VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Simulacija pokazala: Potopili bi Amerikance

    Simulacija pokazala: Potopili bi Amerikance

    Grupa američkih stručnjaka za bezbednost Centra za strategijske i međunarodne studije izvela je simulaciju eventualne invazije Kine na Tajvan.

    Eksperti smatraju da bi Tajvan mogao da odbije invaziju, ali da bi Kina potopila većinu ratnih plovila Sjedinjenih Američkih Država i Japana.

    “Rezultati pokazuju da u većini, ali ne svim scenarijima, Tajvan može da odbije invaziju”, kazao je stariji savetnik Centra za studije Mark Kensijan.

    Kako prenosi “Sputnjik”, stručnjaci su sproveli 22 simulacija i u 18 od njih, kineske rakete potopile bi značajan deo američkih i japanskih plovila i na stotine aviona, smatra Kensijan.

    On je istakao da su u poslednjoj izvedenoj simulaciji SAD “izgubile” 900 borbenih letelica u konflitku koji je trajao četiri nedelje, što je otprilike polovina vazdušnih snaga i mornarice. Kensijan navodi da bi Kina takođe “uništila” mornaricu Tajvana kao i polovinu vazduhoplovnih snaga te zemlje već u prvim danima hipotetičke invazije.

    Simulacije su uključile i mogućnost da zvanični Tokiju pruži podršku Americi u vidu da joj proširi prava upotrebe američkih baza na teritoriji Japana, ali da u isto vreme zabrani korišćenje nuklearnog oružja. Međutim, zvaničnici su se ogradili da do sada sprovedene simacije nisu najsloženije hipoteze eventualne invazije.

    “Nismo pokretali najgore scenarije u kojima bi Kina mogla da pokori celo ostrvo”, naveo je Kensijan.

    Podsećanja radi, situacija između Tajvana i zvaničnog Pekinga dodatno su eskalirale posle posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi tom ostrvu, koga Kinezi smatraju da predstavlja deo Kine.

    Kao odgovor na posetu koju je Peking doživeo kao provokaciju, Peking je organizovao višednevne vojne vežbe u kojima je, prema navodima nekih svetskih medija, u jednom trenutku potpuno opkolio ostrvo, što je uticalo na to da i Tajvan podigne borbenu gotovost vojnih snaga.

  • Peking potvrdio da nastavlja sa manevrima oko Tajvana

    Peking potvrdio da nastavlja sa manevrima oko Tajvana

    Istočna komanda kineske narodnooslobodilačke armije saopštila je danas da nastavlja sa združenim vojnim vežbama u moru i vazdušnom prostoru oko ostrva Tajvan, sa fokusom na blokade i logistiku snabdevanja, prenosi Rojters.

    Oko 20 kineskih i tajvanskih ratnih brodova približilo se jutros središnjoj liniji Tajvanskog moreuza, saopštio je britanskoj agenciji izvor upoznat sa situacijom.
    Prema tom izvoru, pojedini kineski brodovi povremeno su pokušavali da se probiju u nezvaničnu “tampon zonu”, dok su tajvanski brodovi pratili njihove pokrete.

    Slični manevri u blizini ostrva izvođeni su od početka velikih vojnih vežbi kineske vojske sa korišćenjem bojeve municije 1. avgusta.

    Izvor upoznat sa bezbjednosnom situacijom u regionu rekao je i da je nekoliko kineskih brodova jutros obavilo misije kod istočne obale Tajvana, navodi Rojters.

    Kineska vojska je vježbe počela prošle nedjelje, poslije posjete predsjedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu.

  • Tajvan tvrdi da su vojne vježbe Kine samo paravan: Pripremaju invaziju na nas

    Tajvan tvrdi da su vojne vježbe Kine samo paravan: Pripremaju invaziju na nas

    Tajvanski ministar vanjskih poslova rekao je danas da Kina koristi vojne vježbe koje je pokrenula u znak protesta protiv posjete predsjednice Zastupničkog doma Nancy Pelosi Tajvanu kao izgovor za pripremu invazije na ovaj otok.

