VRBAS Media

Oznaka: Milo Đukanović

  • U januaru se očekuje potres na političkoj sceni Crne Gore: Đukanović odlazi sa čela DPS-a

    U januaru se očekuje potres na političkoj sceni Crne Gore: Đukanović odlazi sa čela DPS-a

    Predsjednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista Milo Đukanović najverovatnije će se u januaru povući sa čela DPS-a, a odustaje i od nove kandidature na predsjedničkim izborima 2023. godine.

    Kako saznaje Blic, najvjerovatniji nasljednik Đukanovića na čelnoj poziciji partije, koja je 30 godina vladala Crnom Gorom, bit će Ivan Vuković, aktuelni gradonačelnik Podgorice.

    Ovo je u neku ruku i najavio Milo Đukanović kazavši da će DPS izabrati novo rukovodstvo 2022. godine.

    Manje je vjerovatno da to bude neko od starijih kadrova DPS-a – bivši premijer Duško Marković ili Brano Gvozdenović zbog toga što je “cilj da se sačuva zdravo tkivo”.

    “To je manevar kojim bi podmlađena i pročišćena partija, bez Đukanovića, mogla ponovo da bude ključni partner u vlasti. Takva DPS imala bi veći koalicioni potencijal jer sa aktuelnim predsjednikom Đukanovićem niko ne želi da sarađuje”, kazao je izvor upoznat sa prilikama u DPS-u i Crnoj Gori.

    Promjena na čelu DPS-a bi pokrenula i promjene u rekonstrukciji Vlade Zdravka Krivokapića

    Lider Pokreta URA Dritan Abazović je više puta izjavio da “sa ovakvim DPS-om nema saradnje”. Iako nije precizirao sa kakvim ima, indikativno je da bi novo rukovodstvo moglo biti kompatibilnije Abazoviću, od trenutnog.

    “Buduću koaliciju mogli bi da čine URA, Demokrate, DPS, SNP, a možda i SDP i manjinske stranke. Postoji i mogućnost, i ona je najvjerovatnija da DPS podrži manjinsku vladu, čiji bi nosioci bili Socijalistička narodna partija i Građanski pokret URA, navodi sagovornik Blica.

    Ukoliko se to desi, najveće šanse za novog premijera Vlade Crne Gore bi imao predsjednik SNP-a Vladimir Joković, no u opticaju su i drugi kandidati.

  • Milo Đukanović pozitivan na virus korona

    • Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović pozitivan je na virus korona.

    Đukanović ima blage simptome i osjeća se dobro, saopšteno je iz kabineta predsjednika Crne Gore.

    On se nalazi u samoizolaciji, odakle će obavljati predsjedničke dužnosti, dodaje se u saopštenju.

    Ranije je saopšteno da je Đukanović bio u kontaktu sa kovid pozitivnom osobom.

  • Ðukanović tvrdi da Vlada neće preživjeti januar: Podrška na istorijskom minimumu

    Ðukanović tvrdi da Vlada neće preživjeti januar: Podrška na istorijskom minimumu

    Predsjednik Crne Gore Milo Ðukanović tvrdi da Vlada “neće preživjeti januar 2022”.

    On je u intervjuu za Antenu M naveo da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška Vladi “na istorijskom minimumu”.

    “Posljednji podatak koji sam pročitao je da je to oko 35 odsto podrške javnosti. Kada ukrstite te informacije, jasno je da je ova Vlada potrošila svoje vrijeme i zbog toga je neminovno očekivati da bi već početkom sljedeće godine trebalo da imamo novu Vladu”, smatra Ðukanović, prenose podgorički mediji.

    Na pitanje gdje u tome vidi svoju partiju, rekao je da je DPS bila i i da će ostati “stožer stabilnosti Crne Gore”.

    Povodom izjave Ilira Harasanija iz GP URA da se radi na formiranju manjinske vlade, koju treba da podrži DPS, ali uz uslov da ta stranka ne učestvuje u vlasti i da se Ðukanović povuče, crnogorski predsednik je kazao da niko sa međunarodne političke scene nije ni pokušao sa njim da priča o tome.

