VRBAS Media

Oznaka: korona virus

  • Svet ima moćno oružje za kraj pandemije

    Svet ima moćno oružje za kraj pandemije

    Glavno oružje već imamo, ali nam je potreban novi pristup, poručuju naučnici.

    Malo je verovatno da ćemo uspeti da iskorenimo kovid 19, ali društva su i ranije učila kako da žive sa bolestima. Sa nepredvidljivim izbijanjima epidemije koja se i dalje dešavaju širom sveta i pojavama varijanti poput omikrona, svet je i dalje dobrano u pandemiji.

    Ali, dobra vest je da se većina naučnika slaže da će pandemija jednom okončati – iako je teško predvideti tačan period – te da će virus postati endemski, piše “Gardijan”.

    To znači da ga nikad nećemo potpuno iskoreniti, ali kako je sve više vakcinisanih i oporavljenih infekcije će do kraja imati stalno nisku stopu a manje ljudi će teško obolevati od kovida. Područja u kojima su stope vakcinisanja visoke, verovatno će dočekati endemičnost pre nego regioni sa niskim stopama.

    Kad će konačno da prođe pandemija?

    Pandemija kovida neće trajati zauvek. Verovatno će nastaviti da bledi kako ulazi u svoju treću godinu, oživljavajući sa novim sojevima i povlačeći se pred vakcinama, restrikcijama i drugim merama. Ali, čak i ako se korona virus nikad ne iskoreni, imunitet ljudi će se poboljšati i svet će biti u stanju da živi sa kovidom, u čemu se stručnjaci generalno slažu.

    Velika većina stručnjaka za infektivne bolesti misli da je SARS-CoV-2 tu da ostane. Unuci naših unuka će i dalje hvatati virus, ali kovid, bolest, će postati deo naše isterije kako infekcija prelazi u samo još jedan uzrok obične prehlade – rekao je CNN-u Pol Hanter, profesor medicine britanskog Univerziteta Istočna Anglija.

    Međutim, tu postoji jedno značajnije pitanje – koliko će nam trebati da stignemo dotle?

    Odgovor je dobrim delom u našim rukama. Pandemije iščezavaju kao posledica ljudskih napora, poput razvoja vakcine, praćenja kontakta, analize genoma, mera zadržavanja i međunarodne saradnje. Svet, dakle, ima alatke da okonča pandemiju što je brže moguće, međutim, problem je u tome što se tea latke ne koriste na najbolji način, čak ni nakon 20 meseci pandemije.

    “Ovo je veliko pitanje. Nikad nije bio plan, a i dalje ga nema na globalnom nivou. Nismo dobri u rešavanju globalnih kriza kao svet. Nemamo infrastrukturu, rukovodstvo ili odgovornost”, rekla je CNN-u Andrea Tejlor, pomoćnica direktora programa Globalnog zdravstvenog instituta Djuk.
    Najvažnije oružje

    Najvažnije oružje u “arsenalu” sveta u borbi protiv pandemije je najočiglednije.

    “Prva alatka koju imamo su vakcine”, kaže Roberto Burioni, profesor mikrobiologije i virusologije Univerziteta San Rafaele u Milanu.

    Brzi razvoj više vakcina, efikasnih u zaustavljanju teških simptoma bolesti, bio je prvi u svetu. Prethodni rekord dolaska vakcine na tržište bio je četiri godine, ali je pandemija kovida izmenila standarde u toj oblasti. Međutim nije dovoljno samo imati vakcinu, potrebno je imunizovati što je više ljudi moguće, koliko god puta je potrebno.

    Čak i u bogatim zemljama u kojima dostupnost vakcina nije pitanje, imunitet koji slabi vremenom, prenosivost novih sojeva i skepticizmi prema vakcinama jasno govore da su potrebne ekstremno visoke stope pokrivenosti da bi se sprečili talasi infekcija.

    “Ono što treba da postignemo je naširoka imunizacija. Jedan mogući scenario je da, ako budemo u stanju da vakcinišemo veliku većinu ljudi, virus će cirkulisati ali da neće nanositi veliku štetu”, istakao je Burioni.

    On je ocenio da bi vakcinacija dece mogla da ima veliki uticaj na budućnost.

    Vakcinacija dece se već uvelike odvija u nekim delovima sveta. U SAD su regulatorne vlasti nedavno odobrile “Fajzerovu” vakcinu za decu od 5-11 godina, a Britanija je objavila u četvrtak ugovor o kupovini 114 miliona ekstra doza “Fajzera” za svojih 67 miliona građana za 2022. i 2023. CNN ukazuje da je ovo potez koji će verovatno povući mnoge razvijene nacije kako se pripremaju za budućnost u kojoj se vakcine daju na poluredovnoj osnovi.

