VRBAS Media

Oznaka: kriptovalute

  • Bitkoin pao ispod 30.000 dolara

    Bitkoin pao ispod 30.000 dolara

    Bitkoin je pao danas ispod 30.000 dolara na najniži nivo u posljednjih nedjelju dana pošto je tržište ponovo zahvatila averzija prema rizičnim ulaganjima.

    Najveća globalna kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji je pala za čak 7,1 odsto na 29.209 dolara, na nivo koji je posljednji put zabilježen 30. maja, izvještava “Blumberg”.

    Drugi tokeni su takođe oslabilli, pri čemu je eter potonuo za 7,3 odsto na 1.725 dolara, a avalanč se stropoštao za 9,3 odsto.

    Preokret je došao samo dan nakon što je bitkoin ponovo bilježio vrijednost iznad 31.000 dolara, što je podtaklo očekivanja među nekim investitorima da postoji prostor za njegov dalji rast. Međutim, najstarija svjetska kriptovaluta je naišla na otpor između nivoa od 31.500 do 32.000 dolara, kaže Markus Sotiriju, analitičar britanske brokerske kuće za digitalnu imovinu GlobalBlok.

    Pad kriptovaluta je uslijedio jer su američke akcije na terminskom trgovanju ostale u minusu, dok je dolar nastavio da jača. Skok prinosa na američke državne obveznice potpirio je strah da bi rast troškova zaduživanja mogao da izazove recesiju. Bitkoin je u snažnoj korelaciji sa kretanjem cijena druge rizične imovine, poput akcija, u posljednjih nekoliko godina.

  • Stanje s kriptovalutama na klimavim nogama

    Stanje s kriptovalutama na klimavim nogama

    EU priprema posebnu regulativu za tržište kriptoimovine, piše Večernji list, navodeći da je stanje s kriptovalutama sada na klimavim nogama.

    Svako ko se dugo bavi bitkoinom i kriptotržištem navikao je na periodične oscilacije cena gore-dole, no trenutno su kriptovalute među najvećim gubitnicima na ulagačkom tržištu.

    Bitkoinom se u petak trgovalo po ceni od 29.500 dolara, još u novembru cena mu je bila 64 hiljade dolara, a u ponedeljak se čak i lagano popeo iznad 30.000 dolara, no ove nedelje mu i dalje cena oscilira.

    Da bi predvideli kakvo je raspoloženje ulagača na tom tržištu finansijski stručnjaci redovno izračunavaju i prate takozvani indeks „straha i pohlepe“ koji se, kad su kriptovalute u pitanju, zadnjih dana kretao od 8 do 13 u odnosu na maksimalnih i optimističnih 100.

    Samo jednom u istoriji zabeležena je niža vrednost indeksa straha i pohlepe, i to u avgustu 2019. s vrednošću od pet, kada se bitkoin borio s cenom od 10.000 dolara, koju je izgubio nekoliko nedelja kasnije. Bitkoin je već postavio negativni rekord jer mu je prvi put u desetogodišnjoj istpriji te kriptovalute cena pala osam nedelja zaredom.

    Na kriptotržištu se prvo urušio jedan od većih stablecoinova Terra Luna UST koji je imao oko 18 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, te su ulagači u taj projekat izgubili gotovo ceo iznos ulaganja.

    Nakon pada Terra Lune, nad kriptovalutama kao Damoklov mač sada visi kriptodolar Tether. Vrednost imovine u Tetheru je visokih 72 milijarde dolara.

    Kako gubici rastu, tako jačaju pokušaji država da regulišu to tržište, pa su se ovih dana i najjače industrijske države iz skupine G7 izjasnile za brzu i sveobuhvatnu regulaciju kriptovaluta. U Hanfi kažu da se na nivou EU priprema posebna regulativa koja će na celovit način regulisati tržište kriptoimovine te Hanfa aktivno učestvuje u njenom donošenju.

