Kina ne snabdeva Rusiju oružjem, rekao je danas kineski ambasador u Francuskoj Lu Ša.
“Ne. Mislim da Rusiji nije potrebno kinesko oružje”, rekao je ambasador u intervjuu za televiziju BFM odgovarajući na pitanje da li Kina isporučuje oružje Rusiji.
On je istakao da Kina zadržava neutralnu poziciju po pitanju sukoba u Ukrajini i da se zalaže za njegovo mirno rešenje.
“Mi želimo mir. Naš stav o Ukrajini je da unapredimo pregovarački proces”, dodao je Ša.
Kina će nastaviti da jača komunikaciju i koordinaciju s Evropskom unijom, rekao je danas kineski predsednik Si Đinping.
Si Đinping je na sastanku u Pekingu s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom rekao da se nada da će institucije i zemlje članice EU uspostaviti objektivnu i ispravnu percepciju Kine, javila je kineska CCTV, a preneo Rojters.
Rusija i Kina rade na recipročnom otvaranju računa kompanija kako bi se izbjegla upotreba SWIFT-a, novost je koju je najavio potpredsjednik ruske vlade Aleksandar Novak.
Podsjetit ćemo, Sberbanka, najveća ruska banka je šestim paketom sankcija i isključena iz Swift sistema, a osim Sberbanke iz Swifta su isključene još dvije velike ruske banke.
Novak je podsjetio da se plaćanja po ugovorima o isporuci gasa iz Rusije u Kinu već prelaze u nacionalne valute dvije zemlje. Osim toga, obračuni za nabavku nafte, naftnih derivata i uglja aktivno se prenose u rubljama i juanima, dodao je on.
“Takav rad omogućava sprečavanje rizika i promoviše prelazak rublje i juana u status svjetskih rezervnih valuta. S tim u vezi, Centralna banka Rusije i Banka Kine rade na mogućnosti otvaranja računa za ruske kompanije u Kini, kineske kompanije u Rusiji i stvaranje platnog sistema bez korištenja SWIFT-a“, rekao je potpredsjednik Vlade.
Novak je dodao da Rusija i Kina planiraju i zajednički razvoj proizvodnje opreme za energetski sektor.
“Danas je Kina jedan od ključnih proizvođača opreme u sektoru nafte i gasa. Već postoji bliska saradnja na snabdevanju naftnom i gasnom opremom za projekte u Rusiji”, naglasio je on.
Kina je lansirala danas svemirski brod “Šenžou 15” sa tročlanom posadom prema kineskoj orbitalnoj stanici, javila je državna televizija.
Raketa “Dugi marš 2F” lansirana je u 23.08 časova po lokalnom vremenu iz centra na sjeverozapadu Kine, u pustinji Gobi.
Ovo će biti prva zamjena posade u orbiti u istoriji kineskog svemirskog programa.
Nova posada zamijeniće trojku koja boravi u kineskoj svemirskoj stanici od početka juna. Povratak prve posade na Zemlju očekuje se početkom decembra, a do tada će na stanici boraviti šest osoba, što je još jedan rekord kineskog programa.
Svemirska stanica dizajnirana je da traje najmanje deset godina, a za to vrijeme njeni stanovnici će obaviti više od 1.000 naučnih eksperimenata – od proučavanja adaptacije biljaka na svemir do ponašanja fluida i mikrogravitaciji.
Kineski letovi u svemir sa posadom počeli su 2003. godine, a prvi Kinez koji je letio u orbitu bio je Jang Livei. On je postao heroj za milione ljudi kod kuće.
Kineska policija intervenisala je u Pekingu i Šangaju kako bi sprečila nove proteste protiv kovid ograničenja.
Kineska politika “nula kovid slučajeva” poremetila je živote miliona ljudi, a bilo je i smrtnih slučajeva zbog tih mera. Takođe, zaključavanje u Kini negativno utiče i na ekonomiju, tvrdi Rojters.Najmanje jedna osoba u gradu Hangdžou uhapšena je kasno sinoć, prema video snimcima na društvenim mrežama, nakon izveštaja da je policija privela pun autobus demonstranata tokom protesta u nedelju uveče u Šangaju, navodi britanska agencija.
Najveći talas protesta u Kini otkako je Si Đinping preuzeo vlast pre deceniju, sa kojih se čuje poziv za njegovu ostavku, dolazi u trenutku kada dnevni broj novih slučajeva kovid 19 dostiže rekordne vrednosti, a u velikim delovima pojedinih gradova uvode se nove stroge mere karantina, prenosi Rojters.