    “To je tema koja je definitivno osmišljena u domaćim, pseudopolitičkim krugovima. Dakle, onim krugovima koji su uglavnom zaokupljeni posljednjih deceniju-dvije kako srušiti Demokratsku partiju socijalista i Mila Ðukanovića”, ocijenio je predsjednik Crne Gore.

  • Ðukanović optimista u pogledu pada vlade

    Ðukanović optimista u pogledu pada vlade

    Predsjednik Crne Gore Milo Ðukanović kaže da je optimista u pogledu izglasavanja nepovjerenja vladi Zdravka Krivokapića u ponedjeljak u Skupštini i ocijenio da je trenutno trenutna politička scena cirkus.

    Na pitanje šta misli da li postoji većina za smjenu Krivokapićeve vlade, šef crnogorske države kaže da ne može tek tako da ocjenjuje, ali da je optimista da će doći do pada vlade.

    “Nemam čime drugo da ohrabrim javnost osim onim što vladajuća koalicija govori o vladi. Da li ste još negdje sreli takvo iskustvo da teže ocjene o vladi saopštava vladajuća koalicija od opozicije”, upitao je Ðukanović.

    Dodao je da od politike kakva je na sceni u Crnoj Gori sve moguće.

    “Ipak držim da među 41 poslanikom pozicije postoje ljudi koji vode računa o čemu pričaju. Oni ljudi koji su proglašavali premijera i vladu pajacima, do onih ljudi koji su o njima govorili kao o najvećim kriminalcima, mafijašima i lopovima i nekopetentnim ljudima. Moje pitanje je šta još treba da se dogodi da bi ti ljudi, na izazov koji im je neko ponudio, izvolite sada to pretvorite u glas za smjenu vlade, rekao je i dodao:

    “Optimista sam, i vjerujte mi da je potonja ura da se inicira i procesuira inicijativa za smjenu ove vlade, zato što ova vlada iz dana u dan pravi tragične štete po interese Crne Gore”.

    “Smatram nažalost da je za ovih 15 mjeseci izgubljeno vrijeme za Crnu Goru, dominantno zahvaljujući ovoj vladi”, poručio je Ðukanović i dodao da je tu vladu potrebno što prije smijeniti kako bi se zaustavilo vrijeme propadanja Crne Gore.

    Rekao je da je zadovoljan rezultatima na lokalnim izborima u tri opštine, Petnjici, Mojkovcu i Cetinju i istakao da je rezultat potvrdio vodeću njegovog SDP-a, osim na Cetinju, prenio je portal RTCG.

  • Đukanović ne odustaje, Krivokapić uzdrman; “Oborićemo Vladu”

    Đukanović ne odustaje, Krivokapić uzdrman; “Oborićemo Vladu”

    Navršava se godinu dana crnogorske vlade koja je nakon 30 godina vlasti DPS-a i Mila Đukanovića uspela da pobedi na izborima 30. avgusta 2020. godine.

    Godišnjica će biti obeležena svečeno u utorak, 7. decembra, saopšteno je iz Vlade Crne Gore.

    Prva godina rada vlade biće obeležena u atmosferi velike političke i institucionalne krize u Crnoj Gori, još dubljim podelama i zahtevima za formiranje nove vlade, odnosno izglasavanje nepoverenja ovoj vladi.

    Demokratski front, čiji poslanici ne prisustvuju plenarnim zasedanjima parlamenta od smene ministra pravde Vladimira Leposavića, zbog izjave o Srebrenici i usvanja Rezolucije o Srebrenici, što je početkom leta izglasano uz podršku poslanika Djukanovićevog DPS-a.

    DF je najpre zagovarao rekonstrukciju vlade, a poslednji korak je bio upućivanje Platforme za izbor nove vlade svim parlamentarnim strankama o kojoj bi one trebalo da se izjasne do 10. decembra.

    S druge strane opozicione stranke predvodjene Socijaldemokratskom partijom Raška Konjevića su dostavile Skupštini inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi Zdravka Krivokapića. Inicijativu je potpisalo 40 poslanika, a za izglasavanje nepoverenja Krivokapićevoj vladi nedostaje samo jedan poslanički glas.