    Hanfa naglašava da raspolaže ograničenim podacima o trgovini kriptovalutama, u odnosu na društva koja su ih obavestila da se bave razmjenom virtuelnih valuta. U prva četiri meseca 2022. obim prometa na domaćim kriptomenjačnicama iznosio je 461,8 milion kuna, što je pad od 30 posto u poređenju s prva četiri meseca prošle godine, piše novinarka Večernjeg lista Ljubica Gatarić.

  • Pad bitkoina gurnuo zemlju na rub propasti

    Pad bitkoina gurnuo zemlju na rub propasti

    Zahvaljujući preduzetnom predsedniku jedna siromašna državica Centralne Amerike nedavno se pretvorila u svojevrsnog zamorca.

    Time nam je omogućila da u realnom vremenu promatramo eksperiment koji testira bitkoin u praktičnoj upotrebi.

    U glavnoj ulozi su El Salvador i predsednik Najib Bukele, osvedočeni kriptoentuzijasta koji je prošle godine zaprepastio svetsku javnost, iskoristivši Bitcoin Conference kako bi najavio legislativu kojom će bitkoin (pored američkog dolara) postati službeno sredstvo plaćanja, piše Poslovni dnevnik.

    Ideja je tri meseca kasnije provedena u djelo, a posledice su zasad … prilično neugodne. Za početak, inicijativa kojom je bitkoin trebalo da postane opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja doživela je pravi fijasko. Ili tako barem tvrde autori istraživanja pod naslovom “Are Cryptocurrencies Currencies? Bitcoin as Legal Tender in El Salvador”, gde se već u uvodu navodi kako je upotreba bitkoina koncentrisana među mladom muškom populacijom koja (za razliku od siromašnijih slojeva) ionako nema problema s pristupom bankovnom sistemu.

    Autori uz to zaključuju kako je u datim okolnostima (niskog životnog standarda i pandemije) koncept digitalne valute dobio idealnu priliku da osvetla obraz kriptoevanđelistima, ali je projekat neslavno – propao. Tehnički, doduše, još uvek traje, no rezultati su daleko od ohrabrujućih.

    U septembru je predsedničkim dekretom pokrenuta aplikacija Chivo (digitalni novčanik) u kojoj je za svakog stanovnika rezervisana ista količina bitkoina (u protuvrijednosti 30 dolara, što je otprilike trodnevni prosečni dohodak u El Salvadoru), no svega polovina anketiranih je aplikaciju uopšte pokušala da upotrebi.

    Od onih najupornijih, manje od polovine je nastavilo koristiti Chivo nakon što su potrošili predsednički znak pažnje, i što je najgore, postotak inostranih doznaka s kriptovalutama koje su upuštene putem digitalnog novčanika meri se tek jednocifrenim brojkama.

    Ili u prevodu, bitkoin kao (službena) valuta je – podbacio. I to uprkos velikom potencijalu, jer El Salvador je vrlo siromašna država u kojoj doznake iz inostranstva predstavljaju vrlo bitnu stavku uza skroman životni standard građana. Pored brojnih tehničkih problema, jedan od najvažnijih razloga neuspeha, kao što možete naslutiti, jesu velike oscilacije cene bitkoina koje ga čine vrlo nepouzdanim sredstvom plaćanja.

    Zbog toga su istraživačke ekspedicije američkih novinara proteklih meseci uvijek završavale jednako, dokumentujući tek retke situacije u kojima su transakcije (plaćanja bitkoinom) uspešno realizovane.

    Iako ih zakon obvezuje da prihvate uplate u bitkoinu, većina preduzetnika svejedno insistira na dolarima. Veliko nepoverenje u državne institucije sigurno nije pomoglo, a na tom tragu je i opaska o visoko centralizovanom sistemu kojim su zapravo izdata osnovna načela kriptovaluta; u zemlji u kojoj demokracija ne cveta, deo stanovnika Chivo doživljava najpre kao sredstvo kontrole u rukama vladajuće garniture.

