Globalne cijene nafte opale su danas u rasponu od tri do tri i po odsto, pa barel brent nafte trenutno košta manje od 100 dolara, što se dešava prvi put od 25. aprila.
Nešto iza 16.00 časova, cijena brent nafte za isporuke u septembru iznosi 99,45 dolara, a za isporuke u avgustu 96,03 dolara.
Cijene goriva na pumpama u svijetu su u velikom porastu u posljednjih nekoliko mjeseci, a u mnogim zemljama su ograničene vladinim uredbama
Evropska unija mora da se pripremi za potencijalnu potpunu obustavu isporuka ruskog gasa, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
“To je razlog zbog kojeg Komisija radi na vanrednom evropskom planu. Mi ćemo tokom jula predstaviti taj plan i neophodne instrumente za njegovu realizaciju”, rekla je Ursula fon der Lajen na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu.
Ona je optužila Rusiju da energiju koristi kao oružje, napominjući da je sada 12 zemalja Evropske unije direktno pogođeno delimičnim ili potpunim isključenjem ruskog gasa, prenosi Sputnjik.
Šefica Evropske komisije je navela da zemlje-članice Evropske unije imaju svoje nacionalne vanredne programe, ali da su neophodni i šira evropska saradnja i zajednička dejstva svih 27 članica.
“Moramo biti uvereni da će u slučaju potpunog isključivanja gas nastaviti da stiže tamo gde je najneophodniji. Moramo biti uvereni da se možemo pouzdati u evropsku solidarnost. I moramo zaštiti jedinstveno tržište, kao i lanac industrijskog snabdevanja”, rekla je Ursula fon der Lajen.
Ona je, takođe, konstatovala da je Evropska unija smanjila svoju zavisnost od ruskih energenata.
“Udaljavamo se od Rusije da bismo se okrenuli pouzdanim izvorima, koji ulivaju poverenje”, rekla je Ursula fon Der Lajen, navodeći da je, počev od marta, uvoz energenata u Evropsku uniju iz razih zemalja, ne računajući Rusiju, porastao za 75 odsto u poređenju s prethodnom godinom.
Prema njenim rečima, uvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD u EU se gotovo utrostručio, dok se uvoz gasa iz Rusije smanjio za trećinu u poređenju s prošlom godinom.
Predlog Japana da se cijena ruske nafte ograniči na oko polovinu njenog sadašnjeg nivoa doveo bi do znatno manje ponude nafte na tržištu.
To je rekao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Rusije Dmitrij Medvedev i dodao da bi to moglo da podigne cene tog energenta iznad 300-400 dolara po barelu, prenosi Rojters.
Komentarišući izvešaje o predlogu, koji je navodno izneo japanski premijer Fumio Kišida, Medvedev je rekao da Japan “neće imati ni naftu ni gas iz Rusije, kao ni učešće u projektu tečnog prirodnog gasa Sahalin-2”.
Lideri G7 dogovorili su se prošle nedelje da istraže izvodljivost uvođenja privremenih limita na uvozne cene ruskih fosilnih goriva, uključujući naftu, u nastojanju da ograniče ruske izvozne prihode za finansiranje njene vojne kampanje u Ukrajini.
Ruska energetska kompanija Rosnjeft saopštila je da je otkrila ogromno nalazište nafte u Pečorskom moru koje sadrži oko 82 miliona tona nafte.
Polje je otkriveno zahvaljujući kampanji bušenja u Medinsko-Varandejskoj oblasti, prenosi RT.”Tokom testiranja dobijen je slobodan protok nafte sa maksimalnim protokom od 220 kubnih metara dnevno”, navodi se u saopštenju kompanije u sredu, uz napomenu da je “nafta lagana, sa niskim sadržajem sumpora, niskog viskoziteta”.
Rosnjeft je napomenuo da su istražni radovi u vodama Pečorskog mora dokazali “značajan naftni potencijal Timan-Pečorske provincije i postali osnova za nastavak proučavanja i razvoja regiona”.
Kompanija navodno kontroliše ukupno 28 ofšor licenci na Arktiku, od kojih osam u Pečorskom moru.
Zvanična Moskva bi takvim potezom izazvala ekonomsku katastrofu, a sama bi uspela da izdrži posledice, tvrdi američka banka.
