VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Šeranić: Proširićemo saradnju sa kineskim kompanijama

    Šeranić: Proširićemo saradnju sa kineskim kompanijama

    Od 5. do 10. novebra u Kini, u Šangaju održan je 6. Međunarodni sajam uvoza i izvoza. Sajam je činilo nekoliko cjelina koje se odnose na prostor za hranu i poljoprivredne proizvode, automobile, tehničku opremu, robu široke potrošnje, medicinsku opremu, lijekove i zdravstvenu njegu i trgovinu uslugama.

    Potpredsjednik Vlade Srpske i ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić istakao ja da su imali priliku da razgovaraju sa predstavnicima svjetskih kompanijama o raznim inovacijama.

    • Sajam je pokazao volju kineskih prijatelja da prošire saradnju sa Republikom Srpskom. Sada pokušavamo da lokalne zajednice iz Srpske idu samostalno prema kineskim kompanijama – istakao je Šeranić u Јutarnjem programu RTRS.

    Naglasio je da je jasna opredjeljenost da se nastavi saradnja u raznim projektima.

    • Svi ministri koji su bili u delegaciji su imali dobre sastanke i očekujemo konkretne rezultate. Očekujemo naredne godine otvaranje nolnice u Doboju, a bolnicu su gradili naši prijatelji iz Kine. To je primjer odlične saradnje iz oblasti medicine – naglasio je Šeranić.

  • Stanivuković u Kini: Dogovoreni novi projekti

    Stanivuković u Kini: Dogovoreni novi projekti

    Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, stigao je u radnu posjetu Kini gdje su dogovoreni novi projekti sa gradom Cangđo.

    “Dolazak u grad Cangđo potvrdio je snažne veze i prijateljstvo između naših naroda koje njegujemo dugi niz godina”, naveo je Stanivuković.

    On ističe da su tokom brojnih konstruktivnih sastanaka razgovarali o budućim investicijama kao i o potencijalnom plasiranju proizvoda kako iz Banjaluke tako i cijele Republike Srpke na tržište provincije Hbej i cijele NR Kine.

    “Kao znak početka snažne saradnje između naša dva grada, dogovorili smo izgradnju jednog od simbola ovog grada i dječijeg igrališta u Banjaluci, a koji bi predstavljao poklon našeg bratskog naroda iz Kine”, naglasio je Stanivuković.


    Dodao je da je velika čast predstavljati Banjaluku u dalekoj i bliskoj Kini i vidjeti ljubav i poštovanje koje iskazuju prema Banjaluci.

  • Ostin: UNC zabrinut da Rusija i Kina pomažu S. Koreji da proširi vojne kapacitete

    Ostin: UNC zabrinut da Rusija i Kina pomažu S. Koreji da proširi vojne kapacitete

    Američki ministar odbrane Lojd Ostin izjavio je danas da su države članice Ujedinjenih nacija koje sprovode primirje na Korejskom poluostrvu zabrinute da Kina i Rusija pomažu Sjevernoj Koreji da proširi svoje vojne kapacitete, omogućavajući na taj način Pjongjangu da izbjegne sankcije UN.

    Ostin je to rekao na sastanku u Seulu sa ministrima odbrane i predstavnicima 17 zemalja koje čine Komandu UN (UNC) – tijelo koje nadgleda primirje na Korejskom poluostrvu, prenio je “Reuters”.

    UNC će biti ujedinjen pri svakom eventualnom obnavljanju neprijateljstava ili oružanih napada na Korejskom poluostrvu, navodi se u zajedničkoj izjavi tog tijela svjetske organizacije i Južne Koreje.

    Takođe se osuđuju sjevernokorejski nuklearni i balistički raketni programi, kojima se krše rezolucije Savjeta bezbjednosti UN.

    Južnokorejski ministar odbrane Šin Von-sik rekao je da je Pjongjang upozoren da ne sprovodi bilo kakve agresivne radnje.

    Sedamnaest zemalja članica UNC, među kojima su i SAD, Velika Britanija, Australija i Turska, poslale su trupe ili su doprinjele medicinskom podrškom tokom Korejskog rata od 1950. do 1953. godine.

    UNC je imao mandat da obnovi mir i sprovodi primirje dok djeluje kao kanal za komunikaciju sa Sjevernom Korejom, a predvodi ga komandant američke vojske stacionirane u Južnoj Koreji.

    Sjeverna Koreja je u ponedeljak nazvala UNC “američkim alatom za konfrontaciju” koji, kako je navela, nema nikakve veze sa UN i navela da on mora biti raspušten da bi se spriječilo izbijanje novog rata na Korejskom poluostrvu.

