VRBAS Media

Oznaka: MMF

  • Inlfacija pada, a fiskalna pozicija entiteta se pogoršava

    Inlfacija pada, a fiskalna pozicija entiteta se pogoršava

    Fiskalna pozicija u oba entiteta u BiH pogoršava se u posljednjih nekoliko godina iako inflacija postepeno opada, uz procjenu da će spasti na tri odsto, izjavio je rezidentni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ za BiH Andreas Tudik.

    “U prošloj godini fiskalni deficit u BiH iznosio je 1,7 odsto BDP-a i naša očekivanja su da će on u ovoj godini biti povećan na gotovo 2,4 odsto BDP-a. To povećanje znači da će vlasti morati da nađu više finansijskih sredstava, što se vremenom može pokazati teškim”, rekao je Tudik.

    On je naveo da nije toliko zabrinut nivoom duga BiH, nego mogućnošću osiguranja finansijskih sredstava, uz objašnjenje da je to više pitanje likvidnosti, a ne prezaduženosti.

    Tudik je istakao da vlasti u BiH nisu kontaktirale MMF u vezi sa eventualnim aranžmanom, tako da trenutno nema nikakvih pregovora o tome.

    “Bilo kakav finansijski aranžman sa MMF-om prati set reformi koje je potrebno provesti da bi se ta sredstva doznačila jer je, na kraju krajeva, program MMF-a usmjeren na rješavanje osnovnih problema i poboljšanje ekonomske stabilnosti i rasta”, rekao je Tudik za “Dnevni avaz”.

    Prema njegovoj ocjeni, trenutni izgledi za sprovođenje potrebnih reformi su niski zbog napete političke situacije u BiH.On smatra da bi sprovođenje potrebnih reformi moglo značajno da ubrza ekonomski rast i da pomogne BiH i njenim građanima da mnogo brže dostignu nivo prihoda u EU.

    Te reforme uključuju ograničavanje tekuće potrošnje uz čuvanje investicija koje podstiču rast, prije svega u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, pregled javnog zapošljavanja, plata i socijalnih davanja, kao i borbu protiv korupcije.

  • MMF predlaže uvođenje poreza na dividendu

    MMF predlaže uvođenje poreza na dividendu

    Međunarodni monetarni fond (MMF) je prije nekoliko dana objavio da bi Bosna i Hercegovina trebalo da ponovo uvede poreze na dividendu.

    Ipak, domaći ekonomisti su skeptični i smatraju da nisu sigurni da li BiH ima dovoljno investitora i da li je uvođenje novih poreza dobro za privrednike i postojeće, ali i buduće investitore.

    Podsjećamo, iz MMF-a su, između ostalog, saopštili da se u Republici Srpskoj i Federaciji BiH moraju mobilizovati dodatni prihodi, uključujući i smanjenje poreskih olakšica i uvođenje poreza na dividende.

    “Potrebno je zadržati jedinstvenu stopu PDV-a i PDV prag. S ciljem pospješivanja rasta, vlasti treba da ubrzaju reforme usmjerene na unapređenje fiskalnog upravljanja, zaštitu finansijskog integriteta, borbu protiv korupcije i ubrzanje procesa digitalizacije”, stoji u saopštenju.

    Dodali su da bi rastuće političke napetosti unutar zemlje mogle povećati ekonomsku fragmentiranost BiH i oslabiti perspektive rasta.

    “Republika Srpska treba izbjegavati uvođenje novih mjera podrške, kao što su one koje se razmatraju s ciljem ublažavanja uticaja koji nedavno povećanje minimalne plate ima na preduzeća, kako bi se izbjeglo dalje pogoršanje fiskalne pozicije. Vlasti BiH treba da nastave pomno da prate rizike u finansijskom sektoru i da poboljšaju pripravnost za krizu. Uspostavljanje fonda za finansijsku stabilnost, koji bi olakšao restrukturiranje banaka i osigurao likvidnost u izuzetnim okolnostima, značajno bi ojačalo mrežu finansijske sigurnosti”, naveli su iz Međunarodnog monetarnog fonda.