Ako američke i evropske sankcije izazovu ruski osvetnički rez u isporuci nafte, globalne cene tog energenta mogle bi da dostignu “stratosferski” nivo od 380 dolara po barelu, upozoravaju analitičari američke investicione banke džej-Pi Morgan Čejs, prenosi Jutarnji list.
Rusija bi, s obzirom na svoju snažnu fiskalnu poziciju, mogla sebi da priušti, ocenjuju, da smanji dnevnu proizvodnju za 5 miliona barela bez da njena privreda pretrpi preveliku štetu, napisali su analitičari, a prenosi Bloomberg. Ali za veliki deo ostatka sveta taj potez bi mogao biti strašan.
Nestanak 3 miliona barela nafte dnevno sa svetskog tržišta mogao bi cenu na londonskoj berzi dovesti na 290 dolara po barelu, dok bi najcrnji scenario smanjenja od 5 miliona barela vodio ceni od 380 dolara.
Zemlje članice G7 rade, naime, na razradi komplikovanog mehanizma koji bi ograničio cenu koju ruska nafta može postići, a razlog tome je da se pojača pritisak na rusku vojsku u Ukrajini.
“Verovatno je da bi se, u slučaju ograničenja cene, Rusi odlučili na osvetu smanjivanjem proizvodnje kako bi Zapadu naneli bolan udarac. Trenutna napetost na globalnom tržištu nafte je na ruskoj strani”, kažu analitičari JP Morgan Chasea u depeši poslatoj svojim klijentima.
Cijene nafte pale su danas usljed bojazni od ekonomske recesije, a ovaj trend traje već tri sedmice uzastopno.
Barel nafte brent pojeftinio je za 43 centa i sada košta 108,6 dolara, a barel u SAD za isporuke u avgustu prodaje se za 105,16 dolara nakon pojeftinjenja za 60 centi.
Obje cijene juče su pale za oko tri odsto.
Analitičari navode da na pojeftinjenje utiču neizvjesnost u vezi sa politikom grupe OPEK plus, strah da će američke Federalne rezerve sprovesti agresivno povećanje kamatne stope i da će nastupiti recesija u SAD.
Izvoznici nafte iz OPEK plusa, među kojima je i Rusija, juče su odlučili da se drže dosadašnje strategije za proizvodnju, nakon dvodnevnih sastanaka.
Proizvođači nisu diskutovali o periodu od septembra i nadalje.
Saudijska Arabija i njeni partneri u Savetu Persijskog zaliva za saradnju (GCC) neće podržati namjeru Zapada da ograniči cijene ruske nafte na globalnom tržištu.
To je izjavio za Tas Mohamed Dijab, stručnjak za svetsku ekonomiju na Libanskom institutu za ekonomske studije.”Epoha kada su naftne monarhije bile spremne da ispune svaki zahtev Sjedinjenih Država i Zapada je prošlo. Moderna politička elita u zemljama GCC-a vodi izbalansiranu politiku i zainteresovana je za očuvanje partnerskih odnosa s Rusijom, tako da će reakcija arapskih izvoznika nafte od Saudijske Arabije do Alžira na tu odluku biti negativna“, rekao je Dijab.
Prema njegovim rečima, teško je zamisliti kako će učesnici samita G7 u Elmauu moći da sprovedu svoj plan da Rusiju liše dela izvoznih profita.
“Očigledno je da je za Organizaciju zemalja izoznica nafte (OPEK), koja s Rusijom ima zajedničku strategiju za stabilizaciju situacije na svetskim tržištima, ova inicijativa neisplativa“, naglasio je Dijab.
Dodao je da tim korakom Zapad preti da izazove haos i da je usmeren na razaranje mehanizma prilagođavanja cena nafte u okviru grupe OPEK+.
Libanski analitičar je takođe ocenio da Indija i Kina, koje kupuju velike količine sirove nafte i naftnih derivata od Rusije, neće pozdraviti nastojanja G7 da prisili Rusiju da prodaje svoju naftu po nižim cenama.
“Sve u svemu, možemo očekivati da će SAD i Zapad izvršiti snažan pritisak na Indiju, kao i na zemlje GCC-a, uoči arapsko-američkog samita u DŽedi 16. jula, kojem će prisustvovati i američki predsednik Džo Bajden“, napomenuo je Dijab.