    Američka i južnokorejska mornarica sprovode zajedničku vojnu vježbu ove sedmice na istočnoj obali poluostrva, saopštila je danas južnokorejska mornarica, prenosi “Tanjug”.

  • Saliven: Bajden želi da obnovi vojne veze sa Kinom

    Saliven: Bajden želi da obnovi vojne veze sa Kinom

    Američki predsednik Džozef Bajden želi da obnovi vojne kontakte i veze sa Kinom, saopštio je nacionalni savetnik za bezbednost Bele kuće Džejk Saliven, nekoliko dana uoči susreta Bajdena i kineskog predsednika Si Đinpinga.

    Bajden će se sa Sijem sresti prvi put ove godine u sredu, tokom Azijsko-pacifičkog ekonomskog samita o saradnji u San Francisku, preneo je Rojters.

    Ovo će biti tek drugi susret dvojice lidera otkako je Bajden preuzeo predsedničku funkciju u januaru 2021. godine.

    “Predsednik je odlučan da vidi obnavljanje vojnih veza, jer veruje da je to u nacionalnom bezbednosnom interesu SAD. Potrebne su nam te linije komunikacije, tako da ne dođe do pogrešnih proračuna ili nesporazuma”, rekao je Saliven sinoć za Si-Bi-Es.

    Saliven je rekao da bi vojne veze i kontakti mogle da se obnove na svakom nivou, od visokih vojnih lidera, do taktičkog operativnog nivoa, u oblastima na moru i vazduhoplovstvu u regionu Indo-Pacifika.

    Saliven je za Si-En-En rekao da će Bajden pokušati da načini napredak po pitanju vojnih veza tokom susreta sa Sijem, ali je odbio da iznese više detalja.

    “Kinezi su, praktično, prekinuli te komunikacione veze. Predsednik Bajden želi da ih obnovi. To je jedna od glavnih tema”, rekao je Saliven.

    Tokom susreta, očekuje se da će Bajden i Si razgovarati o brojnim svetskim temama, od rata Izraela i Hamasa, ruskog napada na Ukrajinu, veze Severne Koreje sa Rusijom, Tajvana, Indo-Paficika, ljudskih prava, proizvodnje fentanila, do veštačkih inteligencija, poštene trgovine i ekonomskim odnosima, rekao je visoki američki zvaničnik.

  • Brnabić najavila dolazak Si Đipinga u Srbiju

    Brnabić najavila dolazak Si Đipinga u Srbiju

     Ana Branbić oglasila se nakon sastanka sa predsednikom Kine Si Đinpingom koji je održan danas u Pekingu.

    – Odlično je protekao razgovor sa Si Đipingom. Predsednik Kine je nagovestio da će tokom sledeće godine da dođe u Srbiju. To je najvažnije za naše građane. Potvrdili smo da Kina nikada neće promeniti svoj stav o Kosovu i da će Srbija uvek poštovati politiku Kine – rekla je premijerka.

    Ona je navela da taj sastanak ima politički značaj i da građani Srbije mogu da budu ponosni.

    Brnabićeva je tokom posete Kini, koja je usledila samo nekoliko nedelja od potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, razgovarala i sa kineskim premijerom Li Ćiangom.

    Posle sastanka sa kineskim kolegom, Brnabićeva je poručila da nema otvorenih političkih pitanja između Srbije i Kine, ističući da je sa Li Ćiangom imala srdačan i otvoren razgovor.

    Kina je potvrdila podršku principima međunarodnog prava i teritorijalnom integritetu Srbije, a Srbija ponovila da podržava politiku jedne Kine, preneo je Blic.

  • Kinezi izbrisali državu Izrael

    Kinezi izbrisali državu Izrael

    Kineske tehnološke kompanije “Alibaba” i “Baidu” uklonile su naziv Izrael sa svojih karata iako još uvijek prikazuju njegove međunarodno priznate granice, palesetinske teritorije i ključne gradove kao i imena obližnjih zemlja poput Kipra, Jordana i Iraka, prenosi “Insider”.

    Iako korisnici nisu sigurni radi li se o nečemu novom, rasprava se pokrenula nakon napada Hamasa 7. oktobra u kojem je poginulo više od 1400 Izraelaca. Potparol “Baidu” kompanije, Jing Meng, negirao je da je Izrael namjerno izostavljen s karata objavljenim na platformi.