    Joseph Wu rekao je na pres konferenciji u Taipeiju da se Tajvan, koji Kina smatra svojim, neće prestrašiti.
    “Kina je koristila vježbe… kako bi se pripremila za invaziju na Tajvan”, rekao je Wu, pozivajući međunarodnu potporu u očuvanju “mira i stabilnosti diljem Tajvanskog tjesnaca”.


    “Provodi vojne vježbe velikih razmjera, lansira rakete kao i cyber napade, kampanju dezinformisanja i ekonomsku prisilu u pokušaju da oslabi javni moral u Tajvanu.”

    Wu je govorio dok vojne napetosti tinjaju nakon planiranog završetka u nedjelju četverodnevnih najvećih kineskih vježbi koje okružuju otok – vježbe koje su uključivale lansiranje balističkih projektila i simulirane morske i zračne napade na nebu i moru oko Tajvana.


    Zapovjedništvo kineskog istočnog ratišta objavilo je u ponedjeljak da će provesti nove zajedničke vježbe s fokusom na operacije protiv podmornica i napade s mora – potvrđujući strahove nekih sigurnosnih analitičara i diplomata da će Peking nastaviti s pritiskom na odbranu Tajvana.

    Kako je Pelosi prošlog petka napustila regiju, Kina je također odustala od nekih linija komunikacije sa Sjedinjenim Državama, uključujući vojne razgovore i rasprave o klimatskim promjenama.

    Tajvan je u utorak započeo vlastite dugo planirane vježbe ispaljivanjem projektila prema moru u južnom okrugu Pingtung.

  • Bajden: Nisam zabrinut zbog Tajvana, ali jesam zbog Kine

    Bajden: Nisam zabrinut zbog Tajvana, ali jesam zbog Kine

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je danas da nije zabrinut zbog Tajvana, ali da je zabrinut zbog kineskih aktivnosti u tom azijskom regionu, otkako je predsjedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi boravila na Tajvanu.

    “Zabrinut sam zbog toga što se kreću koliko se kreću. Ali, ne vjerujem da će uraditi nešto više nego što su dosad uradili”, kazao je Bajden, prenio je Rojters.

    Kineska vojska je počela vježbe prošle nedjelje u Tajvanskom moreuzu, poslije posjete Nensi Pelosi Tajvanu.

    Poslije jučerašnjeg završetka velikih vojnih vježbi oko Tajvana uz upotrebu bojeve municije, kineska vojska je saopštila da počinje nove vježbe na moru i nebu oko tog ostrva.

  • Šta će Srbiji da donese sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom

    Šta će Srbiji da donese sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom

    Sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine (SST), koje se očekuje do kraja godine, otvoriće nove poslovne mogućnosti za srpske proizvođače.

    Oni će svoje proizvode i usluge moći da prodaju pod povoljnijim uslovima na ogromnom kineskom tržištu, sa više od 1,4 milijarde ljudi. S druge strane, sporazum će našu zemlju učiniti jednom od najatraktivnijih investicionih destinacija u Evropi.

    Njegovo potpisivanje će omogućiti da se većina proizvoda uvozi i izvozi bez carine, ili da te dažbine budu smanjene, što će dovesti do povećanja obima robne razmene, pišu Novosti. Kina je najvažniji trgovinski partner Srbije u Aziji, a ovim sporazumom strateško partnerstvo naše dve zemlje biće dodatno ojačano. Domaći stručnjaci ističu da je neophodno da se taj dokument pažljivo definiše kako bi se izbegli potencijalni rizici koje može da donese otvaranje našeg malog tržišta za najveću svetsku trgovačku velesilu.

    Nacrt sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom počeo je da se priprema pre mesec dana.

    Ministarstvo finansija rukovodi Radnom grupom koja je angažovana na njegovoj izradi. Ministar Siniša Mali istakao je da će sklapanje ovog sporazuma povećati konkurentnost naše privrede, doprineti rastu izvoza i otvoriti vrata za dolazak novih investicija iz sveta.

