemu Ukrajine u NATO može razgovarati samo ako Kijev pobedi u sukobu sa Moskvom.

  • Rampa Ukrajini za ulazak u NATO?

    Rampa Ukrajini za ulazak u NATO?

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da lideri NATO neće zvanično pozvati Ukrajinu da postane njihov član, na samitu u litvanskom Viljnjusu.

    “Na samitu u Vilnjusu, ali i tokom priprema samita, nećemo razgovarati o zvaničnom pozivu”, rekao je Stoltenberg novinarima nakon susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, preneo je Rojters.

    On je dodao da će lideri razgovarati o tome kako približiti Ukrajinu ka članstvu u NATO. Generalni sekretar je upozorio da je protiv prihvatanja statusa zamrznutog koflikta u Ukrajini.

    “Želimo kraj rata, ali mir ne može značiti zamrzavanje konflikta i prihvatanje sporazuma koji diktira Rusija”, kazao je Stoltenberg.

  • Bajden: Neću ublažiti kriterijume za članstvo Ukrajine u NATO

    Bajden: Neću ublažiti kriterijume za članstvo Ukrajine u NATO

    Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da neće ublažiti kriterijume koje Ukrajina mora da ispuni kako bi postala članica NATO-a.

    “Neću. Moraju da ispune iste kriterijume, tako da neću da im olakšavam”, rekao je Bajden, prenosi CNN.

    On je naveo da postoji pitanje sigurnosti sistema ukrajinske vojske. “Da li ispunjava sve standarde koje ispunjavaa svaka druga država u NATO-u? Mislim da će ispuniti, mislim da može da ih ispuni, ali to se ne dešava automatski”, poručio je predsednik SAD.

    CNN je ranije objavio da je Bajden spreman da odustane od Akcionog plana za članstvo (MAP) za Ukrajinu koji je u sporazumu iz 2008. godine opisan kao “sledeći korak za Ukrajinu na njenom direktnom putu ka članstvu”.

    MAP je program saveta, pomoći i praktične podrške prilagođen individualnim potrebama zemalja koje žele da se pridruže Alijansi, u okviru kojeg se određuje vremenski okvir za približavanje članstvu.

  • NATO (ne) ulazi u rat

    NATO (ne) ulazi u rat

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ne slaže se sa izjavom svog prethodnika Andersa fog Rasmusena da neke zemlje NATO mogu poslati vojsku u Ukrajinu.“To je njegova analiza. Međutim, Alijansa je jasno saopštila da neće učestvovati u sukobu. Podržavamo Ukrajinu oružjem i municijom kako bi ona mogla da realizuje svoje pravo na samoodbranu“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za francusku televiziju “Frans 5”.

    On je takođe isključio mogućnost da Ukrajina uđe u NATO dok sukob traje.

    “Svi saveznici se slažu da će Ukrajina postati članica Alijanse. Ali niko od njih, pa čak ni Ukrajina, ne smatraju da Ukrajina može ući u NATO usred rata. Svi saveznici govore o tome da su vrata Alijanse otvorena. Mi smo to pokazali integrisanjem Švedske i Finske“, rekao je generalni sekretar NATO.

    Upitan da prokomentariše moguće garancije Ukrajini o kojima će se razgovarati na predstojećem samitu u Viljnusu, Stoltenberg je rekao da se u NATO-u vode diskusije kako bi se sprečilo da se sukob ponovi.

    “Vodimo brojne diskusije čiji je cilj da se ovo ne ponovi. Zato naše obaveze prema Ukrajini moraju biti dugoročne“, istakao je on.

    S druge strane, svi visoki zvaničnici Rusije smatraju da je Alijansa, upravo kontinuiranim slanjem oružja u Ukrajinu zapravo uključena u rat, odnosno da se bori protiv Rusije