Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je danas da Evropska unija mora ponovo da razmisli o trgovinskom dijalogu sa Kinom.
“Napravili smo strateške greške u prošlosti prodajom ključne infrastrukture Kini”, rekao je Makron na kraju dvodnevnog samita EU na kojem su na dnevnom redu bile veze EU i Kine, prenosi Rojters.
Lideri Evropske unije izrazili su u danas zabrinutost zbog ekonomskog oslanjanja EU na Kinu i saopštili da im je potreban jedinstven stav prema Pekingu.
Gradske vlasti u Pekingu drastično su postrožile mjere protiv zaraze koronavirusom nakon što se broj zaraženih u kineskoj metropoli učetverostručio. Pojačao se broj nasumičnog testiranja na ulicama, a neke četvrti su preventivno zatvorene na tri dana, javlja Reuters.
Grad s 21 milijunom stanovnika je u četvrtak prijavio 18 novih slučajeva zaraze što je ukupno 197 zaraženih u periodu od zadnjih deset dana. U prošlom 10-dnevnom periodu bilo je samo 49 zaraženih pa su gradske vlasti zabrinute da se virus ponovno ne proširi na veći broj ljudi.
Mjere su postrožene za vrijeme trajanja velikoga kongresa vladajuće komunističke partije koji se održava svakih pet godina. Očekuje se da će na ovom kongresu predsjednik Xi Jinping dobiti treći uzastopni mandat, prenosi Index.
ajvanski glavni načelnik odbrane, Čiu Kuo-čeng, u srijedu je rekao da je vojska “potpuno spremna” braniti zemlju od bilo kakve kineske invazije.
“Tajvanska vojska bila bi potpuno spremna za bilo kakvu kinesku invaziju bilo da Peking odluči krenuti naprijed ili odgoditi navodni rok za to”, rekao je ministar odbrane Kuo-čeng.
Njegovi su komentari uslijedili dok je tajvanska vojska rano danas održala vježbu vatrenog gađanja “simulirajući korištenje topova i tenkova za odbijanje invazije kineskih snaga”, izvijestio je službeni “Focus Taiwan”.
Vježbe su održane u okrugu Pengu na moru.
On je ponovio “potrebu da se vojska brani ako izdrži ‘prvi udar’ Kineske narodno-oslobodilačke vojske.”
Kineski ambasador u UN Geng Šuang izjavio je pred Savjetom bezbjednosti UN da su od juna ove godine prištinske vlasti sprovele unilateralne mjere koje su dovele do velike destabilizacije na sjeveru KiM, uključujući i nametanje odluke o registarskim tablicama i ličnim kartama.
Geng je, na sjednici SB UN posvećenoj KiM, naglasio Kina osuđuje takve poteze i da oni, pored narušavanja odnosa Beograda i Prištine, dovode do nestabilnosti na celom Zapadnom Balkanu.
On je dodao da Kina poziva obe strane da pod pokroviteljstvom EU pristupe dijalogu i da izbjegnu unilateralne poteze.
Priština takođe treba da u skladu sa ranijim sporazumima sprovede odluku o osnivanju Zajednice srpski opština, naveo je Geng i ponovio da Kina ima jasan stav koji podrazumijeva puno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Indijski ambasador je svoje obraćanje počeo podsjećanjem da njegova zemlja u potpunosti podržava teritorijalni integritet i suvereniutet Srbije.
On je pozvao obe strane da ulože dodatne napore kako bi došlo do napretka u dijalogu.
Predstavnik Indije je istakao i da je potrebno uložiti dodatne napore na pronalasku nestalih.
Američki državni sekretar Antony Blinken je izjavio da Kina mnogo bržem ujedinjenju nego se ranije očekivalo, piše BBC.
Prema Blinkenovim riječima, Peking je odlučio da status quo više nije prihvatljiv te da je predsjednik Xi Jinping odbio isključiti korištenje sile kako bi došlo do ujedinjenja s Tajvanom. Kina vidi ostrvo sa samoupravom kao dio svog teritorija, dok Tajvan sebe smatra odvojenim od kopna.