    “Tokom poslednjih 10 godina, u periodu od 2012. do 2021. izvoz Srbije u Kinu povećan je 152 puta”, naveo je Mali.

    Iz godine u godinu raste, a lane je izvoz dostigao skoro milijardu dolara.

    Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), kaže da ta organizacija podržava inicijativu naše vlade da se omogući slobodna trgovina između dve zemlje, ali ukazuje da je potrebno što bolje ispregovarati sporazum.

    “Tom procesu treba oprezno pristupiti, neophodno je da se formira širok pregovarački tim i obavezno da se konsultuju naši privrednici”, naglašava Stanić.

    “Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između dve nesrazmerne zemlje po ekonomskom potencijalu je kompleksna stvar, s obzirom na to da tu imamo i prednosti i rizike. U takvim odnosima, strana koja je manjeg ekonomskog kapaciteta obično je u podređenom položaju.”

    On ukazuje da sporazum treba da bude šire definisan, i da pored spoljne trgovine treba da obuhvati i investicione aktivnosti i naših kompanija u Kini, i njihovih u Srbiji. To znači, da bi trebalo da bude dogovoreno upošljavanje naših radnika u kineskim firmama koje dođu ovde, kao i uključivanje srpskih kompanija, odnosno dobavljača u njihove lance snabdevanja. Srbija u ovu zemlju Dalekog istoka uglavnom izvozi sirovine kao što su metal i drvo.

    “Treba da se nađe način da se poveća izvoz mesa i mesnih prerađevina, vina i drugih alkoholnih pića”, navodi Stanić. “U Kini se povećava kupovna moć stanovništva. Kineski potrošač sve više liči na evropskog, vozi evropske automobile, hoće da konzumira evropsko vino, sireve i druge kvalitetne proizvode.”

    Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da će sporazum sa Kinom biti izuzetno stimulativan za one koji u Srbiji budu imali veliku, masovnu proizvodnju. On smatra da su to, pre svega, strani investitori, jer je pitanje da li srpske kompanije to mogu da postignu.

    Predsednici dve zemlje, Aleksandar Vučić i Si Đinping, u februaru ove godine postigli su dogovor o zaključivanju sporazuma o slobodnoj trgovini. Zapadne zemlje, koje imaju enormno veći obim trgovinske razmene sa Kinom, to ne gledaju blagonaklono. Prema Stanićevim rečima, u Evropi takav sporazum imaju Švajcarska i Island, a u Norveškoj i Moldaviji se ovo pitanje sada razmatra.

    Razmena 5,3 milijarde dolara

    Obim robne razmene Srbije i Kine lane je iznosio 5,3 milijarde dolara, a srpski izvoz je zabeležio rast od 157,7 odsto. Za prvih pet meseci ove godine spoljnotrgovinska razmena je bila 2,62 milijarde dolara, što je za skoro 40 procenata više u odnosu na isti period lane. Istovremeno je izvoz povećan za 76, a uvoz za 32 odsto. Od pet najvećih srpskih izvoznika u prošloj godini, tri kompanije su u vlasništvu kineskih investitora. One su ostvarile ukupan izvoz od 1,9 milijardi evra.

  • Kina: SAD moraju da snose ozbiljne posljedice

    Kina: SAD moraju da snose ozbiljne posljedice

    Kinesko ministarstvo odbrane danas je obrazložilo odluku Pekinga da prekine vojne pregovore sa SAD, donijetu u znak protesta zbog prošlonedjeljne posjete predsjedavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, upozoravajući da Vašington mora da snosi ozbiljne posljedice.

    Prošlonedjeljna posjeta Pelosijeve razbjesnila je Kinu, koja ovo ostrvo smatra svojom teritorijom i po prvi put je odgovorila probnim lansiranjem balističkih projektila kod Tajvana, kao i prekidom nekih linija komunikacije sa Vašingtonom, prenosi Rojters.