    Admir Čavalić, ekonomista i predsjednik Odbora za ekonomsku i finansijsku politiku Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH, kazao je za “Nezavisne novine” da trenutno nema poreza na dividendu.

    “Bilo je nekih ideja i spominjalo se neformalno da će doći do uvođenja navedenog poreza i to uglavnom vezano za fiskalne reforme u Federaciji BiH time da se smanje opterećenja na rad, a uvede porez na dividendu kako bi se kreirao određen neutralni fiskalni efekat na budžet FBiH. Međutim, još uvijek se nije krenulo značajnije u tom pravcu niti postoje neki nacrti kako bi se to ‘ubacilo'”, naveo je Čavalić.

    On kaže da je pitanje učinkovitosti uvođenja poreza na dividendu.

    “Na globalnom nivou se raspravljalo o ovom porezu i isplata dividende je vrlo zastarjeli način ekstrakcije finansijskih sredstava od strane vlasnika neke kompanije. Vjerovatno bi se koristile neke manipulacije i slično u izbjegavanju plaćanja tog poreza. Mislim da od svih mogućih poreza koji bi se mogli uvesti ovo je najbezbolnije. Ipak, naše tržište kapitala je gotovo mrtvo, nekada se desi 0 KM efektivnog prometa. Nije izvršena ključna transformacija, odnosno prelaska iz velikih d.o.o. (društvo s ograničenom odgovornošću) u DD (dioničko društvo)”, naglasio je Čavalić.

    Ekonomista Milenko Stanić rekao je da su domaći preduzetnici zainteresovani da tog poreza ne bude.

    “Ključno je pitanje da li imamo dovoljno investitora? Očigledno je da nam nedostaje investitora koji bi investirali određene projekte i pokretali biznis. Oni očekuju od svojih investicija da taj prihod po osnovu njihovih ulaganja bude što veći. Ako država uvede porez na taj prihod, onda će stimulacija za vlasnike kapitala biti manja. Gledajući stanje u našoj ekonomiji i privrednoj aktivnosti ne postoji opravdanje uvođenja poreza na dividendu jer će to dodatno destimulisati i ovako skroman i mali broj investitora. Sa druge strane, MMF gleda samo svoj interes, odnosno da budu što veći javni prihodi u budžetu koji će garantovati isplatu kredita i zajmova od njih. Mi nemamo dovoljnu privrednu aktivnost, a ona se temelji na ozbiljnim investicijama. Ako su porezi veliki, nećemo ni imati takva ulaganja”, zaključio je Stanić.

  • MMF: Kašnjenje u dekarbonizaciji ekonomije imaće posljedice

    MMF: Kašnjenje u dekarbonizaciji ekonomije imaće posljedice

    U interesu je zemalja u evropskom susjedstvu da što prije dekarbonizuju svoje ekonomije, jer će u suprotnom biti u nepovoljnom položaju u odnosu na EU, koja je njihov najvažniji ekonomski partner.

    Ovo je jedan do zaključaka istraživanja koje su sproveli eksperti Međunarodnog monetarnog fonda, a koje je predstavljeno juče u online formatu. U dokumentu je naglašeno da zemlje u evropskom susjedstvu, među kojima je i zapadni Balkan, mogu odgađati dekarbonizaciju, ali da bi to moglo stvoriti velike izazove za njihove ekonomije.

    “Rano usvajanje sveobuhvatne strategije dekarbonizacije, kao što je uvođenje poreza na ugljenik u cijeloj ekonomiji, bilo bi od veće koristi za ove zemlje nego odlaganje za kasnije. S obzirom na njihovu geografsku blizinu EU, jake trgovinske veze, indirektni efekat kroz prelijevanje pooštravanja klimatskih politika u EU, kao i činjenicu da je većina zemalja na putu pristupanja EU, što bi, između ostalog, zahtijevalo usklađivanje sa standardima EU o emisijama, bilo bi u interesu tih zemalja da idu u korak sa tempom smanjivanja emisija u EU”, piše u tekstu.

