VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Peking bijesan: Čemu to?

    Peking bijesan: Čemu to?

    Čini se da ukrajinsku krizu vodi neka “nevidljiva ruka” koja se zalaže za odugovlačenje i eskalaciju sukoba, izjavio kineski ministar spoljnih poslova Cin Gang.

    “Nevidljiva ruka koristi ukrajinsku krizu u cilju određenih geopolitičkih agendi. Sukob, sankcije i pritisci neće rešiti problem. Proces mirovnih pregovora treba da počne što je pre moguće uz poštovanje legitimnih bezbednosnih problema svih strana”, rekao je Čin novinarima na marginama godišnjeg zasedanja parlamenta u Pekingu.Kineski ministar je takođe saopštio da njegova zemlja nije isporučivala oružje ni jednoj strani u ukrajinskom sukobu, u trenutku kada američki zvaničnici govore o neodređenim “posledicama” po Peking, ako pošalje pomoć u naoružanju Rusiji.

    “Nismo u sukobu i ne obezbeđujemo oružje ni jednoj strani. Dakle, na osnovu čega diskusija o krivici, sankcijama i pretnjama Kini? Ovo je apsolutno neprihvatljivo”, naglasio je Ćin.

    On je dodao da je politika Vašingtona prema Kini potpuno odstupila od racionalnog i zdravog puta, prenosi AP.

    “Ako SAD ne pritisnu kočnicu, vec nastave da idu pogrešnim putem, nikakva zaštitna barijera ne može sprečiti iskakanje iz šina i sigurno ce doci do sukoba i konfrontacije, rekao je kineski ministar .

    Ćin je dodao da je “takvo rivalastvo bezobzirno kockanje, pri čemu su ulozi fundamentalni interesi dva naroda, pa čak i buducnost čovečanstva”.

    Nakon što je kratko služio kao ambasador u Vašingtonu, Ćin je krajem decembra imenovan za ministra spoljnih poslova, što je niža funkcija od one koju vrši direktor Kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Kine (KPK) Vang Ji, navodi AP.

    On je na konferenciji za štampu ponovio kritike na račun nedavnog obaranja navodnog kineskog špijunskog balona iznad istočne obale SAD, i saopštio da je ta incident “uzrokovan višom silom” i da je Vašington “preterano reagovao, zloupotrebio silu i dramatizovao situaciju, stvarajuci diplomatsku krizu koja se mogla izbeci”.

    U delu obraćanja koje se odnosi na Tajvan, ostrvo koje Peking smatra svojom teritorijom, Ćin je ovo pitanje nazvao prvom crvenom linijom koja se ne sme preci u odnosima SAD i Kine, navodi AP.

  • Kina konačno odlučila: +7%

    Kina konačno odlučila: +7%

    Kina će povećati vojni budžet ove godine za više od sedam odsto, u vreme “sve većih prijetnji”.

    To je saopšteno na godišnjoj sednici Nacionalnog narodnog kongresa (NPC), najvišeg zakonodavnog tela u toj zemlji.NPC će, ujedno, potvrditi treći mandat predsedniku Si Đinpingu, koji je reizabran na 20. Nacionanom kongresu Komunističke partije Kine u oktobru prošle godine, preneo je Bi-Bi-Si.

    Očekuje se da će se tokom sednice parlamenta, koja će trajati do 13. marta, premijer Li Kećang povući i da će za njegovog naslednika biti izabran Li Kiang, javio je ranije Rojters.

    Vojni budžet Pekinga iznosi oko 225 milijardi dolara i četiri puta je manji od američkog.

    Međutim, analitičari veruju da Kina u zvaničnim saopštenjima umanjuje koliko zapravo troši na vojsku, navodi Bi-Bi-Si.

    Odlazeći premijer Li rekao je na sednici NPC da su “spoljni pokušaji da se Kina pritisne i kontroliše sve veći”.

    “Vojska bi trebalo da intenzivira vojne vežbe i spremnost, u celini”, poručio je Li.

  • Povećavaju vojni budžet, a imaju najveću armiju i mornaricu na svetu

    Povećavaju vojni budžet, a imaju najveću armiju i mornaricu na svetu

    Povećanje kineskog vojnog budžeta “prikladno i razumno” i ima cilj suočavanje sa “složenim bezbednosnim izazovima”, izjavio je portparol parlamenta Vang Čao.

    Vang nije naveo da li će stopa povećanja, koja će biti objavljena u nedelju na otvaranju godišnjeg zasedanja Nacionalnog narodnog kongresa, biti iznad ili ispod prošlogodišnjih 7,1 odsto.

    Vang je rekao da je udeo budžeta za odbranu ostao stabilan u odnosu na BDP i napomenuo da kineska vojna modernizacija “neće predstavljati pretnju nijednoj zemlji“.