    Ne znamo koliko ćemo buster doza trebati, ali ovo je problem logističke i ekonomske prirode – ukazuje Burioni.

    Međutim, to važi za razvijene delove sveta. Kovid će ostati pretnja dok se ne svede svuda pod kontrolu, a stručnjaci upozoravaju da je potrebna dramatična akcija da postignemo taj cilj.
    Nejednakost i pandemija

    Pojava soja omikron u subsaharskoj Africi, gde je niska stopa vakcinacije, ukazala je još jednom na važnost strategije vakcinisanja siromašnih nacija.

    “To nisu samo džepovi, veliki delovi sveta imaju neprihvatljivo nisku pokrivenost vakcinama”, kaže Tejlor.

    Svetska zdravstvena organizacija navodi da je manje od osam odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima primilo najmanje jednu dozu vakcine, dok je ta brojka u zemljama sa visokim primanjima skoro 64%. U Evropskoj uniji i SAD bar jednu dozu je primilo oko 70 odsto stanovnika.

    “Nejednakost u vakcinama će produžiti pandemiju”, rekao je CNN-u Majkl Hed, istraživač Univerziteta Sauthempton.

    Da bi se taj problem rešio, zalihe vakcina treba da se povećaju i stabilizuju, a onda treba i da se upare sa finansijskom podrškom kako bi se osiguralo da su došle do ljudi. Bogate zemlje takođe bi trebalo da finansiraju istraživanja i pruže terensku pomoć u zemljama u kojima se distribucija vakcina odvija sporije. Ali, potrebno je i pravo rukovodstvo.

    “Ovo je veoma slično onome s čime smo suočeni kod klimatskih promena – imamo lidere koji predvode svoje nacije, ali nemamo zaista globalne lidere. Nemamo globalnu odgovornosti”, ističe Tejlor.

    Nacionalne mere i dalje su ključna stvar kako se pandemija približava završnoj fazi. Talasi će nastaviti da pogađaju različite zemlje u različito vreme a zemlje će, kako ukazuje Tejlor, morati da sarađuju u okviru svojih iskustava i mogućnosti.

    Promena stavova i ponašanja

    Ljudi generalno reaguju na epidemije sa strahom i panikom, i na individualnom i na nivou društva. Takve reakcije uzimaju ublik u nekim, sada prepoznatljivim metodama – zatvaranje granica, izolacija bolesnih, povlačenje iz društva.

    Pre napretka moderne medicine ljudi su samo mogli da se nadaju da će epidemije minuti same od sebe. Kad bi postalo jasno da je bolest neizbežna – ili endemska – društva bi je često preoblikovala u regularni deo života. To se može pokazati kao istina i u slučaju kovida.

    Tako su se u japanskim gradovima u 17. veku stavovi o velikim boginjama promenili kad je bolest postala endemska – do tada je većina ljudi već bila izložena kao deca i vremenom su se oporavili.

    “Jednom kad su ljudi prihvatili da će svi dobiti velike boginje, normalizovali su to kao prekretnicu iz detinjstva, čineći od toga deo priče o odrastanju”, rekao je “Gardijanu” Čarl Keni, direktor Centra za globalni razvoj i autor knjige “Ciklus kuge”.

    Prerano je sada reći kako bi se taj proces normalizacije odvijao sa kovidom. Ipak, ako se ispostavi da infekcije postaju normalan deo života tokom zimskim meseci, one se jednostavno mogu apsorbovati u ono što nam je poznato kao sezona gripa ili prehlade. Kao sa velikim boginjama u starom Japanu, ta promena će se odraziti i na jezik ljudi i svakodnevna iščekivanja. Neki su već počeli da rabe termin “kovid sezona”, ukazuje “Gardijan”.

    “Moji roditelji su se plašili dečje paralize. Prestali smo da brinemo o tome nakon primanja vakcine”, ističe Nensi Toms, istoričarka Univerziteta Stoni Bruk i autor “Jevanđelja o bacilima”.

    Iako je kovid i dalje preovlađujuć, pojava efikasnih vakcina brzo je promenila obim te pretnje.

    Kako će izgledati tranzicija u endemičnost?

    U praktičnom smislu, kako navodi “Gardijan”, doći će do objave. Svetska zdravstvena organizacija i lokalne zdravstvene agencije će zvanično proglasiti kraj globalne pandemije. Ova oznaka zasnovana je na određenim biološkim i statističkim merilima, između ostalog zaraznosti virusa, stopi mortaliteta i sposobnosti virusa da preplavi bolnice.

