VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Rusija i Kina rekle “ne” Americi

    Rusija i Kina rekle “ne” Americi

    Rusija i Kina odbacuju ideju međunarodnog “Samita za demokratiju”, koji će biti održan u decembru na inicijativu Amerike.

    Ovo se navodi u zajedničkom članku ambasadora tih dveju država za časopis “Nešenal interest”.

    Ambasadori kažu da će samit izazvati raskol u svetu i povući nove linije razdvajanja između država.

    “Taj očigledan proizvod mentaliteta doba Hladnog rata izazvaće ideološku konfrontaciju i raskol u svetu, stvarajući nove ‘linije razdvajanja’. Takav trend protivreči razvoju savremenog sveta. Nemoguće je sprečiti formiranje globalne policentrične arhitekture, ali bi to moglo da oteža objektivni proces. Moskva i Peking kategorički odbijaju taj korak”, navodi se u materijalu.

    Ambasadori Rusije i Kine u Vašingtonu apelovali su na ostale države da se “sredsrede na dobro poslovanje, a ne da snishodljivo kritikuju druge”.

    “Nema potrebe za brigom o demokratiji u Rusiji i Kini. Nekim stranim vladama bi bilo bolje da misle o sebi i o tome šta se dešava u njihovim kućama. Zar je sloboda kada se razni mitinzi u tim zemljama rasturaju gumenim mecima i suzavcem? To ne liči baš na slobodu”, naveli su ambasadori za američki časopis.

    Demokratija je univerzalno pravo svih naroda

    Istovremeno, istakli su da demokratija nije prerogativ jedne države ili grupe država, već da je ona univerzalno pravo svih naroda.

    Oni su u ime Moskve i Pekinga pozvali druge države da prestanu da koriste “diplomatiju baziranu na vrednostima“ koja izaziva raskol i konfrontaciju u svetu, da praktikuju uzajamno poštovanje i saradnju u međunarodnim odnosima, kao i da rade na harmoničnom suživotu sa različitim socijalnim sistemima, ideologijama, istorijom, kulturama i nivoima razvoja.

    Podsetimo, predsednik SAD Džozef Bajden će od 9. do 10. decembra biti domaćin virtuelnog samita za lidere iz vlade, civilnog društva i privatnog sektora.

    Samit će se fokusirati na izazove i mogućnosti sa kojima se suočavaju demokratije i pružiće platformu liderima da preuzmu i pojedinačne i kolektivne obaveze u odbrani demokratije i ljudskih prava u zemlji i inostranstvu.

    Na samit je pozvano 110 zemalja, među kojima nisu Rusija i Kina.

  • Tenzije na nebu: Kineski avioni iznad Tajvana – panika na ostrvu

    Tenzije na nebu: Kineski avioni iznad Tajvana – panika na ostrvu

    Tajvanske vazduhoplovne snage su danas upozorile 27 kineskih aviona koji su ušli u njegovu zonu protivvazdušne odbrane.

    Saopštilo je tajvansko Ministarstvo odbrane.

    Tajvan, na koji Kina polaže pravo, žali se već više od godinu dana na ponovljene misije kineskog vazduhoplovstva u blizini ostrva, često u jugozapadnom delu njegove identifikacione zone protivvazdušne odbrane (ADIZ) u blizini ostrva Pratas koja su pod kontrolom Tajvana, preneo je Rojters.

    Tokom četvorodnevnog perioda od 1. oktobra, kada je Kina obeležila svoj nacionalni dan, Tajvan je naveo da je skoro 150 vojnih aviona ušlo u njegov ADIZ, ne u teritorijalni vazdušni prostor, već u šire područje koje Tajvan nadgleda.

    Najnovija kineska misija uključivala je 18 borbenih aviona i pet nuklearnih bombardera H-6 i neuobičajeno, avion za punjenje gorivom Y-20, saopštilo je Ministarstvo odbrane Tajvana.

