VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Kineski predsjednik se zahvalio Dodiku na telegramu saučešća

    Kineski predsjednik se zahvalio Dodiku na telegramu saučešća

    Predsjednik Narodne Republike Kine Si Đinping izrazio je zahvalnost srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku na saučešću koje mu je uputio povodom stradanja oko 65 ljudi u zemljotresa koji je pogodio kinesku provinciju Sučuana.

    Upismu zahvalnosti kineski predsjednik je naglasio da posebnu pažnju posvećuje razvijanju dobrih odnosa i da je spreman da zajedno sa srpskim članom Predsjedništva BiH Miloradom Dodikom radi na unapređenju bilateralne saradnje.

    Dodik je juče uputio telegram saučešća predsjedniku Kine nakon zemljotresa koji je pogodio tu zemlju.

    U zemljotresu koji se dogodio prije dva dana poginulo je 65 ljudi, dok je njih oko 250 povrijeđeno.Ad

    Potres se dogodio oko podneva po lokalnom vremenu, a epcintar je bio u planinama u zapadnom dijelu provincije.

  • Sastanak Si Đinpinga i Putina

    Sastanak Si Đinpinga i Putina

    Kineski i ruski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin sastaće se na marginama samita u Uzbekistanu sledeće nedelje.

    To je novinarima u sredu izjavio ruski ambasador u Pekingu Andrej Denisov, a prenela ruska državna agencija Tas.

    Očekivani sastanak na samitu Šangajske organizacije za saradnju (SCO) biće prvi susret u četiri oka dvojice lidera, koji su uspostavili bliske odnose od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru, preneo je CNN.

    Ovo će takođe biti prvi put da Si napušta Kinu od ranih dana pandemije koronavirusa.

    Samit SCO održaće se u Samarkandu od 15. do 16. septembra.

  • Kina pristala da ruski plin plaća u juanu i rublji

    Kina pristala da ruski plin plaća u juanu i rublji

    Ruska energetska kompanija Gazprom je saopštila da je potpisala sporazum s Kinom, kojim se najmnogoljudnija država na svijetu obavezala da će ruski plin plaćati u juanu i rublji, a ne u dolaru. Ovo je znak poboljšanja odnosa između Moskve i Pekinga.

    Direktor Gazproma Alexei Miller je izjavio da je sporazum u korist obje države. Prema njegovim riječima, ovim će se pojednostaviti izračuni i ovo će biti odličan primjer drugim kompanijama.

    Kinezi su informirani o tome u kojoj je fazi izgradnja plinovoda na istočnoj trasi na nazvanog “Snaga Sibira”, a kojim se povezuje ruska i kineska mreža plinovoda. Gazprom nije naveo kada će prestati plaćanje u dolaru, odnosno kada će početi plaćanje u kineskoj i ruskoj valuti.

    Ova promjena je dio nastojanja Rusije da se manje oslanja na dolar i euro, a što se desilo nakon što je Zapad nametnuo sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Rusija odnedavno pokušava poboljšati ekonomske odnose s Kinom, kao i nekim drugim zemljama.

    Rusija je ranije tražila od evropskih država da joj plin plaćaju u rublji. One koje su to odbile, prekinuta im je isporuka ovog energenta. Kremlj je poručio da se uslovi isporuke neće promijeniti dok se sankcije ne povuku. Kremlj je uoči agresije na Ukrajinu s Pekingom potpisao sporazum o isporuci plina vrijedan 37,5 milijardi dolara, prenosi Al Jazeera English.

  • Najmanje 65 poginulih u zemljotresu u Sečuanu

    Najmanje 65 poginulih u zemljotresu u Sečuanu

    Broj poginulih u najjačem zemljotresu, koji je pogodio kinesku jugozapadnu provinciju Sečuan od 2017., porastao je danas na 65 nakon, što su spasilačke ekipe požurile da stignu do stotina zarobljenih ljudi, obnove komunalne usluge i omoguće hitnu pomoć, prenosi Rojters.

    Skoro 250 ljudi je zbrinuto zbog povreda u katastrofi, a desetine su teško povrijeđene, javljaju kineski mediji.

    Spasioci takođe rade na izvlačenju više od 200 ljudi zarobljenih u zoni zemljotresa, obnavljanju telekomunikacionih usluga i vodovoda, kao i na isporuci hrane stanovnicima pogođenim zemljotresom jačine 6,8 stepeni Rihterove skale, prenose državni mediji.

