VRBAS Media

Oznaka: moldavija

  • Otkriven razlog zatvaranja vazdušnog prostora Moldavije

    Otkriven razlog zatvaranja vazdušnog prostora Moldavije

    Nacionalna aviokompanija “Air Moldova” ranije je saopštila da će vazdišni prostor nad zemljom biti zatvoren, ne navodeći dalja objašnjenja. Agnecija “Nexta” je na Twitteru citirala moldavske medije koji su naveli da je navodno u vazdušni prostor zemlje ušao “nepoznati dron”.

    Moldavija je opet otvorila svoj vazdušni prostor nakon jednočasovnog zatvaranja, iako je prvobidno bilo saopšteno da će letovi biti otkazani do 16 časova po lokalnom vremenu.

    Podsjetimo, predsjednica Moldavije, Maja Snadu, juče je rekla da Rusija planira državni udar u toj zemlji.

    “Plan (koji je izradila Rusija) za budući period predviđa sabotažu uz angažovanje lica sa vojnom obukom, prerušenih u civile, da pribjegnu nasilju, napadnu vladine zgrade, uzmu taoce” tvrdila je predsjednica.

    Ona je dodala da Rusija ima planove da građani Ruske Federacije, Bjelorusije, Srbije i Crne Gore napadnu zgrade vlade i sruše vladu.

    Navijačima Partizana koji su krenuli put Moldavije kako bi bodrili “Crno-bijele” na utakmici protiv Šerifa, zabranjen je ulazak u zemlju, prenosi “Blic”.

  • Rusija kreće u novi rat?

    Rusija kreće u novi rat?

    Šef Službe za informisanje i bezbjednost Moldavije Aleksandar Mustjata tvrdi da Rusija, planira da izvrši invaziju na teritoriju republike početkom 2023. godine.

    Međutim, Mustjata nije pokazao nikakve dokaze.”Pitanje nije da li će Ruska Federacija pokrenuti novu ofanzivu na teritoriju Moldavije, već kada će se to desiti: ili početkom godine, u januaru-februaru ili kasnije – u martu-aprilu. Ali, sudeći prema informacijama koje imamo, Ruska Federacija namerava da ide dalje”, rekao je Mustjata u intervjuu TV Moldavija.On smatra da će cilj ovih akcija biti ujedinjenje sa Pridnjestrovljem.

    Mustjata ističe da je rizik od same invazije visok, ali ne zna da li će ona biti ograničena samo na teritoriju Pridnjestrovlja.

    Kako je u ponedeljak prenela televizija Moldavija, moldavski Savet bezbednosti priznaje da bi cilj ove akcije moglo biti skladište municije u selu Kolbasna.

    Pres-služba informativno-bezbednosne službe je kasnije u saopštenju objavljenom na sajtu objasnila da je Mustjata govorio o analizi nekoliko mogućih scenarija, od kojih jedan podrazumeva kopnenu invaziju preko teritorije Ukrajine.

    U resoru naglašavaju da je “zadatak Rusije da stvori kopneni koridor u Pridnjestrovlju i danas aktuelan”.

  • Pijani vozači u Moldaviji za kaznu rade u mrtvačnici

    Pijani vozači u Moldaviji za kaznu rade u mrtvačnici

    U Moldaviji imaju veliki problem sa vozačima koji voze pod uticajem alkohola. Odlučili su da ovom problemu stanu na kraj na najradikalniji način.

    Vlasti nude izlaz vozačima kojima je oduzeta dozvola zbog vožnje pod uticajem alkohola – mogu dobiti dozvolu nazad ako uplate oko 200 evra (prosječna plata u Moldaviji je oko 270 evra) i time “kupe ulaznicu” za poseban korektivni program.

    Naime, oni u bolnicima moraju da pomažu žrtvama saobraćajnih nesreća, a kad im pomoć nije potrebna, a to je često, prosljeđuju ih na drugo odjeljenje. Tada moraju da pomažu u mrtvačnici, radeći sve poslove koji se tamo inače rade (asistiraju u autopsijama, prenose leševe…).

