VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Pojavila se kratka poruka: “Pripremite se za rat!”

    Pojavila se kratka poruka: “Pripremite se za rat!”

    Na Veibo nalogu 80. armije Narodno-oslobodilačke vojske Kine pojavila se kratka poruka: “Pripremite se za rat!“, prenosi danas Sputnjik.

    I to uoči moguće posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu.

    Predsedavajuća Predstavničkog doma danas je krenula na turneju po zemljama saveznicima SAD u Aziji.

    Očekivalo se da će Pelosi doleteti i na Tajvan, ali još nije jasno da li će do posete doći. Kineski predsednik Si Đinping upozorio je američkog predsednika Džozefa Bajdena, tokom telefonskog razgovora u četvrtak, da se ne igra sa vatrom oko Tajvana i istakao da je Peking zabrinut zbog moguće posete ostrvu Pelosijeve.

    “Oni koji se igraju vatrom izgoreće”, rekao je Si Bajdenu tokom petog telefonskog razgovora dvojice lidera, koji je trajao više od dva sata, prenelo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

    Si je naveo da bi Vašington trebalo da poštuje politiku jedne Kine i istakao da se Kina čvrsto protivi nezavisnost Tajvana i spoljnom mešanju, prenosi Rojters.

  • Bajden: Američka politika prema Tajvanu nije se promijenila

    Bajden: Američka politika prema Tajvanu nije se promijenila

    Američki predsjednik Džozef Bajden prenio je predsjedniku Kine Si Đinpingu da se američka politika prema Tajvanu nije promijenila i da se Vašington protivi jednostranim naporima promjene statusa kvo, saopštila je Bijela kuća.

    U saopštenju se navodi da je Bijela kuća protiv svih postupaka koji podrivaju mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu.

    Dva lidera razgovarala su danas o velikom broju pitanja koja su važna za bilateralne odnose, kao i o drugim regionalnim i globalnim problemima.

    Lideri su zadužili svoje timove da nastave sa radom nakon današnjeg razgovora, a posebno da se pozabave klimatskim promjenama i zdravstvenim temama, saopštila je Bijela kuća.

  • “Bajdene, igraš se vatrom. Izgorećeš se”

    “Bajdene, igraš se vatrom. Izgorećeš se”

    Predsednik Kine Si Đinping poručio je američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da se igra vatrom po pitanju Tajvana.

    Ovo je peti telefonski razgovor lidera dve nacije, a kineski predsednik Si Đinping rekao je američkom predsedniku Bajdenu da je njegova politika na Tajvanu opasna i da će se na kraju vratiti Vašingtonu kao bumerang.
    “Onaj ko se igra vatrom sigurno će se izgoreti”, rekao je Si Bajdenu, prenela je kineska televizija CCTV u četvrtak.
    “Šefovi država imali su detaljnu komunikaciju i razmenu mišljenja o odnosima Kine i SAD i pitanjima od zajedničkog interesa”, izvestila je CCTV. Telefonski razgovor je navodno trajao 2,5 sata i obuhvatao je teme od Tajvana do tekućih trgovinskih sporova između dve najveće svetske ekonomije.

    Najnoviji spor Vašingtona i Pekinga tiče se moguće posete predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajvanu, ostrvu koje dobija neformalnu odbrambenu podršku od SAD, a koje Kina smatra delom svoje teritorije.
    Peking je saopštio da će eventualnu posetu Pelosi smatrati kao provokaciju i najavio „snažan odgovor“.
    Pelosi bi bila najviši američki zvaničnik koji je posetio Tajvan otkako je republikanac Njut Gingrič posetio to ostrvo 1997. Godine, kada je bio predsednik Predstavničkog doma Kongresa SAD, prenosi V92.
    Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđian rekao je ranije novinarima da je kineska strana jasno naznačila SAD u više navrata da se snažno protivi poseti Pelosi Tajvanu.

