VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Pet razloga zašto je Kina u ekonomskim problemima

    Pet razloga zašto je Kina u ekonomskim problemima

    Kineski ekonomski rast se usporava, a sve zbog toga kako bi se država prilagodila politici “nula zaraženih” koronavirusom i smanjenju potražnje na globalnom tržištu.

    Podaci za posljednji kvartal pokazuju da se ekonomski razvoj usporava te se time povećava vjerovatnoća da će druga najveća ekonomija svijeta upasti u recesiju. Godišnja stopa razvoja od 5,5 posto sada djeluje nedostižno, a kineski zvaničnici uvjeravaju da ova stopa rasta sada i nije toliko važna. Zapravo, ekonomisti očekuju da ove godine uopće neće biti ekonomskog rasta.

    Kina se ne bori protiv visoke stope inflacije, kao što je to slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, ali ima drugih problema – ima manje kupaca za svoje proizvode na domaćem i globalnom tržištu, a ekonomski rast ometaju i tenzije sa SAD-om.

    Ni domaća valuta nije na dobrom putu, jer se njena vrijednost naglo snižava, u odnosu na dolar. Zbog slabog juana strahuju investitori te se povećava neizvjesnost na finansijskim tržištima. To otežava Centralnoj banci Kine da plasira novac u privredu. Sve to se dešava u trenutku kada su politički ulozi kineskog predsjednik Xi Jinpinga vrlo visoki. Očekuje se da će on na Kongresu Komunističke partije 16. oktobra osigurati treći mandat.

    BBC je izdvojio pet razloga zašto je kineska ekonomija u nevoljama.

    Politika “nula zaraženih” uzrokuje haos

    Pandemija koronavirusa u nekoliko gradova, među kojima su proizvodni centri Shenzhen i Tianjin, šteti ekonomskim aktivnostima. Ne troši se mnogo novca na potreptšine, kao što su hrana i piće, a uslužne djelatnosti su pod pritiskom. Zvanični statistički podaci govore da je industrijska proizvodnja porasla tokom prošlog mjeseca. Razlog za to bi mogao biti to što vlast više troši na infrastrukturne projekte.

    No, to se desilo nakon dva mjeseca tokom kojih se proizvodnja nije proširila. Zbog toga pojedini sumnjaju u zvanične podatke o industrijskoj proizvodnji, odnosno pretpostavljaju da je stopa industrijske proizvodnje zapravo u padu. Tržišna potražnja je u padu u pojedinim zemljama, kao što su SAD, a razlog za to jeste rast kamatnih stopa, rast inflacije i rat u Ukrajini.

    Stručnjaci su saglasni da bi Peking morao učiniti više kako bi stimulisao ekonomiju, ali je malo izgledno da će to učiniti. To je malo izgledno zbog politike “nula zaraženih” koronavirusom. Ekonomista finansijske kompanije S&P Global Ratings Louis Kujis smatra da nema smisla investirati na tržištu na kojem se smanjuje potražnja.

    Peking ne radi dovoljno

    Peking je u augustu ove godine najavio plan vrijedan 203 milijarde dolara za jačanje malih preduzeća, razvoj infrastrukture i izgradnju nekretnina. No, može se učiniti mnogo više od toga kako bi se podstakla potrošnja, ekonomski razvoj i stvorila radna mjesta.

    To podrazumijeva znatno veće ulaganje u infrastrukturu, olakšavanje zaduživanja za kupovinu stanova, olakšavanje investitorima i uvođenje poreskih olakšica. Kujis je ocijenio da je reakcija vlasti, kako je rekao, prilično skromna, u poređenju s onim što se vidjelo tokom ranijih ekonomskih kriza.

    Tržište nekretnina je u krizi

    Slaba aktivnost na tržištu nekretnina i negativno raspoloženje na tržištu nekretnina su, kako je objavio BBC, nesumnjivo usporili ekonomski rast. Tržište nekretnina i industrije povezane s ovim tržištom su teško pogođene. Zajedno čine trećinu kineskog BDP-a.