    Jedna od mjera, kako je istaknuto, koju EU sprovodi kako bi smanjila emisije je naplaćivanje ispuštanja karbona u atmosferu, što bi, kako je naglašeno, moglo pogoditi slabe ekonomije u evropskom susjedstvu, posebno mala i srednja preduzeća.

    “Takve firme bi mogle biti neproporcionalno pogođene oporezivanjem karbona, prvenstveno zato što troše veći dio svojih troškova na energiju. Nasuprot tome, veće firme mogu imati koristi od efekta obima na potrošnju energije. Naša analiza otkriva da je povećanje broja zaposlenih povezano sa manjom zavisnošću od energije od jedan odsto ukupnih troškova. Ovaj nalaz ima značajne implikacije za kompenzaciju efekata politike cijene na karbon, budući da je do 99 procenata svih preduzeća u regionu klasifikovano kao mala ili srednja. Ako bi se uvelo oporezivanje ugljenika, manje firme bi bile neproporcionalno pogođene, sa potencijalnim gubitkom radnih mjesta”, istaknuto je.

    Ipak, uz adekvatne mjere i rano prilagođavanje, moguće je iskoristiti šansu i olakšati ekonomski razvoj ovih ekonomija. Poseban izazov, kako je naglašeno, jeste činjenica da su sve ove zemlje izrazito zavisne od fosilnih goriva i teške industrije, jer je ugalj lako dostupan i moguće ga je pretvoriti u jeftin i pristupačan energent.

    Uprkos izazovima, naglašeno je da je dekarbonizacija u interesu i zbog efekta koji zagađenje ima na zdravlje ljudi i kvalitet vazduha. Osim toga, istaknuto je da će klimatske promjene posebno negativno pogoditi zemlje koje se nalaze u mediteransko-srednjoevropskom pojasu.

    “Očekuje se da će jugoistočna Evropa biti sve više izložena vremenskim udarima zbog sve veće učestalosti toplotnih talasa, suša i šumskih požara. Kako globalne temperature rastu, suptropska klima bi se mogla širiti dalje na sjever, degradirajući biodiverzitet i povećavajući rizik od novih bolesti”, dodaje se u tekstu.

  • Rusija iznenadila MMF

    Rusija iznenadila MMF

    Rast ruske ekonomije “iznenadio” je Međunarodni monetarni fond (MMF), s obzirom na sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini.

    U januaru je MMF prognozirao da će ruska ekonomija ove godine porasti za 2,6 posto zbog velike vojne i lične potrošnje koju je podupro rast plata. Prošlog oktobra očekivali su rast po stopi od 1,1 odsto u 2024, koju sada predviđaju u 2025.

    “To je ratna ekonomija. Velik udeo ruske ekonomije čini vojna potrošnja, što podstiče proizvodnju”, rekla je u četvrtak direktorka komunikacija MMF-a Džuli Kozak u Vašingtonu, prenosi Seebiz.

    Potrošnji pomažu i značajni socijalni transferi, dodala je Kozak, upozorivši na naznake “pregrejavanja” ekonomije, poput jačanja inflacije.

    U srednjoročnoj perspektivi rast bi trebao da uspori, s obzirom na isključenost Rusije iz međunarodnog finansijskog sistema, ograničen pristup tehnologiji i gubitak dela visokokvalifikovane radne snage, navodi.

    Svi ti činioci značajno će uticati na rast i izglede za privredu na srednji rok, zaključila je zvaničnica MMF-a.

  • MMF poručio: Ograničiti potrošnju u BiH, uključujući i plate u javnom sektoru

    MMF poručio: Ograničiti potrošnju u BiH, uključujući i plate u javnom sektoru

    Da bi se ojačala fiskalna održivost, direktori su apelovali na vlasti u BiH da dodatno ograniče tekuću potrošnju, uključujući i putem ograničavanja potrošnje na plate u javnom sektoru, saopšteno je iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

    Naveli su da je potrebno bolje usmjeravanje socijalne potrošnje, podsticanja javnih investicija i unapređenja naplate prihoda.

    Istakli da će investicije u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, podržane reformama u upravljanju javnim finansijama, pomoći u podsticanju održivog razvoja.

