“Ako stane gradnja, staje i hipoteka”, vikao je jedan od kineskih demonstranata koji su se okupili u junu, ljuti zbog nezavršene izgradnje njihovih imanja.
Stotine njih su prestali da plaćaju hipoteke, što je radikalan potez za Kineze, koji žive u zemlji u kojoj se bojkoti bilo koje vrste ne tolerišu, prenosi Indeks.
Mladi par koji se preselio u Džengdžou rekao je za Bi-Bi-Si da se kompanija koja gradi njihov novi dom povukla iz projekta nakon što je primila avans i da je izgradnja jednostavno stala.
“Nebrojeno puta sam zamišljala kako će biti lepo živeti u novom domu, ali sada mi je sve to smešno”, rekla je žena koja nije želela da bude imenovana.
Mnogi od njih mogu da otplate svoje hipoteke, ali ne žele. Kupovali su nekretnine širom zemlje u okviru oko 320 projekata, ali su mnogi prestali da plaćaju rate. Neotplaćeni iznos kredita mogao bi da iznosi 145 milijardi dolara, ocenjuje američka agencija S&P Global ratings.
Pobuna je uzdrmala vlasti, a tržište je već pod pritiskom zbog usporavanja privrednog rasta i finansijske krize. Što je još alarmantnije, to ukazuje na nedostatak poverenja u jedan od glavnih stubova druge najveće svetske ekonomije.
“Bojkoti hipotekarnih kredita, podstaknuti pogoršanjem stanja na tržištu nekretnina, predstavljaju veoma ozbiljnu pretnju finansijskom položaju sektora”, kažu analitičari Oksford Ekonomiksa.
Kriza s nekretninama u Kini
Kineski sektor nekretnina čini trećinu njene ekonomske proizvodnje. Ovo uključuje kuće, iznajmljivanje, posredničke usluge, građevinski materijal i slično. Ali rast kineske privrede se usporava, u poslednjem kvartalu je porastao za samo 0,4% u odnosu na prethodnu godinu. Neki ekonomisti čak smatraju da ove godine neće biti rasta.
Glavni razlog za to je politika nulte tolerancije na kovid. Ponovljeno uvođenje karantina i trajnih mera uticalo je na prihode, a potom na štednju i investicije. Problem je u tome što veličina kineske ekonomije može izazvati poremećaje na ključnim tržištima, kao što je tržište nekretnina, i uticati na globalni finansijski sistem.
Stručnjaci smatraju da banke više neće davati kredite ako procene da je sektor u problemima.
Trideset kompanija za nekretnine je već kasnilo sa svim spoljnim dugovima. Ne raste ni potražnja za nekretninama jer Kina prolazi kroz demografske promene zbog urbanizacije i usporavanja rasta stanovništva.
Šta se dogodilo?
Nekretnine čine oko 70% privatnog bogatstva u Kini, a kupci često plaćaju unapred za nedovršene projekte. Ove pretprodaje čine 70% do 80% prodaje novih nekretnina u Kini, a izvođačima je potreban avans jer ga koriste za finansiranje drugih projekata na kojima rade.
Ali mlađe generacije i oni iz srednje klase više ne ulažu toliko u nekretnine, verovatno zbog slabljenja privrede, gubitka radnih mesta i nižih plata – a sada i straha da kompanije možda neće završiti projekte.
Zajmovi vredni više od 220 milijardi dolara mogli bi biti vezani za nedovršene projekte, navodi bankarska grupa ANZ. A i izdavanje kredita je ušlo u kriznu situaciju. Naime, kineska vlada je 2020. godine uvela “tri crvene linije”, odnosno mere za ograničavanje zaduženja izvođača radova. Ovo je prekinulo finansiranje, a potonji nedostatak poverenja u tržište takođe je uticao na spremnost banaka da daju kredite kompanijama za nekretnine.
Potezi kineskih vlasti
Kineske vlasti su reagovale na situaciju. Prvo, prebacili su teret na lokalne samouprave i ponudili manje depozite, poreske olakšice, gotovinske subvencije kupcima nekretnina i finansijsku pomoć izvođačima radova. Ali ovaj potez ima svoju cenu, jer će lokalna kasa patiti ako investitori kupe manje zemlje.
“Mislim da je ovo trenutak da se umešaju centralna vlada i regulatori. Moraće, jer je ovaj sektor previše važan za ekonomiju“, rekao je Ding Šuang, šef kineskog ekonomskog istraživanja za Standard Chartered Bank.
Fajnenšel tajms je nedavno objavio da je Kina izdala 148 milijardi dolara kredita za pomoć preduzetnicima, a Blumberg je izvestio da bi oni koji imaju drugorazredne kredite mogli da dobiju odmor bez uticaja na njihovu kreditnu sposobnost.
Međutim, Okford Ekonomiks je nedavno rekao da svaka vladina intervencija u nekretnine i infrastrukturu može pružiti samo kratkoročni podsticaj, ali nije idealna za dugoročni rast Kine, jer su vlada i finansijski sektor primorani da pomognu u održavanju neproduktivne industrije nekretnina.
“Ovo nije samo finansijska kriza. Bojkot plaćanja hipoteka može postati ozbiljan društveni problem”, rekao je Šuang.
A to bi moglo da postane problem za predsednika Si Đinpinga, za koga se očekuje da će se uskoro kandidovati za treći mandat.
Šta čeka Kinu?
Analitičari veruju da pokušaj spasavanja vredan 148 milijardi dolara možda neće biti dovoljan. Capital Economics procenjuje da je kompanijama potrebno 444 milijarde dolara samo za završetak obustavljenih projekata.
Takođe, nije jasno da li banke, posebno one manje u ruralnim sredinama, mogu da apsorbuju troškove bojkota hipoteka.
Čak i ako se izgradnja nastavi, mnogi preduzetnici možda neće preživeti jer se potražnja za nekretninama verovatno neće povećati. Prodaja 100 najvećih kineskih izvođača pala je za 39,7% u julu u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema China Real Estate Information Corp (CRIC).
Ova kriza je do sada najjasniji pokazatelj da se kineska ekonomija nalazi na važnoj prekretnici, piše Bi-Bi-Si.
“Vlada daje sve od sebe da pronađe nove mogućnosti za razvoj privrede, ali to će biti izazov jer se privreda u poslednje tri decenije u velikoj meri oslanjala na tržište nekretnina, investicije u infrastrukturu i izvoz“, rekao je Džulijan Evans-Pričard , stručnjak za kinesku ekonomiju iz Capital Economics.
“Period veoma brzog rasta u Kini je verovatno završen, a to je trenutno najočiglednije u sektoru nekretnina“, dodao je on.
