VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Američka vojska oborila kineski špijunski balon koji je lebdio iznad SAD-a

    Američka vojska oborila kineski špijunski balon koji je lebdio iznad SAD-a

    Sjedinjene Američke Države su oborile špijunski balon koji je letio iznad Amerike, a za koji se sumnja da je stigao iz Kine.

    Tri aerodroma su zatvorena, a vazdušni prostor je zatvoren kod obale Južne Karoline nakon što su američki vojni avioni gađali objekat iznad Atlantskog okeana.
    Kako prenosi novinska agencija AP, snimci pokazuju kako balon pada u more nakon male eksplozije.

    Očevidci kažu da su vidjeli više vojnih letjelica kako lete otprilike 20 do 30 minuta oko balona prije nego što je iz aviona stigao projektil koji ga je uništio.

    Nakon što je balon uočen, uslijedio je veliki pritisak na američkog predsjednika Joea Bidena sa zahtjevom da ga obori, ali je rečeno da ne smije biti probušen iznad teritorija gdje ima stanovništva.
    Web stranica za praćenje Flightradar24 pokazala je da avioni američkog ratnog aviacije i obalske straže djeluju u zračnom prostoru između Wilmingtona, Sjeverne Karoline i Myrtle Beacha.

    Obalska straža je također savjetovala pomorcima da napuste to područje zbog vojnih operacija “koje predstavljaju značajnu opasnost”, prenosi BBC.

    Prema nezvaničnim informacijama, američki lider je danas dao odobrenje na likvidaciju sumnjivog špijunskog balona.

    Dolazak balona iznad SAD-a dolazi usred napetosti između Washingtona i Pekinga, a državni sekretar Antony Blinken zbog toga je otkazao put u Peking.

    Dok američki zvaničnici slanje balona, za koji se sumnja da je kineski špijunski balon, nazivaju jako neodgovornim činom, Kina tvrdi da se radi o meteorološkom balonu koji je zalutao te pozvala na smirivanje situacije.

  • Novi kineski balon, ovaj put iznad Južne Amerike

    Novi kineski balon, ovaj put iznad Južne Amerike

    Vlada SAD saopštila je da još jedan, kako se navodi, “kineski špijunski balon” leti iznad teritorije Latinske Amerike.

    Posle jučerašnjih saopštenja zvaničnika vojske SAD da je sumnjivi kineski “balon za nadzor” primećen kako leti iznad savezne države Montana, portparol Pentagona, general Pat Rajder, rekao je za “Foks njuz” u petak uveče da iznad Latinske Amerike leti još jedan kineski špijunski balon.

    Rajder je na brifingu za novinare u četvrtak izjavio da je američka vlada otkrila kineski balon za nadzor na velikoj visini iznad kontinentalnog dela SAD.

    Visoki zvaničnik odbrane je rekao da je američka vlada razmišljala o tome da obori balon, ali da je odlučila da ne koristi vojnu silu zbog potencijalnih rizika.

    Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je u petak da je balon civilni i da se koristi u meteorološke i druge naučne svrhe, kao i da je neplanirano skrenuo sa predviđenog kursa.


    Pentagon ne veruje da je reč o meteorološkom balonu koji je skrenuo sa kursa.

    “Ovo je bilo namerno”, rekao je Rajder, navodeći da je balon poleteo iz kontinentalne Kine.

    Rajder je rekao novinarima da će balon verovatno lebdeti iznad vazdušnog prostora SAD nekoliko dana.

    Balon je u petak viđen iznad Kanzas Sitija u Misuriju.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken otkazao je ranije planiranu posetu Kini zbog otkrića kineskog balona.

  • Dignuti borbeni avioni

    Dignuti borbeni avioni

    Tajvan je podigao borbene avione, stavio svoju mornaricu u stanje pripravnosti i aktivirao raketne sisteme.

    To je odgovor Tajvana na pojavu 43 kineska vojna aviona u neposrednoj blizini svoje teritorije, prenosi AP.

    Peking je napravio prvi korak da uznemiri i zastraši samoupravnu ostrvsku demokratiju.