    Program je počeo u glavnom gradu Kišinjevu 2019. godine sa šestoro vozača koji su kažnjeni zbog vožnje pod uticajem alkohola. Jedan je odustao nekoliko minuta nakon što je počeo da radi u mrtvačnici, a drugi je izjavio:

    “Ovo mi je najteža pouka u životu. Gotovo je sa alkoholom, nikad više neću piti, ni jednu kap. Ne želim da se ovdje vratim.”

    Ni to nije sve – kad završe sa programom, ovi nesrećnici moraju da ponovo polažu vozački ispit.

    Sada su u Moldaviji objavili da ovaj program ima odlične rezultate. Od 2019. godine prošlo ga je čak 600 vozača, a nakon toga su zabilježili samo jednog “ponovljača”. Dakle, samo jedan od vozača koji su prošli kroz program vratio se starim navikama vožnjeu alkoholisanom stanju, od njih šest stotina.

  • EU odobrila Ukrajini i Moldaviji status kandidata za članstvo

    EU odobrila Ukrajini i Moldaviji status kandidata za članstvo

    Lideri EU 27 na samitu u Briselu nakon višečasovne debate odlučili su da podrže preporuke Evropske komisije za dodjeljivanje kandidatskog satatusa Ukrajini i Moldaviji, objavio je predsjednik Evropskog savjeta, Šarl Mišel na Twitteru.

    “U pitanju je istorijski trenutak. Ovo je ključni kora na vašem putu ka EU. Čestitam Volodomiru Zelenskom i Maii Sandu kao i narodu Ukrajine i Moldavije. Imamo zajedničku budućnost”, poručio je Mišel.

    Predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Laje takođe je čestala liderima Ukrajine, Moldavije, ali i Gruzije koja je dobila evrospsku perspektivu.

    “Vaše zemlje su dio evrospke porodice, a današnja odluka lidera to potvrđuje”, poručila je Lajen na Twitteru.

  • Usvojena rezolucija za dodjelu statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji

    Usvojena rezolucija za dodjelu statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji

    Članovi Evropskog parlamenta usvojili su danas većinom glasova rezoluciju da se Ukrajini i Moldaviji bez odgađanja dodijeli kandidatski status.

    Rezoluciju je podržalo 529 poslanika, 45 je bilo protiv, a 14 suzdržano.

    U tekstu rezolucije navodi se da je parlament pozvao “lidere zemalja i vlada koji će se danas i sutra sastati u okviru Evropskog savjeta da bez odgađanja dodijele kandidatski status Ukrajini i Moldaviji”.

    Parlament je pozvao na sličnu odluku kada se radi o Gruziji, ali tek nakon što vlasti te zemlje “ispune navedene prioritete u mišljenju Evropske komisije”.

    Evropska komisija predložila je prošle sedmice da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata ukoliko ispune niz preduslova prije početka pregovora o integraciji. Gruzija tada nije navedena među predloženim državama.

  • Zaharova o kandidaturi Moldavije i Ukrajine za EU: To je mahinacija

    Zaharova o kandidaturi Moldavije i Ukrajine za EU: To je mahinacija

    Proces davanja statusa Moldaviji i Ukrajini za ulazak u Evropsku uniju liči na mahinaciju, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    “Postoji jedna predivna reč – mahinacija. To je kada mnoge odluke koje zapadna društva donose više liče ne na promišljene korake, već na kombinaciju rušilačko-provokativnog karaktera”, rekla je Zaharova za Sputnjik.

    Ranije je Evropska komisija zvanično saopštila da je preporučila da se Ukrajini i Moldaviji dodijeli status kandidata kao simboličan korak na dugom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Odluku će donijeti lideri Evropske unije 23-24. juna.

