VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Kina nikad oštrija prema Americi

    Kina nikad oštrija prema Americi

    Zvanični Peking poslao je oštru poruku Americi da je spreman da ratuje za Tajvan.

    Kineski ministar odbrane Vej Fenge upozorio je SAD da prekinu da se zalažu za nezavisnost Tajvana jer će se njegova zemlja boriti do smrti za očuvanje svoje teritorije.

    Ako se iko usudi da odvoji Tajvan od Kine, kineska vojska neće imati izbora nego da se bori po svaku cenu, do smrti. Niko ne treba nikad da potceni rešenost kineskih oružanih snaga za očuvanjem svog teritorijalnog integriteta, poručio kineski ministar odbrane Vej Fenge.

    On je na bezbednosnom forumu “Šangri La” u Singapuru, gde se sreo sa šefom Pentagona Lojdom Ostinom, u neobično oštrom govoru poručio da će Kina “zdrobiti” svaki pokušaj nezavisnosti Tajvana.

    “Ako se iko usudi da odvoji Tajvan od Kine, kineska vojska neće imati izbora nego da se bori po svaku cenu, do poslednjeg i preduzme sve neophodne mere da zdrobi svaki pokušaj separatista da odvoje Tajvan od matice”, istakao je Vej.

    On je dodao da je to jedini mogući izbor za Kinu.

    “Oni koji nastave zalaganje za nezavisnost Tajvana sa ciljem podele Kine sigurno neće ostvariti cilj. Niko ne treba nikad da potceni rešenost i kapacitet kineskih oružanih snaga za očuvanjem svog teritorijalnog integriteta”, podvukao je Vej.

    Kina nije ni za rat ni za sankcije
    Vej Fenge je rekao da kineska vlada nije zainteresovana za konflikt u Ukrajini, ali u isto vreme ne veruje da sankcije Moskvi mogu da doprinesu rešavanju krize. “Sukob ili rat su poslednje stvari koje bi Kina želela da vidi u Ukrajini. U isto vreme, ne verujemo da maksimalan pritisak ili sankcije mogu da reše problem. Mogu da izazovu još tenzija i da naprave problem gorim”, kazao je Vej. Prvi čovek kineske vojske optužio je SAD i da pokušavaju da “preotmu” podršku zemalja azijsko-pacifičkog regiona i okrenu ih protiv Pekinga. “Nijedna zemlja ne treba da nameće drugima svoju volju ili da ih zastrašuje pod maskom multilateralizma. Ta strategija je pokušaj da se napravi mala, ekskluzivna grupa u ime slobodnog i otvorenog Indo-pacifika. To je strategija za izazivanje konflikta i sukoba kako bi drugi bili okruženi i izolovani”, rekao je Vej.

    Kina nije pretnja
    Osim toga, on je optužio Ameriku da pokušava da koči razvoj Kine.

    “Bila bi istorijska i strateška greška insistirati na tome da Kinu treba doživljavati kao pretnju, protivnika ili čak neprijatelja. Pozivamo američku stranu da prestane da kleveta i obuzdava Kinu, da prestane da se meša u unutrašnje stvari Kine i prestane da šteti interesima Kine”, rekao je Vej.

    Prema njegovim rečima, razvoj Kine ne predstavlja pretnju za druge zemlje, ali daje veliki doprinos globalnom miru i razvoju.

    Kineski ministar je ovako oštro reagovao nakon što je šef Pentagona Ostin u svom govoru u Singapuru optužio Kinu da destabilizuje situaciju u azijsko-pacifičkoj oblasti, naročito u blizini Tajvana. On je istakao da Amerika, koja snabdeva Tajvan oružjem i koja je napravila pakt sa još nekoliko zemalja u regionu, ima za cilj da “održi mir i stabilnost”.

  • Kina pretekla Njemačku

    Kina pretekla Njemačku

    Kina je pretekla Njemačku kao najveći kupac ruskih energenata od početka rata u Ukrajini, saopštila je danas nezavisna istraživačka grupa.