    Tajvansko ministarstvo odbrane je takođe saopštilo da je 20 kineskih aviona prešlo središnju liniju u utorak u Tajvanskom moreuzu, koji je dugo bio nezvanična tampon zona između strana koje su se podelile tokom građanskog rata 1949. godine.

    Podsetimo, general američkog vazduhoplovstva Majk Minihan nedavno je upozorio oficire da budu spremni za sukob između SAD i Kine oko Tajvana, za koji kaže da će se dogoditi 2025. godine.

    Nije jasno šta je podstaklo kinesku akciju, iako je do nje došlo neposredno uoči posete Pekingu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji će postati najviši zvaničnik koji je posetio Kinu od izbora predsednika Džoa Bajdena 2020. godine.

    Kina je u avgustu, posle posete Tajpeju tadašnje predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, organizovala ratne igre u blizini Tajvana. Kineske oružane snage su početkom januara organizovale i “zajedničke patrole borbene gotovosti i borbene vežbe” u moru i vazdušnom prostoru oko Tajvana.

    Kina tvrdi da je ostrvo Tajvan njena teritorija, koju će zauzeti silom ako bude potrebno. Velika većina Tajvanaca se protivi prelasku pod kontrolu kineske autoritarne Komunističke partije.

  • Za NATO su Rusija i Kina prijetnja

    Za NATO su Rusija i Kina prijetnja

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas u Tokiju da je jačanje Kine i saradnja te zemlje s Rusijom pretnja ne samo za Aziju, već i Evropu.

    O je zatražio snažniju saradnju i više “prijatelja” NATO u Aziji.

    Stoltenberg je rekao da Kina sve više ulaže u nuklearno oružje i rakete velikog dometa, a da ne pruža transparentnost niti se angažuje u smislenom dijalogu o kontroli naoružanja, dok istovremeno pritiska susedne zemlje i Tajvan, preneo je AP.

    “Činjenica da se Rusija i Kina zbližavaju i značajna ulaganja Pekinga u moderno oružje samo naglašavaju da Kina predstavlja pretnju, predstavlja izazov i za NATO”, izjavio je Stoltenberg u govoru na tokijskom univerzitetu dodajući da “bezbednost nije regionalna, već globalna”.

    Stoltenberg je rekao da NATO ne smatra Kinu suparnikom niti traži konfrontaciju, već da će se Severnoatlantska alijansa nastaviti da radi s Kinom na području zajedničkih interesa, kao što su klimatske promene.

  • Rusija i Kina pripremile novi sporazum

    Rusija i Kina pripremile novi sporazum

    Rusija i Kina pripremile su nacrt međuvladinog sporazuma o isporuci gasa rutom “Daleki istok”.

    To proizilazi iz uredbe objavljene na zvaničnom internet portalu pravnih informacija, prenose RIA Novosti.

    “Odobren je nacrt sporazuma koji je dostavilo Ministarstvo energetike, usaglašen sa Ministarstvom spoljnih poslova i drugim zainteresovanim organima izvršne vlasti, koji je prethodno razrađen sa kineskom stranom, između Vlade Rusije i Vlade Narodne Republike Kine o saradnji u oblasti snabdevanja prirodnim gasom dalekoistočnom rutom”, navodi se u dokumentu.

    Sporazum podrazumeva izgradnju prekograničnog dela preko reke Usuri na području ruskog grada Daljnjerečensk do kineskog grada Hulin.

    Napominje se da se ovim dokumentom definišu uslovi saradnje dve zemlje po pitanju snabdevanja gasom, a pomoći će i jačanju koordinacije u energetskom sektoru.

    Početkom februara prošle godine kompanija Gasprom je potpisala dugoročni ugovor sa Kineskom nacionalnom kompanijom za naftu i gas o izvozu deset milijardi kubnih metara gasa godišnje preko dalekoistočne rute.

    Predviđeno je da će ukupan obim isporuka kompanije nakon realizacije projekta porasti na 48 milijardi kubnih metara.