Prošlog mjeseca je američki predsjednik Joe Biden rekao da će američke snage braniti Tajvan u slučaju američkog napada, uprkos zvaničnoj američkoj politici dvosmislenosti po tom pitanju.
U razgovoru s bivšom državnom sekretarkom Condoleezzom Rice na Univerzitetu Stanford, Blinken je kazao da će Peking, ako ne mogne ostvariti ujedinjenje mirnim putem, upotrijebiti prisilu, a moguće i silu.
“To duboko narušava status quo i stvara ogromne tenzije”, dodao je on.
Blinken je dodao da će SAD poštovati svoje obaveze prema Tajvanu te podržavati otok u njegovoj odbrani. Washington je oduvijek “hodao po žici” kada je riječ o problemu između Tajvana i Kine. Zvanična politika se ne obavezuje na vojnu akciju naTajvanu, no Biden je naizgled išao protiv ovog stava više puta naglašavajući da će Washington braniti Tajvan.
Komentari sekretara Blinkena dolaze u vrijeme kada Kina održava partijski kongres te kada se očekuje da će Xi dobiti treći mandat na svojoj funkciji.
Xi je u nedjeljnom obraćanju insistirao da “potpuno ponovno ujedinjenje zemlje mora biti ostvareno”.
“Nastavit ćemo težiti mirnom ponovnom ujedinjenju s najvećom iskrenošću i najvećim naporom, ali nikada nećemo obećati da se odričemo upotrebi sile”, kazao je on.
Tenzije između SAD-a i Kine su visoke u posljednje vrijeme, a posebno nakon što je Taipei posjetila predsjednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nancy Pelosi.
Kina je izvela velike vojne vježbe kao odgovor na posjetu Pelosijeve, a Tajvan je vježbe osudio i nazvao ih “veoma provokativnim”.
Kina je preporučila državnim uvoznicima da prestanu s preprodajom tečnog prirodnog gasa (TPG) stranim kupcima.
To je preporučila jer vlada želi da obezbedi sigurno snabdevanje svog stanovništva u zimskoj grejnoj sezoni, izvestila je agencija “Blumberg”.
Ljudi upoznati sa ovim pitanjem rekli su američkoj novinskoj agenciji da je Nacionalna komisija za razvoj i reformu zatražila od kompanija PetroČajna, Sinopek i CNOOC da sačuvaju zimske zalihe za domaću upotrebu, prenosi Raša tudej (RT).
Domaća potražnja za energijom u Kini je opala poslednjih meseci, što je navelo Peking da preprodaje višak TPG-a na globalnom tržištu. Medju glavnim kupcima su bili Evropa, Japan i Južna Koreja.
“Kina ima velike ugovore o kupovini TPG-a sa izvoznicima kao što su SAD, pa su trgovci iz te azijske države preusmeravali deo isporuka u Evropu ove godine zbog slabe potražnje kod kuće”, navodi njujorška agencija.
Podaci pokazuju da je isporuka gasa iz Rusije u Evropu pala sa 40 na devet posto, dok je uvoz TPG-a u Evropsku uniju porastao za 60 procenata u odnosu na prethodnu godinu, uprkos tome što je mnogo skuplji od isporuka gasovodom.
Međutim, trenutne prognoze o malom deficitu u snabdevanju gasom verovatno su podstakle Peking na ovaj potez, pošto je vlada obećala da će ove zime održavati kuće toplim. Predsednik Si Đinping se, takodje, u nedelju osvrnuo na pitanja energetske bezbednosti tokom svog dvočasovnog govora.
Prema “Blumbergu”, namera Kine da obezbedi domaću snabdevenost gasom mogla bi da iscrpi pošiljke u Evropu i da pogorša energetsku krizu u regionu ove zime.