    “Rat Rusije u Ukrajini i dalje stvara značajne poteškoće za evropsku ekonomiju, što ima posljedice za BiH. Štaviše, očekuje se da će globalno pooštravanje finansijskih uslova opteretiti ekonomske aktivnosti u zemlji. Iako su sve nove vlade formirane nakon izbora 2022. godine, političke tenzije i dalje ometaju ekonomsku politiku i reforme. Status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji je BiH dobila u decembru 2022. godine, još nije doveo do reformskog zamaha. Ekonomski rast je pao sa 7,4 odsto u 2021. na 3,9 odsto u 2022. godini i očekuje se da će dalje padati do nivoa od dva odsto ove godine zbog slabije domaće i vanjske potražnje. Inflacija je dosegla vrhunac od 17,4 odsto u oktobru 2022. godine i od tada kontinuirano pada, ali je i dalje povišena. U skladu sa smanjenjem cijena hrane i energije na međunarodnom nivou, očekuje se da će prosječna inflacija pasti na šest posto u 2023. godini”, navode iz MMF-a.

    Dodaje se da su prisutni visoki negativni rizici, koji uključuju moguće naglo ekonomsko usporavanje u Evropi, intenziviranje političkih napetosti na domaćem planu, te realizaciju finansijskih rizika.

    “Fiskalna pozicija je poboljšana u 2022. godini i ukupni fiskalni suficit je porastao na 0,9 odsto BDP-a sa 0,6 posto u 2021. godini. Nagli porast tekuće potrošnje zbog mjera za ublažavanje krize izazvane porastom troškova života popraćen je manjim povećanjem kapitalne potrošnje. Ukupni dug pao je ispod 30 posto BDP-a u 2022. godini takođe zbog sporijeg povlačenja sredstava i implementacije projekata. Sa rashodima koji rastu brže od prihoda, očekuje se da će fiskalni bilans preći u deficit od 1,5 posto BDP-a u 2023. godini. Potrebe za finansiranjem narasle su u 2023. godini zbog velike otplate duga”, pojasnili su iz Međunarodnog monetarnog fonda.

    Dalje stoji da su izvršni direktori istakli da je nakon oporavka u 2021. godini rast u Bosni i Hercegovini usporen, dok je inflacija, iako u opadanju, i dalje povišena.

    “Uzimajući u obzir kontinuiran visoki rizik i neizvjesnost u vezi ekonomskih izgleda, direktori naglašavaju potrebu za odlučnim politikama i reformskim naporima za jačanje makroekonomske stabilnosti i poticanja srednjoročnog rasta. U tom kontekstu, oni naglašavaju važnost većeg političkog konsenzusa i apeliraju da se kandidatski status za EU iskoristi u svrhu promoviranja neophodnih reformi. Jačanje provedbe preporuka MMF-a uz podršku putem izgradnje kapaciteta takođe će biti važno.

    Direktori su potcrtali potrebu da se ograniči fiskalna ekspanzija s ciljem obuzdavanja inflatornih pritisaka, uzimajući u obzir ograničene instrumente monetarne politike, te smanjenja pritiska zbog potreba za finansiranjem. Pozdravili su korake koje su vlasti pravovremeno poduzele da bi ojačale aranžman valutnog odbora, koji je do sada dobro služio zemlji. Oni su savjetovali vlastima da dozvole povećanje kamatnih stopa u odgovoru na uvjete na tržištu, uz istovremeno poduzimanje mjera za očuvanje finansijske stabilnosti.

    Takođe, apeluje da se ne prihvataju pozivi Centralnoj banci da finansira entitetske budžete ili da kreditira privatni sektor. Centralna banka bi trebala dodatno povećati stope naknade za rezerve banaka da bi smanjila razliku u kamatnoj stopi u odnosu na evrozonu i smanjila rizik za odliv kapitala. Direktori su naglasili da Agencije za bankarstvo trebaju ukinuti mjere koje narušavaju kamatne stope, te da trebaju ojačati praćenje i pripravnost za krizu, uključujući i putem strogog i pravovremenog provođenja svih prudencijalnih i korektivnih mjera.