    “Na ograničenim prostorima moguće je da naše karte ne prikazuju imena ili zastave nekih teritorija. Korisnici mogu pronaći određenu zemlju ili područje pretraživanjem Baidu karata”, rekao je Jing Meng za “Telegraph”.

    Kina zagovara dvodržavno rješenje kojim bi se omogućila nezavisna palestinska država. U sedmicama nakon izbijanja rata, Si je nastavio s tim stavom pozivajući na trenutni prekid vatre i humanitarnu podršku palestinskom narodu. Peking je odbio osuditi Hamas, ali su poručili da su protiv svih oblika napada na civile.

    Vang Ji, kineski ministar vanjskih poslova, rekao je savjetniku brazilskog predsjednika u telefonskom razgovoru prošle sedmice da je srž stvari to što pravda nije zadovoljena za palestinski narod.

    “Ovaj sukob još jednom je na tragičan način dokazao da put za rješavanje palestinskog pitanja leži u što skorijem nastavku istinskih mirovnih pregovora i ostvarivanju legitimnih prava palestinskog naroda”, rekao je Vang.

    U međuvremenu je kineski izaslanik za Bliski istok Cai Jun rekao palestinskim i egipatskim zvaničnicima da zemlja nema sebičnih interesa po pitanju Palestine, već da oduvijek stoje na strani mira, poštenja i pravde. Korisnici društvenih mreža u Kini bili su manje diplomatski pa su podijelili svoje stavove na internet platformama.

    “Normalni ljudi podržaće Palestinu koja se očito bori za opstanak”, stoji u jednoj od najpopularnijih objava. Drugi korisnik dodao je da će “Izrael možda dobiti rat uz podršku SAD-a, ali da nikad neće dobiti podršku svjetskih pravednika”, prenosi “Jutarnji”.

  • Velika proizvodnja – pada cijena uglja

    Velika proizvodnja – pada cijena uglja

    Cena uglja u Kini pada zbog rekordne proizvodnje i rasta uvoza.

    To znači da ovoj zemlji ne prete prekidi u snabdevanju energijom tokom zime kao što se dešavalo u prošlosti.

    Pozivajući se na podatke Kineskog udruženja za transport i distribuciju uglja, Blumberg je primetio da su operateri elektrana na ugalj popunili svoje zalihe za zimu i da je potražnja privremeno usporila.

    “Nema potrebe da se kupuje više uglja dok vreme ne postane hladnije, verovatno krajem novembra”, rekao je analitičar iz pomenutog kineskog udruženja, prenosi Blumberg.

    Kina je najveći svetski proizvođač uglja, a u ovom trenutku se grade 136 gigavata novih kapaciteta za ugalj, što predstavlja 66,7 odsto svetskih kapaciteta.

    U prvoj polovini godine je Peking izdao dozvolu za izgradnu 52 gigavata novih kapaciteta za ugalj.

    Izveštaj Rojtersa iz septembra sugeriše da je povećanje kapaciteta za proizvodnju uglja u Kini imalo direktnu uzročnu vezu sa porastom broja električnih vozila (EV).

  • Finska i Estonija optužuju Kinu da je brodom namjerno oštetila plinovod

    Finska i Estonija optužuju Kinu da je brodom namjerno oštetila plinovod

    Kineska vlada je pozvala Finsku i Estoniju da izvrše objektivnu istragu o oštećenju podmorskih kablova u Baltičkom moru. Oštećenje su vlasti Finske i Estonije okarakterisale kao namjernu saobotažu.

    Brod NewNew Polar Bear, koji je registrovan u Hong Kongu, nalazio se u blizini dva različita plinovoda za Baltičko more kada su oštećeni ranije u oktobru, zbog čega je u fokusu policijske istrage.

    Finska policija je otkrila da je brod registrovan u Hong Kongu plovio u blizini plinovoda Finska-Estonija kada je teško oštećen u oktobru.

    Istražitelji kažu da će biti potrebni mjeseci da se poprave te da je oštećenje uzrokovano vanjskom mehaničkom silom, a ne eksplozijom.

    Kina je pozvala na objektivnu, poštenu i profesionalnu istragu oštećenja naftovoda Baltic Connector.

    “Na plovilu nisu pronađene nikakve abnormalnosti zbog loših uslova na moru u to vrijeme”, rekli su iz Ministarstva vanjskih poslova Kine.

    U međuvremenu, Švedska je također izvijestila da je podmorski telekomunikacijski kabal koji vodi ispod Baltičkog mora do Estonije djelimično oštećen, a vlasti vjeruju da se to dogodilo istovremeno s oštećenjem plinovoda Baltic Connector.