    Gasprom trenutno snabdeva Kinu prirodnim gasom preko gasovoda “Snaga Sibira”.

    Izvoz preko te rute na kraju prošle godine iznosio je 15,5 milijardi kubnih metara.

    Kako projekat bude napredovao, planirano je da se godišnje povećava obim isporuka do projektovanog godišnjeg kapaciteta od 38 milijardi kubnih metara do 2025. godine.

    Razvoj Istočne rute snabdevanja gasom između Rusije i Kine povezan je i sa trasom izgradnje gasovoda “Snaga Sibira-2” kroz Mongoliju kapaciteta 50 milijardi kubnih metara godišnje, čiji projekat je u izradi, podseća ruska agencija.

  • Kina pozvala na prekid isporuka oružja

    Kina pozvala na prekid isporuka oružja

    Ukoliko im je stvarno stalo do ukrajinskog naroda, SAD treba da prestanu sa isporukama oružja, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Kine.

    “SAD su glavni inicijator i osnovna pokretačka snaga krize u Ukrajini, oni neprekidno isporučuju teško i ofanzivno naoružanje Kijevu, odugovlačeći sukob i čineći ga intenzivnijim“, rekla je na brifingu portparolka Ministarstva inostranih poslova Kine Mao Nin.

    Diplomata je istakla da ako SAD stvarno žele da se kriza uskoro okonča i “ako im je stvarno stalo do bezbednosti ukrajinskog naroda, treba da prestanu da tamo šalju naoružanje i profitiraju od rata“.

    “Neophodno je da se odgovorno doprinese brzoj deeskalaciji i stvore povoljna atmosfera i uslovi za mirne pregovore zainteresovanih strana“, istakla je Mao Nin.

    Komentarišući objave da kineske državne kompanije pružaju vojnu i finansijsku pomoć Rusiji u ukrajinskom sukobu ona je istakla da SAD iznose neosnovane optužbe na račun Kine zbog Ukrajine, a Peking neće ćutke gledati kršenje prava kineskih kompanija.

    Ranije je kineski predsednik Si Đinping izjavio da rešavanje sukoba u Ukrajini političkim sredstvima najbolje odgovara evropskim interesima i zajedničkim interesima svih evroazijskih zemalja.

  • Kineska kompanija pobedila na tenderu za eksploataciju litijuma

    Kineska kompanija pobedila na tenderu za eksploataciju litijuma

    Velika kineska kompanija za baterije Katl (Catl), pobedila je na tenderu za iskorišćavanje litijuma u Boliviji.

    Bolivijski predsednik Luis Arse Katakora rekao je da konzorcijum predvođen kineskim Katlom pokreće “istorijsku” industrijalizaciju litijuma u Boliviji, prenosi Rojters.

    Više od milijardu dolara biće uloženo u prvu fazu ovog projekta, saopštio je bolivijski predsednik.Ovaj ultra-laki metal se koristi u baterijama potrebnim za električna vozila, čija proizvodnja će rasti kako se fosilna goriva budu postepeno povlačila, podseća britanska agencija.

  • SZO upozorila: Peking u velikoj mjeri ne prijavljuje smrtne slučajeve

    SZO upozorila: Peking u velikoj mjeri ne prijavljuje smrtne slučajeve

    Kina i dalje u velikoj mjeri ne prijavljuje smrtne slučajeve, iako pruža više informacija o širenju epidemije kovid 19, saopštila je Svjetska zdravstvena organizacija /SZO/.
    “Postoje neke veoma važne praznine u podacima na čijem popunjavanju radimo sa Kinom”, izjavila je zvaničnik Svjetske zdravstvene organizacije /SZO/ za upravljanje pandemijom virusa korona Marija fon Kerkov.

    Broj zaraženih virusom korona u Kini naglo je porastao otkako je Peking u decembru počeo da ukida mjere nulte tolerancije na kovid 19.

  • Amerikanci uradili simulacije kineskog napada na Tajvan; Rezultat katastrofan za sve

    Amerikanci uradili simulacije kineskog napada na Tajvan; Rezultat katastrofan za sve

    Istraživački centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu izradio analizu posledica mogućeg sukoba oko Tajvana.