    Odluku Evropske komisije o dodjeli statusa kandidata Ukrajini je komentarisao prvi zamjenik komiteta Državne dume za međunarodne poslove Vjačeslav Nikonov. On je naveo da je to samo preporuka i da postoji mogućnost da Ukrajina možda ne doživi članstvo u EU, jer je Turska kandidat još od 1999. godine.

  • “Ako NATO ovde uđe, biće rata”

    “Ako NATO ovde uđe, biće rata”

    Moldavski političar Bogdan Cirdja kaže, komentarišući upozorenja da Zapad priprema vojno i političko prisajedinjenje zemlje Rumuniji, da to neće proći.

    Cirdja je za Sputnjik naveo da su se pojavili moćni geopolitički igrači, poput Rusije, Kine, Indije i Brazila koji su ozbiljna protivteža Zapadu i NATO-u. “Stoga im planovi za uništenje, slabljenje i rasparčavanje Rusije ne idu na ruku“, istakao je.

    Cirdja kaže da bi ambicije Rumunije i NATO-a u Moldaviji mogle bi da dovedu do građanskog rata u toj zemlji, a da bi reakcija Rusije u tom slučaju bila žestoka.

    “Ako NATO uđe na teritoriju Moldavije, to može automatski da izazove građanski rat, vojni sukob sa Pridnjestrovljem, a to će automatski izazvati odgovor Rusije, jer u Pridnjestrovlju ima oko 1.500 ruskih mirovnjaka, a tu je i najveće vojno skladište u Jugoistočnoj Evropi, koje se nalazi u Kolbasni”, smatra Cirdja.

    On je uveren da bi odgovor Moskve bio oštar i munjevit.

    “S obzirom na to da Rusija ima moćnu Crnomorsku flotu, koja je naoružana sistemima ‘Kalibar’, raketnim sistemima – ‘Oniks’ i hipersoničnim raketama ‘Kinžal’ niko ne sme da se igra sa Rusijom… Drugim rečima, na svaki pokušaj da se pipne Pridnjestrovlje i ruski mirovnjaci, odgovor će biti trenutan, veoma težak i porazan. Spreman sam da se kladim u to”, rekao je Cirdja, komentarišući upozorenja bivšeg predsednika Moldavije Igora Dodona da Zapad provocira destabilizaciju u Moldaviji kako bi opravdao “svoje vojno i političko pristupanje Rumuniji i raspoređivanje NATO trupa na teritoriji zemlje”, te da se procesi naoružanjavanja i antiruske histerije specijalno dešavaju da bi se opravdalo prisustvo NATO trupa na teritoriji Moldavije.

    Cirdja takođe navodi da je fenomen latente rumunizacije Moldavije već pokrenut, a da nezavisnost te zemlje “postoji samo na papiru”.

    On napominje da gotovo čitav državni vrh te zemlje već ima rumunsko državljanstvo, uključujući moldavsku predsednicu Maju Sandu, predsednika parlamenta Igora Grosu i premijerku Nataliju Gavrilicu, što se, kako je ocenio, verovatno dešava prvi put u istoriji zemlje.

    “Imamo građane sa rumunskim pasošima i državljanstvom na svim najvišim državnim funkcijama – u Vladi, Ustavnom sudu i tužilaštvu. Stigli smo dotle da i šef Tužilaštva za borbu protiv korupcije, koji je tek imenovan, ima američko državljanstvo. Čak je i šef Informaciono-bezbednosne službe (SIB), koja je pandan ruskog FSB-a, državljanin Rumunije. Dakle, specijalne, obaveštajne službe kontrolišu i vode državljani Rumunije, pa o kakvom onda suverenitetu i nezavisnosti države možemo govoriti?!”, ističe Cirdja.

    Cirdja ne isključuje ni mogućnost pripajanja Moldavije Rumuniji ako se ponove događaji iz 1918. godine, kada je Rusko carstvo propalo, izgubilo Prvi svetski rat, a Rumunija ušla u Rusije, na teritoriju Besarabije, i pod izgovorom da štiti ovu teritoriju, izvršila prisajedinjenje Moldavije.

