VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Kina će prestići Ameriku do 2035. godine

    Kina će prestići Ameriku do 2035. godine

    Predviđa se da će Kina prestići SAD kao najveća svjetska ekonomija do 2035. godine.

    Takođe se očekuje da će Indija postati druga najveća svjetska ekonomija do 2075. godine. Dve zemlje slediće SAD na trećem mestu, prema dugoročnoj perspektivi Goldman Saksa, prenosi Investitor.

    “Očekujemo da će se težina globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) još više pomeriti prema Aziji u narednih 30 godina”, napisali su ekonomisti Goldman Saksa Kevin Dali i Tadas Gedminas u izveštaju na 45 stranica.

    U 2050. godini predviđa se da će pet najvećih svetskih ekonomija biti Kina, SAD, Indija, Indonezija i Nemačka.

    Nigerija, Pakistan i Egipat bi takođe mogli da budu među najvećim svetskim ekonomijama do 2075. godine, zahvaljujući brzom rastu stanovništva, ako usvoje “odgovarajuće politike i institucije”, navodi se u izveštaju.

    SAD, nakon što su nadmašile dugoročne projekcije realnog rasta BDP-a u protekloj deceniji, malo je verovatno da će ponoviti ovaj podvig u narednoj deceniji, dodaju analitičari.

    “Potencijalni rast SAD-a ostaje znatno niži od rasta velikih tržišnih ekonomija u razvoju, uključujući Kinu i posebno Indiju”, naveli su Dali i Gedminas.

    “Štaviše, izuzetna snaga američkog dolara u poslednjih nekoliko godina dovela je do toga da se značajno povećao iznad njegove fer vrednosti zasnovane na paritetu kupovne moći, a ovo odstupanje implicira da je veća verovatnoća da će depresirati u narednih 10 godina.”

    Globalni ekonomski rast, koji je već oslabio tokom decenija, dodatno će usporiti do 2075. godine, zbog usporavanja rasta svetskog stanovništva, prema dugoročnim prognozama Goldman Saksa.

    Predviđa se i da će globalna ekonomija rasti u proseku 2,8 odsto godišnje između 2024. i 2029. godine, a nakon toga će postepeno opadati, prema izveštaju Goldman Sachs Research. To se upoređuje sa prosečnim rastom od 3,6 odsto u deceniji pre globalne finansijske krize i 3,2 odsto u 10 godina pre pandemije Covid-19.

    Veliki deo ekonomskog usporavanja je posledica slabijeg rasta svetske populacije. Tokom proteklih 50 godina, rast broja ljudi na planeti opao je sa 2 odsto godišnje na manje od 1 odsto trenutno, a projekcije UN-a pokazuju da će do 2075. pasti na nulu.

    Slabljenje produktivnosti, povezano sa usporavanjem tempa globalizacije i tehnološkog napretka, takođe će doprineti smanjenju rasta globalnog bruto domaćeg proizvoda.

    “Globalizacija se ne odnosi samo na trgovinu robom – ona obuhvata rast u prekograničnom kretanju robe, kapitala, ljudi, tehnologija, podataka i ideja“, rekli su ekonomisti Goldman Saksa u izveštaju.

    “S obzirom na to da je period brze globalizacije sada iza nas, malo je verovatno da će globalna ekonomija povratiti stope rasta produktivnosti postignute tokom decenije 2000-2010. Štaviše, mogućnost potpunog preokreta je ključni rizik za globalne izglede.”

    Sve u svemu, protekcionizam i klimatske promene su dva najveća rizika za dugoročne projekcije ekonomskog rasta, pokazuje izveštaj.

    “Dok je nejednakost prihoda među zemljama opala, nejednakost prihoda unutar zemalja je porasla. Ovo predstavlja veliki izazov za budućnost globalizacije”, rekli su ekonomisti.

    Što se tiče klimatskih promena, u izveštaju se navodi da “nema praktičnog razloga” zašto globalna ekonomija u celini ne može “odvojiti” ekonomski rast od emisije ugljenika.

    “Ali postizanje održivog rasta zahteva ekonomske žrtve i globalno koordiniran odgovor, a oboje će biti politički teško postići“, rekli su Dali i Gedminas.