    Bombarderi i šest lovaca odleteli su na jug Tajvana u kanal Baši koji odvaja ostrvo od Filipina, zatim na Pacifik pre nego što su se vratili u Kinu, prema mapi koju je dostavilo Ministarstvo.

    Letelice su bile u pratnji aviona za dopunjavanje goriva, što sugeriše da je Kina dopunila gorivo lovcima sa kraćim dometom, što je, kako navodi agencija, veština koju vazdušne snage još usavršavaju kako bi mogle da projektuju snagu dalje od kineskih obala.

    Tajvan je poslao borbene avione da upozore kineske avione, dok su raketni sistemi bili raspoređeni kako bi ih nadgledali, saopštilo je Ministarstvo.

  • Peking se oglasio: “Izađite sa berze”

    Peking se oglasio: “Izađite sa berze”

    Kineski regulatori zatražili su od najviših rukovodilaca kompanije Didi Global da osmisle plan za izlazak sa Njujorške berze.

    Ova kompanija bavi se naručivanjem vožnje putem mobilne aplikacije, a razlog za ovakav potez je zabrinutost za bezbednost ličnih podataka korisnika, izvestio je Blumberg njuz.

    Kineska služba za tehnološki nadzor traži da menadžment delistira kompaniju sa američke berze zbog zabrinutosti u vezi sa curenjem osetljivih podataka, navodi Blumberg pozivajući se na dobro upućene izvore.

    Akcije Didijevih investitora, Softbank grupe i Tencent holdinga, pale su za više od 5,0, odnosno 3,1 posto, respektivno, nakon tog izveštaja, prenosi Rojters i dodaje da ni Didi ni kineska Uprava za sajber prostor nisu odgovorili na zahteve britanske agencije za komentarom.

    Predlozi koji su upućeni Didiju na razmatranje uključuju potpunu privatizaciju ili listiranje na Hongkoškoj berzi, nakon čega bi usledilo delisitiranje sa Vol strita, navodi se u novinskom izveštaju.

    Ako se nastavi privatizacija, akcionarima će na Inicijalnoj javnoj ponudi (IPO) verovatno biti ponuđena početna cena od najmanje 14 dolara po akciji, jer bi niža ponuda od te, ubrzo nakon junskog IPO-a na Vol stritu, mogla da izazove tužbe ili otpor akcionara, rekli su Blumbergovi izvori.

    Didijeve akcije na Njujorškoj berzi su pale za 42 posto od juna, kada su listirane na Njujorškoj berzi, i na zatvaranju trgovanja u sredu su vredele 8,11 dolara.

    Uprkos pozivima kineskih vlasti da sačeka s izlaskom na američku berzu dok se ne sprovede kontrola o sajber-berzbednosti Didijevog upravljanja privatnim podacima, kompanija nastavila sa svojim planom o IPO-u u Njujorku, nakon čega je regulator pokrenuo istragu zbog njenog prikupljanja i korišćenja ličnih podataka.

    Zaključeno je da su podaci prikupljani nezakonito, a prodavnicama aplikacija naloženo da uklone 25 mobilnih aplikacija kojima upravlja Didi.

    Didi je tada saopštio da je prestao da registruje nove korisnike i da će izvršiti izmene kako bi se iskladio pripisima o nacionalnoj bezbednosti i korišćenju ličnih podataka, te da će zaštititi prava korisnika.

    Softbank Vižen Fond poseduje 21,5 posto akcija Didija, a slede Uber Tehnolodžis s udelom od 12,8 procenata i Tencent sa 6,8 odsto, prema Didijevim podacima dostavljenim američkim regulatorima u junu.

  • Neophodan oprez pri zaduživanju BiH kod Kine

    Neophodan oprez pri zaduživanju BiH kod Kine

    Još je nejasna pozadina kredita odnosno ulaganja koje Kina najavljuje za naš region, uključujući i BiH, tako da je po tom pitanju neophodan oprez, smatraju stručnjaci.