  • Korona blokirala predgrađe Vuhana

    Korona blokirala predgrađe Vuhana

    Gotovo milion ljudi u predgrađu kineskog grada Vuhana, u kojem je registrovan prvi slučaj infekcije virusom korona, je u blokadi.

    Mještani naselja Điangčija dobili su naredbu da ostanu kod kuće ili u svojim naseljima tri dana nakon što su registrovana četiri asimptomatska slučaja virusa korona.

    Kina primjenjuje strategiju poznatu kao “nulti kovid” koja uključuje masovno testiranje, striktnu izolaciju i lokalne blokade. Rezultat ovakve politike je mnogo manji broj umrlih nego u drugim zemljama.

    Ali ova strategija suočava se sa rastućom opozicijom, jer i građani i kompanije sve više osjećaju posljedice restrikcija.

    U Vuhanu, gradu od oko 12 miliona stanovnika, tokom redovnog testiranja registrovana su dva asimptomatska slučaja prije dva dana.

    Još dva slučaja registrovana su tokom praćenja kontakata, navodi Bi-Bi-Si.

  • Stiže “Moć Sibira”

    Stiže “Moć Sibira”

    Kina i Rusija u završnoj su fazi izgradnje prvog gasovoda koji će iz Sibira gasom snabdevati Šangaj.

    Gasovod “Moć Sibira”, kako se zove deo koji se nalazi u Rusiji, počeo je da isporučuje prirodni gas severu Kine još u decembru 2019. godine.

    Gasovod na kineskoj strani prolazi istočnom stranom države, pokraj Pekinga pa sve dole do Šangaja. Srednja faza radova započeta je još u decembru 2020. godine, a poslednji, južni deo, krenuće s isporukom gasa 2025, navode kineski državni mediji.

    Energetski giganti u vlasništvu dveju država, ruski Gasprom i China National Petroleum Corporation, gasovod grade već osam godina, piše CNBC.

    Indikativno je da završna faza izgradnje dolazi taman u trenutku velikog energetskog rata Rusije i Zapada, prenosi Jutarnji list.

    Podsećanja radi, Kina je tražila diverzifikaciju svojih izvora energije, a opseg i glomaznost ovog gasovoda najplastičnije pokazuju na kakvu je diverzifikaciju Peking prvobitno mislio.

    Iako je Rusija navodno uložila 55 milijardi dolara u ovaj novi gasni sporazum s Kinezima, Peking je od 2019. godine uvezao gasa u iznosu od samo 3,81 milijardi. No, tempo kineskih kupovina eksponencijalno se ubrzao već u prvoj polovini ove godine i gotovo utrostručio.

    Prema obimu, Gaspromov izvoz gasa u Kinu porastao je za 63,4 odsto na 7,5 milijardi kubnih metara tokom prve polovine godine, navodi ruska novinska agencija Interfaks. Izvorni ugovor ciljao je na 38 milijardi kubnih metara godišnje isporuke u nadolazećim decenijama.

    U izveštaju Interfaksa takođe stoji da je Gaspromov ukupni izvoz u zemlje koje nisu bile deo Sovjetskog Saveza pao za 31 odsto, na 68,9 milijardi kubnih metara, u prvih šest meseci ove godine.

    Početkom februara Kina i Rusija proširile su svoj godišnji ugovor o kupovini gasa za 10 milijardi kubnih metara – nijedna od zemalja nije precizirala kada bi ugovor tačno trebalo da se realizuje, ali su navele da je reč o “dugogodišnjem ugovoru”. Rojters je, u međuvremenu, doneo i svoju procenu koja govori o dodatnih 37,5 milijardi dolara tokom 25 godina.

    I Kina i Rusija razgovarale su o izgradnji dodatnih gasovoda, poput onog za koji se očekuje da će ići iz Sibira kroz Mongoliju. Fajnenšel tajms je ovog meseca već pisao da Mongolija očekuje početak izgradnje novog gasovoda, poznatog kao “Snaga Sibira 2”, u okviru od dve godine.