    “Naprotiv, to će biti samo pozitivna sila za očuvanje regionalne stabilnosti i svetskog mira”, naglasio je Vang na konferenciji za novinare. Vang je kazao da je povećanje izdataka za odbranu potrebno da bi se odgovorilo na složene bezbednosne izazove i da bi Kina ispunila svoje odgovornosti kao velika zemlja.

    Potrošnja Kine za odbranu niža je od svetskog proseka i povećanje je zbog toga prikladno i razumno, rekao je Vang, preneo je AP.

    Kina je 2021. godine potrošila 1,7 odsto BDP-a na vojsku, prema podacima Svetske banke, dok su SAD, sa svojim ogromnim obavezama u inostranstvu, potrošile relativno visokih 3,5 odsto.

    Kina je za odbranu za prošlu godinu izdvojila 229 milijardi dolara, što je otprilike duplo više nego u 2013. Stalna godišnja povećanja budžeta tokom više od dve decenije omogućila su Narodnooslobodilačkoj vojsci Kine od dva miliona pripadnika da poveća sposobnosti u svim kategorijama, podseća američka agencija.

    Uz najveću stalnu armiju na svetu, Kina ima najveću mornaricu na svetu i nedavno je lansirala svoj treći nosač aviona. Kina je već uspostavila jednu svoju vojnu bazu u Džibutiju na Rogu Afrike i renovira kambodžansku pomorsku bazu Ream, koja bi joj mogla pružiti prisustvo u Tajlandskom zalivu.

    Napori za modernizaciju kineske vojske izazvali su zabrinutost SAD i zemalja saveznica, posebno u vezi sa Tajvanom, za koji je Kina saopštila da će biti stavljen pod njenu kontrolu i silom, ukoliko bude potrebno, podseća AP.

  • Kina naoružava Rusiju?

    Kina naoružava Rusiju?

    Zvaničnik Evropske unije izjavio je danas da bi se smatralo apsolutnim prelaskom crvene linije ako bi Kina slala oružje Rusiji.

    Takođe, kako je naveo, u tom slučaju bi EU odgovorila sankcijama prema Pekingu.

    Komentari odražavaju izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je juče upozorio Peking da ne sme da pruža takvu pomoć Moskvi dok Rusija nastavlja da ratuje u Ukrajini, preneo je Rojters.

    “Ne isporučujte oružje agresoru Rusiji”, rekao je Šolc.

    On je to rekao u govoru u Nemačkom parlamentu uoči sastanka sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom danas u Vašingtonu.

    Očekuje se da će dvojica lidera razgovarati na teme kao što su rat u Ukrajini i Kina. Kina je negirala bilo kakvu nameru da naoruža Rusiju, podseća britanska agencija.

  • Kineska simulacija zvana “ovako su digli u vazduh Sjeverni tok”

    Kineska simulacija zvana “ovako su digli u vazduh Sjeverni tok”

    Kineska državna televizija odlučila da napravi grafičku simulaciju eksplozija gasovoda “Sjeverni tok“ na osnovu istraživačkih tekstova američkog novinara.

    Naime, poznati novinar, dobitnik Pulicerove nagrade i autor istrage o eksplozijama na “Sjevernim tokovima” naveo je ranije da je predsednik SAD Džozef Bajden odlučio “da digne u vazduh ‘Sjeverne tokove’ iz političkih razloga.

    Herš je objasnio da je Bajdenu cilj bio da spreči Njemačku i zapadnu Evropu da otvore gasovod u slučaju velikih hladnoća. Sada je u Kini napraljena simulacija, na osnovu Heršove istrage, da su članovi specijalne radne grupe, na čijem je čelu bio savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, išli u Norvešku kako bi našli odgovarajuće mesto za postavljanje eksploziva, prenosi Sputnjik.

    Podseća se i da je 116 dana pre eksplozije, američki nosač aviona bio u Baltičkom moru tokom NATO vežbi Baltops-22. Ti manevri trajali su 13 dana, a tokom njih američki avioni redovno su kružili na maloj visini iznad mesta gde će se kasnije dogoditi eksplozija. Takođe, tokom vežbe, na području u blizini gasovoda izvođen je trening za podvodno postavljanje eksplozivnih naprava.

    Kineska televizija CGTN podseća da su američki političari više puta pretili napadom na gasovode “Severni tok“ i citiraju reči predsednika SAD Džozefa Bajdena da “ukoliko Rusija napadne Ukrajinu, ‘Severni tok’ više neće postojati“, kao i Viktorije Nuland, zamenice državnog sekretara SAD da “ukoliko Rusija napadne Ukrajinu, na ovaj ili onaj način, ‘Severni tok 2’ neće dalje raditi“.

    U prilogu kineske televizije mogu se videti brojni detalji same operacije, kao i na koji način je eksploziv aktiviran.

  • Kina postaje najveća tehnološka supersila, pobjeđuje Zapad u skoro svim granama

    Kina postaje najveća tehnološka supersila, pobjeđuje Zapad u skoro svim granama

    Kina prednjači u svijetu u 37 od 44 presudne tehnološke grane, a zapadne demokratije zaostaju u trci za naučnim i istraživačkim otkrićima, pokazao je izvještaj australskog istraživačkog centra, piše Al Jazeera.