    Na nekim mestima, poput Sjedinjenih Američkih Država i drugih bogatih nacija sa spremnim pristupom vakcinama i antivirusnim tretmanima, endemičnost bi mogla da izgleda kao sadašnjost – ljudi koji izlaze iz očaja, krcati restorani i sve manje rigorozno proveravanje kovid potvrda.

    Ali, moglo bi doći i do drugih, dubljih društvenih promena, a istorija nam pruža uvid u razumevanje kako će se dnevni život promeniti ako kovid postane endemski.
    Neujednačena normala

    Ono što je važno je da se povratak u normalno stanje neće dogoditi jednako širom globusa. Nakon što se ljudi u bogatim nacijama opuste u endemičnosti, oni na jugu globusa možda će se i dalje mučiti sa korona virusom još dugo vremena, kao što je bio slučaj sa nizom tropskih bolesti koje su skoro zaboravljene u mestima poput SAD.

    Kao i sve infektivne bolest koje su pre pogađale svet, nada je da će i SARS-CoV-2 na kraju završiti u dalekom sećanju čovečanstva. Taj zaborav može doneti olakšanje, rast i oporavk, ali mogao bi i da nas ostavi nespremne za potencijalnu sledeću pandemiju.

    Španski grip iz 1918. godine naučio nas je da se nošenjem maski i držanjem distance može da smanji broj umrlih, a to je lekcija koju smo 2020. godine prekasno obnovili, zaključuje “Gardijan”.

  • Naučnici došli do otkrića koje može da zaustavi kovid?

    Naučnici došli do otkrića koje može da zaustavi kovid?

    Naučnici sa univerziteta “Case Western Reserve, Duke, and Rutgers” identifikovali su jedinjenja u genomu koronavirusa koja imaju potencijal da blokiraju njegovu sposobnost replikacije.

    Njihovi nalazi su se pojavili u časopisu Science Advances.

    “Mi smo zaključili da jedinstveni oblik RNK genoma virusa predstavlja priliku da ga ciljamo malim molekulima koji mogu da imaju potencijal da uspore sposobnost virusa da se širi”, rekao je Blanton S. Tolbert, Rudolf i Suzan Rens profesor hemije u “Case Western Reserve”, jedan od istraživača koji vode projekat.

    “I rani rezultati su ohrabrujući.”

    Amanda Hargruv, profesorka hemije na Univerzitetu “Duke”, rekla je u saopštenju za medije da ovaj rad nudi neiskorišćeni terapeutski potencijal za borbu protiv kovida 19: “Ovo su prvi molekuli sa antivirusnom aktivnošću koji ciljaju na RNK virusa, tako da je to potpuno novo mehanizam u tom smislu”, rekla je ona.

    Istraživači su takođe primetili da bi otkriće moglo da dovede do tretmana za druge buduće viruse.

    Utvrdili su da su petlje i izbočine RNK koje su identifikovali ostale suštinski nepromenjene evolucijom srodnih koronavirusa kod slepih miševa, pacova i ljudi, uključujući one koji su izazvali epidemije SARS-a i MERS-a.

    Šta su indentifikovali zapravo?

    Da bi zarazio ćelije, koronavirus mora da provali, isporuči svoja genetska uputstva u obliku RNK i otme molekularnu mašineriju te ćelije da bi napravio nove kopije sebe.

    Zaražena ćelija postaje fabrika virusa, čitajući 30.000 nukleotidnih “slova” genetskog koda virusa i izbacujući proteine potrebne da se virus razmnožava i širi.

    Većina antivirusnih lekova—uključujući remdesivir i molnupiravir, jedine antivirusne lekove koje je američka Uprava za hranu i lekove odobrila ili razmatra da bi ih odobrila za zaštitu od kovida 19, deluje tako što se vezuje za ove proteine.

    Ali naučnici i njihov tim su zauzeli drugačiji pristup.

    Identifikovali su prve molekule koji mogu da ciljaju nabore lanaca RNK koji se nalaze u složenoj 3D strukturi samog virusnog genoma.

    Nadovezuju se na rana istraživanja
    Ovaj novi rad se zasniva na istraživanju koje su prvi sproveli profesorka Hargruv, profesor Tolbert i drugi 2020. godine, baš kada je pandemija kovid 19 počela da izlazi na naslovnice.

    Taj tim je već istraživao potencijalne kandidate za lekove za borbu protiv drugog RNK virusa — enterovirusa 71, uobičajenog uzroka bolesti šaka, stopala i usta kod dece.

    Grupa je identifikovala klasu malih molekula zvanih amiloridi koji se mogu vezati za nabore poput ukosnica u genetskom materijalu virusa i poremetiti njegovu replikaciju.