    Brod NewNew Polar Bear je također bio u istom području kada se pretpostavlja da se šteta dogodila na švedskom plinovodu.

  • U Kini dogovoreni poslovi od 97,2 milijarde dolara

    U Kini dogovoreni poslovi od 97,2 milijarde dolara

    Više od hiljadu zvaničnika iz više od 130 zemalja svijeta i 30 međunarodnih organizacija, okupilo se u Pekingu na Trećem međunarodnom strateškom forumu “Pojas i put” sa kojeg je Si Điping, predsjednik Kine, obećao investicije veće od 100 milijardi dolara za ekonomije u razvoju.

    U svom obraćanju, Si je obećao i veću pristupačnost kineskom tržištu za međunarodne kompanije, što je poprilično iznenađujuće s obzirom na činjenicu da Kina, kao nijedna druga ekonomija svijeta, “čuva” svoje tržište za uglavnom domaće kompanije.

    O koliko značajnom forumu se radi, govori i činjenica da su na njemu postignuti sporazumi o saradnju u vrijednosti od 97,2 milijarde dolara.

    “Kina ne prihvata blokovsku politiku i protivi se jednostranim sankcijama. Ne učestvujemo u ideološkoj konfrontaciji, geopolitičkim igrama ili blokovskoj političkoj konfrontaciji. Protivimo se jednostranim sankcijama, ekonomskoj prinudi i prekidu veza”, izjavio je Si na ceremoniji otvranja Trećeg međunarodnog foruma “Jedan pojas, jedan put”.

    Put svile
    On je naglasio da Kina ne teži izolovanoj sopstvenoj modernizaciji, već je spremna da uloži napore da sprovede modernizaciju svih zemalja svijeta, o čemu govori činjenica da je Kina postala glavni trgovinski partner za više od 140 zemalja svijeta, a postaje i glavni izvor investicija za sve veći broj zemalja.

    “Nacrti su se pretvorili u projekte”, rekao je Si, govoreći o inicijativi “Pojas i put”. Inicijativa Pojas i put, koja prati nekadašnji “Put svile” Kina je pokrenula prije deset godina. Od tada do danas, u infrastrukturu više od 65 zemalja svijeta u kojima živi 4,4 milijarde ljudi uloženo je stotine milijardi dolara. Novcem Kine građeni su mostovi, luke, auto-putevi, elektrane, telekomunikaciona infrastruktura prije svega u Aziji i Africi, ali sve više u Južnoj Americi i pojedinim zemljama Evropske unije. Ovaj, kako ga mnogi nazivaju posao vijeka do sada je učestvovao u više od 3.000 projekata, a prema zvaničnim informacijama najviše sredstava privukle su Indonezija, Pakistan, Singapur, Rusija, Saudijska Arabija, Malezija, UAE, Bagladeš, Peru, Laos, Italija, Nigerija, Irak, Argentina i Čile.

    U suštini, projekat podrazumijeva povezivanje Azije, Afrike i Evrope kroz mrežu kopnenih i morskih puteva, i predstavlja prekretnicu u vanjskoj politici Kine koja je do te 2013. godine bila poprilično izolovana u međunarodnim ekonomskim projektima. Radi se o najambicioznijem i najdalekosežnijem razvojnom projektu u istoriji čovječanstva.

    Kritike
    Očekivano, ovaj kineski projekat na meti je kritika. Peking je optuživan za širenje uticaja u zemljama u razvoju, za davanje kredita nesolventnim državama i po često upitnim procedurama, kršenje prava radnika itd… Ipak, sve treba posmatrati kroz prizmu borbe za moći i dominaciju. Zapad, predvođen SAD, Velikom Britanijom i EU na sve načine pokušava da opstruiše taj projekat jer se boji gubitka moći i uticaja nad državama koje prihvataju kineske projekte.

    Aktuelni Treći međunarodni forum “Pojas i put” na meti je kritika i zbog prisustva Vladimira Putina, predsjednika Rusije, a zbog rata u Ukrajini. Ipak, ni Kina ni Rusija, a i većina drugih zemalja čiji predstavnici učestvuju u toj inicjativi se na to ne obazire.

    Sam Putin rekao je Rusija i Kina dijele želju za ravnopravnom, obostranom korisnom saradnjom radi postizanja dugoročnog ekonomskog napretka i društvenog blagostanja, uz poštovanje prava svake države na sopstveni model razvoja.

    Vladimir Putin
    Vladimir Putin je istakao i da je kineska inicijativa “Jedan pojas, jedan put” u skladu sa ruskim idejama o formiranju velikog evroazijskog prostora gdje će biti povezani različiti integracioni procesi, uključujući Evroazijski ekonomski savez.