    Snažan zemljotres pogodio je Sečuan u ponedjeljak poslije podne, sa epicentrom duboko u planinskom regionu na zapadu pokrajine.

    Epicentar je bio u gradu Ludingu na dubini od 16 kilometara, na oko 180 kilometara jugozapadno od Čengdua ,glavnog grada provincije.

    Zemljotres se osjetio i u provincijama Šanksi i Guidžou, stotinama kilometara dalje.

    U Ludingu, epicentru zemljotresa, teško je oštećena elektroenergetska i vodovodna infrastruktura i telekomunikacije, navodi državna televizija.

    Takođe je saopšteno da su se 243 kuće srušile, a da je oštećeno 13.010, a pogođena su i četiri hotela i stotine smeštajnih jedinica.

    Zemljotres su u Sečuanu nisu neobični, a ovaj od ponedjeljka bio je najveći u provinciji od avgusta 2017. godine, kada je potres magnitude 7,0 pogodio prefekturu Aba severno od Ludinga, prenosi Rojters.

    Posljednjih decenija, najrazorniji zemljotres u Sečuanu i u Kini bio je 2008. godine, kada je u potresu jačine 8,0 stepeni Rihterove skale u Venčuanu poginulo skoro 70.000 ljudi, navodi britanska agencija.

  • Kina zaprijetila Americi

    Kina zaprijetila Americi

    Kineske vlasti su spremne da preduzmu odlučne kontramere nakon američkih planova da Tajvanu prodaju oružje u vrednosti od 1,1 milijardi dolara.

    To je saopštio portparol kineske ambasade u Vašingtonu.

    Komentarišući jučerasnje saopštenje Pentagona, Liu Pengju je u izjavi za TASS pozvao američku stranu da “poštuje svoje tvrdnje da se iskreno pridržava principa ”jedne Kine” i tri kineska zajednička saopštenja SAD i Kine”. “Kina će odlučno preduzeti legitimne i neophodne kontramere u skladu sa situacijom”, naglasio je kineski diplomata.

    Prema njegovim rečima, Vašington bi trebalo da “zaustavi prodaju oružja i vojne aktivnosti sa Tajvanom i odmah opozove navedenu prodaju oružja Tajpeju, kako to ne bi nanelo više štete odnosima Kine i SAD , kao i miru i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza”, navodi ruska agencija.

    Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena objavila je ranije sinoć da prodaje oružje Tajvanu u vrednosti od 1,1 miljardi dolara.

    Stejt department je naveo da se radi o raketama Harpun vazduh-more, raketama Sajdvinder vazduh-vazduh, kao i, najvećim delom, paketu za logističku podršku tajvanskom radarskom programu nadzora.

    Administracija je već obavestila Kongres o tom potezu, koji sada ima 30 dana da ispita i odobri te sporazume, navodi TASS.

    Prošlog meseca nekoliko američkih delegacija posetilo je Tajvan, koji Kina smatra svojom teritorijom, a to je pogoršalo tenzije između Pekinga i Vašingtona.

    Predsedavajuća američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi boravila je na Tajvanu 2. i 3. avgusta, što je izazvalo nezadovoljstvo Kine i navelo Peking da započne vojne manevre oko ostrva. Kasnije je Tajpej posetilo nekoliko američkih senatora i guvernera.

    Kina je te posete ocenila kao provokacije i mešanje u njena unutrašnja pitanja.

  • Amerika odobrila veliku prodaju oružja Tajvanu, Kina najavila odgovor

    Amerika odobrila veliku prodaju oružja Tajvanu, Kina najavila odgovor

    Američki State Department odobrio je potencijalnu prodaju vojne opreme Tajvanu u vrijednosti od 1,1 milijardu dolara, uključujući 60 protubrodskih projektila i 100 projektila zrak-zrak, a Kina prijeti da će poduzeti protumjere.

    Pentagon je u petak najavio paket nakon agresivnih kineskih vojnih vježbi oko Tajvana do kojih je došlo poslije posjete otoku prošlog mjeseca predsjednice Zastupničkog doma američkog Kongresa Nancy Pelosi, najviše rangirane američke dužnosnice koja je putovala u Taipei u posljednjih nekoliko godina.