On je primetio, takođe, da zemlje G7 žure da “otkinu” deo izvoznih prihoda Rusije kako bi do jesenjih izbora u Sjedinjenim Državama oborile svetske cene nafte.
“Cena benzina u Americi postala je političko pitanje, a rasprodaja američkih rezervi nafte radi obaranja svetskih cena do sada je imala mali efekat”, zaključio je Dijab.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavili su planove za ograničenje cena ruske nafte na samitu G7 u Elmauu.
Prema Mišelu, za to je potrebna šira koalicija koja bi uključila i druge zemlje, a ne samo EU i SAD.
Cijene nafte su porasle danas treću trgovinsku sesiju uzastopno zbog neizvijesnosti vezanih za globalnu proizvodnju, koje prijete da dodatno zaoštre tržišnu ponudu.
Članice naftne alijanse OPEK+ treba da se sastanu ove nedjelje radi razgovora i razmatranja situacije sa snabdijevanjem.
Cijena sjevernomorske nafte Brent porasla je za 1,18 posto na 116,5 dolara po barelu, na jutarnjem trgovanju do 7:41 časova po našem vremenu, a američka nafta WTI je ojačala za 1,02 procenta na 110,8 dolara za barel, prema podacima sa portala oilprice.
Libija ima sve više problema sa izvozom “crnog zlata” zbog pogoršanja političke krize, dok antivladini protesti u Ekvadoru prijete da obustave proizvodnju u toj bivšoj članici Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), prenosi “Blumberg”.
Bilo kakav prekid isporuka mogao bi da se poput koncentričnih krugova proširi globalnim tržištem nafte, koje je pod pritiskom jake tražnje podstaknute ekonomskim oporavkom i sputanih trgovinskih tokova iz Rusije nakon njenog napada na Ukrajinu.
Neke članice grupe OPEK+, koju čine zemlje OPEK-a i njihovi saveznici predvođeni Rusijom, ne uspijevaju da ispune svoje proizvodne ciljeve za ovu godinu, što pogoršava situaciju na tržištu.
Izgledi za dodatnim povećanjem ponude dva ključna proizvođača u OPEK-u, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, takođe ograničeni.
Francuski predsednik Emanuel Makron prenio je američkom kolegi Džou Bajdenu razgovor koji je vodio sa vladarom UAE šeikom Mohamedom bin Zajedomda, koji ga je informisao da Emirati i Saudijska Arabija već pumpaju skoro onoliko nafte koliko mogu.
Ministri zemalja članica OPEK+ okupiće se u četvrtak.
Mihail Hodorovski, prvi čovek nekadašnjeg ruskog naftnog giganta, kompanije Jukos, koji je protivnik režima ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je da naftne sankcije Rusiji više štete samoj EU, nego zemlji kojoj su namenjene.
Bivši najbogatiji čovek Rusije istakao je da je EU ili trebalo da obezbedi alternativno snabdevanje pre nego što je uvela embargo ili da razmotri sasvim drugi pristup, kao što je uvođenje carina na ruske energente, a ne uvođenje potpune zabrane, te da bi, da je tako postupila, “Evropa Ukrajini mogla da kupi više oružja“, navodi evropski portal Politiko.
“U ovom trenutku energetske sankcije štete Evropi, a ne Rusiji. To je bilo i ostalo moje gledište. Šta zaboga, radite“, izjavio je Hodorovski u Briselu na dvodnevnim sastancima sa zvaničnicima EU i drugima, koje je organizovao istraživački centar GLOBSEC sa sedištem u Bratislavi, prenosi Politiko.
Hodorkovski je proveo 10 godina u zatvoru pod optužbom da je izbegavao plaćanje poreza, a potom je vodio kampanju za promovisanje demokratije i ljudskih prava u Rusiji kroz svoju organizaciju Otvorena Rusija, navodi Politiko.
Kineski uvoz sirove nafte iz Rusije porastao je za 55 odsto u odnosu na prethodnu godinu i dostigao je u maju rekordan nivo.
Tako je Rusija smenila Saudijsku Arabiju sa prvog mesta glavnih izvoznika nafte u Kinu, prenosi Gardijan.
Uvoz ruske nafte dostigao je ukupno 8,42 miliona tona, odnosno dva miliona barela dnevno, pokazuju podaci kineske carinske agencije. Kina je najveći svetski uvoznik sirove nafte.