Oznaka: moldavija

Nova analiza Instituta za proučavanje rata (ISW) upozorava da Rusija možda priprema hibridnu operaciju protiv još jedne države.

Kako navode, u pitanju je Moldavija, čiji region Pridnjestrovlje bi mogao da organizuje referendum o pripajanju Rusiji kako bi podržao rusku hibridnu operaciju.

“Proruski otcepljeni region Pridnjestrovlja potencijalno bi mogao da organizuje referendum o pripajanju Rusiji na nedavno najavljenom pridnjestrovskom Kongresu poslanika koji je planiran za 28. februar”, stoji u objavi na društvenoj mreži Iks.

“Povod za ovo bi bila navodna potreba da se ruski građani i ‘sunarodnici’ u Pridnjestrovlju zaštite od pretnji Moldavije ili NATO-a”, stoji u upozorenju.

Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi, kao najopasniji razvoj situacije, da proglasi rusku aneksiju Pridnjestrovlja tokom svog planiranog obraćanja Ruskoj Saveznoj skupštini 29. februara, iako se to čini malo verovatnim.

Putin će najverovatnije pozdraviti svaku akciju koju preduzme Kongres poslanika Pridnjestrovlja.

Institut naglašava da nije poznato da li su u toku pripreme za ovu hibridnu akciju, iako je moguće da se vode tajne pripreme.

“Ruske snage koje se trenutno nalaze u Pridnjestrovlju nisu u stanju da budu značajna vojna pretnja Ukrajini bez pojačanja. One bi mogle biti mnogo veća pretnja stabilnosti Moldavije. Stoga je najverovatniji način delovanja da će Pridnjestrovski kongres i Putinov govor označiti preokret u pripremama Rusije za hibridni rat protiv Moldavije”, dodaje ISW.

Moldavija je bivša sovjetska država koja se nalazi između Rumunije i Ukrajine, a Pridnjestrovlje je proruski otcepljeni region u istočnoj Moldaviji sa oko 470.000 stanovnika koji je nezakonito proglasio nezavisnost od Moldavske Sovjetske Socijalističke Republike 1990. godine.

Nijedna članica Ujedinjenih nacija ne priznaje njen suverenitet i smatraju je delom Moldavije.

Moguća zabrana isporuke moldavskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju naškodiće lokalnim poljoprivrednicima.

To je izjavio bivši predsednik Moldavije Igor Dodon.

On je ovo mišljenje izneo na svom Telegram kanalu nakon poziva koji uputio ruskim političarima da odgovore na neprijateljske akcije Kišinjeva, prenosi TASS.

“Ograničenje izvoza će veoma bolno pogoditi agroindustrijski kompleks Moldavije, koji je orijentisan na tržišta ZND, a posebno na Rusiju. To su jabuke, vino, grožđe… Mi nemamo druga tržišta koja bi mogla da potroše količine koje proizvodimo”, napisao je lider opozicione Partije socijalista Republike Moldavije.

On je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućih ograničenja ulaska državljana Moldavije u Rusiju.

“Ovo je veoma opasno. Moldavija je već ograničila ulazak ruskim državljanima. Nije tajna da se muškarcima ulazak odbija bez izuzetka, a žene ispituju po 4-5 sati”, rekao je Dodon i ocenio da su akcije zvaničnog Kišinjeva vođene željom da se zadovolje zapadni donatori.

Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija Moldavije obavestilo ruskog ambasadora Olega Vasnjecova o potrebi smanjenja osoblja ambasade za 45 ljudi, najviše do 10 diplomatskih radnika i 15 odgovornih za administrativne, tehničke i druge poslove.

Kišinjev je svoju odluku obrazložio navodno brojnim neprijateljskim akcijama i pokušajima Rusije da destabilizuje unutrašnju političku situaciju u Moldaviji.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je ovu odluku još jednim korakom Kišinjeva ka razaranju bilateralnih odnosa i naglasila da će Rusija adekvatno odgovoriti.

Moldaviju bi trebalo odvratiti od Zapada i usmeriti ka Rusiji. Plan Kremlja za to navodno postoji.

Novinari nemačkih javnih servisa WDR i NDR, kao i lista „Zidojče cajtung“, pišu da su imali uvid u taj dokument, piše Dojče vele.Napetost se u Modaviji oseća gotovo svakodnevno. Proteklog vikenda ponovo su hiljade ljudi protestovale protiv proevropske vlade na ulicama glavnog grada Kišinjeva. Policija je uhapsila sedam demonstranata. Sumnja se da je jedna proruska mreža uz pomoć ruskih tajnih službi radila na „akcijama destabilizacije“ koje se navodno izvode „putem demonstracija“ u Moldaviji.