    “Sada se može desiti isto kao i pre više od sto godina – ujedinjenja Poljska sa Ukrajinom, ujedinjenja Rumunija sa Moldavijom, sa Besarabijom”, dodao je ekspert.

    Prema njegovim rečima, strahovi da bi se to moglo dogoditi postoje među stanovništvom Moldavije, ima ih i na političkim marginama, posebno među opozicionim elitama koje se zalažu za nezavisnost i državnost zemlje.

    “Jasno je da takve namere postoje. Jasno je, i to nisu glasine, da su rumunski savetnici već u Ministarstvu odbrane i u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Šire se i glasine da u vojsci već ima predstavnika rumunske vojske. Štaviše, imamo i tajni sporazum od 2012. godine po kome u slučaju unutrašnjih nemira Rumunija može da nam pruži pomoć da obezbedimo stabilnost i suzbijemo te nemire uz pomoć žandarmerije, ako se obratimo Bukureštu sa takvim zahtevom. Taj ugovor formulisan je prikriveno, ali omogućava Rumuniji da iskoristi svoj vojni potencijal za stabilizaciju, kako je nazivaju, situacije”, kaže moldavski političar.

  • “Pokušaće da napadnu 9. maja”

    “Pokušaće da napadnu 9. maja”

    Šta se todogađa u Moldaviji? Zadah rata nije došao samo do ruba Moldavije, već je počeo da se oseća i u ovoj državi.

    Ukrajinski vojni izvori navode kako je Ruska Federacija donela odluku o napadu na Moldaviju pod opravdanjem zaštite ruskog stanovništva u separatističkoj regiji Pridnjestrovlje, piše Slobodna Dalmacija.

    Tvrde kako brojne informacije iz obaveštajnih izvora upućuju na to da bi Rusija vrlo brzo mogla započeti aktivnosti ponovnog ujedinjenja delova južne Ukrajine pod kontrolom Rusije i Pridnjestrovske oblasti u Moldaviji.

    U vazdušnoj luci u Tiraspolju, glavnom gradu nepriznate moldavske paradržave Pridnjestrovlja, primećuju se pojačane aktivnosti. Ukrajinci očekuju da bi Rusi deo svojih trupa mogli prebaciti avionima i helikopterima koji bi poleteli s Krima, a paralelno s time, u glavnom gradu Moldavije Kišnjevu, organizovali bi jogurt proteste i nerede.

    Napetosti već rastu u Pridnjestrovlju nakon niza tajanstvenih eksplozija za koje su krivi “teroristi”.

    Zapadni analitičari vjeruju da bi cilj Kremlja mogao biti stvaranje kopnenog mosta od Rusije duž ukrajinske obale do Pridnjestrovlja, odsecajući Ukrajinu od Crnog mora.

    Moldavija je jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja, bori se s velikim prilivom izbeglica i ekonomskim posledicama rata koji su zaustavili dobar deo njenih izvoza. Nije članica NATO, a graniči s Rumunijom koja jeste.

    Britanski “Tajms”, koji je potanko analizirao mogućnosti ruskog napada na Moldaviju napominje pak kako većina obaveštajnih informacija ipak sugeriše da Rusija u ovom trenutku nije sposobna za taj napad.

    Smatraju kako nisu u stanju da osiguraju adekvatnu rutu za svoje avione, a da ne rizikuju da ih sruši PVO u blizini Odese. Veruje se da se oko 1.500 ruskih vojnika već nalazi u Pridnjestrovlju, a sve nove trupe koje bi doletele u vazdušnu luku morale bi da pređu ukrajinski vazdušni prostor, što je veliki rizik.

    Scenario kao u Donbasu
    “Kako bi prebacila municiju i trupe, Rusija bi morala da izgradi kopneni koridor od Hersona kroz deo Mikolajeva i Odese. Tamo bi se suočili s žestokim otporom ukrajinskih snaga”, analizira “Tajms” te spekuliše kako bi Rusija mogla da pokuša da napadne Moldaviju oko 9. maja.