    Povodom ove inicijative, ranije se oglasio jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić, rekavši da je ona razlog više da parlamentarna većina dogovori izbor nove vlade na čijem čelu ne bi bio Krivokapić.

    Đukanović se vraća?
    Predsednik Đukanović kaže da je ubeđen da će inicijativa o nepoverenju vladi biti uspešna i da će njegova DPS dati presudan doprinos padu ove, kako je naveo, anticrnogorske vlasti. Đukanović je optužio Krivokapića da je umesto politike svoje zemlje sprovodio antisrpsku i politiku jedne verske zajednice.

    Sa druge strane, premijer Krivokapić tvrdi da će istorija pokazati da Crna Gora nije imala bolju i kompetentiju vladu sa više znanja i umeća kao što je njegova.

    Krivokapićeva vlada, koja ima jednog potpredsednika i 12 ministarstava izabrana je kao ekspertska, a jedini političar u njoj je lider URA Dritan Abazović, zadužen kao potpredsednik za bezbednosne strukture.

    Abazović se protivi ulasku drugih političara u vladi i protivi se rekonstrukciji i izboru nove vlade. Uprkos velikim očekivanjima od nove vlade, prva godina vlasti je bila puna izazova za jedinstvo koalicije, a najpre za premijera Krivokapića, jer kompletna politička scena Crne Gore je i dalje snažan uticaj DPS Mila Đukanovića.


    Kao jedini uspeh aktuelne vlade, osim nekoliko zakona, je usvajanje izmena i dopuna Zakona o veroispovesti, koji je bio i predizborno obećanje pobedničke koalicije Zajedno za budućnost Crne Gore, koju je predvodio Krivokapić.

    Prvu godinu rada Krivokapićeve vlade obeležile su zabrane, neslaganja i protesti protiv ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija na Cetinju 5. septembra.

    Pravosudna reforma nije sprovedena, a i borba sa organizovanim kriminalom i korupcijom nije na nivou koji je po želji Evropske unije.

    Povodom godišnjice Krivokapićeve vlade oglasila Ambasada SAD u Podgorici stavom da rezultati izostaju i da je za Crnu Goru „od vitalnog značaja da lideri iz celog političkog spektra – i, šire, celog društva – ostave po strani identitetska pitanja koja razdvajaju i usredsrede se umesto toga na hitan zadatak – ubrzanje pristupanja Crne Gore EU“.

    „Sliku dodatno komplikuje stalno uplitanje autoritarnog ruskog režima koji je, sa svojim političkim i verskim proksijima iz regiona i unutar države, koji je našao plodno tlo u duboko podeljenom društvu u pokušaju da skrene Crnu Goru sa njenog evroatlantskog puta“, saopšteno je iz Ambasade za Glas Amerike.


    Kritike su došle iz Evropske unije od predsedavajućeg delegacije Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru EU i Crne Gore za stabilizaciju i pridruživanje Vladimira Bilčika, koji je rekao da je situacija u Crnoj Gori problematična i postoji zastoj u pregovorima sa EU, jer je poslednje pregovaračko poglavlje zatvoreno pre četiri godine.

    “Sada je parlamentarnoj većini potrebno postizanje nacionalnog konsenzusa u vezi sa reformama koje su imperativ za progres na putu ka EU u ključnim područjima – izborno zakonodavstvo i pravosuđe, što je, moram reći, sada na čekanju”, rekao je Bilčik.

    On je naveo da je pitao ambasadora Crne Gore pri EU za rok do kojeg bi ta kriza mogla da bude rešena, a da mu je on odgovorio da je to „pitanje od miliona dolara“.

  • Milo Đukanović se vraća? Obratio se javno

    Milo Đukanović se vraća? Obratio se javno

    Nacionalizam ponovo divlja u našem susedstvu, pa je zato važno da imamo jak front otpora, poručio je lider DPS-a Milo Đukanović.

    On je kazao da taj front otpora čini partija poput one koju vodi.

    Juče je održana završna konvencija ove partije u Petnjici, sa koje je poručeno da je poslednjih 15 mjeseci bilo vreme propadanja države, te da se ne sme dozvoliti da se dalje gubi vreme već je potrebno učiniti sve kako bi se Crna Gora vratila na pravi kolosek.