Moskva je takve optužbe do sada uvek odbacivala, ali u Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici u kojoj živi nešto više od 2,5 miliona ljudi, napetost sve više raste. Od ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. stanje se dodatno pogoršalo.

Širenje proruskog raspoloženja

Rusija očigledno već duže vreme ima plan za Republiku Moldaviju – bar tako pokazuje dokument koji su nemački javni servisi WDR, NDR, kao i minhenski list „Zidojče cajtung“ analizirali zajedno s međunarodnim partnerima*. Prema njihovom istraživanju, administracija predsednika Rusije je još pre početka rata u Ukrajini u jednom strateškom dokumentu konkretno utvrdila kako da promoviše proruske tendencije i istovremeno spreči da se zemlja okrene ka Zapadu.

Taj strateški plan na pet stranica opisuje ciljeve Rusije u Moldaviji na političkom, vojnom i bezbednosnom, trgovačkom i ekonomskom, kao i na društvenom planu. Dokument očigledno, kako ocenjuju nemački novinari, potiče od istih eksperata koji su koncipirali i Strategiju o aneksiji Belorusije. Uprava predsednika Rusije nije odgovorila na upit novinara o navodnom dokumentu s planovima za Moldaviju.

Moldavija se u spomenutom dokumentu vidi kao važna karika u sukobu sa Zapadom. Jedan od centralnih ruskih ciljeva za narednih deset godina je, prema tom dokumentu, „suprotstaviti se pokušajima spoljnih aktera da se upletu u unutrašnje stvari zemlje“. To je odnosi na NATO, a istovremeno se želi da se spreči slabljenje pozicije Rusije.

Istovremeno, Moskva želi da pruži pomoć kad je u pitanju moguće učešće Moldavije u savezima kojima dominira Rusija. Reč je konkretno o Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Evroazijskom ekonomskom savezu (EGS). Prema dokumentu, za to je potrebno proširiti prorusko raspoloženje među političkim i privrednim elitama.

Više nastave na ruskom jeziku

Interes koji Moldavija ima na ruskom tržištu Moskva želi da iskoristi kao ekonomsku ucenu ,u smislu da bi moldavsku vladu trebalo odvratiti od toga „da naškodi ruskim interesima u regionu“.

Postoje, čini se i planovi za obrazovni sistem. Prema navodima iz strateškog dokumenta, kako prenose novinari, trebalo bi da se unapredi „nastava na daljinu na ruskom jeziku“ za moldavske učenike, a ruski univerziteti trebalo bi da otvore svoja predstavništva u Moldaviji.

Dugotrajna perspektiva, prema tim navodima, predviđa stvaranje „negativne slike o NATO“ u moldavskom društvu i političkim krugovima do 2030. godine. Osim toga, do tada bi takođe trebalo da se obezbedi i „široko prisustvo ruskih medija“ u Moldaviji.

Zapadni stručnjaci za bezbednost procenjuju da je dokument autentičan. Jedan visoko rangirani zapadni obaveštajni službenik kaže da je Moskvi stalo do toga da „postavi znak STOP prema Zapadu“.

Prema mišljenju Štefana Majtera, direktora Programa za međunarodni red i demokratiju pri trustu mozgova Nemačko društvo za spoljnu politiku (DGAP), iz dokumenta se vidi da Rusija sebe stavlja u „direktnu konkurentnu situaciju“ prema EU i NATO, i nastoji da kontrira njihovoj integracionoj politici, njihovim narativima.

Pridnjestrovlje kao ulaznica za Moldaviju

Izbijanje rata u Ukrajini nateralo je čini se Rusiju da ubrza rad na svojim aspiracijama u Moldaviji. Pošto se Moldavija sve više okreće ka Zapadu i sprovodi reforme, ruski uticaj bi mogao da počne da se gubi, ukoliko Moskva ne bude aktivnija.

Koliko je stanje u Moldaviji nestabilno, pokazalo se u februaru: tokom nekoliko dana ruske rakete su preko Moldavije letele prema Ukrajini. Premijerka je potom podnela ostavku, a Ukrajina je upozorila da Rusija ima detaljne planove za destabilizaciju. Na Zapadu strahuju da Moskva verovatno više ne želi odugovlači sa realizacijom tih planova.