  • Uzbuna na nebu: Podignuti lovci

    Uzbuna na nebu: Podignuti lovci

    Sedamdeset i jedan avion kineske avijacije, uključujući borbene avione i dronove, ušao je u vazdušnu odbrambenu zonu Tajvana u protekla 24 sata.

    To je saopštila danas vlada u Tajpeju.

    Upad je uključivao 43 kineska aviona koji su prešli srednju liniju Tajvanskog moreuza, nezvaničnu tampon zonu između Tajvana i Kine koja se nalazi unutar odbrambene zone, saopštilo je Ministarstvo odbrane Tajvana, preneo je Rojters.

    Kako se navodi, Peking nastavlja vojne aktivnosti u blizini ostrva na koje Kina polaže pravo, a tajvanska zvanična Centralna novinska agencija saopštila je da je to najveći upad kineskog vazduhoplovstva u tajvanski vazdušni prostor do sada.

    Pojedini od kineskih aviona, uglavnom borbenih, nakratko su prešli srednju liniju u osetljivom Tajvanskom moreuzu, a otkriveno je i sedam brodova kineske mornarice u blizini Tajvana, saopštilo je tajvansko ministarstvo.

    Kina je saopštila da je izvela “udarne vežbe” u moru i vazdušnom prostoru oko Tajvana u nedelju kao odgovor na, kako je navela, provokacije Tajvana i SAD.

    Predsednica Tajvana Cai Ing-ven istakla je jutros, u govoru na vojnoj ceremoniji, da Tajvan treba da pojača svoj odbrambeni kapacitet zbog, kako je rekla, “neprekidne ekspanzije autoritarnosti”, iako nije spominjala najnovije vojne aktivnosti Kine.

  • Novi kineski nevidljivi bombarder u žiži

    Novi kineski nevidljivi bombarder u žiži

    Niz slika, za koje se veruje da je na njima novi unapređeni prototip kineskog borbenog aviona J-20, postao je viralan na internetu.

    Upućeni promatrači već neko vreme očekuju potpuno novu varijantu kineskog nevidljivog lovca J-20.

    Međutim, kvalitet fotografija koje su se pojavile na internetu je preslab da bi se potvrdile eventualne promene.

    Ovaj novi avion, nazvan J-20B, vidi se s modifikovanim okvirom i intrigantnim sličnostima s kineskim borbenim avionom J-35 koji je trenutno u razvoju, piše EurAsian Times, a prenosi net.hr.

    Ipak, kvalitet fotografija je preslab da bi se potvrdile eventualne promene napravljene na mlaznjaku. Značajno je da ova konkretna varijanta nije ista kao varijanta dvoseda J-20, koja se često naziva i J-20B.

  • Ping od Putina tražio da se izjasni o sukobu u Ukrajini

    Ping od Putina tražio da se izjasni o sukobu u Ukrajini

    Kineski predsednik Si Đinping je navodno zatražio od ruskog lidera Vladimira Putina da pismeno objasni kako i kada namerava da okonča rat sa Ukrajinom.

    Si je navodno tražio od Putina da mu da konkretan datum do kojeg namerava da prekine krvavi sukob, i navodno je zapretio da će prekinuti svaku komunikaciju sa njim ako ne dobije odgovor, piše Dejli Mejl.

    Na Telegram kanalu General SVR, koji navodno stoji iza bivšeg ruskog generala, navodi se i da je Dmitrij Medvedev, bliski Putinov saradnik, otputovao u Peking “kao poštar” da bi preneo odgovor Siju.

    U pismu se dalje tvrdi da će kineski lider biti spreman za telefonski razgovor sa Putinom ili eventualnu posetu Moskvi samo ako dobije pismena objašnjenja ili obećanja.

    Iz Kine stiže zvanično saopštenje u kojem se navodi da je Medvedev predao pismo Siju u kojem prenosi prijateljske pozdrave i dobre želje kineskom lideru.

  • Tajvan digao lovce nakon što je Kina poslala čak 39 vojnih aviona u ophodnju

    Tajvan digao lovce nakon što je Kina poslala čak 39 vojnih aviona u ophodnju

    Tajvan je podigao borbene avione kako bi upozorio 39 kineskih letjelica koji su ušli u njegovu jugoistočnu zonu protivzračne obrane, saopćilo je u četvrtak ministarstvo obrane.