    Tog bi datum ruski predsednik Vladimir Putin mogao da objavi priznanje nezavisnosti Pridnjestrovlja, što bi dovelo do scenarija nalik onome u Donbasu i predstavljalo bi direktnu pretnju teritorijalnom integritetu Moldavije.

    Tri cilja Rusije
    Prema britanskim vojnim analitičarima, vojna operacija ruskih snaga mogla bi poslužiti Rusiji za tri cilja.

    Izveštaj Džeka Votlinga i Nika Renlodsa (The Roayal United Services Institute), sugeriše da Federalna bezbednosna služba (FSB), glavna ruska špijunska agencija, raspravlja o pokušaju destabilizacije Moldavije kako bi vezala ukrajinske snage na južnoj granici. Drugi cilj je suprotstavljanje rastućem proevropskom raspoloženju u zemlji i treći – Zapadu pokazati da pomaganjem Ukrajini rizikuju šire posledice, uključujući i one na Balkanu.

    “Tajms” podseća kako je moldavska vlada zabranila 7. aprila isticanje ruskih vojnih simbola, što je u Moskvi protumačeno kao jasan znak suprotstavljanja ruskom uticaju u toj zemlji. U spomenutom izveštaju se navodi da ukrajinska obaveštajna služba ima saznanja da je general-major Dmitrij Miljutin, iz Pete službe FSB-a, razgovarao o organizaciji protesta u Moldaviji.

    Na demonstracijama bi se namerno masovno koristili zabranjeni simboli, čime bi izazvali vlast da kazni veliki broj protestanata i time otvorili širom vrata ruskim optužbama da suzbijaju političko izražavanje i slobodu govora.

    “Ako Rusija prizna nzavisnost Pridnjestrovlja, to bi direktno ugrozilo teritorijalni integritet Moldavije. Bio bi to scenario Donbasa. To znači da bi pružili vojnu pomoć i priznali je kao deo Rusije, rekao je za britanski list ukrajinski izvor, piše “Tajms”, a prenosi Slobodna Dalmacija.

  • Moldavija “na korak” do rata?

    Moldavija “na korak” do rata?

    Šta se todogađa u Moldaviji? Zadah rata nije došao samo do ruba Moldavije, već je počeo da se oseća i u samoj državi.

    Hoće li Putin, iako mu u Ukrajini ne ide sve od ruke, zaista da proširi rat i na tu malu postsovjetsku državu čije je ime podcrtao u svom izlizanom rokovniku o obnovi “ruske imperijalne moći”?

    Poslednjih dana u Moldaviji, tačnije rečeno u njenoj odmetnutoj proruskoj nepriznatoj (čak ni od Rusije) paradržavnoj tvorevini Pridnjestrovlje, koja se nalazi uz granicu s Ukrajinom (u dužini većoj od 400 km), došlo je do napetosti i nekoliko misterioznih napada i eksplozija, koje su mnogi protumačili kao pripremu za njeno uključivanje u rat, koji bi potom zahvatio celu Moldaviju, piše Jutarnji.

    Otkad je Rusija napala Ukrajinu, Moldavija se spominjala kao sledeći cilj Putinovih osvajačkih ambicija.

    Osvajanje obale

    Ruskivojni plan predviđao je osvajanje cele ukrajinske crnomorske obale i izlazak na granicu Moldavije i “fizičko” spajanje s Pridnjestrovljem, koje je nastalo još i pre raspada SSSR-a početkom 1990. godine, kada se tamo vodio i rat, u kojem je ruska vojska “pripomogla” njegovom nastajanju. Kada je početkom rata u Ukrajini beloruski proputinovski predsednik Aleksandar Lukašenko davao izjavu u generalštabu beloruske vojske, svi su uočili na karti iza njega kako jedan pravac ruskog napada s Crnog mora ide i na Moldaviju, navodi Jutarnji.

