VRBAS Media

Oznaka: NATO

  • Lavrov optužio NATO: Grubo krše povelju 1244 naoružavanjem Albanaca

    Lavrov optužio NATO: Grubo krše povelju 1244 naoružavanjem Albanaca

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da EU ne želi, pa čak i ne može da natjera svoje štićenike iz Prištine da ispune dogovore o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, dok NATO isporučivanjem oružje Albancima i pomaganjem u stvaranju vojske grubo krši Povelje 1244 Savjeta bezbjednosti UN.
    Lavrov je naveo da nastavak degradacije situacije na Kosovu i Metohiji izaziva duboku zabrinutost ruske strane.

    “Cio svijet vidi kako se na Balkanu ponavlja tužna istorija Minskih sporazuma o Ukrajini koji su predviđali specijalan status republikama Donbasa i koje je Kijev otvoreno sabotirao uz podršku Zapada”, istakao je Lavrov u autorskom članku o Poštovanje principa povelje UN.

    Upoređujući situaciju sa istorijom Minskih sporazuma, Lavrov je skrenuo pažnju da je EU u oba slučaja bio garant dogovora.

    “Sudeći po svemu, imaju istu sudbinu. Kakav garant, takav i rezultat”, naveo je Lavrov.

    On je ocijenio da svjetska zajednica ne želi da živi pod bilo čijim diktatom, već da ravnopravno postoji u okviru multipolarne arhitekture koju treba ojačati.

    “Sve veći broj država svjetske zajednice teži jačanju suvereniteta i brani nacionalne interese, tradicije, kulturu i način života. Oni ne žele da žive pod bilo čijim diktatom, žele da gaje prijateljske odnose i trguju međusobno, kao i sa ostatkom svijeta, ali na ravnopravnoj i uzajamnoj korisnoj osnovi, u okviru multipolarne arhitekture koja se objektivno formira”, rekao je Lavrov.

    On je ukazao da je upravo takva atmosfera preovladala na sastancima najvišeg nivoa u okviru BRIKS-a, G20 i Istočnoazijskog foruma.

    Lavrov je rekao da napori za reformu UN, koji moraju biti usmjereni na uspostavljanje prvenstva međunarodnog prava, treba da privuku potencijal novih tipova organizacija koje bi odražavale interese “globalnog juga”.

    On je naveo da novi svjetski poredak treba da bude izgrađen na čvrstim temeljima, a to su principi Povelje UN, prenosi “Sputnjik”.

    “Samo u slučaju poštovanja normi međunarodnog prava, utvrđenih u osnivačkom dokumentu UN, čovječanstvo će dobiti šansu da prebrodi štetno nasljeđe unipolarne ere. Koliko su svi spremni da shvate svoju i kolektivnu odgovornost za sudbinu svijeta, pokazaće pripreme za predstojeći Samit budućnosti, koji se održava sljedeće godine na incijativu generalnog sekretara UN”, poručio je Lavrov.

    On je ocijenio da su nedavne zajedničke vježbe SAD sa saveznicima iz NATO-a, koje su uključivale scenarije upotrebe nuklearnog oružja protiv Rusije, bez presedana od kraja ere hladnog rata.

    Lavrov je optužio “neodgovorne političare” da su opsjednuti sopstvenom nekažnjivosti usred, kako je rekao, potpunog nedostatka osnovnog osjećaja za samoodržanjem nakon što su kao svoju misiju proglasili nanošenje strateškog poraza Rusiji.

    On je podsjetio da su se uvjeravanja zapadnih lidera da se NATO neće širiti na istok pokazala kao obmana, prenio je TASS.

  • Šef NATO-a Jens Stoltenberg u novembru stiže u posjetu Bosni i Hercegovini

    Šef NATO-a Jens Stoltenberg u novembru stiže u posjetu Bosni i Hercegovini

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg trebao bi u novembru stići u službenu posjetu Bosni i Hercegovini što je ujedno i prvi njegov dolazak u BiH.

    Iako detalji posjete za sada nisu poznati, ono što je definitivno jeste da će se Stoltenberg tokom posjete sastati sa najvišim zvaničnicima BiH, uključujući i članove Predsjedništva Bosne i Hercegovine te ministrom odbrane Zukanom Helezom.

    Stoltenberg bi u BiH trebao imati jedan sastanak na kojem će biti prisutni visokorangirani zvaničnici, a detalji bi se trebali zvanično objaviti naredne sedmice.