    Prema njihovim riječima, postavlja se pitanje kineskih motiva za ovakve aktivnosti. Najsvježiji primjer saradnje s Kinom zabilježen je juče, kada je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik u Banjaluci razgovarao s delegacijom preduzeća “China Shandong International Economic & Technical”, ogranak Beograd, o proširenju saradnje s Republikom Srpskom.

    Na sastanku je ocijenjeno da je dosadašnja saradnja kineskih kompanija s Republikom Srpskom bila na izuzetnom nivou te je izražena nada da će tako biti i ubuduće i da postoje potencijali za njeno proširenje i jačanje.

    “Dodik je rekao da je Republika Srpska otvorena za saradnju s ovom kompanijom s ciljem razvoja infrastrukture i podsjetio na dosadašnju uspješnu saradnju s kineskim firmama”, saopšteno je iz Kabineta srpskog člana Predsjedništva BiH.

    Članovi delegacije ove kineske kompanije posebno su ukazali na značaj izgradnje auto-puta Banjaluka – Prijedor, navodeći da će njegov kvalitet biti na zavidnom nivou, kao što je i u projektima koje ovo preduzeće realizuje na teritoriji Srbije.

    Delegaciju je predvodio izvršni direktor kompanije “Shandong Hi-Speed Group” Meng Jan, koji je istakao da je ovo preduzeće zainteresovano da ulaže u Republiku Srpsku, te da postoje veoma dobri uslovi za jačanje saradnje.

    “Shandong Hi-Speed Group” je, inače, kompanija u državnom vlasništvu Kine, koja ima međunarodni kreditni rejting A, a čija vrijednost se procjenjuje na oko 150 milijardi američkih dolara.

    S druge strane, Marko Đogo, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, ističe da se pitanjima koja se odnose na kineske kredite bave i najrazvijenije zemlje svijeta, odnosno najreferentniji autori iz oblasti međunarodnih finansija. Prema njegovim riječima, postavlja se pitanje kineskih motiva za davanje tih kredita. Profesor Đogo kaže da neki smatraju da su kineske vlasti odnosno kineske banke maksimalno dobronamjerne, dok drugi smatraju da to ipak ima neke veze s geopolitičkim procesima.

    “Definitivno je to bitno pitanje o kojem treba da se ozbiljno razmišlja u ovoj zemlji. Ja vam ne bih mogao dati konačan odgovor. Mislim da i referentni autori još nemaju konačan odgovor – da li su ti krediti neka vrsta subvencije koju treba iskoristiti, ili su neka tempirana bomba, način na koji će kineski kapital da preuzme vlasništvo nad domaćim prije svega kompanijama, a zatim i nad javnim politikama u onom trenutku kada ne budete mogli servisirati svoje obaveze”, rekao je Đogo za “Nezavisne novine”.

    On ističe da treba biti oprezan pri uzimanju bilo kojeg kredita. Istakao je da se i strane direktne investicije mogu u nekim okolnostima iskoristiti kao političko oružje ucjene.

    “Ne postoji nijedan tok kapitala koji dolazi iz inostranstva u našu zemlju, a da u sebi ne nosi bar neko sjeme rizika da se to s ekonomske prelije i na političku pozornicu”, rekao je Đogo.

    Mediji u regionu, posebno u Crnoj Gori, nedavno su pisali da toj zemlji prijeti opasnost da postane prva žrtva dužničke diplomatije te da bi Kina mogla postati vlasnik nečega što pripada Crnoj Gori ne bude li na vrijeme izmirila svoje obaveze prema kineskoj EXIM banci.