    “Kada je slabo povjerenje na tržištu nekretnina, to stvara nepovjerenje prema skoro svim ekonomskim kretanjima”, napomenuo je Kujis.

    Brojni su Kinezi koji odbijaju dati hipoteku za nekretnine koje su još u izgradnji i sumnjaju da će one ikada biti izgrađene. Potražnja za novim domovima je smanjena i to je smanjilo potrebu za uvozom potrepština koje se koriste u građevinarstvu.

    Uprkos pokušajima Pekinga da podstakne tržište nekretnina, cijene kuća u desetinama gradova tokom ove godine su niže za više od 20 posto. S obzirom na to da su investitori pod pritiskom, analitičari su mišljenja da će vlasti morati učiniti mnogo više kako bi se vratilo povjerenje na tržištu nekretnina.

    Klimatske promjene dodatno pogoršavaju situaciju

    Sve ekstremniji klimatski uslovi imaju trajan utjecaj na kinesku industriju. Toplotni talas, obilježen sušom, u augustu je pogodio provinciju Sichuan i grad Chongqing koji se nalazi u centralnom pojasu zemlje.

    U trenutku kada je poraslo korištenje klima uređaja znatno se opteretila elektromreža u provinciji koja se potpuno oslanja na proizvodnju struje iz hidroenergije. Velike tvornice, među kojima su i one u kojima se proizvode iPhone i Teslini automobili, bile su prisiljene skratiti radno vrijeme ili su zatvorene.

    Prema zvaničnim statističkim podacima, profit u industriji željeza i čelika je tokom augusta bio niži za 80 posto, u odnosu na isti period prošle godine. Država je intervenisala tako što je energetskim kompanijama i poljoprivrednicima dala desetine milijardi dolara pomoći.

    Tehnološki titani gube investitore

    Kako je istakao BBC, ne pomaže ni regulatorni udar na kineske tehnološke titane, a koji traje dvije godine. Kompanije Tencent i Alibaba prijavile su da su u posljednjem kvartalu imale pad prihoda.

    Desetine hiljada radnika izgubili su posao, pa je trenutno jedna od pet osoba starosti od 16 do 24 godine nezaposlena. Postoji opasnost da to bude dugoročna šteta po kinesku produktivnost i ekonomski rast.

    Pojedine privatne kompanije, među kojima su i one najuspješnije, su pod većim nadzorom vlasti, što je slučaj kako jača moć predsjednik Jinpinga. Dok državne kompanije dobijaju naklonost vlasti, strani investitori se povlače.

    Japanski kongolomerat Softbank je povukao mnogo novca iz Alibabe, dok je konglomerat Berkshire Hathway, koji je u vlasništvu multimilijardera Warrena Buffeta, prodao vlasnički udio u tvornici električnih automobila BYD. Tencent je u drugoj polovini ove godine stopirao investicije vrijedne više od sedam milijardi dolara.

    U SAD-u postoji antagonizam prema kineskim kompanijama koje su na tržištu dionica ove zemlje. Prema ocjeni BBC-a, svijet se navikava na to da Peking više nije toliko otvoren za poslovanje, koliko je nekada bio, te da predsjednik Jinping stavlja u rizik veliki ekonomskih uspjeh Kine ostvaren u posljednjih deset godina.

  • Kina poziva na uzdržanost

    Kina poziva na uzdržanost

    Kina poziva sve strane u sukobu u Ukrajini da pokažu uzdržanost i učine napore za pregovore i prekid vatre, izjavio je stalni kineski predstavnik u Ujedinjenim nacijama Čang Jun na sednici Saveta bezbednosti u petak. Čang je rekao da Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i istakao da se moraju poštovati principi iz povelje UN.

    Sve legitimne zabrinutosti za bezbednost svih strana moraju biti ozbiljno razmotrene, a svi napori za mirno rešenje moraju biti podržani, zaključio je Čang. Rusija je stavila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN koji su inicirale SAD i Albanija, a koja osuđuje referendume u samoproglašenim Donjeckoj Narodnoj Republici i Luganskoj Narodnoj republici, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti za pristupanje Rusiji. Brazil, Gabon, Indija i Kina bili su uzdržani, javio je TAS S.