    “Trenutnu napetu situaciju u Tajvanskom moreuzu u potpunosti je izazvala i stvorila američka strana na sopstvenu inicijativu i stoga američka strana mora da snosi punu odgovornost i ozbiljne posljedice za učinjeno. Suština se ne može negirati, a komunikacija zahtjeva iskrenost”, rekao je portparol ministarstva odbrane Vu Chijan u onlajn objavi.

    Četvorodnevni, do sada neviđeni kineski vojni manevari trebalo je juče da se završe, ali kineske vlasti nisu zvanično potvrdile da su vojne vježbe okončane zbog bojazni da je situacija u Tajvanskom moreuzu, posebno u blizini nezvanične središnje linije, i dalje napeta.

    Po 10 ratnih brodova iz Kine i Tajvana manevrisalo je juče u blizini središnje linije, kaže osoba upoznata sa situacijom koja je uključena u bezbjednosno planiranje.

    Ministarstvo odbrane Tajvana je saopštilo da su kineski vojni brodovi, avioni i dronovi simulirali napade na ostrvo i tajvansku mornaricu, zbog čega je Tajvan poslao svoje borbene avione i brodove da reaguju “na odgovarajući način”.

  • Četiri scenarija Kine i Tajvana

    Četiri scenarija Kine i Tajvana

    Što se tiče odgovora na pitanje “kako”, događaji ove nedelje učinili su stvari malo jasnijima.

    Kineske ratne igre bez presedana uključivale su ispaljivanje projektila u vode oko Tajvana, kao i navodno iznad samog ostrva, zajedno sa pomorskom blokadom i preletima borbenih aviona. Ranije ove nedelje PLA je vežbala amfibijsko iskrcavanje na plaži nasuprot Tajvanu.

    Neke ili sve ove stvari mogle bi da se pojave u bilo kojoj budućoj vojnoj operaciji. Verovatno je da će Peking umesto toga ipak da izvede progresivno i postepeno gomilanje snaga, pri čemu će svaki novi korak u tom gomilanju biti taman toliki da ne bude dovoljan povod Zapadu da vojno uzvrati na taj potez.

    Smatra se da je cilj Pekinga da pritisne Tajvan sve dok mu jedina preostala opcija ne bude saradnja.

    Uopšteno, postoje četiri moguća scenarija koja bi mogla da se dese. 1.Blokada Tajvana

    Produženje vojnih vežbi moglo bi da se iskoristi da se Tajvan iscrpi financijski, ekonomski i operativno. Tako bi se iscrple tajvanske oružane snage koje bi se dugo vremena držale u stanju visoke pripravnosti. Takođe bi se omogućilo Kini da rasporedi vojne snage na najbolje moguće položaje kako bi mogla brzo da pokrene napade.

    Koristeći vežbe poput onih koje se sprovode ove nedelje kao izgovor, nametanje carine i uspostavljanje zone zabrane leta moglo bi se lako sprovesti kako bi se Tajvan izolovao od svake spoljne pomoći.

    Sedam zona u kojima kineske snage trenutno izvode vežbe odabrane su zbog njihove važnosti u potencijalnoj kampanji zatvaranja ostrva i osujećivanja strane intervencije, smatra general major Meng Sjangking, profesor strategije na Univerzitetu nacionalne odbrane u Pekingu 2.Kina napada mala ostrva Fuđena

    Mala ostrva provincije Fuđen, od kojih se neki nalaze na manje od 10 kilometara od kineskog kopna, Kina već dugo smatra delom svoje teritorije.

    Tu spadaju ostrva Macu, severozapadno od Tajvana, i Kinmen, lanac istočno od obale kineskog grada Sjamena. Peking bi mogao da izvršiti invaziju na neka ili sva ostrva na kojima živi oko 20.000 ljudi, uz minimalne troškove.