    S obzirom na to da je NATO u nekoliko oblika prisutan na području BiH, Stoltenberg će najvjerovatnije posjetiti i bazu NATO-a u Butmiru kod Sarajeva gdje će obaviti razgovore sa čelnicima organizacije, ali i sa vojnicima EUFOR-a i drugim sigurnosnim snagama.

    Tokom brojnih susreta NATO zvaničnika, Jens Stoltenberg je naglasio kako Bosna i Hercegovina spada među države koje zavređuju posebnu pažnju NATO-a, kao što je to slučaj i sa Gruzijom i Moldavijom.

    “Danas smo također razgovarali o predanosti NATO-a Zapadnom Balkanu. Slažemo se oko važnosti prisutnosti NATO-a u regiji, uključujući našu mirovnu misiju KFOR na Kosovu i naše urede u Sarajevu i Beogradu”, rekao je Stoltenberg na jednom od ranijih samita.

  • 300.000 vojnika na granicama Rusije

    300.000 vojnika na granicama Rusije

    Zemlje čanice NATO počele su pripreme za konfrontaciju sa Rusijom i povratak principima kolektivne odbrane od globalnog protivnika iz 2008.

    Tačno 14 godina pre početka rata u Ukrajini, izjavio je danas predsednik Vojnog komiteta NATO, admiral Rob Bauer.

    U svom obraćanju na Varšavskom bezbednosnom forumu, on je rekao da vojni planovi Alijanse imaju 4.500 stranica sadržaja o tome kako se suprotstaviti Rusiji, prenosi TASS.

    ”U suštini, ono što se desilo od 2008. godine je da je počeo rad u vojsci da se naše razmišljanje vrati ka kolektivnoj odbrani. To je bilo neophodno zbog ponašanja Rusije, prema Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. i 2022. A najveća promena za NATO je bila da bude pripremljen za sve agresivnijeg protivnika”, rekao je Bauer i dodao da se zbog toga unutar Alijanse počelo sa planiranjem promene vojne strategije, što je dovelo do novih detaljnijih planova koji su dogovoreni na Samitu u Viljnusu u julu.

    On je podsetio da je NATO rasporedio četiri bataljonske borbene grupe na Baltiku i u Poljskoj 2015. i 2016, koje su spremne da se brzo pojačaju brigadama ako bude potrebno.

    ”Kao rezultat onoga što se dogodilo u Ukrajini, odlučili smo da stvorimo još četiri grupe na jugu – Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku”, rekao je.

    Bauer je dodao da planovi NATO predviđaju povećanje broja snaga Alijanse na ruskim granicama, i to ”do 300.000 u prvih 30 dana”.

  • Zelenski traži od NATO još PVO

    Zelenski traži od NATO još PVO

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom više sistema PVO za odbijanje ruskih napada.

    Ti napadi se, kako je dodao, posebno očekuju tokom zime.

    “Generalni sekretar se složio da uloži napore da nam pomogne da mobiliše članice NATO”, rekao je Zelenski u Kijevu, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Stoltenbergom.

    “Moramo zajedno da prebrodimo zimu, da zaštitimo našu energetsku infrastrukturu i živote naših građana”, rekao je Zelenski.

    Stoltenberg je rekao da ukrajinska kontraofanziva protiv ruske vojske napreduje.

    “Danas vaše snage napreduju. Suočene su sa žestokim borbama, ali malo po malo napreduju”, rekao je Stoltenberg. ;

    “Ukrajinci se bore za svoje porodice i svoju slobodu”, rekao je generalni sekretar NATO, navodeći da se “Moskva bori za svoje imperijalističke iluzije”.

    Na sastanku je bilo reči i o priključenju Ukrajine NATO, a Zelenski je ocenio da je “pitanje vremena kada će Ukrajina biti de jure članica NATO”. “Činimo sve da taj trenutak bude bliže”, rekao je Zelenski iako su saveznici odbijali da Kijevu daju rok za pristupanje na poslednjem samitu u julu u Litvaniji.

    Stoltenberg, koji je danas doputovao u nenajavljenu posetu Kijevu, rekao je da je “Ukrajina bliža NATO nego ikada do danas”.

  • Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da ukrajinske snage postepeno osvajaju teritorije u kontraofanzivi protiv ruskih snaga.

    Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Stoltenberg je rekao da se ruske snage bore za “imperijalne zablude” Moskve, prenosi Rojters.

    Stoltenberg je naveo da NATO sada ima velike okvirne ugovore sa kompanijama za proizvodnju oružja u vrednosti od 2,4 milijardi evra za municiju, uključujući milijardu evra u čvrstim porudžbinama.