    Centar za istraživanje energije i čistog vazduha saopštio je da je Rusija dobila oko 93 milijarde evra prihoda od prodaje nafte, prirodnog gasa i uglja od 24. februara.

    Oko 61 odsto fosilnih goriva u vrijednosti od oko 57 milijardi evra izvezeno je u EU tokom prvih 100 dana sukoba, saopštila je grupa sa sjedištem u Helsinkiju.

    To uključuje 12,1 milijardu evra izvoza u Njemačku, po 7,8 milijardi evra u Italiju i Holandiju i 4,4 milijarde evra u Poljsku, saopštila je grupa.

    Njemačka, koja je bila najveći uvoznik ruskih fosilnih goriva tokom prva dva mjeseca rata, pala je na drugo mjesto iza Kine, koja je od Moskve kupila energente u vrijednosti od oko 12,6 milijardi evra.

    Ova promjena odražava rastući značaj Kine i drugih neevropskih ekonomija za ruski izvoz energije, koji obezbjeđuje oko 40 odsto federalnog budžeta zemlje, saopštila je grupa.

    Podaci koje je objavila organizacija pokazuju da Njemačka ostaje u velikoj mjeri zavisna od ruskih energenata, posebno prirodnog gasa. Uvoz u maju opao je za osam odsto u odnosu na prethodna dva mjeseca, što se poklopilo sa toplijim vremenom, navodi AP.

    EU je u cjelini u maju smanjila uvoz energije iz Rusije za više od 100 miliona evra dnevno, predvođena Poljskom, koja je ranije bila veliki kupac ruske nafte i gasa, izračunao je Centar za istraživanje energetike i čistog vazduha.

  • “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    Zapad bi trebalo da uzme u obzir interese Moskve kako bi sprečio da Rusija postane “predstraža Kine u Evropi“, ocenio je Henri Kisindžer.

    U intervjuu za Sandej tajms bivši američki državni sekretar SAD-a je pozdravio odgovor NATO-a na rusku vojnu akciju u Ukrajini.

    Kisindžer je kazao da alijansu treba održati jer je “izrasla u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na gotovo jedinstven način”.

    Odbijanje Kine da osudi rusku vojnu akciju u Ukrajini i njena sve veća saradnja sa Moskvom poslednje su stavke na dugačkoj listi nesuglasica između Vašingtona i Pekinga.

    Komentarišući rusku vojnu operaciju u Ukrajini, bivši državni sekretar je rekao da “nema izgovora” za ono što je predsednik Vladimir Putin uradio.

    Po njegovom mišljenju, ruski lider, koga je kako je naveo oduvek smatrao “promišljenim analitičarem“ je “šef zemlje u opadanju“. On je dodao i da je ruski lider “izgubio osećaj za meru u ovoj krizi”.

    Kineski ministar odbrane Vei Fenge rekao je da njegova zemlja ide putem mirnog razvoja i da ne teži svetskoj hegemoniji.

    Fenge je istakao da iako je Kina postigla “značajan napredak” u razvoju nuklearnog naoružanja, ministar je jasno stavio do znanja da se Peking drži “politike samoodbrane”.

    Njegove izjave usledile su dan nakon što je američki sekretar odbrane Lojd Ostin naglasio da SAD ne žele konfrontaciju ni sa Kinom ni sa bilo kojom drugom zemljom u indo-pacifičkom regionu.

    Ostin je rekao da održavanje mira nije samo u interesu Vašingtona već i “pitanje od velikog međunarodnog značaja”.

    .

    Hladni rat?
    Upitan da li je svet već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza. Kisindžer je odgovorio: “Mi smo u podnožju hladnog rata.” Godinu dana kasnije rekao je da smo već u “planinskim prevojima hladnog rata”. Gje smo sada?

    Amerika i Kina, “dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom”, suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao uništiti svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju jednake ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.

