VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Moskva: Putin i Si sastaće se u oktobru u Pekingu

    Moskva: Putin i Si sastaće se u oktobru u Pekingu

    • Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping sastaće se u Pekingu u oktobru, kada će imati detaljne bilateralne razgovore u okviru učešća na međunarodnom forumu Pojas i put, izjavio je danas sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev.

    Patrušev je na sastanku sa kineskim šefom diplomatije Vang Jijem u Moskvi rekao da Rusija i Kina imaju jednake ili bliske stavove o fundamentalnim pitanjima savremenog svetskog poretka i ključnim međunarodnim problemima, prenela je agencija RIA Novosti.

    “Govorimo i o temeljnom principu jednake i nedeljive bezbednosti”, naveo je Patrušev i istakao da Moskva podržava Peking po pitanjima Tajvana, Sinđanga, Tibeta i Hong Konga.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je prošle sedmice da je moguće da se Putin sastane sa Sijem pre kraja godine.

    Lideri Rusije i Kine sastali su se posledji put u Moskvi u martu.

    To je bila Sijeva prva poseta inostranstvu od kada je ponovo izabran za predsednika.

  • Kina: Izjave Berbokove o Siju kao “diktatoru” otvorena politička provokacija

    Kina: Izjave Berbokove o Siju kao “diktatoru” otvorena politička provokacija

    Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da je izjava njemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, koja je nazvala kineskog predsjednika Si Đinpinga “diktatorom”, “apsurdna” i predstavlja “otvorenu političku provokaciju”.

    Berbokova je to izjavila u intervjuu za “Fox news” prošle nedjelje odgovarajući na pitanje o ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.

    “Ako bi Putin pobijedio u ovom ratu, kakav bi to signal bio za druge diktatore u svijetu, kao što je Si, kineski predsjednik?”, rekla je ona.

    Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekla je da su izjave Berbokove “ekstremno apsurdne” i da vrijeđaju kinesko političko dostojanstvo, prenosi “Reuters”.

    “To je otvorena politička provokacija”, rekla je Mao na konferenciji za medije i dodala da je Kina izrazila ozbiljno nezadovoljstvo Njemačkoj tim povodom, navodi “Tanjug”.

  • Šef kineske diplomatije u Moskvi

    Šef kineske diplomatije u Moskvi

    Šef kineske diplomatije Vang Ji započinje danas četvorodnevnu posjetu Rusiji tokom koje će se razgovarati o produbljivanju uzajamnog političkog povjerenja i pripremi moguće posjete ruskog predsjednika Vladimira Putina Pekingu u oktobru.

    Vang će se u Rusiji sastati sa sekretarom Savjeta za bezbjednost Nikolajem Patruševim i sa njim razgovarati o bezbjednosti, najavilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Rojters.

    Takođe se očekuje da će ova posjeta postaviti temelje za Putinovu posjetu Pekingu povodom trećeg foruma inicijative Pojas i put, a na poziv kineskog predsjednika Si Đinpinga.

    Putin je učestvovao na prva dva foruma Pojas i Put 2017. i 2019. godine.

    Kako najavljuje TAS, Vang će razgovarati sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovim o rješavanju ukrajinske krize, pitanjima bezbjednosti u Azijsko-pacifičkom regionu i drugim vidovima bilateralne saradnje.


    Posebna pažnja biće posvećena jačanju saradnje na međunarodnoj sceni i koordinisanom radu u Ujedinjenim nacijama, BRIKS-u, G20 i APЕK-u, navelo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

    Uoči dolaska u Moskvu, Vang je na Malti imao “konstruktivne” razgovore sa savjetnikom Bijele kuće za nacionalnu bezbjednost.

  • Kinu prestigao Meksiko

    Kinu prestigao Meksiko

    Kina više nije najvažniji američki spoljnotrgovinski partner, već je to, prema podacima američkih statističara, Meksiko.

    Trgovinska razmena dveju zemalja dosegla je 263 milijarde dolara u prva četiri meseca ove godine, što predstavlja 15,4 posto američke spoljne trgovine.

    Kad se 2001. Kina pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, postala je sve važniji igrač u spoljnoj trgovini, a 2014. postala je i američki trgovinski partner broj jedan (umesto Kanade), prenosi seebiz.

    Međutim, nedavno je došlo do sve većeg trvenja između dvaju najvećih svetskih ekonomija nakon što je Trampova administracija uvela više carine na kinesku robu 2018. godine.