    Predsednik DPS-a Milo Đukanović je istakao da nikada u novijoj istoriji Crne Gore nije bilo manje poštovanja Ustava, da nikada nije bilo takvog nepoštovanja zakona i manje transparentnosti u radu državnih institucija.

    “Na planu zdravstvene zaštite dobili smo katastrofalne rezultate. Imamo rekordnu nezaposlenost, a samo u periodu od januara do avgusta ove godine izgubljeno 30 hiljada radnih mesta u odnosu na isti period prethodne godine. Ova Vlada je uspela da ugrozi građanski i sekularni karakter Crne Gore, multietničku demokratiju i evropski put naše države, čemu najbolje svedoči izvještaj Evropske komisije“, rekao je Đukanović.

    Predsednik DPS-a je poručio da imamo iskustvo sa nedobronamernom vlašću, koja nije posvećena crnogorskim državnim interesima.

    “Vlast je pokazala da je tokom prethodnih godinu dana služila interesima samo jedne verske zajednice i interesima dviju drugih država, a ne interesu države na čijem se čelu nalazi“, saopštio je Đukanović.

  • Đukanović otkrio da pregovara sa URA?; URA odgovorila: Neće se desiti ništa

    Đukanović otkrio da pregovara sa URA?; URA odgovorila: Neće se desiti ništa

    DF je saopštio da je Milo Ðukanović obelodanio da određeni krugovi bliski URI ili funkcioneri te partije pregovaraju sa njim o konkretnoj saradnji.

    DF poručuje da takve činjenice ne treba da budu sakrivene od javnosti, kao i da to posebno moraju da znaju pripadnici i glasači parlamentarne većine, prenosi RTCG.

    “Možda im ova saznanja pomognu da shvate zašto nije bilo dogovora vezano za rekonstrukciju nesposobne vlade Zdravka Krivokapića, koju je podržalo 38 poslanika, ali tri poslanika Ure su to blokirali”, navedeno je u saopštenju DF.

    DF tvrdi da je sva snaga, kako navode, “parapolitičkih struktura koje podržavaju delove izvršne vlasti” korišćena za nanošenje štete koaliciji “Za budućnost Crne Gore” i da su najveći napori uloženi da se razbije DF i umanji snaga stranaka koje čine taj politički savez.

    “U tom cilju je prosuto mnogo laži, zloupotrebljen je odnos međudržavnih odnosa Crne Gore sa velikim državama zapadne civilizacije tako što su izmišljane i podmetane političke poruke o njihovom direktnom mešanju u unutrašnje stvari Crne Gore”, navedeno je u saopštenju.

    DF dodaje da su, po povratku potpredsednika Vlade i lidera pokreta URA Dritana Abazovića i ministra finansija Milojka Spajića iz SAD njima bliski krugovi najavljivali dolazak visokih funkcionera SAD i EU koji će pripretiti sankcijama nekima iz parlamentarne većine, prvenstveno DF.

    Navodi se da se ubrzo pokazalo da su to bile najobičnije izmišljotine uz pomoć kojih je neko želeo da izvuče političku i materijalnu korist.

    DF dodaje da je posle, kako kažu, “tvrdoglavog i ucenjivačkog odnosa koalicije Crno na bijelo prema preostalim dvema pobedničkim koalicijama”, na delu “demonstracija sile Mila Ðukanovića”, koji se, kako ističu, slavodobitno hvali da je on, zahvaljujući Krivokapiću i Abazoviću, opet važan faktor na političkoj sceni Crne Gore.

    URA: DF nema političku snagu, 11. 12. se neće desiti ništa
    Paradoksalno je da oni koji od prvog dana ruše vladu, na čijem čelu je uzgred rečeno nosilac njihove liste na parlamentarnim izborima, danas brinu o funkcionisanju parlamentarne većine koja tu vladu podržava, saopštili su iz Građanskog pokreta URA odgovarajući na saopštenje Demokratskog fronta (DF).