    Naglasili su potrebu za unapređenjem razmjene informacija i uspostavljanjem fonda za finansijsku stabilnost za cijelu zemlju da bi se olakšalo restrukturiranje banaka i osigurala likvidnost u izuzetnim slučajevima.

    “Direktori su naglasili važnost strukturalnih reformi da bi se ubrzao rast, promovirala zelena i digitalna tranzicija i podigao životni standard. Pozvali su na ubrzanje reformi u upravljanju i apelovali su na vlasti da zatraže MMF-ovu dijagnostičku procjenu upravljanja s ciljem pružanja pomoći u identifikaciji ključnih slabosti i uspostavljanju prioriteta u reformama. Direktori takođe apeluju na vlasti da hitno usvoje novi zakon o sprečavanju pranja novca i da prioritetno implementiraju zakonski okvir za sprečavanje korupcije. Kontinuirani napori u pravcu jačanja transparentnosti i nadzora nad javnim preduzećima i dalje su važni. Po pitanju klimatskih promjena, preporučili su jačanje napora u pravcu dekarbonizacije privrede, povezivanje tržišta električnom energijom sa tržištem EU, i prelazak na obnovljive izvore energije”, zaključuje se u saopštenju MMF-a.

  • MMF odobrio dugo očekivanu pomoć: Tri milijarde dolara ih spasava od bankrota

    MMF odobrio dugo očekivanu pomoć: Tri milijarde dolara ih spasava od bankrota

    Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je u dugo očekivanu pomoć Pakistanu u iznosu od tri milijarde dolara.

    To je potez koji će osiromašenu islamsku naciju verovatno spasiti od bankrota.

    MMF je saopštio u sredu da je njegov izvršni odbor odobrio sporazum o davanju sredstava za period od devet meseci i to za podsticaj pakistanskom programu ekonomske stabilizacije.Pakistan i MMF su se sporazumeli o devetomesečnom planu nakon niza sastanaka s premijerom Šebazom Šarifom, ministrom finansija Isakom Darom i drugim zvaničnicima.

  • Upozorenje: “Globalna ekonomija puca po šavovima”

    Upozorenje: “Globalna ekonomija puca po šavovima”

    Glavna tema ovogodišnjeg prolećnog sastanka MMF i Svetske banke može se sumirati u rečenici: “Globalna ekonomija puca po šavovima i treba je ponovo zaštititi”.

    Finansijski zvaničnici su preneli strašna upozorenja o rastućim dislokacijama u trgovini. Rat Rusije u Ukrajini izazvao je ogroman poremećaj u globalnoj trgovini. Tenzije između SAD i Kine su u porastu, kao i prepirke između SAD i EU oko industrije čiste energije, prenosi Blic.

    “Verujem da nije preterano reći da je skoro tri decenije nakon stvaranja [Svetske trgovinske organizacije] sistem trgovine na raskrsnici”, rekla je zamenica generalnog direktora STO Anabel Gonzales.

    To naglašava zašto je raspoloženje oko globalnog okupljanja opisano kao “haotično”, “nepovezano” i “nekako depresivno”. MMF je rekao da su izgledi za globalnu ekonomiju “anemični”, iako su ekonomski zvaničnici poput američke sekretarke finansija Dženet Jelen pokušavali da projektuju veći optimizam.

    Francuski predsednik Emanuel Makron podstakao je tenzije dok se vraćao iz Kine uoči sastanaka MMF-a, pozivajući Evropu da se odupre tome da postane “američki sledbenik” dok SAD izazivaju Peking.

    MMF je stavio opipljivu cenu na rastuće rascepe, procenjujući da bi svet mogao da izgubi trilione dolara buduće ekonomske proizvodnje ako se podeli na konkurentske geopolitičke blokove.

    Na terenu u Vašingtonu, ministri finansija i drugi globalni ekonomski zvaničnici pokušali su da ugase vatru protekcionizma i fragmentacije.

    Čak je i francuski ministar finansija Bruno Le Mer pokušao da malo počisti: “Ne vidim nikakvu kontradikciju između naše odlučnosti da budemo nezavisniji u nekim strateškim sektorima i naše saradnje sa SAD”.

