VRBAS Media

Oznaka: Mađarska

  • Razdor u EU: Orban dobio neočekivane saveznike

    Razdor u EU: Orban dobio neočekivane saveznike

    Iako Mađarska ne odustaje od veta na paket pomoći za Ukrajinu, Njemačka i Francuska zbog nje ulaze u sukob s ostatkom EU.Ministri finansija je u utorak trebalo da razgovaraju o predlogu da se Mađarskoj zamrznu sredstva iz kohezijskih fondova u sklopu mehanizma uslovljenosti kojim je moguće zaustaviti plaćanja iz proračuna EU državama koje ne poštuju vladavinu prava.

    Međutim, puno se toga događa iza scene. Kako je otkrio dobro obavešteni Politiko, najveće zemlje EU pružaju ruku pomoći mađarskoj vladi u njenoj svađi s Bruxellesom oko kršenja vladavine prava. Francuska i Nemačka, zajedno s Italijom, predvode skup od oko 12 vlada koje pozivaju Evropsku komisiju da preispita svoju odluku o zamrzavanju 7,5 milijardi evra za Budimpeštu, tvrdeći da je država postigla veći napredak u antikorupcijskim merama nego što Bruxelles priznaje.

    “Mađarske vlasti su postigle napredak. Preduzet je određeni broj reformi, iako još uvijek postoje dodatni elementi koji se očekuju”, izjavio je anonimni francuski zvaničnik za Politico. S tim se ne slažu u Evropskoj komisiji. “Imamo obveze, imamo obećanja, ali to još nije učinjeno”, rekao je tada poverenik EU za proračun Johannes Hahn, ali se na prošlonedeljnom sastanku Francuska i Nemačka nisu se složile s Komisijom.

    Pod pritiskom Evropskog parlamenta Komisija je predložila čalnovima, koje trebaju doneti odluku do 19. decembra, da suspenduju 7,5 milijardi evra iz kohezijskih fondova, što bi trebalo biti isplaćeno Mađarskoj u sklopu proračuna za razdoblje od 2021. do 2027. godine. Komisija je s druge strane odlučila potvrditi mađarski nacionalni plan oporavka od pandemije covida-19 (5,8 milijardi evra), ali uz 27 zahteva koji obuhvataju 17 mera za borbu protiv korupcije i reforme za poboljšanje nezavisnosti pravosuđa.

    Međutim, sada Francuzi, Nemci i njihovi saveznici tvrde da vlada Viktora Orbana ispunjava 17 antikorupcijskih reformi koje je preduzela kako bi izbegla zamrzavanje sredstava te da bi se to trebalo odraziti smanjenjem dela zamrzavanja, trenutno ekvivalentnog 65 odsto kohezijskih sredstava. Od Komisije traže da sprovede novu procenu kako bi uključila reforme koje je Orbanova vlada donela, ali još nije jasno hoće li EK to uraditi. “Videćemo, još nije doneta zvanična odluka”, izjavio je u ponedeljak poverenik EU za privredu Paolo Gentiloni. Nova procena

    Ove zemlje smatraju da ako se ne sprovede nova procena, možda neće biti većine u Evropskom veću za zamrzavanje sredstava. A ako se nikakva odluka ne donese do 19. decembra, proces sankcionisanja jednostavno bi završio bez zamrzavanja sredstava, što bi se smatralo nepoželjnim s obzirom na to da je EU prvi put upotrebila ovaj instrument za obuzdavanje demokratskog nazadovanja u zemlji članici. “Bila bi to potpuna katastrofa”, rekao je visoki diplomata EU.

    U igri su i drugi razlozi: Mađarska stavlja veto na dve ključne odluke – paket pomoći od 18 milijardi evra za Ukrajinu i minimalnu stopu poreza na dobit od 15 odsto za multinacionalne kompanije. Ukrajinskoj vladi hitno je potreban paket pomoći kako bi uravnotežila svoj proračun, a EU je pod pritiskom Kijeva i Sjedinjenih Država da isporuči sredstva. Unija je takođe bila među glavnim zagovornicima globalnog poreskog sporazuma i rizikuje svoj ugled ako se on ne zaključi. Mekši stav Francuske i Nemačke verovatno će ih uvući u sukob s drugim članicama, uključujući zemlje Beneluksa, Dansku, Švedsku i Letoniju, koje podržavaju tvrdokornu procenu Komisije da rizici od mita ostaju u Mađarskoj i da bi svih 7,5 milijardi evra trebalo biti blokirano.