    U međuvremenu, Kinezi i Rusi nastavljaju da sarađuju i na razvoju nuklearne energije. Podsećanja radi, u maju 2021. kineski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin inicirali su ono što se tada u medijima opisivalo kao revolucionarni događaj – gradnja dveju zajedničkih nuklearnih elektrana u Kini. Poslednjih meseci Kina kupuje i sve više ruskog uglja, koji je i dalje neprevladan energent u toj zemlji, a sada iz Rusije stiže i s posebnim popustom za istočne prijatelje.

  • Kinezi lansirali 23 tone otpada u svemir

    Kinezi lansirali 23 tone otpada u svemir

    Kina je tokom vikenda lansirala novu raketu Long March 5B koja je sa sobom ponela novi modul za kinesku svemirsku stanicu Tijangong. Modul Ventjian sadrži naučnu opremu za obavljanje eksperimenata u svemiru te prostor za boravak astronauta.

    On se pridružio modulu Tajnhe koji je lansiran prošle godine, a do kraja ove Kinezi planiraju da lansiraju još jedan modul, nazvan Mengtijan.

    Lansiranje drugog modula Kina uspešno u svemir lansirala drugi modul svoje svemirske stanice.

    No, nije problem što Kina lansira nove module i gradi svoju svemirsku stanicu, već što se događa s tim snažnim raketama nakon što obave svoj posao.

    Tokom prve faze u orbiti, Long March 5B odbacio je 23 tone otpada, za koje stručnjaci računaju da će nekoliko dana kružiti u orbiti. Problem je što će taj otpad u nekom trenutku pasti na Zemlju. Deo će izgoreti prilikom prolaska kroz atmosferu, ali, upozoravaju, neće sav.

    Na nesreću, verovatno je da će 21 tona teška jezgra ostati u niskoj orbiti i nekontrolisano pasti na Zemlju, upozorio je astronom Džonatan Mekdauvel iz Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan. U razgovoru za Gizmodo istakao je da bi bio prijatno iznenađen da su Kinezi promenili dizajn jezgra, čime bi se povećala šansa da ostaci izgore prilikom ulaska u atmosferu.

    Verovatno nisu i sad nas očekuje još jedna vožnja, kao i prošli put, istakao je on.

    Stručnjaci upozoravaju kako postoji šansa da taj svemirski otpad završi na naseljenom području. Naime, delovi kineske rakete već su se dva puta rušili na Zemlju. I dok je 2020. deo rakete koji nije izgorio pao u Indijski okean, 2021. to nije bio slučaj, već je pogodio nekoliko sela na Obali slonovače.

    Studija objavljena u Nature Astronomy upozorava kako će, zbog sve veće gužve u svemiru, u sledećih deset godina porasti rizik od ljudskih žrtava zbog pada svemirskog smeća na Zemlju. U studiji se navodi kako rizik iznosi čak 10 odsto da će biti ljudskih žrtava. Koliko i gde, nije moguće izračunati.

  • Kina u Africi gradi puteve, EU broji insekte

    Kina u Africi gradi puteve, EU broji insekte

    EU gubi trku s Kinom u Africi: pre svega jer sporo donosi odluke, izvozi apstraktne vrednosti i visoke standardei jer se ponaša paternalistički.

    To u Africi ne prolazi – proizlazi iz studije Fondacije Fridrih Nauman.Autoput vijuga metropolom poput džinovske reke na stubovima: proteže se 27 kilometara kroz srce Najrobija i povezuje centar prestonice Kenije sa najvećim aerodromom u zemlji. Otvoren je maja ove godine, da bi doprineo rasterećenju saobraćaja u gradu sa 4,5 miliona stanovnika. Izgradnja – pod kineskim rukovodstvom – trajala je samo dve godine, piše DW.