  • Pooštrava se odnos Kine i SAD

    Pooštrava se odnos Kine i SAD

    Kina je optužila SAD da šalju “veoma pogrešne, opasne signale” Tajpeju.

    I to nakon što je američki državni sekretar Entoni Blinken poručio svom kineskom kolegi Vang Jiu da je održavanje mira i stabilnosti na Tajvanu od vitalnog značaja, izjavili su američki zvaničnici na koje se poziva Rojters.

    Tajvan je bio u fokusu 90-minutnih, “direktnih i iskrenih” razgovora u petak između Blinkena i Vanga na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, rekao je novinarima jedan američki zvaničnik.

    “Američki državni sekretar je u razgovoru jasno stavio do znanja da je, u skladu sa našom dugogodišnjom politikom jedne Kine, koja se nije promenila, održavanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu apsolutno, vitalno važno”, saopštio je visoki zvaničnik američke administracije.

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju nakon sastanka navelo da SAD šalju “veoma pogrešne, opasne signale” Tajvanu, a da se sa povećanjima aktivnosti Tajpeja u pogledu nezavisnosti, umanjuje verovatnoća da će se doći do mirnog rešenja.

    “Pitanje Tajvana je unutrašnje kinesko pitanje i SAD nemaju pravo da se mešaju u to koji će se metod koristiti za njegovo rešavanje”, rekao je Vang prema saopštenju kineskog ministarstva.

    Tenzije oko Tajvana su porasle zbog posete Tajpeju u avgustu predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, nakon koje su usledile velike kineske vojne vežbe,ali i obećanja američkog predsednika Džozefa Bajdena da će braniti ostrvo u slučaju napada Kine, navodi Rojters.

    Bela kuća insistira da se njena politika prema Tajvanu nije promenila, ali Peking je saopštio da su Bajdenove izjave poslale pogrešnu poruku onima koji se zalažu za nezavisnisnost ostrva, koje Kina smatra svojom teritorijom.

    Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova je, u reagovanju na sastanak Blinkena i Vanga, saopštilo da su kineske “nedavne provokativne akcije” prouzrokovale da Tajvanski moreuz bude fokus diskusije, a da Kina pokušava da “zbuni međunarodnu zajednicu argumentima i kritikama koje su u suprotnosti sa stvarnošću”.

    Stejt department je ranije saopštio da je Blinkenov sastanak sa Vangom bio deo napora SAD da “održe otvorene linije komunikacije i odgovorno upravljaju sa konkurentima”, a ovaj visoki zvaničnik je naveo da je Blinken ponovio otvorenost SAD za “saradnju sa Kinom po pitanjima od globalnog značaja”.

    Blinken je takođe “naglasio implikacije” ako bi Kina pružala materijalnu podršku ruskoj strani u ratu u Ukrajini ili učestvovala u zaobilaženju sankcija koje su uvedene Moskvi, dodao je zvaničnik. Američki zvaničnici su u prošlosti više puta ponavljali da nisu našli nikakve dokaze da Kina pruža takvu podršku, navodi Rojters.

    Blinken je “podvukao da SAD i Kina i cela međunarodna zajednica imaju obavezu da rade na suzbijanju posledica ovog rata, kao i da odvrate Rusiju od daljih provokativnih akcija”, rekao je zvaničnik.

    Blinkenovom sastanku sa Vangom prethodio je sastanak ministara spoljnih poslova saveza Kvad, koji okuplja Australiju, Indiju, Japan i SAD, sa koga je izdato saopštenje koje se odnosi na region Indo-Pacifika, i u kojem se kaže da se ova alijansa “snažno protivi bilo kakvim jednostranim akcijama koje nastoje da promene status kvo ili povećanje tenzija u regionu”.

    Od posete Pelosi “Kina je preduzela niz provokativnih koraka koji su namerno promenile status kvo”, rekao je ovaj američki zvaničnik. Potpredsednica SAD Kamala Haris razgovaraće o bezbednosti Tajvana tokom bilateralnih sastanaka sa liderima američkih saveznika Japana i Južne Koreje tokom posete sledeće nedelje, rekao je drugi američki zvaničnik, navodi britanska agencija.