    Za to vreme mađarski premijer Viktor Orban tera po starom i u petak je optužio Bruxelles da želi da zamrzne novac koji je namenjen Mađarskoj “iz političkih razloga”, odnosno zbog politike Budimpešte prema migrantima i njenim protivljenjima sankcijama protiv Rusije zbog rata u Ukrajini. Sada ima podršku dve glavne članice Unije, barem privremeno.

  • Mađarska blokirala paket Ukrajini vrijedan 18 milijardi dolara

    Mađarska blokirala paket Ukrajini vrijedan 18 milijardi dolara

    EU je predložila da se osiromašenoj Ukrajini s više od 80 ODsto njene nacije bez struje, među ostalim potrepštinama da hitna pomoć u iznosu od 18.6 milijardi dolara kritične humanitarne pomoći, uključujući podršku za energetiku i zdravstvene ustanove. Ali, Mađarska je stavila veto i blokirala prenos kritičnog paketa pomoći.

    Budimpešta se istakla kao jedina članica organizacije od 27 zemalja koja je blokirala paket EU-a, s time da mađarski premijer Viktor Orban ima pravo veta jer proračunska pravila EU-a zahtjevaju jednoglasno odobrenje svih 27 zemalja članica.

    Američki i evropski dužnosnici primjećuju “stalni obrazac” opstrukcije pomoći Ukrajini mađarskog premijera Viktora Orbana, a neki kažu da je istočnoevropska država čak u opasnosti od članstva u NATO-u.

    Prošlog petka, Orban se pojavio na mađarskom državnom radiju i rekao da će njegova vlada nastaviti s vetom, budući da se približava rok za prenos u utorak, a ministri finansija Unije trebali bi se sastati u Briselu 6. decembra.

    “Drugi plan nećemo prihvatiti, na njega nećemo pristati, bez nas se on neće ostvariti”, rekao je Orban,prenosi “News Max”.

  • Sijarto o ograničavanju cijene ruske nafte

    Sijarto o ograničavanju cijene ruske nafte

    Vrijeme je da Brisel shvati da će gornja cijena nafte i slične mjere naštetiti evropskoj privredi.
    Budimpešta je, sa svoje strane, izuzeta i neće primjenjivati ovu mjeru, izjavio je mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto.

    „Evropska unija uvodi ograničenje cijene nafte. Međutim, krajnje je vrijeme da Brisel shvati da će ova i slične mjere prije svega naškoditi evropskoj privredi. Neophodno je povećanje količine energenata, jer bi to smanjilo cijene. Tokom pregovora o graničnoj cijeni nafte, mnogo smo se borili za mađarske interese i na kraju postigli uspjeh: Mađarska je bila oslobođena primjene granične cijene nafte“, napisao je Sijarto na društvenim mrežama.

    On je naglasio da je Mađarska „još jednom uspjela da zaštiti bezbjednost svog snabdijevanja energentima“.

    Sijartovu objavu prokomentarisao je šef odsjeka za energetsku i klimatsku politiku pri mađarskom istraživačkom institutu „Sazadveg“ Oliver Hortai, koji ističe da se boji da velike zemlje proizvođači nafte, uključujući Rusiju, neće ostaviti bez odgovora embargo Evropske unije i graničnu cenu G7.

    „Bilo bi dobro kad bi zapadna politička elita najzad počela da radi na ublažavanju trgovinskog sukoba, a ne na njegovom produbljivanju“, ocijenio je Hortai.

    Mađarski ministar je početkom oktobra izjavio da je Budimpešta tokom sastanka stalnih predstavnika zemalja EU postigla da se ograničenje cijene nafte u okviru novih antiruskih sankcija ne odnosi na isporuke cjevovodom. U slučaju vanredne situacije, dodao je Sijarto, ograničenje takođe neće važiti za pomorski transport koji zamjenjuje cjevovod.