    Javne finansije u rasulu

    A Chivo predstavlja tek mali komadić grandiozne vizije koja je, iz razumljivih razloga (duboke korekcije) sada na čekanju. U planu je bila izgradnja novog grada (i pogona za rudarenje bitkoina) koja bi se finansirala putem posebnog izdanja obveznica, makar je apsurdna konstrukcija čudnovatog finansijskog instrumenta (deo kamata bi se isplaćivao u bitkoinu) tek okorelim kriptofanovima tada zvučala atraktivno.

    A ni oni, usled intenzivne korekcije, nisu baš oduševljeni. “Totalni ludak” (u zemlji je u martu uvedeno vanredno stanje), kriptovizionar ili najjednostavnije, “El Hodlador” (urnebesan nadimak koji su mu nadenuli u Financial Timesu), Bukele je dosad potrošio stotinak miliona dolara na zalihe bitkoina čija se tržišna vrednost poslednjih nedelja rapidno smanjuje.

    Prema nekim procenama, prosečna nabavna cena kreće se oko 45.000 dolara (bitcoin se trenutno trguje za 30-ak hiljada), a gubitak je premašio 30 miliona dolara, što je otprilike jednako trošku iduće rate kamata (na ime prethodno plasiranih obveznica) koju El Salvador mora da isplati tokom juna. Investitori su naprosto digli ruke od cele priče. Baš kao i MMF i Svaetska banka, koji saradnju (i nove kredite) uslovljavaju eliminacijom bitcoina kao legalnog sredstva plaćanja.

    S javnim dugom koji doseže 85 posto BDP-a, El Salvador velikom brzinom juri prema bankrotu, a izvedba konvencionalnih obveznica ne ostavlja mesta dilemama: razmere percepcije rizika (i skepse spram mogućnosti naplate potraživanja) otkriva dramatičan rast prinosa koji su u slučaju obveznice s rokom dospeća za dve i pol godine premašili – 50 posto.

    Daleko je to još od rekorda zabeleženih u nekim latinomeričkim državama, no Bukele će zasigurno otići u legendu, kao predsednik prve države koja je bitcoinu dala status nacionalne valute. Nažalost, u knjigama bi mogao ostati zapisan i kao hiroviti autokrata čiji su snovi, zasnovani na vrlo klimavim tezama, srozali standard milionima zemljaka i zemlju odveli u bankrot.

  • “Kriptovalute ne vrijede ništa”

    “Kriptovalute ne vrijede ništa”

    Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard smatra da kriptovalute ne vrede “ni dinara”.

    “Moja veoma skromna procena je da to ništa ne vredi”, rekla je Lagardova o kriptovalutama u intervjuu za holandsku emisiju “College Tour” koja je emitovana u nedelju, prenosi CNBC.

    “To se ne zasniva ni na čemu”, dodala je ona. “Ne postoji ni osnovna imovina koja bi delovala kao sidro sigurnosti.“

    Lagardova je pozvala kreatore globalne politike da uvedu pravila kako bi zaštitili neiskusne investitore koji ulažu u digitalnu imovinu. Kriptovalute, posebno bitkoin, ove godine je izgubio više od polovine svoje rekordnih vrednosti u novembru 2021.

    “Zabrinuta sam za one ljude koji misle da ih na kraju čeka nagrada, koji nemaju razumevanja za rizike, koji će sve to izgubiti i koji će biti strašno razočarani, zbog čega verujem da to treba regulisati”, rekla je Lagardova.

    Skepticizam bivše šefica Međunarodnog monetarnog fonda prema kriptovalutama nije nov. Ona je ranije izrazila zabrinutost zbog uticaja digitalnih valuta na životnu sredinu, kao i njihove potencijalne upotrebe u pranju novca i izbegavanju sankcija, prenosi Bonitet.

    Njeni najnoviji komentari stižu u vreme pojačanog ispitivanja kripto tržišta dok regulatori reaguju na posledice kolapsa terraUSD-a, kontroverznog takozvanog stabilcoina koji je trebalo da uvek vredi 1 dolar, piše CNBC.