  • Kinezi reaguju: Izabrali stranu

    Kinezi reaguju: Izabrali stranu

    Šef kineske diplomatije Vang Ji rekao je ukrajinskom kolegi Dmitru Kulebi da moraju biti podržani svi napori koji vode mirnom rešenju ukrajinske krize.

    “Suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja mora biti poštovan”, rekao je Vang Ji tokom sastanka na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, prenela je agencija Rojters.

    Kineski ministar dodao je da je njegova zemlja uvek na strani mira.

    Prethodno su dvojica zvaničnika razgovarala putem video-konferencijske veze u aprilu, podsetio je Rojters.

  • Si: Armija da se priprema za stvarna ratna dejstva

    Si: Armija da se priprema za stvarna ratna dejstva

    Kineska narodnooslobodilačka armija trebalo bi da se fokusira na pripreme za stvarna ratna dejstva, poručio je danas kineski predsjednik Si Ðinping učesnicima seminara o reformi nacionalne odbrane i oružanih snaga NR Kine koji se održava u Pekingu.

    Na ovom seminaru učestvuju članovi Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine kojima je Si Ðinping, predsjednik države i predsjedavajući Centralnog vojnog savjeta NR Kine, uputio niz instrukcija, prenosi agencija Sinhua.

    Si je posebno naglasio da bi oružane snage trebalo da se “usredsrede na pripreme za učešće u stvarnim neprijateljstvima” predočivši da bi se trebalo čvrsto držati puta realizacije ranije zacrtanih ciljeva reforme.

    Kineske vlasti su 2015. godine saopštile da namjeravaju da značajno reformišu svoje oružane snage kako bi povećale njihovu efikasnost.

    Kineski predsjednik Si Ðinping pokušava da stvori ultramodernu vojsku koja bi bila u stanju, ako je potrebno, da odbije svakog neprijatelja.

  • Bajden: Amerika će braniti Tajvan od kineske invazije

    Bajden: Amerika će braniti Tajvan od kineske invazije

    Džo Bajden je naizgled pojačao američku podršku Tajvanu nakon što je rekao da će američke snage braniti samoupravno ostrvo ako ga Kina pokuša napasti.

    Američki predsjednik je rekao “da” kada ga je tokom intervjua emitovanog u nedjelju u emisiji 60 Minuta na CBS News upitan hoće li “američke snage, američki muškarci i žene, braniti Tajvan u slučaju kineske invazije”.

    Vijesti CBS-a izvijestile su da je Bijela kuća nakon intervjua rekla da se politika SAD-a nije promijenila.

    Ta politika kaže da Vašington želi da se status Tajvana riješi mirnim putem, ali ne govori hoće li američke snage biti poslane kao odgovor na kineski napad.

  • Kina poslala avione – raketni sistemi raspoređeni

    Kina poslala avione – raketni sistemi raspoređeni

    Kineska narodnooslobodilačka armija poslala je na Tajvan 43 aviona i pet ratnih brodova, saopštilo je ostrvsko ministarstvo odbrane u dnevnom izveštaju.

    Napominje se da je u vodama i vazdušnom prostoru oko Tajvana zabeleženo pet ratnih brodova i 43 aviona kineske narodnooslobodilačke armije.

    Dva lovca J-11, dva lovca SU-30 , 12 lovca J-16, dron BZK-005 RECCE, dva bombardera H-6 i vazdušni sistem ranog upozorenja KJ-500 prešli su takozvanu “srednju liniju” u Tajvanskom moreuzu i ušli u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane ostrva.

    Tajvan je poslao vazdušnu patrolu da prati situaciju, izdao je radio upozorenja i rasporedio protivvazdušne raketne sisteme, prenosi RIA.

    Situacija oko Tajvana je postala izuzetno napeta nakon posete ostrvu, početkom avgusta, predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.