    Članice G7, Evropske unije i Australije nakon postizanja konsenzusa, od 5. decembra uvode ograničenje cijena ruske sirove nafte koja se prevozi pomorskim putem na nivou od 60 dolara po barelu. Gornja cijena se uvodi paralelno sa početkom važenja embarga EU na kupovinu sirove ruske nafte koja se prevozi tankerima.

  • Orban protiv globalnog poreza

    Orban protiv globalnog poreza

    Mađarska ostaje protiv uvođenja globalne minimalne stope poreza na dobit, izjavio je danas premijer Viktor Orban za državi radio.

    Ovaj stav Mađarske on je obrazložio zabrinutošću za radna mesta u toj centralnoevropskoj zemlji, koja koristi svoj režim niskih poreza da privuče strana ulaganja vredna milijarde evra, prenosi Rojters.

    “Ovo je povećanje poreza koje ubija posao, i koje bi, ako se uvede uz odobrenje Mađarske, zbrisalo desetine hiljada radnih mesta”, rekao je Orban.

    Dodao je da “pitanje poreza nije globalno, ono spada u nacionalnu nadležnost”.

  • Izvjesni projekti o razmjeni energetski raspoloživih kapaciteta Srpske i Mađarske

    Izvjesni projekti o razmjeni energetski raspoloživih kapaciteta Srpske i Mađarske

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da su sa Mađarskom u toku razgovori o zajedničkim projektima u vezi sa energetskom zajednicom.

    Dodik je rekao da je mađarski premijer Viktor Orban na nedavnom sastanku iznio prihvatljivu ideju da se oformi jedna energetska zajednica u koju bi, za početak, bile uključene Mađarska, Srbija i Republika Srpska.

    • Mogli bi se zajednički dogovarati kako bi jedni drugima mogli pomagati – pojasnio je Dodik na Јahorini.

    Dodik je istakao da Republika Srpska ima mogućnost da gardi nove energetske objekte, da ima viška električne energije, te da bi sigurno sa partnerima, poput Srbije i Mađarske mogla da sklapa dogovore koji ne bi štetili nikome.

    • Razgovori na tu temu se vode, oni još nisu finalizovani, ali postoje određene konture tog dogovora. Kada dođemo do konačnih rješenja mi ćemo o tome obavijestiti javnost – kaže Dodik.
  • Orban otkrio koliko koštaju sankcije Rusiji

    Orban otkrio koliko koštaju sankcije Rusiji

    ​Mađarska je zbog sankcija Rusiji izgubila 10 milijardi evra 2022. godine, rekao je premijer te zemlje Viktor Orban.

    Orban je rekao da je pogrešna politika sankcija Brisela “izazvala naglo povećanje cijena energenata, što je dovelo do deficita u mađarskoj ekonomiji od 10 milijardi evra godišnje”.

    Viktor Orban je takođe nazvao politiku sankcija Evropske unije korakom ka ratu, prenose Novosti.

    “Svako ko ekonomski interveniše u vojnom sukobu zauzima stav”, rekao je Orban u izjavi za mađarski radio, pojačavajući svoju kritiku briselske strategije koju smatra opasnom.

    Mađarski premijer je u julu rekao da je EU “pucala sebi u pluća” zbog odluke da uvede ekonomske sankcije Rusiji.

  • Vučić: Potpisali smo, krećemo sa akcijom

    Vučić: Potpisali smo, krećemo sa akcijom

    Drugi trilateralni samit Mađarske, Srbije i Austrije počeo je danas u Beogradu.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer potpisali su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju tri zemlje za jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.

    Nakon završenog sastanka, medijima se prvo obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Vučić na na početku poželeo gostima dobrodošlicu u Srbiju i naglasio da je velika privilegija da imamo takve prijatelje pored sebe.
    “Želim vam dobrodošlicu, za Srbiju i mene je velika čast da takve prijatelje imamo uz sebe i da rešavamo velike probleme. Potpisali smo važan memorandum i krećemo sa akcijom pre kraja godine. Govorimo o ilegalnim migrantima čiji broj udvostručen u odnosu na prošlu godinu, iz Avganistana stiže najviše, oko 40 odsto”, rekao je Vučić.