  • Akcije Epla potonule

    Akcije Epla potonule

    Akcije Epla (Apple) pale su u sredu četiri odsto, nakon vesti da je Kina zabranila vladinim službenicima da koriste iPhone telefone za posao.

    Zabrana je deo napora kineskog predsednika Si Đinpinga da smanji oslanjanje zemlje na stranu tehnologiju i poboljša sajbersigurnost, usred povećanih geopolitičkih tenzija sa SAD, prenosi Investitor.

    Epl i njegovi uređaji uživaju široku popularnost u Kini, kako među privatnim sektorom, tako i među državnim službenicima. Kina služi i kao ključno potrošačko tržište i proizvodno središte za tehnološkog giganta.

    Epl zapošljava milione ljudi za proizvodnju iPhonea – od kojih je većina proizvedena u Kini – i drugih vodećih proizvoda putem svoje mreže ugovornih proizvođača i dobavljača. Kompanija zarađuje nešto manje od jedne petine svog prihoda od Kine, a prodaja u zemlji za kvartal koji se završava 1. jula iznosila je 15,76 milijardi dolara, što je 8 odsto više u odnosu na godinu dana ranije.

    Zabrana odražava slične radnje koje je preduzela američka vlada protiv kineskih tehnoloških kompanija i aplikacija, uključujući Huawei i TikTok. Vladine institucije su tvrdile da bi kineska vlada mogla koristiti aplikaciju za špijuniranje američkih građana i prikupljanje osetljivih ličnih podataka.

    Bajdenova administracija je takođe razmatrala mogućnost isključivanja Huaweija od američkih dobavljača, a odluka o tom pitanju još se čeka.

    Eplu nije strana kontrola vlade, bilo kod kuće ili u inostranstvu. Kompanija je, zajedno sa drugim tehnološkim gigantima poput Amazona, Googlea, Mete ili Microsofta bila na meti regulatora u SAD i Evropi zbog navodne nekonkurentne poslovne prakse i zloupotrebe monopolskog statusa.

    Evropska unija ranije je imenovala pet velikih tehnoloških kompanija poznatih kao Big Tech kao “čuvare vrata” koji se moraju pridržavati Zakona o digitalnim tržištima (DMA), sveobuhvatnog napora da se obuzda njihov uticaj.

    Akcije Epla pale su za više od 4 procenta juče, ali su ove godine porasle 40 odsto.

  • Kina: Spremni smo

    Kina: Spremni smo

    Kina je spremna da sarađuje sa Turskom po pitanju rešavanja situacije u Ukrajini, dok neke zemlje koriste tu krizu u svoje svrhe.

    To je danas izjavio kineski ambasador u Ankari Liu Šaobin za turski list Ajdinlik.

    “Visoko cenimo napore Turske po pitanju otvaranja ‘žitnog koridora’. Naravno, i zahtevi Rusije treba da budu ispunjeni. Neke zemlje koriste ukrajinsku krizu u svoje svrhe. To potkopava međunarodnu saradnju. Kina je spremna da uloži zajedničke napore kako bi se ukrajinska kriza rešila. Turska i Kina mogu zajedno da deluju u cilju rešavanja tog problema. Stavovi obe zemlje su slični”, rekao je kineski ambasador.

    On se nada da će predstojeći sastanak lidera Turske i Rusije Redžepa Tajipa Erdogana i Vladimira Putina doneti pozitivne rezultate po pitanju otvaranja žitnog koridora.

    “Taj problem može da reši sastanak Putina i Erdogana koji će se održati narednih dana. Turska je u tom pogledu pokazala uravnotežen stav”, konstatovao je Šaobin.

    Podsećamo, predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, sastaće se 4. septembra u Sočiju. Iz Ankare je saopšteno da će lideri razgovarati o situaciji oko prehrambenog sporazuma.

  • Propada kineski gigant?

    Propada kineski gigant?

    Akcije najzaduženijeg investitora za nekretnine na svetu China Evergrande Group pale su za čak 87 procenata.

    Akcije su pale na čak 22 hongkonška centa u ponedeljak, u poređenju sa poslednjim zatvaranjem na 1,65 hongkonških dolara po akciji 18. marta 2022.

    Obnova trgovine dolazi pošto je kompanija zabeležila gubitak od 39,25 milijardi juana (5,38 milijardi dolara) za šest meseci zaključno sa junom, što je manji gubitak u poređenju sa gubitkom od 86,17 milijardi juana u istom periodu pre godinu dana.

    Prihodi su iznosili 128,81 milijardi juana, što je povećanje sa 89,28 milijardi juana u junu 2022.