    Britanski ministar finansija Džeremi Hant rekao je za Politiko na marginama sastanaka MMF-a da je “velika lekcija u poslednjih 100 godina” da Evropa i SAD mogu uspešno da brane demokratiju i slobodu kada budu zajedno.

    Hant je upozorio na protekcionizam — “što će značiti da će se svet vratiti u mračno doba” — i rekao da ne želi da ulazi u “trku za subvencije” sa SAD kada je reč o zelenim industrijama.

    Zamenica kanadskog premijera Kristija Frilend bacila se na “neoliberalnu formulu slobodne trgovine i niskih poreza na preduzeća”. Ali ona je ipak upozorila da bi “bila ogromna i istorijska greška reagovati na zloupotrebe globalnog trgovinskog sistema prihvatanjem autarkije”.

    “Ne treba zaboraviti da je trgovinska integracija pomogla svetu da postigne veliko smanjenje siromaštva [i] poboljšanje životnog standarda“, rekao je generalni direktor Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo-Ivela. “Znamo da nije uradio sve, da ima nekih problema, da su neki ljudi ostavljeni. Ali to moramo da popravimo i da ne odbacujemo sistem”.

    Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis pozvao je na veće usklađivanje SAD i EU, umesto da sledi Makronovo vođstvo.

    “Naša izvanredna koordinacija o Ukrajini može i mora da se ponovi u drugim oblastima”, rekao je on. “Moramo učiniti da se naša politika i ekonomski planovi približavaju, a ne da se razilaze. To će povećati našu ekonomsku snagu”.

  • MMF snizio prognozu: Najniže cifre od 1990.

    MMF snizio prognozu: Najniže cifre od 1990.

    Međunarodni monetarni fond snizio je svoju prognozu privrednog rasta svetske ekonomije na 2,8 odsto sa 2,9 u januaru.

    Na srednji rok, ta finansijska institucija predviđa rast globalnog BDP-a od 3 procenta, što je najniža cifra u izveštaju MMF-a još od 1990. godine, prenose svetski mediji.

    Razlozi što je malo verovatno da će se inflacija vratiti u ciljne okvire, pre 2025, prema izveštaju, jesu to što su Kina i Južna Koreja napredovale na polju podizanja životnog standarda, kao i sporiji rast radne snage na globalnom nivou i geopolitička previranja poput Bregzita i ruskog napada na Ukrajinu.

    “Anemični izgledi odražavaju tvrde pozicije ekonomskih politika neophodne da se obori inflacija, posledice nedavnih pogoršanja finansijskih uslova, tekući sukob u Ukrajini i sve veća geoekonomska podeljenost“, navode iz MMF-a.

  • Upozorenje iz MMF

    Upozorenje iz MMF

    Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva upozorila je da se globalna ekonomija suočava sa rizicima po finansijsku stabilnost zbog turbulencija u bankarskom sektoru.

    Georgijeva je rekla da su rastuće kamatne stope izvršile pritisak na dugove, što je izazvalo “stres” u vodećim ekonomijama, čak i među zajmodavcima, prenio je Gardijan.

    Ona je kazala da će svjetska ekonomija ove godine porasti za samo tri odsto jer će rast troškova zaduživanja, u kombinaciji sa ratom u Ukrajini i ožiljcima od pandemije kovida 19, ugušiti rast.

    Pridružujući se sve brojnim upozorenjima ekonomskih lidera, izvršna direktorka MMF je navela da je jasno da su rizici po finansijsku stabilnost porasli nakon nedavnog kolapsa Banke Silicijumske doline i posredništva švajcarske vlade u spasavanju Kredi Svis od strane banke UBS.

    • U vrijeme sve većeg nivoa dugova, brza tranzicija sa produženog perioda niskih kamatnih stopa na mnogo više stope, neophodne za borbu protiv inflacije, neizbježno stvara stres i ranjivost, što je dokazano nedavnim dešavanjima u bankarskom sektoru u nekim naprednim ekonomijama – rekla je Georgijeva na konferenciji u Pekingu.