SAD bi mogle biti poražene u konfrontaciji sa Rusijom, Iranom i Kinom, ako se sa tim tim zemljama sukobe približno istovremeno, upozorava američka novinska agencija “Blumberg”.
“Zamislite scenario u kojem za godinu, dvije ili tri svijet počnu da potresaju ratovi od Evrope do Tihog okeana. Ta mogućnost nije tako apsurdna kao što mislite.
Nikada ranije SAD nisu se suočile sa perspektivom gotovo istovremene vojne konfrontacije na nekoliko strana”, navodi “Blumberg”.
Kolumnista Hal Brands objašnjava da bi napeta situacija oko Ukrajine, Tajvana i Bliskog istoka mogla da se razvije u globalnu bitku u kojoj će SAD morati da izaberu prioritetni pravac dejstava.
On samtra da se opasnost od velikog rata širi te da su današnje krize međusobno čvršće povezane nego što se čini.
“Preopterećena problemima ove veličine, američka država neće moći da odgovori na jedan problem bez razmatranja njegovog uticaja na sposobnost Vašingtona da rješava druga pitanja” – zaključuje Brands za “Blumberg”.
Danas je počeo 20. Državni kongres Komunističke partije Kine.
Predsednik Kine Si Ðinping izjavio je da je na kineskom narodu da odluči o tajvanskom pitanju i dodao da se Kina nikada neće odreći prava da koristi silu, ali je i istakao da će težiti miroljubivom rešenju problema, javlja Rojters.
Si je to rekao u Pekingu, na početku 20. Državnog kongres Komunističke partije Kine (KPK) u Velikoj dvorani naroda, gde prisustvu vodeći kineski državni zvaničnici i oko 2.300 delegata, navodi agencija Sinhua.
Kongres KPK se održava jednom u pet godina i očekuje se da će aktuelni lider Si treći put dobiti petogodišnji mandat.
Kina smatra Tajvan svojom teritorijom, uprkos snažnom protivljenju vlade u Tajpeju, koji odbacuje kineski suverenitet i tvrdi da samo narod na tom ostrvu ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini, dodaje britanska novinska agencija.
Tenzije su porasle u avgustu, nakon posete predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajpeju, pa je Kina održavala jedno vreme velike vojne vežbe u oblasti u Tajvanskom moreuzu.
“Peking je uvek poštovao, pazio i radio na dobrobiti tajvanskog naroda, bio je posvećen razvijanju ekonomske i kulturne razmene preko Tajvanskog moreuza. Pitanje Tajvana je naše unutrašnje pitanje i na kineskom narodu je da odluči. Težimo mirnom ponovnom ujedinjenju, ali nikada nećemo obećati da ćemo se odreći upotrebe sile. Nećemo dopustiti mešanje strane sile i delovanje veoma malog dela stanovnika koji su za tajvansku nezavisnost, naspram mišljenja vehine naroda Tajvana”, poručio je Si.
Ranije ove nedelje, predsednica Tajvana Caj Ing-ven rekla je da rat između Tajvana i Kine “apsolutno nije opcija” i rekla da je spremna da razgovara sa Pekingom, međutim, Peking ne želi da priča sa njom jer je smatra separatistom.
Peking je nudio Tajvanu autonomiju po principu “jedna država, dva sistema”, isti model koji ima sa Hongkongom, ali je većina političkih partija na Tajvanu odbacila tu ideju.
“Kina mora da ohrabri Hongkong, kojim vladaju patriote, i Kina će podržati Hongkong u ujedinjenju sa glavnom teritorijom naše zemlje. ”Jedna država, dva sistema” je najbolji model za Hongkong i na tome se mora raditi na duže staze”, kazao je Si.
On je poručio da će Kina ubrzati pravljenje vojske svetske klase i ojačati kapacitete za odbranu.
“Takođe, ubrzaćemo stvaranje novog razvojnog obrasca zemlje i težiti najvišim standardima u svim oblastima. Kako bismo izgradili modernu socijalističku državu u svim pogledima, moramo, pre svega, da postavimo visoke standarde”, kazao je Si.