    Tada se govorilo da je to “omaška”, ali neposredno pred najavu ruske ofenzive na Donbas general Rustam Minekajev, v.d. zapovednika Središnjeg vojnog okruga, bez imalo uvijanja je rekao da “kontrola nad jugom Ukrajine jeste kopneno spajanje s Pridnjestrovljem”. Još je napomenuo da u Moldaviji ima “primera ugrožavanja ruskog i ruskojezičnog stanovništva”, što je posebno izazvalo uznemirenost jer su, između ostalog, takve “pretnje o ugroženosti Rusa” bile i povod i retorika koja se navodila kao “opravdanje” agresije na Ukrajinu.

    Pretnje samo potvrđuju da ako Putin uspe u svojim zamislima u Ukrajini, neće stati i zadovoljiti se time. Minekajevljeve izjave niko u ruskom ministarstvuobrane nije želeo da komentariše, ali ni da demantuje, premda je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova Lavrovljev zamenik Andrej Rudenko jasno rekao kako se “Moskva nada da se neće morati da se upliće i rešava još jedan regionalni sukob”, a kremaljski portparol Dmitrij Peskov je rekao da zasad nema razloga da se Vladimir Putin čuje s moldavskom predsednicom Majom Sandu.

    Samo dan pre nego što su ruski tenkovi počeli da prodiru u Ukrajinu iz Kremlja su se kleli da ne nameravaju nikoga da napadnu. General Minekajev je čak govorio da su Rusi u samom Pridnjestrovlju ugroženi, što je potpuni apsurd jer je tamo ruski jezik službeni, škole rade po ruskom obrazovanom sistemu, a većina stanovništva poseduje i rusko državljanstvo.

    I ruska amabasada u Kišinjevu objavila je da su u zemlji primetni “slučajevi diskriminacije na nacionalnoj, religijskoj (podsetimo da su Moldavci takođe pravoslavci, a na njenoj teritoriji “sukobljavaju” se Rumunska i Ruska pravoslavna crkva), jezičnoj i kulturnoj osnovi”, pa su otvorili posebne brojeve telefona i e-mailove na koje “ugroženi sunarodnici” mogu javiti o svim takvim slučajevima, nedaćama i problemima na koje nailaze, prenosi Jutarnji.

    Ruskog ambasadora Olega Vasnjecova pozvali su da objasni izjave ruskoga generala, ali je on moldavsku “notu” samo primio na znanje, ne ulazeći previše u objašnjenja generalovih otvorenih pretnji.

    U Moldaviji su se uzburkale strasti, podignuta je bojeva gotovost i u zemlji i u odmetnutom Pridnjestrovlju, a zemlja je, kako kažu neki analitičari – zahvaćena ratnom teskobom. Ali, bilo kako bilo, eskalacija nasilja u Pridnjestrovlju poklopila se s izjavama ruskog generala, jer samo koji dan nakon što je Minekajev zapretio Moldaviji, tamo je došlo do gužve – s dva projektila iz RPG-a pogođena je zgrada ministarstva sigurnosti u Tiraspolu, glavnom gradu paradržavne tvorevine, potom su kod sela Majak u vazduh dignuta i dva odašiljača preko kojih su emitovani ruski državni televizijski i radijski programi, a došlo je i do pucnjave i eksplozija u skladištu municije u ruskoj bazi u selu Kolbasna i pucnjave u bazi pridnjestrovske vojske u selu Parkani, ali za to nema pouzdanih informacija, piše Jutarnji.

    Nakon toga predsjednik fantomske države Pridnjestrovlje Vadim Krasnoselski podigao je stupanj bojeve gotovosti na najviši “crveni” nivo, postavio je vojne kontrolne punktove na “granici” s Moldavijom i otkazao najavljenu paradu 9. maja povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.

    Proevropska moldavska predsednica Maja Sandu, koja je nakon pobede na izborima okrenula Moldaviju prema Evropi, stavivši kao glavni strateški cilj prijem u EU, rekla je na nacionalnom veću obrane da je do eskalacije u Pridnjestrovlju došlo zbog “sukoba tamošnjih suparničkih političkih struja” i da im je cilj destabilizacija Moldavije u čijoj se blizini vodi rat.