    On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici. “Ne vjerujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali moglo bi se dogoditi da postanu tako moćni. A to nije u našem interesu”, upozorava Kisindžer.

    “Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam obrambene ustanove sposobne da se nose s modernim izazovima. U isto vreme treba vam neka vrsta pozitivnog izraza vašeg društva kako bi ti napori bili u ime nečega, jer se inače neće održati. Drugo, potreban vam je koncept saradnje s drugim društvom, jer sada ne možete izraditi nikakav koncept njihovog uništenja. Dakle, dijalog je neophodan”, poručuje on.

    Ali, kako dijaloga nema, Kisindžer kaže da ga zbog toga duboko brine kuda idemo.

    “I druge će zemlje hteti da iskoriste ovo rivalstvo, a da ne razumeju njegove jedinstvene aspekte”, kaže on. Dakle, ulazimo u vrlo teško razdoblje, prognozira 99-godišnji diplomata.

    Rešenje za rat
    U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje se izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO.

    Upitan da li je NATO postao prevelik, kaže da je NATO bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru.

    “Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evuropsku i američku suradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati. Važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove”, upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer ih to podseća na stare pretnje.

    Na pitanje je kako okončati taj rat, Kisindžer je rekao:

    “Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju – ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Europi”.

  • Kina: Spoljne sile biranjem strane u BiH ne pomažu pomirenju

    Kina: Spoljne sile biranjem strane u BiH ne pomažu pomirenju

    Otpravnik poslova Ambasade Kine u Beogradu Tijen Išu izjavio je da spoljne sile biranjem strane u BiH neće pomoći u pomirenju razlika i neslaganja u vezi sa etničkim grupama u BiH.

    On je naglasio da međunarodna zajednica treba da na pravičan, uravnotežen i razborit način pruži konsturktivnu pomoć koja će zadovoljiti istinske potrebe ljudi u BiH.

    “Samovoljno uvođenje jednostranih sankcija koje nemaju osnovu u međunarodnom pravu takođe može pojačati tenzije i dodatno zakomplikovati ionako tešku situaciju, a još manje može da bude efikasan način za pronalaženje rješenja za problem”, rekao je Išu u intervjuu za “Politiku”.

    On je istakao da je stav Kine prema pitanju podrške očuvanju odredaba Dejtonskog sporazuma povodom statusa Republike Srpske unutar BiH kao i pitanju Kosova i Metohije uvijek bio dosljedan i jasan, te da Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

    “Kad je riječ o pitanju Kosova i Metohije, uključujući i zabrinutost zbog bezbjednosti, legitimnih prava i interesa Srba sa Kosova, poštujemo Srbiju zbog pozitivnih napora u pronalaženju političkog rješenja za pitanje Kosova i Metohije”, rekao je Išu.

    On je naveo da Kina podržava obje strane da zajednički rade na pronalaženju obostrano prihvatljivog rješenja putem pravog dijaloga i konsultacija u okviru Rezolucije 1244 Savjeta bezbjednosti UN.

    “Rezultati pregovora koje su dvije strane već postigle treba da se u potpunosti poštuju i primjenjuju”, poručio je Išu.

  • Kina saopštila šta želi

    Kina saopštila šta želi

    Kineska vlada nije zainteresovana za konflikt u Ukrajini, ali u isto vreme ne veruje da sankcije Moskvi mogu da doprinesu rešavanju krize.

    To je izjavio ministar odbrane Vej Fenge u Singapuru.”Sukob ili rat su poslednje stvari koje bi Kina želela da vidi u Ukrajini. U isto vreme, ne verujemo da maksimalan pritisak ili sankcije mogu da reše problem. Mogu da izazovu još tenzija i da naprave problem gorim”, kazao je Vej, prenosi TAS S.

    On je dodao da Kina nikada nije pružila bilo kakvu materijalnu pomoć Rusiji povodom krize u Ukrajini.