    “To je takođe u skladu sa ruskim idejama o stvaranju integracione strukture u kojoj bi u potpunosti bila obezbjeđena sloboda trgovine, investicija, rada i uspostvljena međusobno povezana infrastruktura”, rekao je Putin.

    Kako Zapad, prije svega EU gleda na Kinu, možda najbolje govori činjenica da je odmah reagovala nakon potpisivanja trgovinskog sporazuma između Srbije i Kine juče u Pekingu.

    “Srbija će morati da istupi iz svih bilateralnih sporazuma sa trećim licima na dan prijema u Evropsku uniju”, rekao je Petar Stano, potparol EU dodajući da sporazume može da potpisuje samo prije pristupanja EU.

  • Putin: Rusija i Kina žele ravnopravnu saradnju; Đinping: Ne prihvatamo blokovsku politiku i jednostrane sankcije

    Putin: Rusija i Kina žele ravnopravnu saradnju; Đinping: Ne prihvatamo blokovsku politiku i jednostrane sankcije

    Rusija i Kina dijele želju za ravnopravnom, obostrano korisnom saradnjom radi postizanja dugoročnog ekonomskog napretka i društvenog blagostanja, uz poštovanje prava svake države na sopstveni model razvoja, rekao je predsjednik Rusije Vladimir Putin govoreći na forumu “Јedan pojas, jedan put” u Pekingu.

    Putin je istakao da je kineska inicijativa “Јedan pojas, jedan put” u skladu je sa ruskim idejama o formiranju velikog evroazijskog prostora, gdje će biti povezani različiti integracioni procesi, uključujući Evroazijski ekonomski savez, prenosi agencija RIA Novosti.

    Prema riječima Putina, Inicijativa “Јedan pojas, jedan put”, građena na takvim osnovnim principima, dobro se uklapa sa integracionim procesima koji se razvijaju u različitim regionima.

    • To je takođe u skladu sa ruskim idejama o stvaranju integracione strukture u kojoj bi u potpunosti bila obezbijeđena sloboda trgovine, investicija, rada i uspostavljena međusobno povezana infrastruktura – rekao je Putin.

    Đinping: Kina ne prihvata blokovsku politiku i protivi se jednostranim sankcijama

    Kina ne prihvata blokovsku politiku i protivi se jednostranim sankcijama, saopštio je kineski predsjednik Si Đinping danas na ceremoniji otvaranja Trećeg međunarodnog foruma “Јedan pojas, jedan put” u Pekingu.

    • Ne učestvujemo u ideološkoj konfrontaciji, geopolitičkim igrama ili blokovskoj političkoj konfrontaciji. Protivimo se jednostranim sankcijama, ekonomskoj prinudi i prekidu veza – izjavio je kineski predsjednik, prenosi agencija RIA Novosti.

    On je dodao da Kina ne teži izolovanoj sopstvenoj modernizaciji, već je spremna da uloži napore da sprovede modernizaciju svih zemalja sveta,

    Đinping je u svom obraćanju obećao veću pristupačnost kineskom tržištu za međunarodne kompanije i nove investicije koja prelaze 100 milijardi dolara za druge ekonomije u razvoju, kao i dve razvojne banke, Kinesku razvojnu banku i Izvozno-uvoznu banku Kine, sa finansijskim okvirom od 47,9 milijardi dolara, kao i dodatnih 11 milijardi dolara koje će biti uloženo u projekte inicijative “Pojas i put”, prenosi AP.

    Đinping je takođe dodao da je se u okviru ovog samita održava i poslovni forum, na kome su postignuti sporazumi o saradnji u vrijednosti od 97,2 milijarde dolara.

    Kineski predsjednik poručio je da su se u toj saradnji “nacrti pretvorili u prave projekte”.

    Obraćajući se pred više od 1.000 kineskih i stranih delegata Si je rekao da je takva kineska politika pojačala protok robe, kapitala, tehnologije i ljudskih resursa u zemlje koje učestvuju u inicijativi, prenosi Rojters.

    • Kina je postala glavni trgovinski partner za više od 140 zemalja i regiona, a postaje i glavni izvor investicija za sve veći broj zemalja – naglasio je predsjednik Kine, prenosi agencija RIA Novosti.

    Treći međunarodni strateški forum “Pojas i put” otvoren je danas u Pekingu, a okupio je zvaničnike iz više od 130 zemalja i 30 međunarodnih organizacija.