    Kina je sa svojim Novim putem svile tek nedavno stigla u Afriku, i tamo stiče sve veći ugled kao partner – potiskujući sve više EU koja je na kontinetu pristuna vekovima, doduše u prošlosti u vidu evropskih kolonijalnih sila.

    Studija Fondacije Fridrih Nojman

    Studija “Sukob sistema. Afrička precipcija EU i angažman Kine” koju je u junu objavila Fondacija Fridrih Nauman (FDP) – i koja se bavi aktuelnom, oštrom konkurenciju između EU i Kine, dva najveća trgovinska partnera Afrike – pokazuje da se Kina približava EU na mnogim frontovima u Africi, uključujući i tamo gde se tradicionalno pretpostavlja da EU ima neprikosnoveno vođstvo.

    Za studiju je anketirano 1014 donosilaca odluka iz 25 zemalja Afrike, uglavnom iz akademske zajednice, zaposleni u nevladinim organizacijama, novinari, državni službenici i oni iz regionalnih ekonomskih tela u Africi. Onlajn ankete je krajem 2021. sproveo kenijski trust mozgova IREN (Inter Region Economic Network).

    Njihovi odgovori daju sliku Evropske Unije koja prvenstveno pokušava da izvozi apstraktne, moralne vrednosti u Afriku – dok konkrene stvari, krediti, bageri i radnici dolaze iz Kine.

    I Kina i EU vode dužničku diplomatiju u Africi.

    Važan rezultat sudije i sledeće: Zapad optužuje Kinu da zemlje u razvoju stavlja u “dužničke zamke” nudeći neodržive zajmove za projekte u okviru svog Novog puta svile, koji se onda mogu iskoristiti za politički uticaj ili ustupke od geostrateške važnosti za Kinu.

    Ova sporna teorija je, međutim, opovrgnuta.

    Jer, Kina i EU su slično ocenjene u pogledu aspekta jačanja ekonomske politike “zamke duga” u Africi – EU je dobila samo neznatno bolju ocenu 4,6 od Kin koja je ocenjena sa 4,9.

    Upadljivo je da je – u percepciji donosilaca odluka u Africi – EU bolja u većini na listi od 17 kriterijuma: To su na primer socijalni standardi, obezbeđivanje posla za lokalno stanovništvo, ekološki standardi i kvalitet proizvoda.

    Kina prednjači samo kod četiri kriterijuma – brže donosi odluke, brže realizuju projekte, manje se meša u unutrašnje stvari– i ima nešto manje skrupula kada je u pitanju korišćenje korupcionaških mreža od EU.

    Međutim, EU je u velikoj meri bila saučesnik u nezakonitim finansijskim tokovima iz Afrike i praksi izbegavanja poreza, navodi se u studiji. Procenjuje se da afričke zemlje na taj način gube 88,6 milijardi dolara godišnje. Stav EU je “unilateralan i diskriminatorski” i prebacuje krivicu na zemlje u razvoju, uprkos tome što su evropske zemlje poput Belgije, Nemačke, Španije i UK među deset najboljih destinacija za ileglane finansijke transfere novca iz Afrike. Godišnje se samo 0,5% od nezakonitog bekstva kapitala vraća na kontinent.

    Afrika Kinu doživljava kao vršnjaka, a EU kao…

    Očigledno, Kina ima mnogo bolje rezultate od EU po kriterijumima koji su najvažniji za Afriku, što joj daje superiornu ukupnu prednost u tome da deluje privlačno.

    Kina napreduje kao jedinstvena zemlja sa brzim donošenjem odluka – dok mnogo nacija unutar EU, sa svojim različitim stavovima o bilo kojoj temi, pogoršavaju sporost donošenja odluka.

    Opipljiva infrastruktura i brzo završvanje projekata koje je Kina usavršila neophodni su za kontinent – koji pritom razvija odbojnost prema birokratskim idealima koje oličava EU.