    Koristeći kompjutersko modeliranje i tehniku koja se zove spektroskopija nuklearne magnetne rezonance, istraživači su bili u mogućnosti da analiziraju ove 3D RNK strukture i odrede gde se hemijska jedinjenja vezuju.

    Istraživači čekaju na patent za svoju metodu i nameravaju da modifikuju jedinjenja kako bi bila snažnija, a zatim sprovedu testiranje na životinjama “da vide da li bi ovo mogao biti održiv kandidat za lek”, rekao je Hargrove, a prenosi Technology.

  • U RS cvjeta prodaja antidepresiva u vrijeme korone

    U RS cvjeta prodaja antidepresiva u vrijeme korone

    Pandemija virusa korona, koja je prisutna već skoro dvije godine, uzrokovala je socijalnu i fizičku distancu, stalan strah, te je uticala i na mentalno zdravlje stanovništva.

    To se najviše izražava u povećanju depresivnosti i anksioznosti, a time je povećana i prodaja antidepresiva, saglasni su psiholozi i psihijatri u Srpskoj.

    Jadranka Stanković, specijalista psihijatrije i sistemski porodični psihoterapeut, kazala je u razgovoru za “Nezavisne novine” da je povećan broj ljudi koji pate od anksioznosti i depresije.

    “Puno ljudi se plaši i samog virusa, strah ih je za zdravlje i život, a takođe i za posao, ali i za mnogo drugih stvari. Anksioznost koja dugo traje sigurno da razvija i određene kliničke momente, što zahtijeva da ljudi zatraže pomoć psihijatra”, kazala je Stankovićeva.

    Ističe da je to uticalo da dođe do povećanja upotrebe antidepresiva.

    “Sigurno je da je došlo do povećane potražnje i upotrebe, jer mi postavljamo sve više dijagnoza gdje moramo uključiti terapiju koja podrazumijeva antidepresive, a sve u cilju da bismo pomogli našim pacijentima”, pojašnjava Stankovićeva.

    Kako je rekla, u posljednje vrijeme sve je više mladih koji se obraćaju psihologu, ali i psihijatru.

    “Povećan je broj mladih koji se javljaju, i to je s jedne strane pozitivno, jer oni nisu u stigmi da smatraju da je bespotrebno potražiti pomoć psihologa i psihijatra. Naime, te mlađe generacije se lakše odlučuju da dođu na pregled, na razgovor, po savjet, da se napravi procjena da li je potrebna terapija ili psihoterapija”, kazala je Stankovićeva.

    Prema njenim riječima, urodio je plodom rad na promociji mentalnog zdravlja, kao i povećan broj centara za mentalno zdravlje.

    “Mlađi ljudi lakše traže pomoć psihologa, ali i psihijatra”, zaključila je Stankovićeva.

    Da je pandemija koja dugo traje uticala da se pogorša mentalno zdravlja građana, ali i dovela do povećane potrošnje antidepresiva, smatra i Aleksandar Milić, psiholog.

    “I ranije bez vanrednih prilika, ali zbog ubrzane dinamike života, mentalno zdravlja je kod ljudi bilo narušeno, a ako tome dodamo trenutnu situaciju s pandemijom, gdje je veliki strah, ali i nesigurnost kod ljudi, možemo reći da se kod građana sve više razvija anksioznost, što povećava upotrebu antidepresiva”, kazao je Milić.

    Dodao je da stalna strepnja kod krkih osoba, osoba koje su preosjetljive, uslovljava pad i mentalnih snaga, pad vitalnih snaga, među kojima su klonulost, slabost…

    Ističe, kako raste strah, tako građani imaju potrebu za antidepresivima koji umanjuju strah, umanjuju strepnju, ali kako kaže, to opet nije dovoljno bez psihoterapije.

    Ističe da sve više mlađa populacija doživljava panične napade koji su uslovljeni jakim strahovima.

    Iz jedne apoteke u Prnjavoru ističu da je porasla prodaja antidepresiva, te da je sve više ljudi koji posežu za njima.

    “Ono što mi preporučujemo jeste da ljudi ne kupuju na svoju ruku antidepresive, već da se prvo obrate ljekarima, psiholozima, psihijatrima”, kazali su iz ove apoteke.

    Iz jedne apoteke u Banjaluci ističu da je u zadnje dvije godine, otkad je korona, nisu primijetili povećanu tražnju za tabletama za smirenje.

    “Nekako više pacijenti idu na opciju biljnih preparata”, kazali su iz ove apoteke.

    Agencija za lijekove BiH

    U Agenciji za lijekove i medicinska sredstva BiH kazali su da još nemaju podatke o prometu lijekova u ovoj godini, ali da je prošle godine u BiH na antidepresive otišlo više od devet miliona KM.