U Hangdžouu, glavnom gradu istočne provincije Džeđijang, video snimci na društvenim mrežama koje Rojters nije mogao nezavisno da proveri, prikazuju stotine policajaca koji na velikom gradskom trgu u ponedeljak uveče, sprečavaju ljude da se okupljaju.
U Šangaju i Pekingu primetno je da policija jutros pojačano patrolira u pojedinim delovima grada, u kojima su neke grupe na društvenoj mreži Telegram predlagale nova protestna okupljanja, navodi Rojters.
Neki svedoci su rekli britanskoj agenciji da je policija tražila od ljudi koji prolaze kroz te oblasti da im pokažu mobilne telefone kako bi proverili da li imaju virtuelne privatne mreže (VPN) i aplikaciju Telegram, koju su tokom vikenda koristili demonstranti.
Protesti o kojima zapadne agencije izveštavaju bazirajući se na video snimcima i komentarima s društvenih mreža, počeli su u više gradova posle požara u jednoj zgradi u Urumćiju, na severozapadu Kine, u kojem je poginulo 10 ljudi, a što je dovedeno u vezu sa zatvaranjem stanovništva u domovima u sklopu državne politike nulte tolerancije na kovid.
“Zlatno doba” odnosa Velike Britanije i Kine je završeno, izjavio je britanski premijer Riši Sunak.
On je tokom prvog govora o spoljnoj politici otkako je izabran za premijera najavio da će promijeniti stav Velike Britanije o Kini.
Sunak je rekao da su bliski ekonomski odnosi tokom protekle decenije bili “naivni”, te da Britanija mora da “priželjkivanje zamijeni čvrstim pragmatizmom prema konkurentima”.
Premijer je, međutim, upozorio da ne treba sprovoditi “retoriku Hladnog rata”, te da se globalni značaj Kine u brojnim sferama ne može ignorisati.
Govoreći o protestima koji se dešavaju u Kini, Sunak je naveo da je Peking odabrao “dalje kažnjavanje”, uključujući napad na novinara Bi-Bi-Sija.
“Smatramo da Kina predstavlja sistemski izazov našim vrijednostima i interesima, izazov koji postaje akutniji usljed kretanja Pekinga ka još većoj autoritarnosti”, istakao je Sunak.
Prema njegovim riječima, osim “zlatnog doba odnosa Britanije i Kine”, završena je i “naivna ideja” da će veći obim trgovine sa Zapadom voditi ka političkoj reformi u Kini, piše Bi-Bi-Si.
On je naveo da će Britanija sarađivati sa saveznicima, uključujući SAD, Kanadu, Australiju i Japan, kako bi “kontrolisala pooštrenu konkurenciju”, uključujući diplomatijom i angažovanjem.
Sunak je tokom govora obećao i nastavak podrške Ukrajini.
Kubanska delegacija je tokom posjete Kini postigla sporazum o restrukturisanju kredita, a Peking se obavezao da će Kubi donirati oko 100 miliona dolara, izjavio je zamjenik kubanskog premijera Alehandro Gil Fernandes.
“Kina će našoj zemlji dati oko 100 miliona dolara, koje ćemo, naravno, iskoristiti da podržimo naše građane. Dug je već nagomilan – približićemo pozicije da pronađemo obostrano prihvatljive formule za njegovo racionalizovanje i restrukturisanje kako bi zajmovi nastavili da stižu za nove investicione projekte”, rekao je Fernandez u intervjuu za TV “La Kubana”.
On je dodao da novi projekti koji će biti finansirani uključuju plutajući dok, vjetropark i solarnu elektranu.
Među projektima koji su dobili kinesku podršku su i dva preduzeća za proizvodnju biopesticida.
Kubanski predsjednik Migel Dijaz-Kanel Bermudez trenutno predvodi vladinu delegaciju na međunarodnoj turneji, koja uključuje posjete Alžiru, Rusiji, Turskoj i Kini u potrazi za podrškom, pošto je ekonomija Kube ozbiljno pogođena globalnom pandemijom i energetskom krizom.
Sjedinjene Američke Države zabranile su uvoz i prodaju “nove komunikacijske opreme” pet kineskih tehnoloških kompanija, uključujući Huavei, zbog zabrinutosti za nacionalnu sigurnost.
Američka Federalna komisija za komunikacije jednoglasno je usvojila nova pravila koja zabranjuju prodaju i uvoz nove komunikacijske opreme koju proizvode kineske tehnološke kompanije, objavio je BBC.