    Jedan Forum u Najrobiju je takođe potvrdio narativ da će se Afrika verovatno pobuniti protiv EU dok će prihvatiti Kinu kao prijateljskiju savremenicu u razvoju i vršnjaka sa kojom se može lako složiti, za razliku od metaforičnog strogo roditelja koji je Evropa, sada predstavjena kao EU.

    Koautor studije Šikvati: EU ima zastareli pogled na Afriku

    Za kenijskog ekonomistu i koautora studije Džejmsa Šikvatija, ovo je suština stvari:

    “Evropljani su se zaglibili u svoj zastareli pogled na Afriku”, kaže Šikvati u intervjuu za DW.

    Oni diktiraju Afrikancima šta im treba i zarobljeni su u sopstvenom sistemu vrednosti, što ih sputava. Evropa pridaje značaj upravljanju, Kinezi opipljivoj infrastrukturi:

    “Pitaju: Koji put treba da se gradi i gde? Ali EU prvo proverava koliko insekata hoda po njemu”, kaže Šikvati, i dodaje smejući se: “U Africi to tako ne funkcioniše”.

    “EU mora da svoje investicione planove i pristupe prilagodi konkretnim regionima i bude fleksibilna. Kada se radi o Africi, to znači da treba da nudi konkurentnu i strateški orijentisanu politiku umesto da se bori protiv statusa kvo”, kaže Šikvati. To je stara Evropa, ali traži se novo razmišljanje.

    “Afrika, to nisu samo o migranti koji dolaze. Afrika nudi i ogromne mogućnosti za ulaganja i razvoj.”

    Prema rečima ovog ekonomiste, samo četiri odsto kineskih investicija ide u Afriku. Ostatak novca ide u SAD, Evropu i druge regione. Ali tih četiri odsto je za manje od 20 godina mnogo donelo siromašnim afričkim zemljama i istovremeno ojačalo uticaj Kine kao najvažnijeg trgovinskog partnera na kontinentu.

    “Važno je insistirati na tome da vlade sistematski sprovode demokratske izbore i da se ljudska prava još više poštuju”, naglašava Šikvati i dodaje: “Ali to neće doneti veliku promenu za afričke zemlje”.

    Stefan Šot: Paternalističko ponašanje EU je problem u Africi

    EU bi iz svega ovoga morala da izvuče pouku, kaže Stefan Šot, iz Fondacije Fridrih Nauman za DW. On iznosi ideju o evropskoj investicionoj banci koja bi imala mandat da donosi brze odluke – kako ne bi svih 27 država članica EU morale prvo da budu pitane.

    A o reputaciji EU da voli drugima da propisuje šta treba i kako treba da rade, kaže: “Paternalističko ponašanje EU je problem, a Afrikanci s tim imaju poteškoća”,

    “Nikada ne bismo savetovali da se vrednosti EU kao što su demokratija, ljudska prava i održivost odbace tek tako. To bi naštetilo položaju EU”, kaže Šot. Ali zemlje EU se moraju kritički zapitati da li u Africi treba pristupiti u skladu sa tim standardima ili je to preterano.

    “Ako su standardi toliko visoki da na kraju Kinezi uvek pobeđuju na tenderima, ona niste učinili ništa dobro za socijalnu situaciju”, rekao je Šot za DW. I dodao: “Evropska unija priča o vrednostima, ali kada selo dobije put, i to je vrednost.”

    Jedan od zaključaka studije Fondacije Fridrih Nojman glasi: put kojim Kina korača je tih tih, ali orijentisan na akciju i zato uspešan. Ili – Kina mnogo radi i malo priča, EU mnogo priča i malo radi. Suprotstavljanje ovom narativu koji se sve širi je veliki izazov ​​koji zahteva hitnu promenu politike i strategije od strane EU.