    Kina, koja ovo ostrvo smatra jednom od svojih provincija, osudila je posetu Pelosi, videći taj potez kao podršku SAD tajvanskom separatizmu i održala velike vojne vežbe.

  • “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    Prvi puta od početka ruske invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski Si Đinping susrešće se oči u oči.

    Do toga bi trebalo da dođe na SCO (Shanghai Cooperation Organization) samitu koji se ove nedelje održava u Uzbekistanu.

    Njihov poslednji susret bio je tokom Zimskih olimpijskih igara u februaru ove godine u Pekingu, kada su naglasili da je “njihovo prijateljstvo bezgranično”. Od tada Rusija traži načine kako da se još čvršće poveže s Kinom s obzirom na to da su joj Evropa i SAD udarili žestoke sakncije nakon što je pokrenula napad na Ukrajinu.

    Peking se dosad jako trudio da ne prekrši sankcije Zapada ili Moskvi pruži direktnu vojnu pomoć. To pažljivo održavanje ravnoteže, kažu stručnjaci, znak je da Si nije spreman da žrtvuje kineske ekonomske interese kako bi spasao Putina, piše CNN, a prenosi Jutarnji list.

    Ali trgovina među dvema zemljama buja, iako na zaobilazan način, jer Rusija očajnički traži nova tržišta, a Kina – čija je ekonomija deset puta veća od ruske – traži načine kako da dođe do jeftinih roba.

    Bilateralna razmena roba je na rekordnom nivou jer Kina kupuje mnogo ruskog gasa i nafte kako bi se nosila s energetskom krizom. U međuvremenu je Rusija postala glavno tržište za kinesku valutu, a kineske kompanije žure da ispune prazninu nastalu odlaskom zapadnih brendova iz Rusije.

    Rekordna trgovina

    Kineska potrošnja na robu iz Rusije u avgustu je bila čak 60 posto veća u odnosu na godinu dana ranije i iznosila je 11,2 milijarde dolara, pokazuje kineska statistika o carini, čime je nadmašen porast od 49 posto iz jula.

    Kineski izvoz u Rusiju je, u međuvremenu, u avgustu narastao 26 posto, te sada iznosi osam milijardi, čime su nadmašeni rezultati od meseca ranije.

    Ukupna robna razmena između Kine i Rusije u prvih osam meseci ove godine porasla je 31 posto i iznosi 117,2 milijarde dolara. To je već sada 80 posto od ukupne prošlogodišnje razmene koja je iznosila rekordnih 147 milijardi dolara.

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”, kazao je Kit Krejč, bivši zamenik sekretara za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Sjedinjenih Država.

    “Kako se rat u Ukrajini odugovlači, Putin ubrzano gubi prijatelje i saveznike te postaje sve zavisniji od Kine, čija je ekonomija deset puta snažnija od ruske”, dodao je.

    Što se Kine tiče, na Rusiju sada otpada 2,8 posto njihove ukupne trgovine, što je nešto više od 2,5 posto koliko je iznosila krajem prošle godine. Udeli EU i SAD mnogo su veći.

    I pre rata, Kina je bila najveći pojedinačni ruski trgovinski partner te činila 16 posto njihove ukupne spoljne trgovine.

    Ali druga najveća svetska ekonomija postala je mnogo značajnija za Rusiju, koja je utonula u recesiju zbog sankcija Zapada.

    Ruska centralna banka je nakon početka rata u Ukrajini prestala da objavljuje detaljne podatke o trgovini. No Bruegel, europski think-tank, analizirao je nedavne statističke podatke 34 najveća ruska trgovinska partnera i procenio da se na Kinu u julu odnosilo, ugrubo, oko 24 posto ruskog izvoza.

    “Kinesko-ruska trgovina cveta jer Kina iskorišćava ukrajinsku krizu kako bi kupila rusku energiju po niskim cenama i zamenila zapadne kompanije koje su napustile rusko tržište”, kazao je Nil Tomas, viši analitičar zadužen za pitanje Kine u konsultantskoj kući Eurasia Group.