    Predsednica Sandu takođe je donela odluku da se pojačaju vojne i policijske snage uz liniju razgraničenja s Pridnjestrovljem, ali i uz granicu s Ukrajinom koju kontrolišu legalne i legitimne vlasti u Kišinjevu. U Moldaviji je inače od početka rata primljeno više od 250 hiljada ukrajinskih izbeglica, a predsednica Maja Sandu zabranila je javno isticanje i propagiranje ratnih ruskih simbola “Z” i “V”, kojima su oslikane mnoge zgrade u odmetnutom Pridnjestrovlju.

    Uznemirenost ne vlada samo u Moldaviji, već i u Rumuniji koja graniči s Moldavijom. Naime, ako izbiju sukobi u Moldaviji, rat dolazi na jugoistočne granice NATO-a. S obzirom na to da su stanovnici Moldavije u najvećem broju etnički Rumuni, pitanje je kako će reagovati Bukurešt, a eventualnim uvlačenjem Moldavije u rat zemlja postaje ruski poligon za destabilizaciju jugoistočnih zemalja EU i NATO-a – Rumunije, Bugarske i Grčke, a verojatno i celog Balkana.

    Moldavija, koju nazivaju i slepim crevom Europe ili maglovitim zaboravljenim područjem Starog kontinenta, zapravo bi mogla da postane veća pretnja Evropi od rata u Ukrajini. Kroz nju ne prolaze važni naftovodi i gasovodi, ali ako bi pala Putinu u ruke, postala bi važan poligon za destabilizaciju Evrope i, kako navode neki vojni analitičari, verovatnije područje mogućeg sukoba NATO-a i Rusije nego što je to Ukrajina.

  • Rat se prelio van Ukrajine?

    Rat se prelio van Ukrajine?

    Moldavija je danas uvela “crveni” alarm zbog opasnosti od terorizma, čime je ta zemlja i zvanično pokazala strah da se sukob prelije na njenu teritoriju.

    Predsednica Moldavije Maja Sandu sazvala je sednicu Vrhovnog saveta za bezbednost zbog eksplozija u Pridnjestrovlju, saopštila je pres-služba administracije predsednika.

    “Predsednik Moldavije Maja Sandu sazvala je sednicu vrhovnog Saveta za bezbednost zbog incidenata u pridnjestrovskom regionu. Sednica će početi u 13 časova po lokalnom vremenu“, navodi se u saopštenju.

    Ranije je Ministarstvo unutrašnjih poslova nepriznate Pridnjestrovske Moldavske republike saopštilo da su u naselju Majak u Grigoriopoljskom regionu odjeknule dve eksplozije, usled čega su onesposobljene dve najjače antene radio-centra, preko kojih je emitovan ruski radio.

    Ministarstvo unutrašnjih poslova samoproglašenog Pridnjestrovlja, na istoku Moldavije, saopštilo je danas da je došlo do dve eksplozije u selu Majak, u Grigoriopoljskoj oblasti.

    Eksplozije su onesposobile dve najjače antene radio centra koji emituje program ruskog radija, prenosi RIA Novosti.

    U eksplozijama nije bilo povređenih.

    Pridnjestrovlje se nalazi na istoku Moldavije i 1990. godine se

    otcepilo od te države nakon kratkog građanskog rata posle raspada Sovjetskog Saveza. Ima oko 500.000 stanovnika, a Rusija tamo ima oko 1.500 vojnika koji služe kao mirovne snage.

    Taj region privukao je pažnju svetske javnosti nakon što je vršilac dužnosti komandanta ruskog Centralnog vojnog okruga Rustam Minekajev 22. aprila izjavio da Rusija planira da preuzme punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, dodajući da će to pružiti mogućnost pristupa Pridnjestrovlju.