– Nova pravila važan su dio tekuće akcije zaštite javnosti od prijetnji nacionalnoj sigurnosti u okviru telekomunikacija – rekla je predsjednica FCC Džesika Rosenvorcel u pisanoj izjavi.
Rosenvorcel je kazala da je FCC “predan zaštiti svoje nacionalne sigurnosti osiguravajući da se nepouzdana komunikacijska oprema ne smije koristiti unutar granica SAD”.
Među kompanijama čiji su proizvodi zabranjeni za uvoz i prodaju u SAD su Huavei, kao i ZTE, Hikvision, Dahua i Hitera.
Hivision, kineski državni proizvođač opreme za nadzor za civilne i vojne svrhe, saopštio je da njihovi proizvodi ne predstavljaju nikakvu sigurnosnu prijetnju Sjedinjenim Američkim Državama.
– Odluka neće učiniti ništa za zaštitu nacionalne sigurnosti SAD, ali će učiniti mnogo za pogoršanje i poskupljenje za američke male kompanije, lokalne vlasti, škole i pojedinačne potrošače da zaštite sebe, svoje domove, kompanije i imovinu – naveli su iz Hikvisiona.
Ističe se da navedene zabrane nisu retroaktivne te da će se proizvodi navedenih kompanija koji su prethodno bili odobreni za prodaju u SAD i dalje prodavati, ali bi te dozvole u budućnosti mogle biti povučene.
Slične odluke donesene su za vrijeme bivšeg predsjednika Baraka Obame kako bi se kineskim telekomunikacijskim kompanijama ograničio pristup američkom tržištu, a takav se stav nastavio i za vrijeme Donalda Trampa i sadašnjeg američkog predsjednika Džoa Bajdena.
Katar je objavio da je sa Kinom sklopio sporazum na 27 godina o snabdjevanju te zemlje sa tečnim prirodnim gasom.
Naveli su da se radi o najdužem sporazumu ikad postignutom u tom sektoru.
Ovo je objavljeno u jeku svetske krize sa energentima i u vreme kada više zemalja Evrope traga za alternativama za ruske energente, a nisu uspele da postignu takav sporazum sa bogatim emiratom u Persijskom zalivu.
Javna kompanija Katar Enerdži (Qatar Energy), će svake godine izvoziti Kineskoj naftnoj korporaciji Sinopek četiri miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG) iz svog novog projekta Nort Fild, rekao je na konferenciji za novinare katarski ministar energije Saad Šerida Al-Kabi.
Reč je o najdugoročnijem sporazumu u istoriji industrije tečnog prirodnog gasa (LNG), rekao je katarski ministar koji je takođe generalni direktor kompanije Katar Enerdži.
Nort Fild je u centru strategije Katara za povećanje proizvodnje tečnog prirodnog gasa za više od 60 odsto, da dostigne 126 miliona tona godišnje do 2027. godine.
Azija, Kina, Japan i Južna Koreja predstavljaju glavno tržište za gas za Katar, sa kojim sve više pokušavaju da sklope dogovore evropske zemlje posle početka sukoba Rusije i Ukrajine.
Međutim pregovori sa Evropljanima su bili teški, Nemačka i druge zemlje su odbile da potpišu tako dugoročne sporazume kao što je Katar sklopio sa azijskim zemljama, navodi agencija Frans pres.
Zapadne zemlje moraju da budu oprezne.
Zapadne zemlje moraju da budu oprezne i ne stvaraju novu zavisnost od Kine u periodu kada se odbacuje snabdevanje ruskim energentima zbog rata u Ukrajini, upozorio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.”Vidimo da Kina ulaže sve veće napore s ciljem da uspostavi kontrolu nad našom kritičnom infrastrukturom, lancima snabdevanja i ključnim industrijskim sektorima”, upozorio je Stoltenberg tokom posete Španiji i pozvao saveznike da jačaju otpornost svojih država i infrastrukture, prenosi Rojters.
On je pozvao zapadne zemlje da autoritarnim režimima ne daju nikakvu šansu da iskoriste ranjivost Zapada i potkopaju ga.
U svom novom strateškom konceptu usvojenom u junu ove godine, NATO je opisao Kinu kao izazov za “interese, bezbednost i vrednosti” alijanse kao ekonomske i vojne sile.
U prethodnom strateškom dokumentu NATO koji je usvojen 2010. godine Kina se čak i ne pominje jer je Zapad u to vreme smatrao da je ta zemlja običan trgovinski partner i proizvodna baza.