    Crna Gora je 2014. godine od kineske banke pozajmila novac za izgradnju dionice auto-puta od Bara do granice sa Srbijom, uz godišnju kamatu od dva odsto i šestogodišnji grejs period. S obzirom na to da su rokovi probijani nekoliko puta, Crna Gora u julu je uplatila prvu ratu kredita od oko 28 miliona evra, a drugu ratu trebalo bi da plati u januaru 2022. godine. Međutim, ekonomisti se već mjesecima pitaju da li će Crna Gora bez problema uspjeti da u narednih 20 godina vrati gotovo 900 miliona dolara.

    Mediji su tada podsjetili i na slučaj iz Šri Lanke, koja 2017. godine nije mogla vraćati kineske kredite pa je morala na 99 godina Kini da ustupi najveću luku u zemlji, a zauzvrat Kina joj je otpisala dugove.

  • “Prvi put u mnogo godina, potražnju ne pokreće Kina”

    “Prvi put u mnogo godina, potražnju ne pokreće Kina”

    Cene čelika bi mogle “znatno da porastu” narednih godina u odnosu na nedavne nivoe, smatra T.V. Narendran, generalni direktor kompanije Tata Stil.

    Pomenuta kompanija vodeći je indijski proizvođač čelika, a kako je Narendran ocenio u razgovoru za televiziju CNBC, u poslednjih sedam-osam godina, prosečna cena toplo valjanog čelika je bila oko 400 ili 450 dolara po metričkoj toni, dok će dugoročni prosek u narednim godinama verovatno biti iznad 600 dolara.

    Cene su u petak bile 750 dolara u Kini i 850 dolara u jugoistočnoj Aziji, rekao je on.

    “Očekujem da će se one nadalje kretati u tom rasponu, fluktuirajući naravno, ali fluktuirajući na višem nivou nego u prošlosti”, dodao je.

    Narendran je objasnio da će na tržištu čelika doći do nekoliko promena, uključujući rastuće troškove i sve veću ulogu Kine na tržištu.

    “U poslednjih 10 godina dominirao je izvoz iz Kine”, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, Kina je na svom vrhuncu izvozila više čelika nego što je Indija proizvodila, ali se kineski izvoz čelika od tada prepolovio na oko 60 miliona tona godišnje i mogao bi dodatno da opadne kako se zemlja bude kretala ka ostvarenju ciljeva neto nulte emisije ugljenika.

    “Prvi put u mnogo godina”, potražnju za čelikom ne pokreće Kina, dodao je on, napominjući da Svetska asocijacija za čelik procenjuje da će rast potrošnje čelika ove godine dolaziti i iz drugih zemalja osim Kine, imajući u vidu da zapadni svet ulaže u infrastrukturu.

    Prošle nedelje, američki predsednik Džo Bajden je potpisao dvopartijski zakon o infrastrukturi vredan više od 1.000 milijardi dolara.

    Na strani ponude, ulazni troškovi su na “istorijski visokom nivou” zbog rasta cena uglja. Cene rude gvožđa su, međutim, oslabile i dugoročno bi trebalo da se kreću u rasponu od 100 do 120 dolara po toni, rekao je Narendran.

    I ugalj i ruda gvožđa su sirovine koje se koriste u proizvodnji čelika.

    Direktor Tate je takođe primetio da bi na rast cena čelika mogle da utiču i tarife na ugljenik u Evropi.

    “Očekujem da ćemo u narednih 10 godina imati cene čelika na znatno višem nivou nego u poslednjih 10 godina”, rekao je Narendran.

  • Najbrži na svetu: Za dva i po sata – više od 1.000 kilometara

    Najbrži na svetu: Za dva i po sata – više od 1.000 kilometara

    Kina je napravila najbrži voz na svetu koji može dostići brzinu od čak 600 kilometara na čas.

    On za kretanje koristi tehnologiju magnetne levitacije, poznatu kao “maglev”, a koja je zasnovana na principu da se magnetni polovi odbijaju.

    Prema informacijama Rojtersa, magneti ispod voza koriste ovu silu kako bi lebdeli iznad magneta na šinama, navodi se u videu objavljenom na Tviter nalogu Svetskog ekonomskog foruma.