    Nekoliko centralnih banaka radi na sopstvenim virtuelnim alternativama gotovini kao odgovor na brzi rast digitalnih valuta – ECB je jedna od njih. Digitalni evro bi se “u velikoj meri razlikovao” od privatnih kriptovaluta, rekla je Lagardova.

    Lagardova odbacila spekulacije da Evrozona ide ka recesiji
    Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard odbacila je danas spekulacije da evrozona ide ka recesiji.

    “U ovom trenutku ne vidimo recesiju u Evrozoni. Ne razmatramo to kao najniže polazište u našim scenarijima“, rekla je Lagardova za tv “Blumberg” na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

    Ona je nabrojala „najnžu stopu” nezaposlenost u zoni jedinstvene valute, veliku štednju domaćinstava i izglede za snažnu letnju sezonu turističke industrije kao sile koje će ublažiti negativne uticaje rata u Ukrajini i rastuće inflacije.

    Evro je nakon emitovanja njene izjave neutralisao pad prema američkom dolaru zabeležen na ranom trgovanjui i dostigao najviši nivo od 1,0724 dolara, a ojačao je i u odnosu na druge valute, uključujući švajcarski franak i britansku funtu, prenosi njujorška agencija.

    Lagardova je u ponedeljak iznela svoju viziju narednih koraka ECB-a u blogu objavljenom na veb sajtu centralne banke evrozone, najavljujući da će do kraja trećeg kvartala banka verovatno napustiti politiku negativnih kamata i povećati stope.

    Prvo povećanje kamatne stope trebalo bi da se dogodi u julu, navela je ona.

    Lagardova je odbila da kaže da li ECB možda razmišlja o povećanju kamate za 50 baznih poena, navodi “Blumberg”.

  • Bitkoin ispod 29.000 dolara

    Bitkoin ispod 29.000 dolara

    Panična rasprodaja na kripto tržištima se nastavlja, pri čemu je vrijednost bitkoina pala ispod nivoa od 29.000 dolara.

    Najveća svjetska kriptovaluta je potonula za 2,42 odsto na 28.716,15 dolara, na trgovanju u srijedu uveče do 23:44 časa po istočnoameričkom vremenu, prema podacima Koin Metriksa. Eter se stropoštao za 4,93 procenta na 2,021,95 dolara, prenosi CNBC.

    Snažan pad kriptovaluta i akcija uslijedio je nakon što je američka Kancelarija za statistiku rada objavila da je inflacija u SAD porasla za 8,3 odsto na godišnjem nivou, nešto više od prognoza ekonomista koje je anketirala kompanija Dau Džons.

    Taj podatak je zabrinuo investitore i naveo ih da “izađu” iz rizične imovine, uključujući kriptovalute. Cijene kriptovalute su i dalje kreću u velikoj korelaciji sa indeksom S&P 500 i, odnedavno, s Nasdak Kompozitom.

    “Tržište kriptovaluta je pod pritiskom već neko vreme. FED ostaje pri podizanju kamate, što je, generalno, izazvalo veliki strah na tržištu, pa se tako nastavlja pad akcija i kripto imovine”, kaže Majkl Rinko, saradnik u brokerskoj kući AscendEks.

    Ovo je drugi put u ovoj nedjelji da je bitkoin pao na nivo od oko 29.000 dolara. Analitičari kažu da je nivo od 30.000 dolara psihološki prag za najveću kriptovalutu po tržišnoj kapitalizaciji i da bi mogao da potone još dublje ako sklizne ispod te granice.

  • Eksperiment Salvadora ne ide baš najbolje

    Eksperiment Salvadora ne ide baš najbolje

    Uspijeh kriptovaluta, naročito bitkoina, ne može se negirati.

    Pre nekoliko godina radilo se tek o zanimljivom novitetu digitalnog doba, za koji je malo ko verovao da će ostvariti nešto značajno. Malo ko je ozbiljno shvatao mogućnosti koje kriptovalute pružaju i način na koji bi mogle promeniti svet.