    U julu, kompanija je podnela zahtev za zaštitu od bankrota iz poglavlja 15 pred američkom sudu, koji štiti njenu američku imovinu od poverilaca dok radi na restrukturiranju na drugom mestu.

    U svom podnesku na berzi u Hong Kongu, Evergrande je otkrio da ima ukupne obaveze od 2,39 biliona juana od juna ove godine, nešto niže od 2,44 biliona juana u šest meseci završenih 30. juna 2022.

    Od juna, Evergrande je imao ukupnu imovinu od 1,74 biliona juana, uključujući ukupnu gotovinu, gotovinske ekvivalente i ograničenu gotovinu od 13,4 milijarde juana.

    Evergrande je kasnio 2021. i najavio program restrukturiranja duga u martu, nakon što se mučio da završi projekte i otplati dobavljače i zajmodavce.

    Ranije ove godine, kompanija je objavila kombinovani gubitak od 81 milijardu dolara u svom izveštaju o zaradama koji su dugo kasnili, navodi CNBC.

    Neto gubici za 2021. i 2022. bili su 476 milijardi juana i 105,9 milijardi juana.

    U 2020. godini, pre nego što je kompanija otišla u bankrot, Evergrande je ostvario neto profit od 8,1 milijardu juana.

  • Panika u Kini: Juan “puca”?

    Panika u Kini: Juan “puca”?

    Najveće kineske banke kupuju juane da spreče depresijaciju.

    Najveće kineske državne banke ove nedelje bile su zauzete prodajom američkih dolara za juane, i na kopnenim i na ofšor deviznim tržištima, u pokušaju da uspore depresijaciju juana. Iako takođe trguju u svoje ime ili da bi izvršavale naloge klijenata, državne banke često deluju po nalogu centralne banke kada je juan pod pritiskom, kao u ovom trenutku.

    “Prodaja dolara u državnoj banci postala je ‘nova normala’ za usporavanje tempa depresijacije juana”, rekao je jedan neimenovani finansijski trejder sa sedištem u Šangaju za Rojters, prenosi portal Biznis.

    Ofšor filijale državnih banaka takođe su uočene kako prodaju dolare tokom trgovanja u Londonu i Njujorku ove nedelje, izjavila su u četvrtak dva insajdera. Takva prodaja dolara mogla bi ograničiti pad vrednosti tzv. ofšor juana.

    Juan je od početka ovog meseca izgubio oko 2,4 odsto u odnosu na dolar, a ukupno šest procenata od početka godine.

    Nedavno ubrzanje pada juana rezultat je sve veće razlike u prinosima u Kini u odnosu na SAD i sve veće zabrinutosti investitora zbog slabog ekonomskog rasta Kine i rastućih rizika neispunjenja obaveza u njenom sektoru nekretnina, kao i bankarskom sektoru u senci.

    Sporo sprovođenje vladinih podsticajnih mera za jačanje rasta razočaralo je investitore. U međuvremenu, Narodna banka Kine (PBOC) je ublažila monetarnu politiku kako bi podržala ekonomiju, iako je cena plaćena za smanjenje kamatnih stopa veći pritisak na juan.

    Ove nedelje, razlike u prinosima između Kine i SAD porasle su na najviši nivo u poslednjih 16 godina, pošto su investitori spekulisali da će PBOC dodatno ublažiti politiku nakon iznenadnog smanjenja stope ove nedelje.

    Slična taktika viđena je u septembru 2022. godine, kada je PBOC takođe zatražila od velikih državnih banaka da budu spremne da prodaju dolare za juane na ofšor tržištima dok je pokušavala da zaustavi pad juana.

    Centralna banka je u julu prilagodila parametar kako bi omogućila kompanijama da se više zadužuju u inostranstvu, kako bi mogle da unose devize za konverziju na kopnu, podržavajući tako juan. Ali više kamatne stope na inostrane kredite i dalje odvraćaju zaduživanje u inostranstvu, podrivajući uticaj te promene politike, piše Rojters.

    Jedna taktika koja izgleda da je funkcionisala je da državne banke nude da pozajmljuju manje juana na ofšor tržištu Hong Konga, pošto je ograničenost likvidnosti tamo pomogla da se zaustavi pad juana ove nedelje, rekli su trgovci.

    Troškovi pozajmljivanja u juanima u Hong Kongu u sredu su skočili na najviši nivo od aprila 2022. godine, a porasla je prekonoćna kamatna stopa CNH Hong Kong (CNH HIBOR). Smanjenje likvidnosti nije bilo mnogo drastično jer bi agresivno uklanjanje likvidnosti juana sa tog tržišta moglo negativno uticati na raspoloženje na tržištu obveznica, zaključili su analitičari Reutersa.