    Svaki odgovor sem vojne podrške potakao bi Kinu da bude “pustolovnija”, potencijalno veoma slično ruskom zauzimanju Krima 2014, navodi “Jutarnji list”. Ostrva su dovoljno mala da mnoge zemlje možda ne žele da rizikuju sveopšti rat oko njih. Ali, američki Zakon o američko-tajvanskim odnosima ih smatra delom Tajvana pa bi se SAD mogle osećati primoranima da intervenišu.

    Raketni napad

    Kako bi pokušao da oslabi Tajvan, a istovremeno smanji rizik od uključivanja u potpunu invaziju, Peking bi u trećem potencijalnom scenariju mogao da se odluči za ograničene napade iz vazduha.

    Obalska odbrana, radari i aerodromi bili bi najverovatniji ciljevi. Kina bi verovatno izbegla targetiranje glavnih naseljenih mesta kako bi namamila Tajvan za pregovarački stol bez stvaranja žrtava kako ne bi ojačala odlučnost javnosti vezano uz odbranu. U ovom scenariju, SAD bi verovatno povećale spremnost svojih snaga u regionu, posebno Japanu. Tokio bi takođe mogao da stavi svoju vojsku u pripravnost.

    Takvim potezom rizikovalo bi se “upadanje u najgore od oba sveta”, odnosno nanošenje dovoljno štete Tajvanu da se ostatak regiona natera da obrati pažnju ali ipak ne toliko da se iz temelja promeni strateška situacija, kaže Kaušal.

    Peking bi takođe morao da bude spreman za intenzivniji odgovor i, ako to bude potrebno, za potpunu invaziju. 4.Potpuna kopnena invazija

    U slučaju sveobuhvatnog napada, Kina bi nastojala da iskrca trupe na strateškim tačkama, jureći preko više od 100 kilometara dugog Tajvanskog moreuza pod zaštitom raketa i borbenih aviona kako bi odvratila pažnju tajvanske odbrane.

    Diplomatski izvori rekli su “Telegrafu” da Peking veruje kako postoji “dvodnevni okvir” za preuzimanje ostrva, odnosno da imaju dva dana za izvrše napad pre nego što Zapad uspe da im u potpunosti odgovori, što je lekcija koju je Kina naučila iz ruske invazije na Ukrajinu.

    Sajber ratovanje verojatno će da se koristi u velikim razmerima kako bi se ometali oblici komunikacije Tajvana i posejala panika među populacijom, sa ciljem što bržeg slamanja odbrane i volje za otporom.

    Kineska flota i podmornice nastojale bi da unište tajvansku mornaricu, kao i bilo koje brze letelice koje bi pokušavale da zaustave napredovanje vojnih nosača, ili bi postavili mine na strateška mesta sletanja. Kineska mornarica takođe bi delovala kao paravan na severu i istoku, odsecajući sva potencijalna pojačanja iz Japana ili SAD.

    Međunarodni dogovor
    Tajvan bi nastojao da odgovori korišćenjem opreme skrivene u njihovim urbanim džunglama i planinskim mestima. Civilno stanovništvo bilo bi mobilizovano kao posmatrači na plaži, protivtenkovski i PVO timovi i gerilske snage. Izviđačke bespilotne letelice i mobilne radarske platforme koristile bi se za identifikaciju meta za uništenje.

    Međunarodni odgovor bio bi gotovo zagarantovan, na čelu sa Vašingtonom i verovatno savezničkim Japanom i možda Australijom.

    Druge regionalne sile, poput Indije, verojatno bi nadodale političku, ekonomsku i retoričku potporu, ali se od njih ne bi očekivalo da vojno intervenišu. Većina zemalja nastojala bi da “zaštiti” svoju poziciju između Kine i SAD, rekao je Kaušal.

    Velika Britanija verovatno ne bi imala izravnu vojnu moć koja bi mogla da odgovoriti na kineski napad, ali bi mogla da pruži obaveštajne i sajber usluge svakom odgovoru na kineski napad.