    No davno je prošlo vreme kada su kriptovalute predstavljale inovaciju kojom se bave čudaci. Danas su postale sastavni deo finansijskih tržišta i prihvatili su ih veliki investitori kao deo svog portfelja i investicija. Analize zadnjih godina pokazuju da su postale dovoljno povezane s finansijskim tržištima da njihova vrednost donekle bude u korelaciji s ostalim finansijskim investicijama.

    Ironija je u tome što su kriptovalute trebale da budu sasvim odvojene od uticaja države i centralnih banaka, u smislu da ih ne mogu kontrolisati, a ipak je u zadnje vreme sve očitije da cena bitkoina i ostalih kriptovaluta jako varira upravo s obzirom na to što rade banke, naročito američki FED.

    Trenutno su kriptovalute u dubokom minusu i izgubile su veliki deo vrednosti, nakon podizanja referentnih kamatnih stopa od strane FED-a i centralne banke Ujedinjenog Kraljevstva (BOE) te najava da će do kraja godine biti još takvih povećanja.

    Salvador, mala država u Srednjoj Americi, legalizovao je bitkoin kao sredstvo plaćanja i pokušao da ga promoviše kao nacionalnu valutu. Eksperiment ne ide baš najbolje.

    Pionir u prihvatanju bitkoina kao legalne valute

    Jedna država je čak prihvatila bitkoin kao službenu nacionalnu valutu i oko nje počela da gradi nacionalnu finansijsku infrastrukturu. Radi se o Salvadoru, siromašnoj državi Srednje Amerike, državi koja nije ni imala nacionalnu valutu, nego je koristila dolar.

    Bitkoin je u Salvador uveo predsednik Najib Bukele, na prilično svojevoljan način te bez parlamentarne rasprave, konsultacija sa sindikatima ili poslovnim krugovima. Tipični diktatorski način, reklo bi se. No Bukele ionako na Tviteru sam sebe naziva “najkul diktatorom na svetu”.

    Zatim je potrošio 180 miliona dolara da bi po državi rasporedio bankomate koji prihvataju bitkoin i uveo tzv. e-wallet, digitalni novčanik u kojem se drže bitkoin i ostale kriptovalute. Svaki digitalni novčanik je sadržavao 30 dolara bitcoina i mogao ga je dobiti svaki građanin Salvadora.

    Većina stanovnika je stvarno i preuzela svoj digitalni novčanik, ali prema dostupnim informacijama, brojni su odmah zamenili bitkoine za dolare na bankomatima koje je postavio Bukele da bi proširio korišćenje bitkoina kao legalnog sredstva plaćanja u Salvadoru.

    Država tradicionalno ima velikih problema s kriminalom, koji je radikalno smanjen dolaskom Bukelea na vlast. No svejedno su kriminalci iskoristili digitalni novčanik za izvođenje raznih prevara, što sudovi još nisu počeli da procesuiraju, prenosi Indeks.

    Salvador je na ruti krijumčara droge iz Južne Amerike u SAD te su korupcija i kriminal svakodnevna pojava. Većina građana radi na crno. Takva situacija je ustvari plodna za uvođenje bitkoina jer i krijumčari droge i radnici na crno imaju koristi od anonimnosti koju nudi bitkoin.

    Ali prihvatanje bitkoina teče jako sporo. I trgovci i kupci preferiraju stari dolar umjesto bitkoina. To je prilično veliki udarac na ideju bitcoina i ostalih kriptovaluta kao novca koji se može koristiti ravnopravno s tradicionalnim novcem za čiju vrijednost garantuju države, tj. centralne banke.