  • Kineska delegacija napustila salu tokom govora Zelenskog

    Kineska delegacija napustila salu tokom govora Zelenskog

    Kineska delegacija na azijskom samitu o bezbjednosti u Singapuru napustila je salu tokom govora predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, javlja “Strana”, a prenosi RIA Novosti.

    Događaj se održava od 10. do 12. juna, a Zelenski je učestvovao onlajn, gdje je posebno je najavio opasnost od gladi u Aziji i Africi zbog prestanka isporuke žitarica iz Ukrajine.

    Predstavnici Rusije takođe nisu bili prisutni, primjećuje list “Strana”.

    Mediji su ranije pisali da se kineska delegacija na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu nije pridružila aplauzima ukrajinskom lideru poslije njegovog govora, ali je tada kineska novinska agencija Sinhua demantovala ove izvještaje.

  • “Zabrinjavajuće”

    “Zabrinjavajuće”

    Kanada smatra da je Kina pokazala “veoma zabrinjavajuće i neprofesionalno” ponašanje, kada je ometala njen patrolni avion u blizini Severne Koreje.

    To je saopštila danas ministarka odbrane Anita Anand.

    U obraćanju na marginama Šangri-La dijaloga u Singapuru, azijskom bezbednosnom sastanku, Anand je rekla da je to pitanje pokrenuto diplomatskim kanalima, prenosi Rojters.

    Upitana da li je razgovarala sa kineskim ministrom odbrane Vei Fengheom, koji je takođe na sastanku, Anand je rekla da je imala susrete se sa brojnim kolegama tokom konferencije, navodi britanska agencija.

    Kanadska vojska optužila je ovog meseca Peking da je ometao njene patrolne avione dok su nadgledali kršenje sankcija Severne Koreje, što ih je u nekim slučajevima primoralo da skrenu sa putanje leta.

    Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su kanadski vojni avioni pojačali izviđanje i provokacije protiv Kine, ugrožavajući nacionalnu bezbednost te azijske zemlje.

    “Presretanja naših letelica koja su izvršili Kinezi su veoma zabrinjavajuća i neprofesionalna i moramo da osiguramo da bezbednost naših pilota ne bude ugrožena, posebno kada oni prosto nadgledaju po zahtevu i u skladu sa misijama koje su odobrile UN”, rekla je Anand.

    Američki ministar odbrane Lojd Ostin saopštio je na ovom sastanku ranije danas da je došlo do “alarmantnog” povećanja broja nebezbednih i neprofesionalnih susreta kineskih aviona i plovila sa onima drugih zemalja, navodi Rojters.

  • Kineski ministar odbrane upozorio na mogući konflikt

    Kineski ministar odbrane upozorio na mogući konflikt

    Kineski ministar odbrane Vej Fenge uputio je danas prigovor svom američkom kolegi Lojdu Ostinu jer su SAD prodale oružje Tajvanu i upozorio na mogući konflikt, pošto Kina polaže pravo na to ostrvo kao na svoju teritoriju.

    Fenge je rekao Ostinu na sastanku u Singapuru da prodaja naoružanja “ozbiljno potkopava kineski suverenitet i bezbjednosne interese”, javila je državna televizija CCTV.

    Kina se tome “čvrsto protivi i snažno kritikuje”, a kineska vlada i vojska će “odlučno razbiti svaki plan o nezavisnosti Tajvana i odlučno će štititi ponovno ujedinjenje sa domovinom”, rekao je Vej, prenosi AP.

    Agencija navodi da su se Kina i Tajvan podijelili tokom građanskog rata 1949. godine, te da Kina prijeti da će silom anektirati ovu ostrvsku republiku.

    Iako Vašington nema formalne diplomatske odnose s Tajpejem, Amerika je najveći saveznik Tajvana i njegov glavni izvor naoružanja.

    Novi oružani paket, koji je objavljen prije dva dana, sadrži dijelove za tajvanske mornaričke brodove u vrijednosti od 120 miliona dolara.