Na to upućuje i zaoštravanje situacije u Pridnjestrovlju gde se nalaze ruske trupe, a i verovatno najveća skladišta municije u istočnoj Evropi. Ruski vojnici su u samoproglašenoj Republici Pridnjestrovlju stacionirani od 1992. Moldavska vlada je Kremlj još jednom pozvala da te jedinice povuče – ali bezuspešno. To područje na istoku Moldavije s oko pola miliona stanovnika, međunarodnopravno pripada Moldaviji, ali Rusija taj zamrznuti konflikt koristi kao svojevrsnu ulaznicu.

„Ciljane ruske aktivnosti”
Strateški plan za Moldaviju predviđa da u roku od nekoliko godina ta zemlja ukine one mere kojima se politički i ekonomski vrši pritisak na Pridnjestrovlje. Jedna od tačaka se eksplicitno odnosi na ruske jedinice: moldavske inicijative koje žele da ukinu rusko vojno prisustvo u Pridnjestrovlju trebalo bi da budu „neutralizovane“.

I nemačka vlada pomno prati situaciju. Iz Ministarstva spoljnih poslova poručuju da je kriza u Moldaviji „pogoršana ciljanim ruskim aktivnostima destabilizacije“. Nemačka vlada je navodno u posedu izveštaja o „insceniranju demonstracija u Moldaviji kroz ruske aktere“.

Pre nekoliko dana se pokazalo koliko je trenutna situacija i napeta i nejasna. Ruska državna novinska agencija Ria javila je da su navodno sprečeni pokušaji napada na visoke zvaničnike Pridnjestrovlja. Prema navodima zapadne agencije Rojters, proruski zvaničnici u Pridnjestrovlju za to optužuju ukrajinske obaveštajne službe.

Moldavija je navela da se optužbe istražuju, a Kijev je optužbe odbacio i uputio na Rusiju, navodeći da je agresor tamo. Moskva traži izgovor za intervenciju u Pridnjestrovlju, kako bi nakon toga kompletnu Republiku Moldaviju stavila pod svoju kontrolu, poručuju iz Kijeva.

Američki i moldavski zvaničnici tvrde da je ruski predsednik spreman da, iza kulisa rata u Ukrajini, otvori još jedan front.

Znak te namere vidi se u navodnoj nameri Kremlja da zbaci trenutnu moldavsku vladu i podstakne nemire putem protesta u zemlji, rekao je “Dejli bistu” američki diplomata koji je nedavno posetio Moldaviju.

Majkl Karpenter, stalni predstavnik SAD u OEBS-u je rekao da je ruska informativna operacija, koja se oslanja na društvene mreže i zvaničnike ruske vlade kao glasove za pojačavanje tenzija u Moldaviji, trenutno “intenzivna”.

“Konačni cilj je podrivanje prozapadne vlade predsednice Maje Sandu i vraćanje zemlje, koja je proglasila nezavisnost od SSSR-a 1991, nazad u rusko okrilje”, rekao je Majkl Karpenter.

Ambasador Moldavije u SAD Viorel Ursu rekao je “Dejli bistu” da je ova kampanja samo poslednji u nizu napora Rusije da proširi prorusku, antizapadnu klimu u postsovjetskim državama, dok nastavlja rat u Ukrajini i pokušava da prisvoji teritorije sa istorijskim vezama sa SSSR, preneo je Blic.

Do upozorenja na ruske informativne operacije za podsticanje nemira u Moldaviji došlo je nekoliko dana nakon što je Sandu upozorila da Kišinjev ima saznanja o ruskoj zaveri da priredi puč u zemlji.

Sandu je sredinom februara govorila o planovima Rusije da organizuje državni udar u zemlji, uključujući proteste opozicije i angažovanje učesnika na vojnoj obuci, kao i građana Rusije, Belorusije, Srbije i Crne Gore, da napadnu zgrade vlade i sruše vladu.

Ursu je rekao da se operacija uticaja sastoji od mreže kampanja – od televizije do društvenim mreža, uključujući “Telegram” i “Fejsbuk”.

Moskva je poslednjih nedelja radila po svom tipičnom priručniku – uvećavajući unutrašnje tenzije u drugoj zemlji na internetu, navodi “Dejli bist”.

“Postoji stvarno nezadovoljstvo (u zemlji) zbog visokih cena, ali to daje priliku Rusiju da infiltrira provokativnije elemente među demonstrante”, rekao je Ursu.