    Salvador ne odustaje od eksperimenta

    Salvador upravo dobija jako skupu poduku iz teorije novca. Ne postoji nikakva prepreka da se bitkoin koristi kao sredstvo razmene i njim trguje, ali je jako loša ideja da se na njemu temelji finansijski sistem države. Salvador je već izgubio ogroman novac u zadnjem padu cene bitkoina, no to je predsednik iskoristio za kupovinu još bitkoina i čudio se zbog čega ga neki prodaju toliko jeftino.

    Tokom najnovijeg pada cene bitkoina, Bukele je na Tviteru objavio kako je Salvador kupio 500 bitkoina po cijeni od 30.744 dolara po bitkoinu. To je ukupno 15,37 miliona dolara, što nije mali novac za tako malu i siromašnu državu.

    Predsednik Bukele ipak ne odustaje od svog eksperimenta. Čak povećava uloge i najavljuje izdavanje državne obveznice u bitkoinima, u vrijednosti od 500 miliona dolara. Da apsurd bude veći, planira s pola sredstava prikupljenih bitkoin obveznicom da kupi još bitkoina, a ostalu polovinu uložiti u Bitkoin Siti, grad koji će biti oslobođen poreza i u kojem će se moći rudariti bitkoin koristeći električnu energiju iz jednog ugašenog vulkana.

  • Bafet: Kad biste mi ponudili sav bitkoin na svijetu za 25 dolara, ne bih ga uzeo

    Bafet: Kad biste mi ponudili sav bitkoin na svijetu za 25 dolara, ne bih ga uzeo

    Izgleda da legendarni američki investitor Voren Bafet neće tako skoro dodati bitkoin u svoj portfelj. U subotu je Bafet na godišnjoj skupštini dioničara Berkshire Hathawaya upitan da li je promijenio svoje negativne stavove o bitkoinu ili kriptovalutama, a 91-godišnji investitor bio je prilično direktan u svom odgovoru.

    Bafet je započeo odgovor rekavši da bi svim učesnicima konferencije, kad bi posjedovali sve poljoprivredno zemljište u Sjedinjenim Američkim Državama ili sve stanove u zemlji, odmah napisao ček kad bi mu ponudili jedan posto udjela u spomenutoj imovini za 25 milijardi dolara. Međutim, ne bi učinio isto za bitkoin i njegovu tržišnu kapitalizaciju od preko 700 milijardi dolara.

    “Kad biste mi ponudili sav bitjoin na svijetu za 25 dolara, ne bih ga uzeo. Šta mogu učiniti s tim? Morao bih ga na jedan ili drugi način prodati nazad vama. To ne služi ničemu”, odgovorio je Bafet.

    Svoje stavove o poljoprivrednom zemljištu i nekretninama za iznajmljivanje u odnosu na bitkoin opisao je kao “razliku između proizvodne imovine i nečega što zavisi od toga da vam neki sljedeći tip plati više nego što je platio prethodni tip”.

    Bafet je već dugo protiv kriptovaluta
    “Stanovi će proizvoditi prihod od najma, a farme će proizvoditi hranu. Kad bih imao sav postojeći bitkoin, opet bih bio u istoj poziciji kao osnivač bitkoina Satoshi”, objasnio je američki investitor i milijarder te privlačnost bitkoina pripisao svojevrsnoj čaroliji koja zaokuplja investitore.

    “Ne znam hoće li se vrijednost bitkoina povećati ili smanjiti u sljedećih godinu dana, pet ili 10 godina. Jedino u što sam siguran je da se ne množi, ne proizvodi ništa. Ima čaroliju u sebi, ali ljudi su pridavali čaroliju mnogim stvarima.”

    Bafet je već dugo protiv kriptovaluta. Godine 2018. je za CNBC rekao da će “kriptovalute doći do lošeg kraja” i naglasio da Berkshire Hathaway “nikada neće ulagati u kriptovalute”. “Upadam u dovoljno problema sa stvarima o kojima mislim da nešto znam. Zašto bih, pobogu, trebao ulaziti u investicije u nešto o čemu ne znam ništa”, rekao je tada Bafet.