Odvajanje od Kine nije opcija za kompanije u Evropskoj uniji.
To je izjavio evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis na jednoj inženjerskoj konferenciji u Berlinu, objašnjavajući kako rat u Ukrajini redefiniše važnost trgovinskih partnera 27-članog bloka.
“EU bi trebalo da nastavi da sarađuje s Kinom pragmatično i bez naivnosti. Našem trgovinskom odnosu je potrebna veća izbalansiranost i reciprocitet”, rekao je on, zalažovši se za fokusiranje na bolje upravljanje rizikom i diversifikaciju umesto na povlačenje iz te zemlje, prenodi Rojters.
Dombrovskis je primetio da su se, osim s Kinom, promenili i odnosi EU sa drugim važnim trgovinskim partnerom, Sjedinjenim Državama.
“Transatlantski odnosi su ponovo oživeli”, naveo je on, dodajući da je, međutim, prisutna “duboka zabrinutost” zbog američkog Zakona za smanjenje inflacije i prednosti koje on pruža američkim kompanijama.
Kako je precizirao, subvencije namenjene zelenoj ekonomiji koje su predviđene ovim aktom diskriminišu industriju automobila, obnovljivih izvora, proizvođače baterija i energetski intenzivnu industriju EU.
Zbog američkog zakona o klimi, zdravstvu i porezima, vrednom 430 milijardi dolara i donetom u avgustu, zabrinutost je izrazila i Južna Koreja povodom poreskih olakšica koje on pruža za kupovinu električnih vozila.
“Pokrenuću ova pitanja na sastanku s američkim kolegama kada sutra otputujem u Vašington”, rekao je Dombrovskis.
Nemački kancelar Olaf Šolc je, u obraćanju na istoj konferenciji, takođe najavio da će Berlin o tom aktu razgovarati s Vašingtonom.
Američka administracija je objavila sveobuhvatan skup kontrola izvoza.
Tu je uključila mere za eliminisanje Kine iz određenih poslova izrade poluprovodničkih čipova napravljenih u svetu pomoću američkih alata, s ciljem usporavanja tehnološkog i vojnog napretka Pekinga.
Pravila, od kojih neka odmah stupaju na snagu, zasnivaju se na ograničenjima koja su ranije ove godine prosleđena vrhunskim proizvođačima alata, kao što su KLA Corp, Lam Research Corp i Applied Materials Inc, sa zahtevom da zaustave isporuke opreme fabrikama u potpunom kineskom vlasništvu koje proizvode napredne logičke čipove, prenosi Rojters.
Ocenjuje se da bi niz tih mera mogao da predstavlja najveću promenu u američkoj politici otpreme tehnologije u Kinu od 1990-ih, pa ako one budu efikasne, mogle bi da vrate kinesku industriju proizvodnje čipova unazad.
Navodi se da bi to bilo realizovano tako što bi američke i druge strane kompanije, koje koriste američku tehnologiju, bile naterane da ukinu podršku za neke od vodećih kineskih fabrika i dizajnera čipova.
Na jučerašnjem brifingu neki visoki vladini zvaničnici poručili su da mnoga od tih pravila imaju za cilj da spreče strane firme da prodaju napredne čipove Kini ili da kineskim firmama daju alate za pravljenje sopstvenih naprednih čipova.
Oni su, međutim, priznali da još uvek nisu obezbedili nikakva obećanja da će savezničke nacije primeniti slične mere i da su razgovori sa tim državama u toku.
“Shvatamo da će jednostrane kontrole koje uvodimo vremenom izgubiti na efikasnosti ako nam se druge zemlje ne pridruže i pritom rizikujemo da naudimo američkom tehnološkom vođstvu ako strani konkurenti ne budu podvrgnuti sličnim kontrolama”, rekao je jedan zvaničnik.