    On je rekao da će takvi ugovori omogućiti članicama NATO-a da se popune njihove iscrpljene zalihe dok istovremeno nastavljaju da snabdevaju Ukrajinu municijom.

    Stoltenberg je takođe osudio ruske vazdušne udare u blizini ukrajinske granice sa Rumunijom, koja je članica NATO-a.

    Rekao je da nema dokaza da su ti udari bili namerno usmereni na Rumuniju, ali je istakao da su oni “nepromišljeni” i “destabilizujući”.

  • Medvedev: Spremni smo za sukob sa NATO

    Medvedev: Spremni smo za sukob sa NATO

    Poslednji sukobi sa Ukrajinom ne ostavljaju mnogo izbora osim direktnog sukoba sa NATO, rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Čini se da Rusiji ostavljaju sve manje izbora, izuzev direktnog konflikta sa Severnoatlantskom alijansom na terenu, koja se pretvorila u otvoreno fašistički blok nalik hitlerovskoj osovini, mada većih razmera. Mi smo spremni, iako će rezultat biti postignut uz daleko veće gubitke po čovečanstvo nego 1945. godine”, napisao je on na kanalu na Telegramu.

    On se osvrnuo na nedavni skandal zbog posete ukrajinskog naciste i veterana SS divizije Jaroslava Hunke kanadskom parlamentu, kao i isporuke tenkova “abrams” iz arsenala NATO Ukrajini i obećanja o isporukama raketa dalekog dometa.

    Podsetimo, na sednici parlamenta Kanade je u čast posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog 22. septembra, između ostalih, prisutan bio i 98-godišnji Jaroslav Hunka, koga je predsedavajući Donjeg doma parlamenta uz aplauz predstavio kao “borca za nezavisnost Ukrajine od Rusa tokom Drugog svetskog rata”, piše “Sputnjik”.

    Ispostavilo se da je Hunka bivši pripadnik dobrovoljačke divizije “Galicija” SS trupa, u kojoj su bili ukrajinski nacionalisti i koja ne samo da se borila protiv Crvene armije, već je bila poznata i po zverstvima nad Jevrejima, Poljacima, Belorusima i Slovacima.

    Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da ni on ni delegacija Zelenskog nisu upoznati sa pozivom u parlament zemlje i planovima da se oda počast ukrajinskom SS vojniku, kojeg je pronašao predsedavajući Donjeg doma Entoni Rota, piše “Sputnjik”.

    Trudo tvrdi da se radi o ruskoj propagandi.

  • “NATO pomogao ukrajinskim snagama u napadu na štab Crnomorske flote”

    “NATO pomogao ukrajinskim snagama u napadu na štab Crnomorske flote”

    Napad ukrajinskih Oružanih snaga na zgradu štaba Crnomorske flote na Krimu pomogli su sistemi za praćenje i navođenje NATO-a.

    Ovo je rekao bivši američki obaveštajac Skot Riter u intervjuu Džefu Normanu u svojoj emisiji “Pitajte inspektora”.

    “Napad na štab nije mogao da se desi bez učešća Britanije, SAD i NATO-a”, sugeriše ekspert.

    Prema njegovim rečima, tokom raketnog napada na Krim, američki Boing P-8 Posejdon je se nalazio u vazduhu. Reč je o veoma sofisticiranoj izviđačkoj letelici dizajniranoj za prikupljanje informacija i elektronsko ratovanje, podsetio je on.

    “Siguran sam da je leteo upravo radi koordinacije akcija… Ovo nije bio ukrajinski napad na Rusiju, to je bio napad NATO-a na Rusiju“, smatra Riter.

    Kijev je u petak izveo raketni napad na Sevastopolj; sistemi PVO oborili su pet projektila. U raketnom napadu oštećena je istorijska zgrada štaba Crnomorske flote, a jedan vojnik je nestao, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Deo oborene rakete koji je pao u centru grada uklonjen je uz mere predostrožnosti i uništen na poligonu.

  • “Ukrajina u NATO? Dodatni teret”

    “Ukrajina u NATO? Dodatni teret”

    Ulazak Ukrajine u NATO ne samo da ne bi koristio Vašingtonu već bi postao dodatni teret za Sjedinjene Države.

    To je izjavio guverner Floride i republikanski kandidat za predsedničku nominaciju 2024. Ron Desantis.