  • CBBiH: Kriptovalute treba posmatrati kao finansijski instrument

    CBBiH: Kriptovalute treba posmatrati kao finansijski instrument

    Trenutni stav Centralne banke BiH je da kriptovalute treba posmatrati kao aktivu, finansijski instrument, a ne kao novac, rečeno je iz te institucije.

    Pojašnjavaju da je, u skladu sa Zakonom o Centralnoj banci BiH, jedino zakonsko sredstvo plaćanja u BiH konvertibilna marka i da je nemoguće zamijeniti kriptovalutu za KM, već da je samo ostale zvanične valute moguće razmijeniti u KM.

    Takođe, precizirano je da kriptovalute nisu zakonom uređene u Bosni i Hercegovini, te da one ne funkconišu kao tipična valuta, već se oslanjaju na protokol mreže računar prema računaru baziran na internetu.

    Iz CB BiH dodaju da se upravljanje transakcijama i izdavanje novca obavlja kolektivno od strane mreže, a snabdijevanje tom “valutom” regulisano je ugovorom između korisnika i uglavnom djeluje van državnih regulatornih institucija, dok vrijednost određuju ponuda i potražnja.

    “Sve transakcije s kriptovalutama se obavljaju putem virtualne neregulisane mreže. U nekim zemljama takođe postoje i bankomati za kupovinu i prodaju samo kriptovalute za lokalnu valutu, ali oni ne postoje u Bosni i Hercegovini”, navode iz CB BiH.

    Ističu da se za oblike koji u određenim poslovima ili situacijama služe kao mjera vrijednosti u pružanju ili razmjeni robe ili usluga ne može koristiti termin valuta, jer nemaju sve elemente valute.

    Iz CB BiH naglašavaju da finansijski sektor ide prema značajnim promjenama pošto digitalizacija ubrzano mijenja izgled finansijske industrije, kao i da postoji obimna literatura o toj temi, ali bez saglasnosti o krajnjem ishodu za centralne banke.

    “Prisutne su ideje o izdavanju vlastitih digitalnih valuta, što je nešto oko čega su određene centralne banke već pokrenule aktivnosti. Međutim, stoji činjenica da su nove tehnologije u svijetu finansija, poput DLT (distributed ledger technologies) tj. blockchain, kao i brojne različite kriptovalute, sve više prisutne u finansijskom svijetu. Teško je reći šta će prevladati u budućnosti”, tvrde iz CB BiH.

    Pristup CB BiH ovome je da treba pažljivo pristupati donošenju ili izmjenama propisa koji se tiču ovih pitanja.

  • Bitkoin pao ispod 42.000 dolara

    Bitkoin pao ispod 42.000 dolara

    Bitkoin je pao danas ispod 42.000 dolara prvi put od 23. marta, zbog sve veće zabrinutosti u vezi sa podizanjem referentne kamate u SAD.

    Najveća kriptovaluta na svijetu pala je na 41.918 dolara na jutrošnjem trgovanju u Aziji, povlačeći se sedmi dan uzastopno u posljednjih osam sesija, prenosi “Blumberg”.

    Vrijednost bitkoina je ispod 50-dnevnog. Na berzi u Hong Kongu se ovom valutom trgovalo u 17:22 časa po lokalnom vremenu na nivou od 41.998 dolara, što je pad od 2,6 odsto na dnevnom nivou.

    Otkako je krajem marta dostigao maksimum od nešto iznad 48.000 dolara, bitkoin i druge kriptovalute bilježe silazni trend usljed opreza investitora zbog pooštravanja američke monetarne politike kako bi se zauzdao rast potrošačkih cijena.

    Inflacija u SAD-u je, prema prognozama ekonomista uoči sutrašnje objave podataka, vjerovatno ubrzala rast na 8,4 posto u martu, na najviši nivo od početka 1982. godine, navodi njujorška agencija.

    Federalne rezerve će stoga, kaže glavni ekonomista Goldman Saks grupe Jan Hakijus, možda morati da podignu kamatne stope iznad 4,0 posto ove godine.