    Tajvan se žalio na ponovljene misije kineskih zračnih snaga u posljednje dvije godine, često u južnim područjima njegove identifikacijske zone protivzračne obrane.

    Upad u četvrtak uključio je 21 lovca i četiri bombardera H-6, kao i avione za rano upozoravanje, protivpodmorničke i avione za dopunu gorivom, reklo je tajvansko ministarstvo odbrane u izvještaju u kojem se detaljno opisuju kineske aktivnosti.

    Mnogi avioni preletjeli su vodeni put poznat kao kanal Bashi do područja u blizini jugoistočne obale ostrva, prema karti koju je dostavilo ministarstvo. Tri broda kineske mornarice također su otkrivena u blizini Tajvana.

    Tajvan je poslao nespecificiran borbeni avion da upozori kineske snage, dok su raketni sistemi pratili njihov let, reklo je ministarstvo.

  • Šta je Medvedev radio u Kini?

    Šta je Medvedev radio u Kini?

    Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev iznenadno je otputovao u Peking i razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom,

    Nakon susreta sa Sijem, Medevedev je izjavio da su razgovarali o ratu u Ukrajini.

    Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, postavio je video na svom Telegram kanalu na kojem se vidi njegov sastanak sa Sijem, nasmejan za fotografije i sastanak kineskih i ruskih zvaničnika.

    Medvedev je rekao da su on i Si razgovarali o strateškom partnerstvu dve zemlje “bez ograničenja”, kao i o Ukrajini. On nije izneo više detalja, prenosi Rojters.

    “Razgovarali smo o saradnji dve vladajuće stranke Kine i Rusije… bilateralnoj saradnji u okviru našeg strateškog partnerstva, uključujući u oblasti ekonomije i industrijske proizvodnje. Razgovarali smo i o međunarodnim pitanjima – uključujući, naravno, sukob u Ukrajina”, rekao je Medvedev.

    “Razgovori su bili korisni”, dodao je on.

  • Vojska stigla na granicu, tenzije na vrhuncu

    Vojska stigla na granicu, tenzije na vrhuncu

    Indija je rasporedila više vojnih trupa nego ikada ranije na granici sa Kinom, rekao je danas indijski ministar spoljnih poslova Subramanjam Džajšankar.

    “Danas je indijska vojska raspoređena na granici sa Kinom kako nikada nije bila pre i to je učinjeno kako bi se suprostavili kineskom raspoređivanju vojske koje je pojačano od 2020. godine”, rekao je Džajšankar, prenosi Tas.

    Džajšankar je odgovarao na kritike opozicione stranke Indijski nacionalni kongres, koja je optužila vladu da nije preduzela ništa u sukobima na granici sa Kinom.

    Kako Tas navodi prenoseći izveštaj indijske novinske agencije, indijske i kineske snage su se 9. decembra sukobile u oblasti Tavang kada su se kineske trupe približile granici, ali su ih indijske snage zaustavile, a nekoliko vojnika sa obe strane je povređeno.

    Loše definisana granica između Indije i Kine na Himalajima izaziva tenzije decenijama, a 1962. godine je izbio oružani sukob između zemalja kada je Kina anektirala deo indijske teritorije.

    U maju 2020. godine sukobi između dve zemlje su se ponovo rasplamsali, posle čega su usledili diplomatski i vojni razgovori, a Peking i Nju Delhi su prošle godine navodno počeli da povlače vojne snage sa granica.

  • Rusija i Kina udružuju snage: “To je odgovor na prijetnje”

    Rusija i Kina udružuju snage: “To je odgovor na prijetnje”

    Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da predstojeća pomorska vežba ruske i kineske vojske “Zajedničko more” jača partnerstvo Pekinga i Moskve.

    Osim toga, ta vežba pokazuje rješenost dvije zemlje da zajednički odgovore na bezbjednosne prijetnje u regionu i globalno, navodi se u saopštenju ministarstva.