  • Kina planira vojni odgovor

    Kina planira vojni odgovor

    Kina je izdala oštro upozorenje Bajdenovoj administraciji.

    Upozorenje je upućeno povodom mogućnosti da predsedavajuća Predstavničkog doma americkog Kongresa Nensi Pelosi u avgustu otputuje na Tajvan, preneo je danas britanski dnevnik Fajnenšel tajms.

    U izveštaju londonskog lista se navodi da je šest ljudi upoznatih sa kineskim upozorenjima reklo da su ovoga puta ona znatno oštrija od onih koje je Peking slao ranije, u situacijama kada je bio nezadovoljan akcijama ili politikom SAD prema Tajvanu, prenosi Rojters.

    Kineska retorika sugerisala je ovoga puta mogući vojni odgovor, navodi se u tekstu Fajnenšel tajmsa koji se poziva na analize nekoliko zvaničnika upoznatih sa situacijom.

    Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće i stejt department odbili su da komentarišu izveštaj britanskog dnevnika.

    Kina pojačava vojne aktivnosti oko Tajvana nastojeći da izvrši pritisak na tamošnju demokratski izabranu vladu da prihvati kineski suverenitet, dok vlada Tajvana ponavlja da samo 23 miliona žitelja ostrva može da odlučuje o svojoj budućnosti i upozorava da iako želi mir, Tajvan namerava da se brani ako bude napadnut.

  • Kina se hitno oglasila: “Amerika će snositi posljedice”

    Kina se hitno oglasila: “Amerika će snositi posljedice”

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da bi poseta Tajvanu Nensi Pelosi, ozbiljno narušila suverenitet i teritorijalni integritet Kine.

    Kako su naveli, SAD bi snosile posljedice.

    Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan, na redovnom brifingu za novinare reagovao je nakon što je Fajnenšel tajms ranije danas objavio da Pelosi planira da poseti Tajvan u avgustu, i poručio da će Kina preduzeti snažne mere da zaštiti svoj suverenitet i teritorijalni integritet, preneo je Rojters.

    Ranije danas Fajnenšel tajms objavio je, pozivajući se na više izvora upoznatih sa tim pitanjem, da bi Pelosi mogla da poseti Tajvan u avgustu.

    Potencijalna poseta američke zvaničnice dolazi u trenutku kada se Tajvan suočava sa pritiskom Kine, koja ovo ostrvo smatra svojom teritorijom, što je stalni izvor tenzija između Pekinga i Vašingtona, navodi britanska agencija.

    Postoje podele u američkoj administraciji oko toga da li Pelosi treba da poseti Tajpej, prema dva izvora upoznatih sa situacijom, izvestio je Fajnenšel tajms.

    Iz kabineta Pelosi i iz američkog Ministarstva spoljnih poslova nisu do ovog trenutka odgovorili na Rojtersov zahtev za komentar, a ni predstavništvo Tajvana u SAD nije se oglasilo po ovom pitanju.

  • “NATO da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu za 900.000 izgubljenih života”

    “NATO da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu za 900.000 izgubljenih života”

    NATO bi trebalo da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu zbog 900.000 života izgubljenih u ratovima i više desetina miliona izbjeglica, poručio je potparol ministarstva spoljnih poslova Kine Džao Lidijan.

    On je na Twitteru podijelio kolaž fotografija iz Iraka, Avganistana, Sirije i Libije, na kojem je napisano da je 900.000 ljudi, među kojima je 400.000 civila, stradalo od 2001. godine u ratovima koji se dovode u vezu sa NATO.

    Liđijan je u maju, na godišnjicu NATO bombarodvanja kineske ambasade u Beogradu izjavio da kineski narod nikada neće zaboraviti taj “varvarski čin” i da nikada neće dozvoliti da se ovakva tragedija ponovi.

    Podsjetimo, u NATO bombardovanju ambasade Kin poginulo je troje kineskih novinara, a više od 20 osoba je povrijeđeno.