    Kako je sam rekao, nekoliko koraka je već preduzeto.

    “Pored Tunisa moraćemo da imamo bezvizni režim sa još dve zemlje”, rekao je Vučić.

    Vučić je precizirao da je broj ilegalnih migranata uvećan za 121 odsto i da migranti najviše dolaze iz Severne Makedonija (51 odsto) i iz Bugarske (32 odsto).

    Dodao je da će na granici biti angažovan veći broj policajaca. Istakao je da je dogovoreno da bude angažovan veći broj policajaca na granici sa Severnom Makedonijom.

    “Želimo da odbrambenu granicu pomerimo na jug jer tako čuvamo Evropu i svoju zemlju. Ne želimo da budemo parking za migrante”. rekao je Vučić.

    Predsednik Srbije je dodao da je postignut i dogovor o readmisiji i da će se ti troškovi ubuduće deliti na fer način.

    Vučić je istakao da ni Srbija, poput drugih zemalja ne želi da bude parking za ilegalne migrante.

    Nakon Vučića, obratio se Nehamer koji se najpre zahvalio na gostoprimstvu.

    “Osnoavli smo partnerstvo da se vodi borba protiv ilegalnih migracija. To je važno jer je sistem EU doživeo neuspeh. Pojedinačne države EU su primorane da pronađu nova partmersta. O dnašeg prethodnog susreta se mnogo toga promenilo. Hvala predsedniku Vučiću što je brige Austrije ozbiljno shvatio i što nas nije ostavio na cedilu”, rekao je Nehamer.

    Austrijski kancelar je dodao da će Austrija poslati još 100 policajaca i da će obezbediti dronove i vozila.

    “Želim da se zahvalim Srbiji i Vučiću na tome što se založio da azilanstki turizam bude okončan. Vučić je ozbiljno shvatio brige Austrije, nije ostavio Austriju na cedili, i to je zaista veoma važno i meni kao kancelaru i Austrijancima”, istakao je Nehamer.

    Medijima se takođe obratio premijer Mađarske Viktor Orban.

    Orban se zahvalio Vučiću i Nehameru na saradnji.

    “Sa jedne strane je rat i Ukrajina, sa druge Srbija i migranti. Moram da kažem nekoliko rečenica o onome što se dogodilo juče. Preminuli su građani Poljske, u našem susedstvu je rat, koji nas ne pogađa samo ekonomski. Ako se odvija rat u susednoj zemlji, ni ti nisi bezbedan, eto preminuli su građani Poljske na samom poljskom tlu. Juče je prekinut dovod nafte iz Ukrajine u Mađarsku. Kada si u opasnosti ti i tvoja zemlja, moraš da se trudiš da tu opasnost eliminišeš – to znači da mi želimo mir i da moramo da se posvetimo miru”, rekao je Orban. Orban je kazao da delimo sudbinu i u dobru i u zlu i da pomažemo jedno drugom kada je nekom potrebna pomoć.

    “To nije političko pitanje, to je pitanje instinkta, instinkta opstanka. Mi Mađari osećamo to, a verujem i Srbi – pošto delimo istu sudbinu, mi moramo da sarađujemo da bismo pobedili sve izazove naše zajedničke sudbine. Zahvalana sam predsedniku Vučiću što sam u njemu prepoznao najboljeg srpskog partnera Mađarske”, rekao je Orban.

    Premijer Mađarske je dodao da je od početka godine sprečeno 250.000 pokušaja ilegalnog prelaska granice.

    Naglaiso je da su ilegalni migranti i krijumčari ljudi sve agresivniji i da koriste oružje protiv organa reda.

    Vučić: Ulazak Srbije u EU biće vrlo komplikovan proces
    Vučić je, na pitanje da li se vidi datum prijema Srbije u EU, s obzirom da naša zemlja samo ispunjava zahteve, i da samo novi dolaze, kazao da je Srbija zahvalna posebno svojim mađarskim prijateljima koji se bore za našu zemlju, koliko se borimo i mi sami.