    “Prošle godine finansijski promet antidepresiva iznosio je oko 9,3 miliona KM, a među njima zabilježena je najveća potrošnja escitaloprama, sertralina i paroksetina”, kazali su iz Agencije i istakli da je u odnosu na 2019. godinu više za 221.398 KM.

  • U BiH stižu vakcine iz SAD-a, pola miliona doza Moderne i 168 hiljada J&J

    U BiH stižu vakcine iz SAD-a, pola miliona doza Moderne i 168 hiljada J&J

    Ambasada Sjedinjenih Američkih Država obavijestila je Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine o donaciji vakcina za zdravstveni sistem naše zemlje.

    Kako se navodi u diplomatskoj noti donacija se sastoji od 500.080 doza vakcine Moderna putem bilateralne donacije i 168.000 doza Johnson & Johnson vakcina putem COVAX mehanizma.

    Doze Moderninih i Johnson & Johnson vakcina ponuđene su umjesto ranije spominjanih Pfizer vakcina.

    Vakcine će biti dopremljene čim naše vlasti potpišu memorandum o odricanju od odogovornosti, što je zahtjev proizvođača, a ne vlasti SAD-a.

    U noti se izražava zadovoljstvo da dvije zemlje zajedno sudjeluju u koordiniranim i multilateralnim naporima usmjerenim na zaustavljanje pandemije.

    O donaciji vakcina SAD-a priča se već skoro pola godine, a proces imunizacije u našoj zemlji još uvijek je u početnoj fazi. Po službenoj statistici procenat vakcinisanih je samo 22 posto, a u neki velikim gradovima on je čak i ispod 15 posto.

  • Virus u Srpskoj potvrđen kod 26 оsоba, preminulo 16

    Virus u Srpskoj potvrđen kod 26 оsоba, preminulo 16

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа izvršеnо је tеstirаnjе 140 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 26 оsоba, podaci su Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske

    Rаdi sе о dеvеt muškаrca i 17 žеnа, оd kојih su dviје mlаđе, 12 srеdnjе i 12 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, dеvеt оsоbа је iz Biјеljinе, šеst iz Bаnjаlukе, pо dviје iz Zvоrnkа, Kоtоr Vаrоšа i Prnjаvоrа i pо јеdnа iz Brаtuncа, Lаktаšа, Milićа, Mrkоnjićа i Tеslićа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno je 16 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о оsаm muškаrаcа i оsаm žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi оd kојih su tri оsоbе iz Dоbоја, dviје iz Bаnjаlukе i pо јеdnа iz Brоdа, Fоčе, Grаdiškе, Istоčnе Ilidžе, Kоtоr Vаrоši, Lаktаšа, Priјеdоrа, Prnjаvоrа, Sоkоcа, Srpcа i Tеslićа.

    Dо sаdа je u RS pоtvrđеno 90.667 slučајеvа virusа kоrоnа, а prеminulo je ukupnо 5.270 оsоba kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    Tеstirаne su ukupnо 361.964 оsоbе.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih је 538, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 200, а u оstаlim bоlnicаmа 325. Nа rеspirаtоru је 46 оsоbа, 19 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 27 u оstаlim bоlnicаmа.

  • SZO: Prve informacije o omikronu govore…

    SZO: Prve informacije o omikronu govore…

    Tehnički rukovodilac SZO za kovid 19 Marija Van Kerkove izjavila je da prve informacije govore da osobe zaražene omikron sojem obično imaju blažu formu bolesti.

    Ali, dodala je da je prerano o tome govoriti.

    Van Kerkove je za CBS Njuz rekla da je potrebno vreme da zaraženi prođu potpun proces infekcije i da može proći nekoliko nedelja pre nego što zaista postane jasno koliko će ljudi od onih koji su zaraženi omikron sojem razviti tešku formu bolesti.

    Upozorila je, međutim, da je, čak i ako je reč o blažoj formi bolesti, važno da se brzo deluje kako bi bile preduzete mere za kontrolu njenog širenja.

    Objasnila je da će čak i ako imamo veliki broj lakših slučajeva, nekima od tih osoba biti potrebna hospitalizacija.

    “Više slučajeva može značiti više hospitalizacija, a više hospitalizacija moglo bi značiti više smrtnih slučajeva. Ne želimo da se to dogodi pored ionako teške situacije sa delta sojem”, istakla je Van Kerkove.

  • Srpski neuroimunolog iz Kanade otkriva: Koja vakcina je najdelotvornija protiv omikrona?

    Srpski neuroimunolog iz Kanade otkriva: Koja vakcina je najdelotvornija protiv omikrona?