    To eliminiše trenje i omogućava mnogo veće brzine. Još jedan set magneta ugrađen u šine služi za guranje i vučenje voza.

    Ovim novim kineskim vozom bi se od Pekinga do Šangaja moglo stići za samo dva i po sata, što je skoro duplo brže nego brzom prugom. Međutim, najpre treba izgraditi šine.

  • Velika energetska kriza pogodila Kinu

    Velika energetska kriza pogodila Kinu

    Na robu iz Kine čeka se tri puta duže od oktobra, dok je njena cena znatno porasla.

    U trci za čistim vazduhom, vlada je upala u zamku – smanjena je proizvodnja glavnog, ali ekološki neprihvatljivog resursa – uglja.

    Međutim, zemlja nije uspela da u potpunosti pređe na alternativne izvore.

    Kako će se energetska kriza u Kini odraziti na svetsku ekonomiju?

    Prošlog meseca fabrike u Kini dobile su nalog od vlade: skratiti radnu nedelju na dva dana u periodu proslave Nacionalnog dana Kine. Međutim, većina proizvođača se i dalje nije vratila na standardni raspored. Ruske kompanije se prilagođavaju novim promenama u radu, prenosi televizija “Zvezda”.

    “Ranije je proizvodnja pametnog telefona u Kini trajala 45 dana, a danas za obični privezak za ključeve fabrike kažu ‘računajte 120 dana’, jer sve rokove konstantno pomeraju. To je povezano sa potrebom da se održi optimalno opterećenje kineskih energetskih mreža, jer ako budu radile maksimalnim kapacitetima biće problema – kako kaže kineska vlada”, objašnjava stručnjak za kupovinu električnih uređaja iz Kine Aleksej Rjazanjcev.

    Uoči predstojećih Olimpijskih igara Kinezi su počeli aktivno da zatvaraju rudnike uglja kako bi pokazali spremnost da odustanu od energije koja negativno utiče na klimu, prenosi Sputnjik.

    “Kod njih je ekonomija rano izašla iz ‘korona-krize’, stanovništvo je počelo da troši mnogo energije, a proizvodnja se smanjila. Vetroparkovi su proizveli manje energije”, kaže vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Igor Juškov.

    Usled toga došlo je do prekida u snabdevanju električnom energijom u 20 kineskih provincija, dok su u 16 provincija vlasti ograničile potrošnju. U pojedinim regionima nestanak struje je pogodio i stambeni sektor.

    “Na severu ima problema. Povećava se proizvodnja uglja, ali vlada to žestoko kontroliše. Ograničenja ne utiču na stanovnike, ali pogađaju komercijalne strukture”, kaže novinar Vladimir Grabar.

    Kineski dobavljači obaveštavaju partnere o pomeranju rokova, ali ne mogu da saopšte konkretne datume. Isplivali su i stari problemi. Cena delova i materijala za proizvodnju nastavlja da raste. Cena polimera je porasla 10 odsto. Kineski industrijski centri nisu spremni za povećanu potražnju za predstojeći “Crni petak”, a predstoje i novogodišnji praznici. Ruski ekonomisti predviđaju deficit tehnike, auto-delova i odeće.

    Energetska kriza u Kini uticala je na ekonomiju skoro svih zemalja. Kineska vlada pokušava da reši problem. Poslednjih nedelja proizvodnja uglja u Kini povećala se za više od milion tona dnevno, ali ne svuda.

    “U Kini je teška situacija sa vazduhom, a to je između ostalog povezano i sa sagorevanjem uglja. Cilj je da za Olimpijadu svi dođu i vide da je u Kini čisto, plavo nebo”, rekao je šef pekinške kancelarije konsultantske kompanije za “Zvezdu”.