    Takođe je izrazio zahvalnost i Austriji koja je, kako je rekao, uvek podržavala integraciju Srbije u EU, bez obzira na određene razlike koje imamo po drugim pitanjima.

    “Verujem da je do Budimpešte i Beča da bismo imali mnogo veće šanse da budemo ranije deo EU. Ovako to će biti ne lak, već vrlo komplikovan proces”, podvukao je Vučić.

    Orban je kazao da je Srbiju “trebalo primiti juče jer bismo danas imali mnogo lakšu situaciju”.

    “Ali Mađarska ne može da prelomi ovo pitanje u EU, ali može da stvaramo koaliciju koja će podržati proširenje”, rekao je on.

    Ukazao je da se 2024 održavaju izbori za Evropski parlament i da iste godine Mađarska predsedava Uniji.

    “Budite uvereni da ćemo sve učiniti da se taj proces što pre završi”, poručio je Orban.

    Nehamer je ukazao da se austrijska podrška ogleda u dve perspektive, od kojih je prva bilateralna saradnja sa Srbijom.

    Podsetio je da austrijske kompanije spadaju u najveće investitore u Srbiji, da u privredi postoji dobra saradnja, puna poverenja, i da preduzetnici u Srbiji vide važnu lokaciju koja je produktivna i isplativa.

    Druga dimenzija je, kaže, EU i dodaje da Evropska komisija proverava napredak u pristupnom procesu.

    “Kada je u pitanju austrijska strana postoji jasna podrška srpskom putu u EU, ali i za druge države Zapadnog Balkana, koje su u različitim fazama razvoja i napretka. Ovaj region i posebno Srbija imaju važnu bezbednosno-stratešku ulogu i važni su partneri koje treba približiti i uvesti u EU”, istakao je on.

    Nehamer je kazao da će Austrija činiti i dalje sve što je moguće da pomaže Srbiji na tom putu, dodajući da je stalno ispružena ruka prijateljstva.

  • “Zelenski, to je bilo neodgovorno”

    “Zelenski, to je bilo neodgovorno”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski postupio je neodgovorno kada je optužio Rusiju za izvođenje raketnog napada u istočnoj Poljskoj.

    To je u sredu izjavio šef kabineta mađarskog premijera Gergelji Guljaš.

    On je naglasio da je incident u istočnoj Poljskoj još jednom pokazao potrebu da suprotstavljene strane što pre okončaju neprijateljstva.

    Guljaš je rekao novinarima da je samo Rusija odgovorna za rat u Ukrajini, preneo je TASS.

    Dve osobe poginule su u utorak u eksploziji na istoku Poljske, u blizini ukrajinske granice, saopštili su poljski zvaničnici, ne navodeći čija je raketa.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u utorak i danas da ruska vojska nije gađala ciljeve u blizini ukrajinsko-poljske granice i da ostaci rakete ne ukazuju da je reč o ruskom oružju.

    Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su preostali delovi elementi rakete ukrajinskog PVO sistema S-300.

    Zelenski je izjavio danas da je uveren da eksploziju u Poljskoj nije izazvala raketa iz Ukrajine.

  • Sijarto: Rat ne bi ni izbio da je Tramp američki predsjednik

    Sijarto: Rat ne bi ni izbio da je Tramp američki predsjednik

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto pozvao je da se što prije uspostavi mir u Ukrajini i ocijenio da rat ne bi ni izbio da je bivši američki predsjednik Donald Tramp pobijedio na izborima u novembru 2020. godine.

    Sijarto je za američku televiziju OANN rekao da mađarska Vlada poziva da se što prije uspostavi mir, da dođe do prekida vatre i da se održe pregovori o miru u Ukrajini.

    On je ocijenio da debata u Evropi o ratu u Ukraini nudi “veoma ograničenu” nadu da će doći do mira jer “svi govore glasom rata i eskalacije”, prenosi mađarski MTI.

    Sijarto je u tom kontekstu naveo da je tokom posljednjeg sastanka ministara spoljnih poslova EU “jedini koristio riječ mir”.

    On smatra da su u potpunosti propale sankcije koje je EU uvela Rusiji i ukazuje da je, iako rat nije gotov, evropska ekonomija na koljenima, a ne ruska.