    Rusija je u maju izgurala Saudijsku Arabiju s mesta glavnog dobavljača nafte za Kinu. Moskva je zadržala poziciju na vrhu tri uzastopna meseca sve do kraja jula, pokazuju poslednji kineski podaci o carini.

    I kineski uvoz uglja iz Rusije dostigao je najviši nivo u poslednjih pet godina s 7,42 miliona metričkih tona koliko je iznosio u julu.

    Juan u Rusiji novi dolar?

    Rat u Ukrajini takođe je u Rusiji povećao potražnju za kineskim juanom, kako su sankcije Zapada u velikoj meri odsekle Moskvu od globalnog finansijskog sistema i ograničile pristup dolaru i evru.

    Trgovina juanom na moskovskoj berzi iznosila je u julu 20 posto od ukupnog obima trgovanja glavnim valutama, što je značajno povećanje u odnosu na ne više od 0,5 posto koliko je iznosila u januaru, pokazuju podaci medijske kuće Komersant.

    Ruske kompanije i banke sve se češće okreću juanu za međunarodna plaćanja.

    Ruski Gazprom je rekao da će Kini početi naplaćivati isporuke prirodnog gasa u juanu, dok je ruska VTB banka rekla da pokreće transfer novca u Kinu također u juanu.

    Za Peking ovo predstavlja vetar u leđa njegovim ambicijama da juan učini globalnim valutom.

    “Povećana ruska upotreba juana pomaže u približavanju Kine njenom dugoročnom cilju da svoju valutu učini globalnom te se tako izoluje od zapadnih finansijskih sankcija i poveća moć svojih institucija u međunarodnim finansijama”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    Za Rusiju je, pak, ovo partnerstvo s Kinom “nastalo iz čistog očaja”, kaže Krejč. ‘S obzirom da je Rusija znatno oslabljena, delom i zbog sankcija, Putin je voljan da uđe u kombinaciju s predatorskom silom sve dok time dobija pristup kapitalu”, dodao je.

    Kineske kompanije popunjavaju prazninu

    Kineske kompanije takođe ispunjavaju prazninu nastalu odlaskom zapadnih kompanija iz Rusije.

    Između aprila i juna je čak dve trećine ukupne prodaje novih pametnih telefona u Rusiji otpadalo na kineske pametne telefone, objavio je Rojters citirajući vodećeg ruskog trgovca elektroničkom opremom M.Video-Eldorado. Njihov ukupni udeo u Rusiji stalno se povećavao od 50 posto u prvom kvartalu, na 60 posto u aprilu i više od 70 posto u julu, izvestila je firma M.Video-Eldorado.

    U julu je najprodavaniji pametni telefon u Rusiji bio Xiaomi i držao je 42 posto tržišta, prema podacima ruskog Komersanta. Samsung, nekad vodeći na tržištu, u julu je držao tek 8,5 posto tržišta, dok je Epl držao 7 posto. Dve kompanije su pre napada na Ukrajinu držale skoro polovinu ruskog tržišta, no zaustavili su prodaju novih proizvoda u toj zemlji nakon početka rata.

    I kineski automobili preplavili su Rusiju.

    U avgustu su automobili kineskih proizvođača činili gotovo 26 posto ruskog tržišta, što je najviše u istoriji, pokazala je ruska agencija za analizu podataka Autostat. Poređenja radi, u prvom kvartalu ove godine to je iznosilo samo 9,5 posto.

    Glavni globalni igrači u auto-industriji, uključujući Ford i Tojotu, povukli su se iz Rusije ranije ove godine.

    Ograničenja u partnerstvu “bez granica“

    Međutim, u kinesko-ruskom partnerstvu postoje i ozbiljna ograničenja, kažu analitičari.

    Kina Rusiji ne pruža vojnu, komercijalnu ili tehnološku pomoć, kojom bi rizikovala “značajne američke sankcije usmjerene protiv Kine”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    “Peking nije voljan da žrtvuje svoje ekonomske interese kako bi podržao Moskvu”, kaže.