  • Kina je trebala okončati vojne vježbe oko Tajvana juče, ali ih ipak nastavlja i ove sedmice

    Kina je trebala okončati vojne vježbe oko Tajvana juče, ali ih ipak nastavlja i ove sedmice

    Iako je prethodno saopšteno kako će Narodnooslobodilačka armija Kine, vježbe na šest lokacija oko Tajvana, održati od 4. do 7. augusta, čini se kako će se dio vježbi održavati i u narednim danima.

    Ministarstvo odbrane Kine saopćilo je kako je i tokom 7. augusta, formalno posljednjeg dana vježbi, Narodnooslobodilačka armija Kine nastavila provoditi zadatke kako na moru tako i u zraku.

    “Zračne snage slale su različite tipove i serije borbenih aviona, uključujući avione za rano upozorenje, bombardere, ometače, lovce te su nastavili provoditi zajedničko izviđanje, operacije nadmoći u zraku i simulaciju kopnenih napada”, navodi se.

    Direktor odjeljenja za zrakoplovne snage pri Istočnoj komandi Narodnooslobodilačke armije rekao je kako vježbe imaju za cilj simulaciju uništavanja ključnih ciljeva na Tajvanu.

    “Ova operacija je sistematski testirala ofanzivnu taktiku sistema te je poboljšala sposobnost preciznog uništavanja ključnih ciljeva na ostrvu”, rekao je Zhang Zhi.

    Iako su vježbe trebale biti okončane u nedjelju, Ministarstvo odbrane Kine je danas navelo kako će se vježbe nastaviti provoditi.

    “Zapovjedništvo će nastaviti provoditi zajedničke vježbe na moru i u zračnom prostoru oko Tajvana, s fokusom na organiziranje zajedničkih protupodmorničkih i morskih jurišnih operacija”, ističu iz Pekinga.

  • Na Istoku alarmantno – SAD povukle novi potez koji će razbijesnuti Kinu?

    Na Istoku alarmantno – SAD povukle novi potez koji će razbijesnuti Kinu?

    Peking je najavio da će održati vojne vežbe u blizini južnog dela Žutog mora i Bohaija, u blizini Južne Koreje.

    Početak vežbi očekuje se u ponedeljak, 8. avgusta i trajaće do 8. septembra.

    Zapovedništvo istočnog ratišta PLA-a objavilo je na platformi kineskih društvenih medija Weibo da će nastaviti da sprovodi koordinisane pomorske i vazdušne vojne vežbe oko Tajvana, a fokus tih vežbi biće testiranje kopnenog i dalekometnog vazdušnog napada, prenose lokalni mediji.

    Tajvansko veće za kopnene poslove (MAC) pozvalo je vlasti u Pekingu da “pokažu suzdržanost i odmah zaustave sva svoja ratoborna ponašanja”. Veće je optužilo Kinu da nastavlja s vojnim vežbama oko Tajvana “kao deo simulacije napada i blokade kako bi zastrašila Tajvan i susedne zemlje”, prenosi Index.hr.

    Tajvansko ministarstvo psaobraćaja saopštilo je da su letovi kroz njegov vazdušni prostor postupno nastavljeni jer većina obavesti o kineskim vojnim vežbama u blizini ostrva “više nije na snazi” prema izveštaju Rojtersa.

    Međutim, ministarstvo je u izjavi navelo da će Tajvan nastaviti usmeravati letove i brodove dalje od kineske vojne vežbe u blizini svoje istočne obale do 10 sati ujutro po lokalnom vremenu u ponedeljak ujutro.

    SAD najavile vojne vežbe
    U međuvremenu su i Sjedinjene Američke Države najavile vojne vežbe blizu Kine u potezu koji će dodatno zaoštriti odnose dve sile.

    SAD učestvovaće u zajedničkoj vojnoj vežbi s Indijom manje od 100 kilometara od sporne granice te zemlje s Kinom.