    Još jedno neprijatno iznenađenje može sačekati Ruse uoči Nove godine – deficit igračaka, novogodišnjih ukrasa i svega što Rusija nabavlja iz Kine, p’renosi Sputnjik. Očekuje se porast cena od 10-15 odsto dok Peking ne izađe iz energetske krize. Stručnjaci smatraju da se to neće dogoditi pre kineske Nove godine.

  • Kinezi “potopili” brodove; “Mi smo u savezu sa SAD”

    Kinezi “potopili” brodove; “Mi smo u savezu sa SAD”

    Kineska obalska straža blokirala je i upotrebila vodene topove protiv dva filipinska broda za snabdevanje.

    U pitanju su brodovi koji su išli ka filipinskim marincima u Južnom kineskom moru.

    Filipinski marinci zauzeli su atol u Južnom kineskom moru, što je izazvalo oštar protest Kine, ali i upozorenje filipinske vlade da su njeni brodovi “pokriveni” odbrambenim sporazumom sa SAD, izjavio je visoki zvaničnik iz Manile, preneo je AP.

    Ministar spoljnih poslova Teodoro Loksin junior rekao je da niko nije povređen u incidentu u spornom području u utorak, ali da su dva broda za nabavku morala da obustave misiju isporuke namirnica filipinskim snagama u atolu Sekond Tomas, koje se nalazi u regionu zapadne filipinske provincije Palavan, koja je međunarodno priznata kao ekskluzivna ekonomska zona te zemlje.

    Loksin je naveo da je potez kineskih brodova “ilegalan” i zatražio od njih da se povuku.

    Filipinska vlada je prenela Kini “ljutnju, osudu i protest zbog incidenta”.

    “Ovo neuspelo samoobuzdavanje preti da ugrozi specijalne odnose koje imaju Filipini i Kina, na kojima su vredno radili predsednik Rodrigo Duterte i njegov kineski kolega Si Đinping”, dodao je Loksin.

  • Si popustio pred Bajdenom? “Na ivici smo”

    Si popustio pred Bajdenom? “Na ivici smo”

    “Dobar početak” – tako je Henri Kisindžer (98) opisao virtuelni, ali ipak dijalog američkog predsednika Džoa Bajdena i kineskog kolege Sija Đinpinga.

    Kisindžer, koji se smatra za jednog od poznavalaca međunarodnih odnosa, opisao je odnos dve zemlje kao planinski prevoj.

    “Prelazimo planinski prevoj, na ivici smo sa koje možemo na obe strane. Zavisi koji stranu ćemo da izaberemo”, istakao je Kisindžer i dodao kako je sada važno da posle razgovora dođe do konkretnih pregovora za koje su predsednici dali smjernice.

    List “Fajnenšel tajms” u komentaru demantuje navode medija da je razgovor dva državnika bio bez rezultata i navodi dogovor da se pregovara o nuklearnim arsenalima, što stručnjaci ocenjuju kao ustupak kineskog predsednika.

    “To je stvarno veliki uspeh samita Bajden-Si”, navodi savetnik za nacionalnu sigurnost američkog predsednika Džejk Saliven.

    Si i Bajden su razgovarali o potrebi za “strateškom stabilnošću”, odnosno nuklearnom. Jedini preostali sporazum koji uređuje posedovanje nuklearnog oružja, START, o smanjenju strateškog naoružanja, gotovo da je istekao u februaru ove godine, jer je bivši američki predsednik Donald Tramp insistirao da i Peking bude deo pregovora s Moskvom. To je Kina glatko odbacila.

    Jedan od prvih koraka Bajdenove administracije bilo je ekspresno produženje START-a. Kina je na veštačkim ostrvima u Južnokineskom moru, koje je pretvorila u utvrđene vojne baze, postavila instalacije i za taktičko nuklearno oružje. Peking je ušao u krug nuklearnih sila 1964. godine, a Stokholmski institut za istraživanje mira (SIPRI) procenjuje da trenutno ima 272 nuklearne bojeve glave. Američki obaveštajni izvori tvrde da raste broj silosa za nuklearne projektile, te ocenjuju da bi do kraja decenije Kina mogla da ima i 1.000 projektila uz formiranje “nuklearne trijade”, mogućnosti korišćenja nuklearnog oružja sa kopna, mora i iz vazduha.