  • “Putin je u pravu”: Kina će se raspasti?

    “Putin je u pravu”: Kina će se raspasti?

    NATO želi da stvori “drugu Ukrajinu u Aziji” kako bi poremetio razvojne izglede čitavog azijskog regiona, upozorio je danas Feng Šaolej.

    Šaolej je direktor Centra za ruske studije na Istočnokineskom univerzitetu ECNU.

    “NATO želi da stvori još jednu Ukrajinu u Aziji. Ovaj trend nije samo usmeren na obuzdavanje Kine, već i na blokiranje normalne razmene među azijskim zemljama i narušavanje razvojnih perspektiva Azije. Ozbiljne činjenice upozoravaju da nijedan priseban političar u svetu ne sme da dozvoli da NATO uništi budućnost celog sveta”, predočio je kineski ekspert, prenosi TASS.

    Komentarišući današnje upozorenje koje je učesnicima 11. Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti uputio ruski predsednik Vladimir Putin o mogućoj integraciji NATO sa AUKUS, vojnim savezom Australije, Velike Britanije i SAD, Feng je istakao da je to pokušaj proširenja NATO (na Aziju) zasnovan na sebičnim interesima određenih sila.

    “Predsednik Putin je u pravu: pokušaji širenja NATO u Aziji zasnovani su na sebičnim interesima desničarskih političkih snaga i vojno-industrijskog bloka, kao i na istorijskom iskustvu krstaških ratova. Njihov cilj je da se vrate u eru podele sveta na bazi isključivih ideologija”, ukazao je Feng.

  • Potpredsjednik Tajvana: Nećemo popustiti pred prijetnjama

    Potpredsjednik Tajvana: Nećemo popustiti pred prijetnjama

    Ukoliko je Tajvan siguran, onda je i cijeli svijet siguran, a Tajvan neće popustiti pred autoritarnim prijetnjama, rekao je u nedjelju potpredsjednik Tajvana William Lai tokom posjete SAD-u, koji je Peking osudio.

    William Lai, ujedno i vodeći kandidat za sljedećeg tajvanskog predsjednika na izborima u siječnju sljedeće godine, nalazi se u SAD-u koji je, prema tvrdnjama tajvanskog političkog vrha, tek usputna postaja na putu prema Paragvaju, gdje će Lai prisustvovati inauguraciji novog predsjednika spomenute južnoameričke zemlje, jedne od tek 13 zemalja koje održavaju formalne veze s otokom kojeg Kina svojata kao svoj teritorij.

    Prilikom povratka na Tajvan, Lai će ‘svratiti’ u San Francisco, no u Pekingu osuđuju ovakve njegove posjete SAD-u, a tajvanskog potpredsjednika nazvali su “problematičnim separatistom”.

    “Ukoliko je Tajvan siguran, onda je i cijeli svijet siguran. Ukoliko je tajvanski tjesnac miran, onda je i svijet miran”, kazao je Lai tijekom boravka u New Yorku, priopćili su iz ureda predsjednice Tajvana.

    “Mi smo na pravom putu. Nemojte se bojati niti posustati zbog povećanog broja prijetnje od autoritarnih režima. Moramo ostati hrabri i snažni kako bi se Tajvan nastavio razvijati na putu demokracije”, rekao je Lai svojim pristašama.

    Tajvanski potpredsjednik prethodno je sebe opisao kao “radnika za neovisnost Tajvana”, a zbog tih ga riječi Peking ne gleda nimalo blagonaklono, uostalom, još uvijek nije javno odbacio mogućnost upotrebe sile ne bi li vratio taj otok pod svoju kontrolu.

    S druge strane, Lai je obećao da će zadržati mir i status quo. Štoviše, ističe da je voljan razgovarati s Kinom i na taj način zatražiti željeni mir i stabilnost, što je u skladu s proklamiranim politikama tajvanske predsjednice Tsai Ing-wen.

    Međutim, Lai je također izjavio da će štititi tajvanski suverenitet, da samo građani Tajvana mogu odlučivati o svojoj budućnosti te da Narodna Republika Kina i Republika Kina (što je službeno ime za Tajvan) nisu podređeni jedno drugome.

    I Taipei i Washington pozvali su Kinu da ne poduzima nikakve provokativne akcije kao odgovor na kratkotrajni boravak potpredsjednika Laia u New Yorku i kasnije u San Franciscu.