    “Zajednička vežba ima za cilj da pokaže odlučnost i sposobnost dve strane da zajednički odgovore na prijetnje pomorskoj bezbjednosti i održe međunarodni i regionalni mir i stabilnost”, navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva odbrane, prenosi TASS.

    Kako je navedeno vježba će se održati u vodama istočno od morskog područja od Džoušana do Tajdžoua, u provinciji Džeđijang.

    Ministarstvo ističe da je interakcija između kineske i ruske vojske dokaz da se sveobuhvatno strateško partnerstvo između Pekinga i Moskve produbljuje.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u ponedeljak da će Rusija i Kina održati zajedničke pomorske manevre od 21. do 27. decembra.

    Rusiju će na vježbama predstavljati vodeći brod Pacifičke flote, krstarica Varjag, fregata Maršal Šapošnjikov, ratni brodovi Heroj Ruske Federacije Aldar Cidenžapov i Perfekt.

    Od kineskih pomorskih snaga će u vježbu biti uključena dva razarača, dva patrolna broda, integrisani brod za snabdijevanje i dizel podmornica.

    Ministarstvo je takođe saopštilo da će u vježbama, osim brodova, učestvovati i mornarički avioni i helikopteri Pacifičke flote i Ratne mornarice Oslobodilačke narodne armije Kine.

  • Višković sa predstavnicima kineske kompanije: Bolnica u Doboju jedan od najznačajnijih projekata

    Višković sa predstavnicima kineske kompanije: Bolnica u Doboju jedan od najznačajnijih projekata

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković razgovarao je danas u Banjaluci sa predstavnicima kineske kompanije “China Sinopharm International Corporation”, povodom izgradnje bolnice „Sveti apostol Luka“ u Doboju.
    Tokom sastanka, razmotrena je trenutna dinamika radova na izgradnji nove dobojske bolnice, koje će, po stavljanju u upotrebu, biti najsavremenija zdravstvena ustanova u ovom dijelu Republike Srpske, saopšteno je Biroa za odnose sa javnošću Vlade Republike Srpske.

    Višković je naglasio da se radi o jednom od najznačajnijih infrastrukturnih zahvata u zdravstvu Republike Srpske, i, ujedno, najvećem ulaganju iz republičkog budžeta na području Doboja, koja će unarijediti kvalitet zdravstvene zaštite stanovnika ovog kraja.

    Predstavnici kineske kompanije upoznali su Viškovića sa trenutnom dinamikom radova, te naglasili da se ulažu maksimalni napori da bi se ovaj projekt realizovao na obostrano zadovoljstvo.

  • Kina ulaže milijarde u razvoj poluprovodnika

    Kina ulaže milijarde u razvoj poluprovodnika

    Kina planira paket pomoći vredan više od 135 milijardi evra za razvoj svoje industrije poluprovodnika, rekla su tri izvora.

    Peking planira da odobri jedan od svojih najvećih paketa fiskalnih podsticaja za pet godina, uglavnom kroz subvencije i poreske olakšice za podsticanje proizvodnje i istraživanja poluprovodnika, rekli su izvori. Plan, koji bi prema izvorima mogao da bude realizovan već u prvom kvartalu sledeće godine, još nije objavljen, prenosi Indeks.

    Kako se saznaje, većina finansijske pomoći koristila bi se za subvencionisanje kupovine domaće poluprovodničke opreme od kineskih firmi. Kompanije bi imale pravo na subvenciju od 20 odsto na troškove nabavke.

    Kina je objavila da je razvoj njene industrije čipova politički prioritet. Plan fiskalne podrške dolazi nakon što je američki predsednik Džo Bajden u avgustu potpisao zakon kojim se obezbeđuju grantovi od 52,7 milijardi dolara za proizvodnju i istraživanje poluprovodnika u SAD, kao i oko 24 milijarde dolara poreskih olakšica za fabrike čipova.

    Stimulativnim paketom, Peking ima cilj da pojača podršku kineskim kompanijama za proizvodnju čipova da grade, prošire ili modernizuju domaću proizvodnju, montažu, pakovanje i istraživanje i razvoj, rekli su izvori. Najnoviji plan Kine takođe uključuje preferencijalni poreski položaj za domaću industriju poluprovodnika.