    Očekivano jače podizanje troškova zaduživanja ugrozilo je potražnju za rizičnijom imovinom kao što su kriptovalute i akcije tehnoloških kompanija, čije se cijene sve češće kreću u tandemu.

    Drugi vodeći virtuelni tokeni takođe su pali danas, pri čemu je polkadot u minusu za 8,7 procenata, a eter za 4,6 posto.

  • Teroristi neće moći računati na kriptovalute

    Teroristi neće moći računati na kriptovalute

    U Nacrtu zakona o izmjeni i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrijednosti, koji je u srijedu utvrdila Vlada RS, definisani su pojam virtuelnih valuta, ali i način borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma ovim valutama.

    Mišljenja stručnjaka su podijeljena – dok jedni smatraju da je i te kako potrebno regulisati ovu oblast, drugi su skeptični.

    Armin Kržalić, profesor na Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu, ističe da su nastojanja Vlade Republike Srpske ispravna te da to može biti i preventivni i represivni vid prema onima koji planiraju zloupotrijebiti kriptovalute.

    “Na ovaj način želi se pokazati da se neće tolerisati zloupotrebe virtuelnih valuta, to je dobar potez i možda i prvi primjer na našem području, što će sigurno u budućnosti raditi i drugi nivoi vlasti”, rekao je Kržalić za “Nezavisne novine”.

    Međutim, Marko Đogo, predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista RS – SWOT, za “Nezavisne novine” ističe da je takav zakon nepotreban te da je tržište kriptovaluta trebalo ostaviti neregulisanim.

    “Mehanizam na koji kriptovalute funkcionišu onemogućava učešće u nadzoru tog tržišta. To će biti jako teško sprovesti. Ja mislim da su kriptovalute budućnost u monetarnom sistemu, bez obzira na to koliko se države i centralne banke protivile korištenju kriptovaluta. Novac uvijek prolazi kroz faze razvoja, a ovo se čini kao buduća faza, koju su priželjkivali mnogi veliki ekonomisti. Čini mi se da borba da se to tržište reguliše predstavlja borbu protiv vjetrenjača”, rekao je Đogo.

    Zora Vidović, ministarka finansija Srpske, navela je da je utvrđen Nacrt zakona o izmjeni i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrijednosti te pojasnila šta je cilj.

    “Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi uspostavljanja preventivnog sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti zloupotrebom transakcija s virtuelnim valutama i depozitarnim uslugama novčanika”, pojasnila je Vidovićeva.

    U nacrtu je navedeno da virtuelna valuta nema pravni status novca ili valute, ali se može kupovati, prodavati, razmjenjivati, prenositi i čuvati elektronskim putem. Kako se ističe, Komisija za hartije od vrijednosti RS treba da vrši nadzor.

    “Komisija je nadležna da nadizire usklađenost poslovanja sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, te da preduzima potrebne mjere u vezi s tim propisima nad licima koja su osnovana u Republici Srpskoj da pružaju usluge razmjene virtuelnih valuta ili depozitarne usluge novčanika, kao i nad subjektima sa sjedištem izvan RS, a koji putem ogranka pružaju te usluge u RS”, navodi se u ovom nacrtu.

    Pritom, lice koje pruža usluge razmjene virtuelnih valuta ili depozitarne usluge novčanika dužno je da u roku od 30 dana od dana osnivanja dostavi Komisiji obavještenje o pružanju tih usluga zajedno s opisom mjera unutrašnje kontrole radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti.

    “Ako lice koje pruža uslugu razmjene virtuelnih valuta u svom poslovanju ne preduzima mjere i radnje definisane propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, na njega se na odgovarajući način primjenjuju kaznene odredbe”, piše u nacrtu.

    U ovom nacrtu se, između ostalog, navodi da Srpska i drugi organ javnog sektora ne garantuju za vrijednost virtuelnih valuta i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke koje korisnici virtuelnih valuta pretrpe.