    Kina, uz Indiju, jedina podržava nuklearnu doktrinu “ne prvog udara”. Susedi u to sumnjaju, navode poznavaoci prilika.

    Umesto da Kinu uvlače u uhodani sastav nuklearnih pregovora s Rusijom, Bajdenov je tim odlučio da napravi novo pregovaračko poglavlje, ato ima posebnu važnost u jeku tenzija Kine i Tajvana, kao i drugih spornih tačaka u Japanskom i Južnokineskom moru.

    “Da je samo to bio rezultat razgovora, bili bi više nego uspešni. Dobar početak”, kaže Kisindžer.

    “Obe strane moraju da prihvate da, radi očuvanja čovečanstva, ne sme doći do sukoba dveju vodećih tehničkih sila sličnih sposobnosti”, dodao je on.

    Trampov mandat obeležen je procesom razgradnje modela “Himerika”, uske ekonomske povezanosti i zavisnosti Kine i Amerike. Bajden je preuzeo taj model nastojeći da sukob pretvori u konkurenciju. Čini se da je na dobrom putu, jer Peking pokazuje pripravnost za ustupke kao što su razgovori o nuklearnom oružju, .

    Rivalstvo Kine i SAD-a, koje u srži ima slojevitu međuzavisnost, definiše ovaj vek. Zato dve strane moraju biti u stalnom kontaktu i tražiti rešenja kako sporne tačke ne bi postale sukobi, navode mediji.

  • Kina prestigla Ameriku

    Kina prestigla Ameriku

    Kina je prestigla Sjedinjene Američke Države po nacionalnom bogatstvu.

    Kinesko bogatstvo dramatično je poraslo u poslednje dve decenije i povećano je za čak 17 puta, sa sedam biliona (hiljada milijardi) u 2000. godini, na 120 biliona dolara u 2020. godini, navodi se u analizi poznate konsultantske kuće “Mekinzi end ko”, prenosi “Blumberg”.

    Ukupno svetsko bogatstvo poraslo je sa 160 biliona u 2000. godini na 514 biliona dolara u 2020. godini, objavila je ova međunarodna konsultantska kuća.

    Izveštaj analizira 10 država na svetu koje drže ukupno 60 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, i to su Australija, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Japan, Meksiko, Švedska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države, prenosi Blic.

    Kada je u pitanju uzlet Kine, on je ubrzan ulaskom te zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju 2000. godine, navode analitičari “Mekinzija”.Sjedinjene Američke Države, koje su Kini ustupile prvo mesto, u poslednjih 10 godina udvostručile su nacionalno bogatstvo, pa ono sada iznosi 90 biliona.

    I u Kini i u SAD više od dve trećine bogatstva nalazi se u rukama 10 odsto najbogatijih porodica, navodi izveštaj.

    Oko 68 odsto svjetskog bogatstva nalazi se u nekretninama, navodi “Mekinzi” i dodaje da istorijska veza rasta bruto društvenog proizvoda sa rastom bogatstva više ne važi, jer je rast bogatstva nadmašio rast BDP-a. Razlog tome vide u “naduvanom balonu cena nekretnina” i upozoravaju da bi rast vrednosti nekretnina mogao da bude nestabilan i mogao da dovede do nove svetske ekonomske krize, slične onoj iz 2008. godine.

    U slučaju da se takva kriza dogodi, ona bi ovaj put mogla da teško pogodi Kinu, dok je prethodni put uzdrmala SAD, te da dovede do nestanka trećine svetskog bogatstva, prenosi “Blumberg”.

    U svetsko bogatstvo nisu uračunate finansijske aktive, zbog toga što su kompenzovane obavezama, navode iz “Mekinzija”