    Iz DF-a su kazali da je predsednik Crne Gore i Demokratske patije socijalista (DPS) Milo Ðukanović obelodanio ono što su mnogi sumnjali u Crnoj Gori – da određeni krugovi bliski URI ili funkcioneri te partije pregovaraju sa njim o konkretnoj saradnji.

    DF poručuje da takve činjenice ne treba da budu sakrivene od javnosti, kao i da to posebno moraju da znaju pripadnici i glasači parlamentarne većine, prenosi RTCG.

    “O nekakvim zakulisnim radnjama sad nam pričaju oni koji su zajedno sa Demokratama dogovarali rekonstrukciju vlade iza zatvorenih vrata, bez naše saglasnosti misleći tako da minimalizuju našu poziciju u aktuelnoj parlamentarnoj većini. Očigledno je da se DF u tome žestoko prevario čemu i svedočimo u njihovom paradoksalnom saopštenju usmerenom protiv URE”, poručuju iz ove stranke.

    Kažu da je DF otpočetka izbora Vlade zdušno navijao i radio da ona ne uspe, bojkotovao parlament, uslovljavao, vređao zvaničnike, kočio procese.

    “Nakon što su sa Demokratama sklopili dogovor suprotan osnovnim postulatima na kojima ova većina i funkcioniše, misleći valjda da će tako izigrati Građanski pokret URA, a nakon što su videli da im taj naum neće proći sada izgledaju pogubljeno i dezorjentisano. Tako prete rokovima, služe se istim diskursom opozicione partije pre izbora prošle godine i najavljuju nekakve tektonske poremećaje nakon 10. decembra. Da relaksiramo celokupnu javnost – 11. decembra se neće desiti ništa jer tu političku snagu DF nikada nije imao. Samo očajnički buka i bes i ništa više”, poručuju iz URE.

    Dodaju da URA nikada neće biti deo vlasti koja ugrožava nacionalne interese Crne Gore i ne isporučuje rezultate u integracijama ka EU.

    “To sve vreme poručujemo građanima i od toga ne odustajemo. DF koji sve radi da se integracije u EU uspore, da koncept ove vlade i njeno funkcionisanje blokira neće sigurno imati partnera u nama. Mogu tražiti za to druge partnere možda baš u razgovorima koji su već vodili oko daljeg funkcionisanja vlade bez nas, ali URA u takvoj Vladi neće učestvovati”, poručuju u saopštenju.

  • Podržan prijedlog za opoziv Mila Đukanovića

    Podržan prijedlog za opoziv Mila Đukanovića

    Skupština Crne Gore usvojila je prijedlog za pokretanje postupka utvrđivanja da li je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović povrijedio Ustav zbog postupanja na Cetinju tokom ustoličenja vladike Joanikija.

    Predsjednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić najavio je da će poslati prijedlog Ustavnom sudu, kako bi se sud izjasnio da li je šef države povrijedio najviši pravni akt, prenose crnogorski mediji.

    Ako Ustavni sud utvrdi da je Đukanović prekršio Ustav, Skupština može da ga smijeni sa mjesta predsjednika.

    Prijedlog je iznijet pred Skupštinu na osnovu inicijative Socijalističke narodne partije.

    SNP smatra da je izjavama i postupanjem Đukanović na Cetinju početkom septembra grubo povrijedio član 14. Ustava Crne Gore koji propisuje da su vjerske zajednice odvojene od države, kao i da su one ravnopravne i slobodne u vršenju vjerskih obreda i vjerskih poslova.

    Kako je ranije objasnio Vladimir Joković, lider SNP-a, Milo Đukanović je svojim izjavama više puta kršio Ustav Crne Gore jer je pozivao na sprečavanje izražavanja vjerskih osećanja, što je garantovano vrhovnim pravnim aktom.

    “Đukanović je podsticao i da se spriječi vjerski obred ustoličenja mitropolita, koji se vekovima održava”, rekao je Joković Sputnjiku.

    Poslanici su sa 41 glas za i 36 protiv usvojili predlog za pokretanje postupka da li je predsjednik Crne Gore povrijedio ustav.