    Neuroimunolog Boris Šakić, profesor Univerziteta Mek Master iz Hamiltona u Kanadi rekao je da vakcina ne štiti od omikron soja da nemate nikakvih simptoma, ali štiti da ne završite na respiratoru.

    Neuroimunolog Boris Šakić, profesor Univerziteta Mek Master iz Hamiltona u Kanadi rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da je konstatacija ruskih naučnika da antitela od delta soja koronavirusa ne štite od omikrona i obrnuto, veoma jaka u ovom času.

    “Sigurno da kada se aktivira imunski sistem postoje mnogi mehanizmi koji pružaju otpor virusu koji nisu vezani samo za antitela. Postoje bela krvna zrnca koja se zovu makrofazi koji mogu da ubiju virus u određenoj meri”, naveo je Šekić.

    Prema njegovim rečima, stručnjaci smatraju da omikron može da izbegne neke od tih mehanizama, da izbegne i ta antitela koja su stvorena delta varijantom, ili nekom drugom varijantom virusa.

    “Međutim, činjenica je i da je prerano da se kaže da su potpuno nekorisna kao što je rekao ruski naučnik. Naučnici na Zapadu samo smatraju da će odgovor novom soju biti samo umanjen, ali sasvim dovoljne da čovek ne završi na respiratoru u bolnici”, istakao je neuroimunolog.

    Dodaje da je u Južnoj Africi samo oko 23 odsto vakcinisanih i da je veliki broj ljudi bio izvorište novog soja.

    “Vakcinisani, možda neće imati kompletnu zaštitu, ali će imati sposobnost da ne završe na respiratoru”, ponovio je.

    Kako bi onima koji ne znaju medicinu i biologiju pokušao je da objasni kako izgleda virus i uporedio ga je sa čičkom koji ima svoje male nogice kojima se kaži na onog ko prođe pored njega.

    “Veliki broj kompanija je napravio vakcinu koja može da blokira onu malu šapicu koja se kači na drugu ćeliju i na taj način blokira njegovo dejstvo. Došlo je do mutacija, koje nastaju u ljudima koji nemaju otpornost na virus. Nastale su 32 mutacije na toj šapici”, kaže Šakić.

    Napominje da je pretpostavka da antitela koja su napravljena za alfa ili delta soj neće moći da blokiraju tu šapicu, ali virus ima i druge proteine u svojoj ovojnici koja mogu biti stimulus za stvaranje imunskog odgovra.

    “Ako organizam i naša bela krvna zrnaca iscepaju virus, ostaju male komponente u njemu, kao što malina ili kupina imaju svoje male delove, kada se razgradi virus, organizam stvara imunski odgovor na sve te komponente, ne samo na šapicu”, istakao je.

    Vakcinacija i dalje najbolje sredstvo

    Kaže da je kineska vakcina napravljena klasičnim putem, ubrizgava se umrtvljen virus, dok su vakcine sa Zapada napravljene samo za šapicu, koja nažalost najčešće mutira.

    “Mislim da je vakcinacija i dalje najbolje sredstvo, najvažnije je da čovek ne završi u bolnici”, rekao je Šakić zaključujući da je kineska vakcina najdelotvornija protiv novog soja.

    Naveo je primer istraživanja iz Slovenije, koje je pokazalo da se kineska vakcina pokazala kao najbolja.

    Šakić je napomenuo da vakcina ne štiti od omikron soja da nemate nikakvih simptoma, ali štiti da ne završite u bolnici i sprečava velike komplikacije kod pacijenta.

    Kada je reč o vakcini Sputnjiku V, kaže da i ona ima gen za taj spajk, ali je nosač adenovirus, koji nosi virus od Sars Cov 2.

    Kaže da je Fajzer rekao da će biti potrebna tri meseca da se napravi vakcina za omikron.

    Na pitanje da ako se za to vreme pojavi nova varijanta, Šakić odgovara da ne bi kao ljudska vrta preživeli da nemamo mehanizme da se branimo.

    “Neće virus da nas uništi kao čovečanstvo, daleko od toga. Bila je Španska groznica koja je 50 odsto bio fatalan, a ovde se radi o dva do tri odsto smrtnosti, tako da ćemo mi stalno da razvijamo nove mehanizme u svom telu uz vakcine kako da se branimo od novih sojeva. Postoji priča da je taj novi soj nastao kombinacijom običnog gripa sezonskog i korone. Ukrstio se u nekom organizmu gde je dobio neke gene od sezonskog gripa i tako promenio svoj izgled”, naveo je Šakić.