    Ona je iznijela svoje mišljenje nakon što je Evropska centralna banka (ECB) saopštila da će nedavna previranja u bankarstvu imati uticaj na poslovanje i rast.

    Centralna banka EU strahuje da će problemi u bankarskom sektoru rezultirati nižim rastom i usporiti inflaciju, rekao je potpredsjednik ECB Luis de Gvindos u intervjuu za “Biznis post”.

    • Naš utisak je da će oni dovesti do dodatnog pooštravanja kreditnih standarda u evrozoni. I možda će se to dovesti do nižeg rasta i niže inflacije – kazao je on.
  • Kredit MMF-a na čekanju zbog FBiH

    Kredit MMF-a na čekanju zbog FBiH

    Pregovori BiH i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o novom kreditnom aranžmanu još nisu počeli i ne zna se kada će jer nije formirana Vlada FBiH.
    Iz MMF-a je još u novembru poručeno da čekaju formiranje vlasti u BiH kako bi otpočeli pregovori o novom aranžmanu.- Pregovori još nisu počeli. Da bismo se dogovorili o aranžmanu, potrebno je da se sa vlastima usaglasimo u vezi sa reformskim prioritetima, što opet zahtijeva da vlade na svim nivoima vlasti budu uspostavljene. Iako su vlade već uspostavljene na nivou BiH i Republike Srpske, to ipak još nije slučaj u FBiH – rekao je “Glasu Srpske” rezidentni predstavnik MMF-a u BiH Endrju Džuel.
    Predstavnik MMF-a ne iznosi ni prognoze kada bi uopšte mogli otpočeti pregovori o novom aranžmanu.

    – Potrebno je da dobijemo zvaničan zahtjev od vlasti te da napravimo procjenu njihove opredijeljenosti u pogledu reformi – dodao je Džuel.

    Kada je riječ o značaju novog aranžmana, Džuel je podvukao da bi novi aranžman omogućio vlastima da se zaduže kod te međunarodne finansijske institucije u zamjenu za reforme koje imaju za cilj ubrzanje ekonomskog rasta i očuvanje finansijske stabilnosti.

    – Svi tradicionalni aranžmani MMF-a dolaze uz određene uslove. Suviše je rano govoriti o mogućim uslovima u okviru budućeg aranžmana. Uslovi će zavisiti od vremenskog okvira aranžmana, ekonomske situacije u momentu pregovora te reformskih prioriteta vlasti – podvukao je Džuel.

    I ministar finansija i trezora BiH Zoran Tegeltija je na sastanku koji je nedavno održao sa Džuelom izrazio očekivanje da će uskoro biti okončan proces formiranja vlasti u FBiH kako bi se u punom kapacitetu posvetili saradnji sa MMF-om jer je u maju planirana i posjeta Misije MMF-a.

    U FBiH su prošle sedmice izabrani predsjednik i potpredsjednici tog entiteta i to Lidija Bradara (HDZ), te Igor Stojanović (SDP) i Refik Lendo (SDA). Predsjednik FBiH, uz saglasnost oba potpredsjednika, ima ustavnu nadležnost da predloži premijera tog entiteta. Imenovanje premijera i vlade potvrđuje Predstavnički dom Parlamenta FBiH.

    Bradara i Stojanović ranije su najavili da će za predsjednika Vlade FBiH predložiti Nermina Nikšića, lidera SDP-a. Iz HDZ-a su juče poručili da očekuju da će federalna vlada biti formirana najdalje za mjesec.

    Akcize

    Endrju Džuel nedavno je izjavio da je MMF protiv ukidanja akciza na gorivo, smanjenja PDV-a na osnovne životne namirnice i nižih cijena struje u BiH.

    – Što se tiče privremenog ukidanja akciza na gorivo, u vrijeme naših konsultacija u martu 2022. godine isticali smo da bi se ovakva politika mogla razmotriti. Međutim, kako su cijene goriva snižene, a i inflacija ima trend pada, ne smatramo da je privremeno ukidanje akciza opravdano – rekao je Džuel.