    Bojeći se američke odmazde, Kina je dosad “nepokolebljivo” odbijala da prekrši međunarodne sankcije protiv Rusije, prisiljavajući Moskvu da se za vojnu pomoć obrati Severnoj Koreji, kaže Kreg Singlton, viši saradnik zadužen za pitanja Kine u Udruženju za obranu demokratije iz Vašingtona.

    “Odbijanje Pekinga da prekrši sankcije pokazuje da ipak priznaje, premda nerado, da Kina i dalje zavisi od kapitala i tehnologije sa Zapada ako želi da nastavi sa svojim razvojem, iako je Si osobno sklon tome da pomogne u Putinovim ratnim nastojanjima”, kazao je.

    Štaviše, ovogodišnje rapidno usporavanje kineske ekonomije dodatno će ograničiti Sijevu spremnost da pomogne Putinu. Kineski predsjednik neće želeti dalje da rizikuje da destabilizuje ekonomiju Kine nekoliko nedelja pre izbora na kojima želi da napravi istorijski iskorak i osigura sebi treći mandat na kongresu Komunističke partije.

    Šta donosi budućnost

    I u budućnosti će odnosi verovatno ostati zategnuti, a Kina će želeti da ostavi sve opcije otvorene, kažu analitičari.

    “Između dvaju režima uvek je vladalo nepoverenje i kroz istoriju su se uvek tretirali kao suparnici‘, kazao je Krejč.

  • Amerika razmatra sankcije protiv Kine

    Amerika razmatra sankcije protiv Kine

    Sjedinjene Države razmatraju opcije za uvođenje sankcija Kini kako bi je odvratile od napada na Tajvan, javlja Rojters.

    Istovremeno je EU pod diplomatskim pritiskom sa Tajvana da to uradi, prenosi britanska agencija reči izvora upoznatih sa diskusijama koje se vode.

    Njihovi izvori navode da su namere Vašingtona i odvojeno lobiranje Tajvana kod izaslanika EU još uvek u ranoj fazi – kao reakcija na strah od kineske invazije koji je narasta paralelno sa eskalacijom vojnih tenzija u Tajvanskom moreuzu.

    U oba slučaja, ideja je da te sankcije prevaziđu mere koje su već preduzete na Zapadu da se ograniče trgovina i investicije sa Kinom kada su u pitanju tehnologije poput kompjuterskih čipova i telekomunikaciona oprema.

    Izvori Rojtersa ne navode detalje o tome šta se tačno razmatra ali pominjanje sankcija protiv druge ekonomije sveta i jednog od najvažnijih činilaca svetskih lanaca nabavke upitno je zbog izvodljivosti same akcije.

    “Potencijalno uvođenje sankcija Kini daleko je kompleksnije pitanje od usankcija protiv Rusije, kada se uzmu u obzir izuzetna povezanos Amerike i saveznika sa kineskom ekonomijom“, kaže Nazak Nikaktar, nekadašnji viši zvaničnik američkog Ministarstva trgovine.

  • Sastaju se Putin i Đinping

    Sastaju se Putin i Đinping

    Razgovori ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga će poslati signal Zapadu.

    To će biti signal podrške Pekinga Moskvi, piše nemački list “Handelsblat”.

    Posmatrači ovom sastanku pripisuju veliki simbolički značaj. Ovo se može smatrati jasnim signalom podrške Moskve – navodi “Handelsblat”.

    Nedavna poseta predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu pogoršala je odnose Pekinga i Vašingtona, ali je povoljno uticala na jačanje rusko-kineskog saveza “u okviru konkurentske borbe sa zapad”.

    Podsećamo, predsednik Stalnog komiteta Nacionalnog narodnog kongresa Kine (NPK) Li DŽanšu rekao da je protivljenje američkoj hegemoniji značajan aspekt strateške interakcije Kine i Rusije.

    Pomoćnik ruskog lidera za međunarodne poslove Jurij Ušakov rekao je u četvrtak da će sastanak lidera biti veoma važan i da su već u toku aktivne pripreme za njega.

    Sastanak Saveta šefova država Šangajske organizacije za saradnju biće održan u Samarkandu 15. i 16. septembra.