    Sijarto je istakao da Mađarska kao veliki uvoznik energenata pokušava da spriječi Evropsku komisiju da daje prijedloge koji bi mogli da smanje obim gasa ili nafte na evropskim tržištima i time izazovu dodatni rast cijena.

    Kada je riječ o primjedbama zbog odnosa koje Budimpešta održava sa Moskvom, Sijarto je rekao da Mađarska razgovara sa Rusijom jer je njeno postojanje realnost i biće realnost bez obzira na to kako se rat završi i ocijenio da bi prekid komunikacije značio odustajanje od nade da će se postići mir.

    “Ne mogu to da dokažem, ali osjećam da, da su se predsjednički izbori ovdje /SAD/ 2020. godine odigrali na drugačiji način, ovaj rat možda ne bi izbio”, rekao je Sijarto.

    On je ocijenio da bi bila mnogo bolja situacija, ako bi, kako je naveo, Zapad imao jake lidere, koji mogu da razgovaraju sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom o završetku rata i sklapanju mira.

    Sijarto je rekao da bi neposredni cilj trebalo da bude da se spriječi direktan sukob NATO-a i Rusije i upozorio da bi u suprotnom on doveo do razvoja događaja “koje niko od nas ne bi želio da iskusi”.

    On je naglasio da se mađarska vlada zalaže za “pristup hladnom glavom” i da je jedina članica NATO-a koja je donijela odluku da ne šalje oružje u Ukrajinu i jedina članica EU koja je odbila dati doprinos programu obuke EU za ukrajinsku vojsku.

    Kada je riječ o predstojećem samitu G20, Sijarto je rekao će biti prilika da predsjednici SAD i Rusije fizički budu na istom mjestu i ocijenio da bi onda bilo komplikovano obojici da objasne zašto se ne bi sastali i razgovarali.

  • Amerika pokušala da svrgne Orbana, milioni potrošeni na mađarsku opoziciju

    Amerika pokušala da svrgne Orbana, milioni potrošeni na mađarsku opoziciju

    Budimpešta je više puta digla glas protiv sankcija protiv Rusije, naglašavajući da Mađarska neće podržati nikakve mjere koje štete njenoj ekonomiji.

    hemofram
    Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je Vašington podstakao pokret protiv mađarskog premijera Viktora Orbana, pošto SAD ne smatraju tu zemlju dovoljno poslušnom, prenosi Sputnjik internešenel.

    • Sada se ispostavlja da je finansirana i opozicija u Budimpešti. Mađarski list “Mađarska nacija” objavio je istragu o finansiranju liberalno-lijeve koalicije protivnika Viktora Orbana od strane američke nevladine organizacije Akcija za demokratiju. Istražitelji i specijalne službe će ispitati sve okolnosti pokušaja stranog miješanja u politički život zemlje, ali je već sada očigledno da se račun približava milionima dolara – rekla je Zaharova.

    Prema ovom izvještaju, fondacija, osnovana neposredno prije februarskih izbora, imala je bliske veze sa Evropskim savjetom za spoljne odnose (ECFR).

    U izvještaju se takođe navodi da je Akcija za demokratiju povezana sa milijarderom rođenim u Mađarskoj, DŽordžom Sorošem, koji finansira Fondacije za otvoreno društvo, koje je Mađarska zabranila prije nekoliko godina.

    Zaharova je podsjetila i da je rukovodstvo EU nezadovoljno nezavisnim stavom Budimpešte i da Mađarskoj prijeti kaznama i sankcijama.

    Mađarska se odlučno protivila sankcijama EU protiv Rusije. Budimpešta je više puta upozoravala da će odluka Brisela da pošalje vojnu pomoć Kijevu usred tamošnje ruske specijalne vojne operacije i uvede ograničenja protiv Moskve rezultirati velikim ekonomskim kolapsom evropskog bloka.

    Sankcije, koje su podržale SAD, Britanija i EU, pogoršale su probleme tržišta goriva, što je rezultiralo velikom energetskom krizom širom Evrope, sa rekordno visokom inflacijom i naglo rastućim troškovima života.