    Vojne vežbe održaće se sredinom oktobra na nadmorskoj visini od oko 3.000 metara u Auliju u indijskoj državi Utarakand i biće usredsređene na obuku ratovanja na velikim visinama, prema višem oficiru indijske vojske koji je upućen u to pitanje. Auli je udaljen oko 95 kilometara od Linije stvarne kontrole (LAC), negostoljubivog komada zemlje na kojem je grubo označena sporna granica između Indije i Kine. Vežbe će se održati u sklopu 18. godišnje zajedničke vežbe poznate pod nazivom “Yudh Abhyas” ili “Ratna praksa”.

    Odnosi između Indije i Kine zategnuti su otkako je u krvavom sukobu njihovih vojnika na Himalaji u junu 2020. poginulo najmanje 20 indijskih vojnika i četiri kineska vojnika.

    SAD upozoravaju pacifička ostrva da se “bore” protiv nasilnih režima
    Visoki američki diplomata upozorio je pacifička ostrva na novu borbu protiv “nasilnih režima gladnih vlasti” tokom posete Solomonskim ostrvima. Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman rekla je da nova grupa svetskih lidera oživljava “propale” ideje o upotrebi sile.

    Šerman je rekao da su “neki širom sveta” zaboravili cenu rata ili ignorišu lekcije iz prošlosti. Ona se obrušila na “lidere koji veruju da su prinuda, pritisak i nasilje alati koji se mogu nekažnjeno koristiti”, ne navodeći nijedan.

    Sastanak Lavrova i Jia
    Kina i Rusija dogovorile su se da održe “stratešku koordinaciju i prodube praktičnu saradnju” nakon sastanka u Kambodži.

    Kineski ambasador podelio je fotografiju kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia i njegovog ruskog kolege Sergeja Lavrova, rekavši da su “obe strane saglasne da održavaju stratešku koordinaciju i produbljuju praktičnu saradnju”.

  • Vježbe za stvarni napad: Amerika ocijenila vojne akcije kod Tajvana provokativnim

    Vježbe za stvarni napad: Amerika ocijenila vojne akcije kod Tajvana provokativnim

    Zvaničnici SAD-a ocijenili su da su kineske vojne vježbe kod Tajvana provokativne i neodgovorne, nakon što su tajvanski zvaničnici rekli da su kineski borbeni avioni i brodovi vježbali za stvaran napad na ostrvo.

    Tajvan je na kineske vojne vježbe koje traju već četiri dana odgovorio raspoređivanjem vojnih aviona i brodova, te podizanjem stepena pripravnosti oružanih snaga.
    Pojačane tenzije uslijedile su nakon što je Tajvan posjetila američka delegacija koju je predvodila predsjednica Zastupničkog doma američkog Kongresa Nancy Pelosi.

    Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da su kineski brodovi i avioni izveli misije u Tajvanskom moreuzu tokom vikenda te prešli liniju za koju se smatra da razdvaja dvije strane.

    Smatraju i da su vojne vježbe zapravo simulacija napada na ostrvo.

    Obraćajući se novinarima u Taipeiu, premijer Su Tseng-chang optužio je Kinu da “arogantno” koristi vježbe da naruši regionalnu stabilnost te je apelirao na suzdržanost kineske strane.

    Peking nije komentarisao, ali se očekuje da će četverodnevna serija vojnih vježbi u zraku i moru oko Tajvana završiti danas.

    Washington je optužio Kinu za eskalaciju tenzija.
    “Ove aktivnosti predstavljaju značajnu eskalaciju u naporima Kine da promijeni status quo. One su provokativne, neodgovorne i povećavaju rizik od pogrešne procjene”, rekla je glasnogovornica Bijele kuće.

    Američki državni sekretar Antony Blinken optužio je Kinu da poduzima “neodgovorne korake” blokiranjem ključnih komunikacijskih kanala s Washingtonom.

    Pelosi, dugogodišnja kritičarka Kine i najviša američka političarka koja je otputovala na ostrvo u posljednjih 25 godina boravila je u utorak u posjeti Tajvanu uprkos upozorenjima Pekinga.

    Tokom svoje posjete, Pelosi je istakla da se “svijet suočava sa izborom između autokratije i demokratije”.