  • Otvoren prvi drumski most između Rusije i Kine

    Otvoren prvi drumski most između Rusije i Kine

    U gradu Blagoveščensk u ruskoj Amurskoj oblasti otvoren je prvi drumski most između Rusije i Kine, preko reke Amur, koji je dužine 1.080 metara.

    Teretni saobraćaj počeo je na međunarodnom drumskom mostu, koji povezuje Blagoveščensk sa gradom Heihe u Kini, javlja RIA Novosti.

    Ceremonija je održana putem telekonferencije iz studija u Moskvi, Vladivostoku, Pekingu, lokacija u Blagoveščensku i Heiheu, a guvereneri Amurske oblasti i kineske provincije Hejlungđang Hua Čangšeng bili su na suprotnim obalama.

    Izgradnja graničnog prelaza Blagoveščensk-Heihe preko Amura počela je u decembru 2016. godine u Blagoveščenskom okrugu Amurske oblasti i obavljena je istovremeno sa obe obale.

    Planirano je da most bude otvoren u novembru 2020. godine, ali je zbog teške epidemiološke situacije puštanje u rad objekta odloženo.

    Izgradnja mosta koštala je 19 milijardi rubalja.

    Dužina mosta je 1.080 metara, a prema projektu, preko njega će svakog dana moći da prođe 630 kamiona, 164 autobusa i 68 automobila.

  • Ponovo stroge mjere u Šangaju i Pekingu

    Ponovo stroge mjere u Šangaju i Pekingu

     Šangaj i Peking su objavili nova upozorenja zbog kovid-19, a dijelovi ovih kineskih gradova uveli su ponovo mjere zatvaranja i najavili masovna testiranja na virus korona za milione stanovnika.

    Najmnogoljudniji okrug u kineskoj prestonici je najavio zatvaranje objekata za zabavu, a vlasti šangajskog okruga Minhang uvode potpuni karantin za više od dva miliona ljudi, nakon pojave novih slučajeva infekcije nakon strogih dvomjesečnih mjera koje su nedavno ublažene, prenosi Rojters.

    U Šangaju se novi slučajevi pojavljuju nakon dva mjeseca zatvaranja, a zvaničnici su potvrdili tri infekcije u popularnom kozmetičkom salonu “Crvena ruža” u centru grada, koji je ponovo otvoren 1. juna, kada je grad ukinuo stroge mjere.

    U ovom objektu su uslužene 502 mušterije iz 15 od 16 šangajskih okruga u proteklih osam dana, izvjestili su lokalni mediji.

    Vlasti su saopštile da je preliminarna istraga otkrila da neki od 16 zaposlenih u salonu nisu bili podvrgnuti svakodnevnom testiranju na kovid-19, kao što je to bilo potrebno, i da je testirano 90.000 ljudi povezanih sa osobljem Crvene ruže ili mušterijama.

    Šangajski okrug Minhang saopštio je da će u subotu sprovesti PCR testiranje za cjelokupno stanovništvo i naložio stanovnicima da ostanu kod kuće tokom njegovog trajanja, a šest drugih šangajskih okruga, takođe su najavile masovno testiranje za vikend.

    Nekoliko okružnih vlasti u Šangaju, koji ima 25 miliona ljudi, takođe je izdalo obavještenja u kojima se kaže da će stanovnici tih okruga biti podvrgnuti dvodnevnom karantinu i još 12 dana rigoroznog testiranja počevši od danas, navodi Rojters.

    U Pekingu su vlasti u okrugu Čaojang, u kojem živi više od 3 miliona ljudi, naredile da se zatvore objekti za zabavu i internet kafei, dok je posjetiocima četiri bara naređeno da se prijave i da se samoizoluju.

    Kina je 8. juna prijavila 240 novih slučajeva kovid-19, od kojih je 70 bilo sa simptomima bolesti, a 170 asimptomatskih, saopštila je u četvrtak Državna zdravstvena komisija Kine, navodi Rojters.