  • “Više je nego jasno. Đukanović treba da bude razrešen i da odgovara za postupke”

    Poslanici crnogorske skupštine podeljeni su u raspravi o predlogu za pokretanje postupka kojim bi se utvrdilo da li je predsednik Milo Ðukanović povredio Ustav.

    Povrede Ustava odnose se na izjave Đukanovića uoči i na dan ustoličenja mitropolita Joanikija.

    Poslanici vlasti poručili su da je predsednik Milo Ðukanović izjavama uoči ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju 5. septembra povredio Ustav, dok su za opoziciju takve ocene “politikantski pamflet” i pokušaj, kako su kazali, kompromitacije šefa države.

    Konačnu odluku o eventualnoj povredi Ustava donosi Ustavni sud Crne Gore.

    Predlog je podnela SNP, a podržalo 36 poslanika. Predlog je prethodno podržao Ustavni odbor Skupštine Crne Gore.

    Izvestiteljka Odbora Simonida Kordić (DF) kazala je da je reč o činjenjima predsednika Ðukanovića vezanim za događaje od 5. septembra, odnosno ustoličenje mitropolita Joanikije.

    Kordić je kazala da je predsednik tada prekršio načelo Ustava o odvojenosti države od crkve, te da je prekršio i svoja ovlašćenja predviđena Ustavom.

    Kordić je kazala i da je Ðukanović prekršio Krivični zakon, pozivajući na sprečavanje vršenja verskih obreda.

    “Na ovaj način predsednik države je označio određene građane Crne Gore kao one koji su prihvatljivi i pokušao da određuje gde će se i na koji način održavati verski obedi”, pojasnila je Kordić.

    Poslanik DF-a Dragan Bojović kazao je da Ðukanović ne može da se suoči sa istinom da je njegovo političko vreme isteklo.

    “Jasno je da je Ðukanović prekršio Ustav i u mnogo tačaka narušavajući osnovno načelo odvojenosti države od verskih zajednica, kršeći osnova ljudska prava i slobode, izazivajući versku nacionalnu i drugu netrpeljivost”, poručio je Bojović i dodao da Ðukanović deli i svađa građane i podstiče govor mržnje.

    “Ðukanović treba ne samo da bude razrešen već i da odgovara za nezakonita postupanja”, poručio je Bojović.

    Poslanik DPS-a Jevto Eraković kazao je da je Predlog “politikantski pamflet, tendenciozno zasnovan na istrgnutim delovima izjave predsednika države”.

    On je kazao da predsednik kao i svaki drugi građanin ima pravo na slobodu izražavanja, što je, kako je rekao, predviđeno Ustavom i Evropskom poveljom.

    “Predlagači su krajnje tendenciozno istrgli iz konteksta delove obraćanja predsednika kako bi pokušali da ga kompromituju kao jedini instituciju koja sada funkcioniše u državi štiteći interese Crne Gore”, kazao je Eraković i dodao da je Ðukanović samo stao u odbranu Cetinja.

    Poslanik Demokrata Vladimir Martinović kazao je da je siguran u opravdanost inicijative o kojoj Skupština raspravlja.

    „Više je nego jasno da je Ðukanović prekršio Ustav“, naveo je Martinović i dodao da je predsednik države prekršio više članova Ustava, preneo je portal RTCG.

    Martinović je saopštio da Demokrate nemaju dilemu da bi u svakom slučaju zaštitili pravo na veru, ne samo MCP već, kako je dodao, svake druge vere i nacije.

    “Razloga je mnogo zbog čega ova inicijativa treba da dobije podršku u Parlamentu”, naveo je Martinović i dodao da se predsednik države mora držati Ustava i da mu svaki grad u Crnoj Gori mora biti jednako važan.

    Poslanik PzP-a Branko Radulović kazao je na Ðukanoviću najveća odgovornost za dešavanja u Crnoj Gori.

    On je kazao da 41 poslanik vlasti treba da se objedini oko evropske platforme i da pozovu manjine, da bi, kako je dodao, branili Crnu Goru.

    „Ja više nemam osećaj prema Ðukanoviću, on više nije britva što je bio, a ja ne volim da neko, ko je bio, nije britva, ravnodušan sam“, poručio je Radulović i dodao da pravda mora zakucati na Ðukanovićeva vrata i na vrata njegovih, kako je kazao, pajtaša.