Navodno je operacija fokusirana na širenje antivladinih slogana i podsticanje demonstranata da traže da vlada plati za struju već se prelila u fizičku stvarnost.

Podseća se da je u nedelju u Kišinjevu održav protest tokom kojeg su demonstranti uzvikivali ”Dole diktatura”, kao i “Dole predsednica Maja Sandu”, koji je okončan tako što su se demonstranti usaglasili oko teksta rezolucije kojom se od moldavske vlade zahteva da plati račune za grejanje i struju, kako je prenela RIA.

Generalni sekretar moldavske predsedničke kancelarije Andrej Spinu rekao je u nedelju na “Telegramu” da “ono što se dogodilo danas u centru prestonice nije protest”.

“Moramo to reći otvoreno, to je bio još jedan neuspeli pokušaj Rusije da destabilizuje Moldaviju”, dodao je on.

U petak je portparol nacionalnog bezbednosnog veća Bele kuće Džon Kirbi rekao da ruski akteri, od kojih su neki povezani sa ruskom obaveštajnom službom, žele da organizuju i koriste proteste u Moldaviji kao osnovu za podsticanje nameštene pobune protiv moldavske vlade. Istog dana je Institut za proučavanje rata (ISW) rekao da ima “nekoliko tekućih informativnih operacija u Pridnjestrovlju”.

Verujemo da Rusija traži opcije da oslabi moldavsku vladu, verovatno sa krajnjim ciljem da vidi sebi prijateljsku administraciju u prestonici – rekao je Kirbi.

I ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zapretio je prošlog meseca da će Moldavija mogla da postane “sledeća Ukrajina”.
Pored upozorenja na puč u zemlji, moldavski zvaničnici već nedeljama dižu uzbunu u vezi potencijalne vojne akcije Rusije. Šef moldavske obaveštajne i bezbednosne službe (SIS) Aleksandru Musteata sugerisao je da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na Moldaviju u martu ili aprilu.

Bivši vojni inspektorat Ministarstva odbrane Moldavije objavio da su oružane snage Pridnjestrovlja postavile eksplozive u sva skladišta oružja u tom regionu.

Kako prenose mediji, to uključuje i postavljanje eksploziva u skladište municije Kobasna, tako da će, ako započne bilo kakva vojna operacija, to izazvati katastrofalnu štetu u delovima Moldavije, Pridnjestrovlja i Ukrajine.

Inače, skladište municije Kobasna najveće je u istočnoj Evropi i sadrži do 20. 000 tona oružja i muniije iz sovjetske ere. Veruje se da ga čuva oko 1.500 ruskih vojnika.

To je najveće skladište municije u istočnoj Evropi.

Još od početka sukoba Rusije sa Ukrajinom, u Moldaviji raste zabrinutost zbog skladišta municije u Kobasni, a neki veruju da bi tamošnje oružje moglo da se upotrebi u potencijalnom budućem vojnom sukobu.

Pored toga, Akademija nauka Moldavije utvrdila je da bi eksplozija oružja koje se nalazi u skladištu municije, a kojem je odavno istekao rok trajanja, bila ekvivalentna atomskom bombardovanju Hirošime i Nagasakija. Zabrinutost za takav događaj porasla je nakon eksplozije u Bejrutu 2020. godine.

Mađarska niskotarifna aviokompanija “Viz er” saopštila je danas da će obustaviti letove za glavni grad Moldavije Kišinjev od 14. marta zbog zabrinutosti za bezbednost vazdušnog prostora.

Bezbednost putnika i posade ostaje prioritet “Viz era” i zbog nedavnih dešavanja u Moldaviji i povišenenog rizika u vazdušnom prostoru te zemlje, doneta je odluka da se obustave svi letovi za Kišinjev od 14. marta, navodi se u saopštenju.

Moldavske vlasti za civilno vazduhoplovstvo saopštile su da je ta odluka iznenadna i za žaljenje, preneo je Rojters.

Moldavski ministar inostranih poslova Niku Popesku rekao je u sredu da je Moldavija spremna za, kako je rekao, “pun spektar pretnji”, s obzirom na strahove da bi Rusija mogla intenzivirati pokušaje destabilizacije zemlje.

Tenzije između Rusije i Moldavije su povećane u poslednje vreme od kada su ruske rakete usmerene na Ukrajinu ušle u moldavski vazdušni prostor.