    Naveo je da je omikron dva tri puta zarazniji od delte i veliki je pritisak na zdravstveni sistem jedne zemlje i na taj način ostali pacijenti kojima je potrebna pomoć ostaju nezbrinuti.

    Neuroimunolog kaže da je epidemiološka situacija u Srbiji trenutno dobra i da su mere dale rezultate, ali se pribojava da će period slava da promeni situaciju.

    Naveo je da je on posle Moderne i posle Fajzera primio kao treću dozu kinesku vakcinu i da će pre polaska u Kanadu primiti još jednu dozu, dodajući da posle 21 dan može da se primi.

    Njegova preporuka je da je svaka opcija bolja nego biti nevakcinisan.

    “Bilo kojom vakcinom, u bilo koje vreme. Sve zavisi od organizma, bitno je da postoji bilo kakva odbrana”, istakao je.

    Kada je reč o deci, kaže da su ona potpuno zdrava, da ne postoji nikakvo opterećenje u njihovom životu u smislu stresa i da njihov imunski sistem nije oslabljen i kada je reč o vakcinaciciji smatra da je taj deo populacije veoma važan ne da se ne razboli, nego da ne budu vektori, prenosioci na starije. Smatra da je vakcinacija dece veoma opravdana.

  • Procurio nacrt njemačkog zakona: 15. mart – ovo je plan

    Procurio nacrt njemačkog zakona: 15. mart – ovo je plan

    Buduća njemačka vlada želi od 16. 3. vakcinu protiv koronavirusa da učini obaveznom za zaposlene u bolnicama, domovima za stare i ostalim zdravstvenim ustanovama.

    To stoji u nacrtu zakona u koji je Rojters u nedelju imao uvid.

    Njemačka se dosad suzdržavala od uvođenja obaveznog cepljenja zbog straha od povećanog manjka medicinskog osoblja i njegovatelja. No podrška za taj potez je narasla nakon što se zemlja suočila s porastom broja slučajeva zaraze u četvrtom talasu pandemije.

    Socijaldemokrate, Zeleni i Liberalno-demokratska stranka, koji se spremaju da formiraju novu nemačku vladu u sredu, nameravaju parlamentu da predstave novi zakon tokom sledeće nedelje.

    U nacrtu stoji da će zaposleni u spomenutim područjima do 15. marta trebati dokazati da su vakcinisani protiv koronavirusa, da su se oporavili od kovida 19 ili predočiti potvrdu da se ne mogu cepiti.

    Budući da Njemačka namerava da vakciniše 30 miliona ljudi pre Božića, nacrt zakona bi takođe dopustio stomatolozima, veterinarima i lekarima da privremeno provode vakncinisanje nakon što prođu za to predviđenu obuku.

    Predloženi zakon bi do 15. februara produio privremene mere koje bi nemačkim saveznim pokrajinama omogućile da prema potrebi uvedu još strože mere ako je potrebno.

  • Situacija nešto stabilnija, ali nije dobro: Građani Srpske i dalje bojkotuju vakcinaciju protiv korone

    Situacija nešto stabilnija, ali nije dobro: Građani Srpske i dalje bojkotuju vakcinaciju protiv korone

    Protiv korona virusa, koji je u Srpskoj do sada odnio 5.254 života, kompletno je vakcinisana tek trećina populacije, dok je određeni procenat imunizovan u Srbiji, ali ti podaci još nisu dostupni.

    Kad je riječ o ovom talasu u kojem smo od početka avgusta, epidemiološka situacija u Srpskoj trenutno jeste nešto stabilnija, ali je i dalje daleko od povoljne.

    Ljekari upozoravaju da je masovnija imunizacija, uz nošenje maski i poštivanje mjere fizičke distance, jedini način za suzbijanje širenja virusa.

    Prema podacima Instituta za javno zdravstvo RS, do 3. decembra u Srpskoj je prvu dozu primilo 360.452, drugu 302.770, a treću 22.312 građana.

    Nažalost, nismo ni blizu procenta koji je potreban za kolektivni imunitet, a koji treba da bude preko 80 odsto vakcinisanih.

    – Kako dolaze nove varijante, korona se sve brže širi. Da bismo zaustavili virus, potreban je veći obuhvat vakcinacijom. Na početku epidemije, procjena je bila da bi dovoljan obuhvat bio 60-70, a kad je došao britanski soj 70-80 odsto. Sad kad je dominanta delta varijanta, potreban je još veći procenat imunizovanih – rekla je za Srpskainfo epidemiolog u IJZ RS dr Jela Aćimović.

    Ministar zdravlja Alen Šeranić nedavno je istakao da bi, kao epidemiolog i ministar, bio mnogo srećniji kada bi se više ljudi javljalo na imunizaciju.