    Prodaja uključuje rakete Sidewinder, koje se mogu koristiti za misije zrak-zrak i napade na tlu, po cijeni od oko 85,6 miliona dolara, protubrodske rakete Harpoon po procijenjenoj cijeni od 355 miliona dolara i podršku tajvanskom programu nadzornog radara za 665,4 miliona dolara, objavila je Pentagonova agencija za odbrambenu i sigurnosnu saradnju (DSCA).

    Liu Pengyu, glasnogovornik kineske ambasade u Washingtonu, rekao je u izjavi da moguća prodaja oružja “ozbiljno ugrožava kinesko-američke odnose te mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza”.

    “Kina će odlučno poduzeti legitimne i potrebne protumjere u svjetlu razvoja situacije”, rekao je.

    Administracija predsjednika Joea Bidena rekla je da se paket razmatra već neko vrijeme i da je razvijen u dogovoru s tajvanskim i američkim zakonodavcima.

    “Dok NR Kina nastavlja povećavati pritisak na Tajvan, uključujući kroz pojačanu vojnu zračnu i pomorsku prisutnost oko Tajvana, i pokušava promijeniti status quo u Tajvanskom moreuzu, mi Tajvanu pružamo ono što mu je potrebno da zadrži svoju samostalnu moć odbrambenih sposobnosti”, rekla je Laura Rosenberger, viša direktorica Bijele kuće za Kinu i Tajvan.

  • “Njihov plan je jasan i uopšte nisu kao Rusi”

    “Njihov plan je jasan i uopšte nisu kao Rusi”

    U Evropi raste strah da kineske špijunske i kontraobaveštajne službe predstavljaju sve veću pretnju Evropi, veću i od one koja stiže iz Rusije.

    “Kineski obaveštajci nisu ništa manje opasni. Štaviše, njihove špijunske operacije sada su i bolje nego ruske”, potvrdio je bivši visoki zvaničnik CIA za Evropu.

    “Fajnenšel tajms” ističe da je Kina već čuvena po svojim naprednim sajber napadima, poput napada na Majkrosoft 2021. kada je ugroženo 30.000 organizacija širom sveta, a dokazano je da je napad izvela grupa pod pokroviteljstvom službenog Pekinga.

    Kina je, naravno, odbacila te optužbe.

    Ali, i način prikupljanja podataka direktnim ljudskim delovanjem na terenu (HUMINT) sve je napredniji, što je na Zapadu protumačeno kao znak za uzbunu.

    “Rusi se špijunažom bave još od vremena pre Sovjetskog saveza, oni to obožavaju”, kaže bivši čelnik britanske obaveštajne agencije MI6 Aleks Janger, ističući da Kinezi imaju slabije softverske mogućnosti kada je veštačka inteligencija u pitanju, ali se opasno približavaju ruskom znanju.

    Šef MI5 Ken Mek Kalam kaže da kineska Komunistička partija ulaže ozbiljna sredstva u razvoj špijunaže. “Mi ovde ne vičemo ‘vuk, vuk!’, već je ovo ozbiljna bezbednosna pretnja “, zaključuje.

    Drugi obaveštajac kaže da kineska špijunaža nije slična ruskoj, u smislu da je vrlo teško reći ko jeste, a ko nije agent. Na primer, ruski špijuni uglavnom su usredsređeni na visoke zvaničnike pa su razvili brojne obaveštajne veštine poput razbijanja kodiranih informacija kako bi saznali tačno određene informacije.

    Ali, Kinezi svoj špijunski system razvijaju mnogo šire, pa se bave i političkim uticajem, lobiranjem ili plasiranjem komercijalnih oglasa kojima se menja javno mnjenje ili prikuplja tehnološke informacije.

    Kineska varijanta uključuje “pristup čitavom društvu”.

    Fajnenšel tajms još ističe da je Evropa do sada proterala više od 600 ruskih diplomata i obaveštajaca od početka invazije na Ukrajinu. Ali, slična situacija s Pekingom mogla bi biti značajno zahtevnija jer će biti jako teško utvrditi identitet svih mnogobrojnih obaveštajaca.

    Jedan zvaničnik FBI-ja je čak relaoda je apsolutno nevjerojatan trud Kine kojeg ulažu u ovakve operacije.

  • Kina sprema napad na Ameriku?

    Kina sprema napad na Ameriku?

    Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je Kina otpočela simulirane napade na američke ratne brodove.

    Oni su dodali da Kina ima za cilj da spreči strane snage da pomognu Tajvanu u slučaju rata.Tenzije između Tajvana i Kine su se pojačale otkako je početkom avgusta predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi posetila Tajpej, što je naišlo na oštru osudu u Pekingu, koji vidi njen dolazak kao mešanje u unutrašnja pitanja Kine.

    Tajvansko ministarstvo odbrane je u izveštaju, u čiji je uvid imao Rojters, navelo da Kina nastavlja da ojačava borbenu spremnost za napad na ostrvo. U izveštaju se dodaje da je fokus napada na prvoj grupi ostrva, koja se protežu od Japana preko Tajvana, Filipina i dalje do Bornea, obuhvatajući kineska priobalna mora.

    Takođe, Tajpej tvrdi da je Kina koristila vojne vežbe da izvede simulirane napade na američke brodove “koji ulaze na prvi lanac ostrva”.

  • SAD smatra da je rodaja čipova Kini rizična

    SAD smatra da je rodaja čipova Kini rizična

    Dva najveća američka proizvođača čipova dobila su naređenje vlade SAD.

    Naređeno im je da prestanu sa prodajom dela svoje tehnologije Kini, koja se može koristiti za veštačku inteligenciju (AI), prenosi CNN.

    “Nvidia Corp” i “AMD”, kompanije među najvećim svetskim proizvođačima grafičkih čipova, saopštili su u sredu da ih je američka vlada pozvala da zaustave izvoz određenih čipova visokih performansi u drugu po veličini svetsku ekonomiju.

    “Nvidia Corp” je navela da su joj američki zvaničnici rekli da se to zahteva zbog potencijalnog rizika da se proizvodi koriste ili preusmere na “vojne krajnje korisnike”, navodi CNN.

    Ograničenja se odnose na postojeća A100 i najavljena H100 integrisana kola, kao i sve sisteme koji ih uključuju i stupaju na snagu odmah, navodi se u saopštenju kompanije.

    Taj potez preti da smanji poslovanje “Nvidia Corp” u vrednosti od 400 miliona dolara, precizira se u podnesku kompanije američkom regulatoru.

    Otprilike to je ono što je tehnološki gigant sa sedištem u Kaliforniji predvideo prošle nedelje kao potencijalnu prodaji Kini, na koju bi nova ograničenja mogla da utiču, navodi se u podnesku, prenosi CNN.

    Akcije kompanije “Nvidia Corp” pale su za 6,6 odsto na zatvaranju berzi u sredu, dok su akcije “AMD” pale za 3,7 odsto, navodi američka televizija.

  • Započeo sukob?

    Započeo sukob?

    Tajvanska protivvazdušna odbrana danas je prvi put oborila neidentifikovanu civilnu bespilotnu letelicu koja je ušla u vazdušni prostor u blizini ostrva.Vlada je obećala nove oštre mere za suočavanje sa porastom takvih upada. Komanda odbrane za Kinmen, grupu ostrva pod kontrolom Tajvana naspram kineskih gradova Sjamen i Kvandžou, navela je u saopštenju koje je objavilo tajvansko ministarstvo odbrane da je dron danas ušao u ograničeni vazdušni prostor iznad Lavljeg ostrva. Trupe na ostrvu pokušale su da ga upozore, ali bezuspešno, pa su ga oborele, a ostaci su pali u more, dodaje se u saopštenju vojske.

    Tajvan je u utorak prvi put ispalio hice upozorenja na jedan dron, ubrzo nakon što je predsednica Caj Ing-ven naredila vojsci da preduzme „snažne kontramere“ protiv onoga što je nazvala “kineskim provokacijama”. Obraćajući se oružanim snagama ranije danas, Caj je rekla da Kina nastavlja da koristi upade bespilotnih letelica i druge taktike „sive zone” , kako bi pokušala da zastraši Tajvan, saopšteno je iz njenog kabineta.

    Cai je ponovila da Tajvan neće izazivati sukobe, ali da to ne znači da neće preduzeti kontramere, dodaje se u saopštenju. Peking, koji smatra Tajvan svojom teritorijom, organizovao je vojne vežbe oko ostrva početkom avgusta kao odgovor na posetu Tajpeju predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.