    Lider SNP-a Vladimir Joković kazao je da je Ðukanović uoči ustoličenja pokušao da organizuje prisalice da se suprotstavi zakonima i Ustavom zagarantovanih verskih prava.

    “Poziv na rušenje verskog sklada na Cetinju može imati dalokesežne posledice i mislimo da je naš zahtev potpuno opravdan”, poručio je Joković i dodao da je politika podela doživela poraz na parlamentranim izborima.

    Za poslanicu opozicionog SDP-a Draginju Vuksanović Stanković kriv je srpski predsednik Aleksandar Vučić, jer je, kako je navela, toga dana policija radila prema njegovoj naredbi.

    „Onoga dana na Cetinju Ustav su prekršili Zdravko Krivokapić i Olivera Injac i oni će za to odgovarati”, poručila je poslanica SDP-a.

    Iz GP URA su poručili da će podržati predlog.

    “Predsednik Crne Gore sa svoje pozicije produbljuje podele i na neki način ne dozvoljava da se pomireno društvo okrene EU”, naveo je poslanik GP URA Miloš Konatar i dodao kako Ðukanović na neki način predstavlja i teret za DPS.

  • Đukanović pomenut u dokumentu suda u Palermu u predmetu za pranje novca

    Đukanović pomenut u dokumentu suda u Palermu u predmetu za pranje novca

    Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović pomenut je u dokumentu istražnog sudije suda u Palermu u predmetu protiv bivšeg albanskog naftnog tajkuna Rezarta Tačija i nekoliko italijanskih državljana koji se sumnjiče za pranje više od 20 miliona evra, objavila je Radio-televizija Crne Gore.

    U dokumentu istražnog sudije Alfreda Montalta, koji je objavljen na portalu crnogorske televizije, osim crnogorskog predsjednika, pomenut je i njegov brat Aco Đukanović, koji je pojedinačno najveći akcionar Prve banke Crne Gore.

    Izvještaj o istražnim radnjama suda u Palermu sadrži transkript razgovora Rezarta Tačija i osumnjičenog italijanskog državljanina Danijelea Kestagaljija u kome Tači pominje Đukanovića u kontekstu intervencije da bi se preko “predsjedničke banke” iz Crne Gore obavila međunarodna isplata.

    U izvještaju se navodi da su istražitelji utvrdili, koristeći otvorene izvore, da su crnogorski predsjednik i njegov brat 2006. godine i kasnije učestvovali u privatizaciji nekadašnje Nikšićke banke, koja je postala Prva banka Crne Gore.

    Sudija Alfredo Montalto potpisao je izvještaj o preliminarnim istražnim radnjama 4. novembra ove godine.

    Dokument suda u Palermu prvi je objavio albanski novinar Timi Samarkiu, navodeći da se iz tih dokumenata jasno vidi transfer velike količine novca za potrebe mafijaške organizacije “Koza nostra”.

    Samarkiu je za Portal Radio-televizije Crne Gore rekao da se Crna Gora pominje na nekoliko stranica u izvještaju, da je pomenut i Đukanović, ali da je teško dati neke detaljnije komentare u ovom trenutku.

    Prema ovom dokumentu, Rezart Tači je sarađivao sa osobama koje su pod istragom policije u Italiji, a koje su u junu radi dogovora sa njim kako da se sprovedu operacije došle u Albaniju preko Crne Gore.

    Oni se sumnjiče da su sarađivali za potrebe mafijaške organizacije “Koza nostra” u vezi pranja 22.340.285 evra, preko Banke delo stato, zatim Alfa banke u Tirani i kupovine argetinskih obveznica.

    Tači je godinama bio poznat po poslovanju u naftnoj industriji i svojevremeno se smatralo da je najbogatiji čovjek u Albaniji. Jedno vrijeme bio je i vlasnik italijanskog Fudbalskog kluba “Parma”.

    Povodom ovog sudskog dokumenta iz Palerma, portal Radio-televizije Crne Gore uputio je pitanja Kabinetu predsjednika Crne Gore, ali im odgovor za sada nije stigao.