    – Proces imunizacije će biti nastavljen u kontinuitet, jer se zna da je vakcina najkvalitetnije i najefikasnije sredstvo prevencije zaraznih oboljenja, a ne samo prevencije korona virusa – poručio je Šeranić.

    Situaciju dodatno komplikuje pojava novih sojeva, a poslednji je omikron soj koji je otkriven u najmanje 38 zemalja u svijetu, ali još nije prijavljen nijedan smrtni slučaj, saopštila je SZO.

    Iz IJZ RS saopštili su da je omikron soj korona virusa zabrinjavajuća varijanta, zbog bržeg širenja i izazivanja novog talasa.

    Sumnja se da je jedna porodica u Crnoj Gori zaražena ovom varijantom, a riječ je o ljudima koji su došli iz Afrike, gdje je detektovan novi soj korona virusa.

  • Prvu dozu primilo 2.216 tinejdžera u Srpskoj

    Prvu dozu primilo 2.216 tinejdžera u Srpskoj

    Prvom dozom vakcine protiv virusa korona u RS do sada je vakcinisano 84 djece uzrasta od 12 do 14 godina, dok je ovu dozu vakcine primilo i 2.132 djece od 15 do 19 godina starosti.

    Podaci su ovo Instituta za javno zdravstvo RS, gdje su za “Nezavisne novine” naveli da je u grupi djece od 12 do 14 godina do 2. decembra ove godine drugu dozu vakcine protiv virusa korona primilo 59 djece.

    “Dok je u uzrastu od 15 do 19 godina drugom dozom vakcinisano 1.760 djece”, naveli su u Institutu.

    Prema riječima Vladimira Mirošljevića, načelnika Klinike za dječje bolesti Univerzitetskog kliničkog centra RS (UKC RS), do sada se na ovoj klinici od kovida-19 liječilo oko 150 djece svih uzrasta, sa umjereno teškim ili teškim kliničkim slikama.

    “Jedno dijete je zahtijevalo respiratornu potporu, ali ne zbog kovida, već zbog drugih oboljenja, a bilo je pozitivno na virus korona”, rekao je Mirošljević za “Nezavisne novine”.

    Dodao je da je oko 10 odsto hospitalizovane djece zahtijevalo kiseoničku potporu.

    “Kiseonička potpora je trajala svega nekoliko dana, te su sva djeca otišla kući u dobrom opštem stanju i nije bilo povratka u bolnicu”, naveo je Mirošljević.

    Kada je riječ o simptomima koje djeca razvijaju pri infekciji kovida-19, dodao je da su oni slični simptomima odraslih, to jeste otežano disanje.

    “Za djecu je karakteristično to što su imala probleme sa gastrointestinalnim traktom, to jeste proljev i povraćanje”, kazao je Mirošljević.

    Istakao je da nije pobornik da se djeca sada vakcinišu vakcinama protiv virusa korona, jer, kako je naveo, potrebno je sačekati da se vide iskustva drugih zemalja.

    “S obzirom na ovakve kliničke slike koje su djeca imala do sada, mislim da možemo malo da se strpimo i sačekamo”, poručio je Mirošljević.

    Dodao je da je u RS počela vakcinacija za djecu od 12 do 18 godina, dok za mlađe dobne skupine ni drugi nemaju više iskustava.

    “Kada razgovaramo o vakcini kao vakcini, ona je neophodna u borbi, a djeca su najčešće prenosioci oboljenja. Vidjećemo, ali mislim da ne treba sada da žurimo dok ne budemo imali egzaktne potvrde, a to će biti brzo”, kazao je Mirošljević za “Nezavisne novine”.

    Prema pojedinim istraživanjima, jedna od nuspojava vakcine protiv virusa korona kod djece je pojava miokarditisa, upalne bolesti mišićnog sloja srca. Mirošljević je rekao da o tome ne može da govori, ali da je miokarditis u nekim slučajevima bio posljedica infekcije kovida-19.

    “U multisistemskom upalnom stanju miokarditis može da nastane nakon kovid infekcije i imali smo nekoliko slučajeva djece koja su imala miokarditis u sklopu posljedica same infekcije”, zaključio je Mirošljević.

    Banjalučanin Vinko T., roditelj dvije djevojčice od 14 i 12 godina, kazao je za “Nezavisne novine” da ne bi sada želio vakcinisati svoju djecu protiv virusa korona, iako je i sam primio ovu vakcinu.

    “Supruga i ja smo se vakcinisali protiv virusa korona i pobornik sam vakcinacije, ali smatram da djeca, koja nemaju teške simptome ove bolesti, nemaju potrebu da prime ovu vakcinu”, kazao je ovaj Banjalučanin.