    Upitan da li bi Ukrajina trebalo da se obaveže da se nikada neće pridružiti vojnom bloku koji predvode SAD kako bi sklopila mir s Rusijom, Desantis je odgovorio da Ukrajina u Alijansi nije u američkom interesu.

    “Mislim da članstvo u NATO-u nije u našem interesu. To bi nam samo dodalo još obaveza, a ukoliko dobijamo još obaveza, šta dobijamo zauzvrat? Ne znam kakvu bismo korist mogli da imamo od toga”, izjavio je glavni rival bivšeg predsednika Donalda Trampa za republikansku nominaciju za podkast “Glen Bek”.

    Desantis je ponovio i da se kategorički protivi slanju američkih trupa u Ukrajinu, dodajući da bi cilj Vašingtona trebalo da bude okončanje sukoba. Kritikovao je sadašnju politiku finansijske i vojne podrške “blanko čekovima” Kijevu, prenosi RT.r

  • Stoltenberg: Putinu šaljemo poruku da nećemo čekati kraj ne radeći ništa

    Stoltenberg: Putinu šaljemo poruku da nećemo čekati kraj ne radeći ništa

    Ukrajini je hitno potrebna protivvazdušna odbrana, uključujući municiju, rezervne djelove i održavanje sistema koje ukrajinska vojska već, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    On je rekao da je rat, koji je većodavno ušao u drugu godinu, “rat iscrpljivanja”, ali ne i zastoj, s obzirom na ono što je Ukrajina osvojila tokom kontraofanzive koju je počela u junu u pokušaju da povrati teritoriju koju su, kako je istakao, okupirale ruske snage.

    “Ako želimo kraj rata, ako želimo pravedan i trajan mir, onda je vojna podrška Ukrajini pravi put”, istakao je Stoltenberg u intervjuu Rojtersu u Njujorku gdje je prisustvovao Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

    Prema njegovim riječima, Ukrajini je potrebno mnogo različitih vrsta podrške.

    “Postoji hitna potreba za protivvazdušnim sistemima, ne samo za novim sistemima, već i za municijom, održavanjem, rezervnim dijelovima… Vidimo da protivvazdušna odbrana svakodnevno spašava živote u Ukrajini i potrebno je da održavamo sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajine”, naglasio je Stoltenberg za Rojters, prenosi Tanjug.

    On je odbio da kaže koliko municije NATO saveznici mogu da isporuče Ukrajini svake godine, niti kada će tačno avioni F-16 biti isporučeni Kijevu.

    “Saveznici naporno rade na obuci (pilota za F-16) u što kraćem roku”, rekao je Stoltenberg.

    On je istakao da je važnost slanja aviona F-16 i u u tome što šalje poruku dugoročne i trajne podrške.

    “Spremni smo za duge staze. Ne zato što smo u mogućnosti da predvidimo koliko će tačno trajati ovaj rat, već zato što treba da pošaljemo poruku predsjedniku (Rusije Vladimiru) Putinu da nećemo čekati kraj ne radeći ništa”, naglasio je čelnik NATO.

    Stoltenberg je rekao da bi voloo da vidi brži napredak u ukrajinskoj kontraofanzivi, ali i dodao da je ono što su osvojili na jugu i istoku i dalje “ogromno”.

    Prema njegovom mišljenju, rat bi mogao da se nastavi i tokom jeseni i zime.

    “Ono što treba da nastavimo je da podržavamo Ukrajince i onda oni moraju da donose odluke na terenu”, rekao je on i dodao da rat iscrpljivanja postaje rat logistike.

  • NATO “okreće leđa” Ukrajini?

    NATO “okreće leđa” Ukrajini?

    Šef vojnog komiteta NATO admiral Rob Bauer izjavio je da zahtevi Ukrajine po pitanju naoružanja i municije prevazilaze mogućnosti Alijanse.

    “Količine vojne opreme i municije koje traži Ukrajina su ogromni. Te količine koje se koriste tokom konflikta prevazilaze naše proizvodne mogućnosti“, rekao je on tokom posete Norveškoj gde učestvuje u godišnjoj konferenciji načelnika generalštaba zemalja Severnoatlantske alijanse.

    Takođe je rekao i da sve zemlje koje su u sastavu NATO i koje su odlučile da isporučuju Ukrajini naoružanje treba da se zamisle kako će u budućnosti osiguravati sopstvenu bezbednost i bezbednost same Alijanse.

    S tim u vezi Bauer je pozvao sve članice bloka da efikasnije i brže rešavaju pitanja povećanja proizvodnih kapaciteta odbrambene industrije.