    Izvaštaj je načinjen nakon brojnih simulacija, a u njegove stranice uvid je imala američka TV mreža CNN.

    Tako se, na primer, navodi da bi kineska invazija na Tajvan 2026. godine dovela do hiljada žrtava među kineskim, američkim, tajvanskim i japanskim snagama.

    Malo je verovatno da bi se okončala pobedom Pekinga, a SAD bi mogle da ostvare Pirovu pobedu, dugoročno.

    CSIS je, kako prenose Novosti, izradio čak 24 simulacije, što je najobimnije istraživanje ikad sprovedeno o mogućem sukobu oko Tajvana. Cilj je bio odgovoriti na pitanje da li bi invazija uspela, i po koju cenu.

    Objavljivanje izveštaja koincidiralo je, inače, sa aktuelnim kineskim vojnim manevrima u blizini Tajvana.

    Simulacija rata donela je zaključak da bi, na kraju, najmanje dva američka nosača aviona ležala na dnu Pacifika, a kineska moderna mornarica bila bi “u ruševinama”.

    Scenariji američkog instituta oslikavaju, u slučaju sukoba, mračnu budućnost i Tajvana, ostrva sa 24 miliona stanovnika koje Kina smatra delom svoje suverene teritorije:

    “Tajvanska vojska je ozbiljno degradirana i ostavljena da brani oštećenu ekonomiju na ostrvu, bez struje i osnovnih usluga”, navodi se u izveštaju, uz procenu da bi ostrvska vojska pretrpela oko 3.500 žrtava, a svih 26 razarača i fregata u njenoj mornarici bilo bi potopljeno.

    SAD i Japan, koji je takođe uključen u simulaciju sukoba, takođe, navodi se, “gube desetine brodova, stotine aviona i hiljade vojnika, što bi oštetilo globalnu poziciju SAD tokom narednih godina”.

    “U većini scenarija američka mornarica gubi dva nosača aviona, dok tokom tronedeljne borbe biva ubijeno oko 3.200 vojnika, što je skoro polovina gubitaka SAD u dve decenije borbi u Iraku i Avganistanu. Kina bi, takođe, teško patila. Njena mornarica bila bi u ruševinama, jezgro njenih amfibijskih snaga slomljeno, desetine hiljada vojnika postali bi ratni zarobljenici, a oko 10.000 bi poginulo”, zaključuje se.

    Na kraju, CSIS tvrdi da izveštaj ne vidi rat oko Tajvana kao “neizbežan, ili čak verovatan”.

    Dan Grecijer, viši saradnik za politiku odbrane u Projektu vladinog nadzora (POGO), priznaje i da je malo verovatna direktne kineske invazija na Tajvan, jer bi “takva vojna operacija odmah poremetila spoljnu trgovinu, na kojoj počiva kineska privreda”.

  • Kina ukinula ograničenja: Rastu cijene nafte na tržištu

    Kina ukinula ograničenja: Rastu cijene nafte na tržištu

    Cijene nafte na svjetskom tržištu porasle su u ponedjeljak zbog naglog rasta potražnje jer je odluka vlasti u Kini da ukine ograničenja zbog kovida povećala nade za oporavak ekonomske aktivnosti u drugom najvećem svjetskom potrošaču nafte.
    Međunarodna referentna cijena nafte tipa brent iznosila je jutros 79,65 dolara po barelu nakon rasta cijene za 1,37 odsto.

    Američka referentna vrijednost West Texas Intermediate (WTI) trgovala se po cijeni od 74,84 dolara po barelu nakon rasta cijene za 1,45 odsto.

    Rast cijena uslijedio je nakon naglog rasta potražnje jer je odluka vlasti u Kini da ukine kovid ograničenja povećala nade za oporavak ekonomske aktivnosti u toj državi.

    Kina je uklonila većinu ograničenja uvedenih ranije s ciljem suzbijanja širenja virusa korona uprkos porastu broja slučajeva širom države.