    Kina je u poziciji da postane najveća svjetska tehnološka supersila, sa svojom dominacijom koja već pokriva odbranu, svemir, robotiku, energiju, okoliš, biotehnologiju, umjetnu inteligenciju (AI), napredne materijale i ključnu kvantnu tehnologiju, navodi se u izvještaju Australskog instituta za stratešku politiku (ASPI).

    Ključne oblasti kojima dominira Kina uključuju dronove, mašinsko učenje, električne baterije, nuklearnu energiju, fotonaponsku opremu, kvantne senzore i ekstrakciju kritičnih minerala, navodi Critical Technology Tracker u izvještaju.

    Kineska dominacija u nekim oblastima je toliko ukorijenjena da se svih 10 vodećih svjetskih istraživačkih institucija za određene tehnologije nalaze u toj zemlji, prema ASPI-ju.

    Za usporedbu, Sjedinjene Američke Države vode u samo sedam najvažnijih tehnoloških grana, uključujući sisteme za lansiranje u svemir i kvantno računanje, prema ASPI, koji prima sredstva od vlada Australije, Velike Britanije i SAD, kao i izvora privatnog sektora, uključujući odbrambenu i tehnološku industriju.

    Velika Britanija i Indija su među prvih pet zemalja u 29 od 44 tehnologije, dok su Južna Koreja i Njemačka među prvih pet u 20 odnosno 17 tehnologija, navodi se u izvještaju.

    ASPI je rekao da bi rastuća kineska tehnološka sposobnost, što predstavlja njenu dugoročnu politiku, trebala biti “poziv za buđenje demokratskih nacija”, navodi se u izvještaju.

    “Dugoročno, vodeća istraživačka pozicija Kine znači da se postavila da se istakne ne samo u trenutnom tehnološkom razvoju u gotovo svim sektorima, već i u budućim tehnologijama koje još ne postoje”, navodi ASPI u komentaru uz izvještaj.

    “Nekontrolisano, ovo bi moglo pomjeriti ne samo tehnološki razvoj i kontrolu, već i globalnu moć i utjecaj u autoritarnu državu u kojoj razvoj, testiranje i primjena novih, kritičnih i vojnih tehnologija nije otvoren i transparentan i gdje ga ne mogu kontrolisati nezavisno civilno društvo i mediji”, navodi se.

  • Kina šalje oružje Rusiji?

    Kina šalje oružje Rusiji?

    Džozef Bajden i Olaf Šolc održaće danas poverljive razgovore u Vašingtonu o ratu u Ukrajini usred rasta zabrinutosti da bi Kina mogla da isporuči Rusiji oružje.

    Američki predsednik Džozef Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc će se sastati na sat vremena u Beloj kući, rekao je visoki američki zvaničnik za Rojters, navodeći da će na sastanku razmeniti mišljenja o stanju u Ukrajini i nedavnim susretima sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

    Glavna tema razgovora biće hitna isporuka oružja iz zapadnih zemalja ukrajinskim snagama koje se spremaju za novu rusku ofanzivu u narednim sedmicama, rekli su zvaničnici.

    Vašington će zbog toga danas najaviti novi paket vojne pomoći Kijevu u vrednosti od oko 400 miliona dolara na dan Šolcove posete, istakli su zvaničnici.

    Šolcovo prvo putovanje u Vašington posle ruskog napada na Ukrajinu dolazi nekoliko dana nakon što je Bajdenov savetnik za bezbednost Džejk Saliven rekao za Ej-Bi-Si (ABC) da je Bajden prekršio savet američke vojske i pristao da pošalje “abrams” tenkove Kijevu jer je, kako je naveo, Šolc to postavio kao preduslov za slanje nemačkih “leoparda”. Berlin je saopštio da je ta odluka bila sporazumna.

    Šolc dolazi u posetu Vašingtonu usred najave SAD o mogućnosti uvođenja sankcija prema Kini, ukoliko Peking pruži pomoć u oružju Ukrajini, navela su četiri američka zvaničnika i drugi izvori.

    Ni Vašington, niti Berlin nisu saopštili da su videli dokaze da Peking šalje oružje Moskvi, ali američki zvaničnici su rekli da se pomno prati situacija.

    Nemačka sugeriše da bi Kina mogla da igra ulogu u mirovnim pregovorima za Ukrajinu, prenela je britanska agencija.

  • Lavrov: Kina nas podržava

    Lavrov: Kina nas podržava

    Rusija će insistirati na istrazi o terorističkim napadima na gasovodima “Sjeverni tok 1” i “Sjeverni tok 2”, neće dozvoliti da se to gurne pod tepih.

    To je izjavio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    “Insistiraćemo na toj istrazi, nećemo dati da se to gurne pod tepih”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare nakon zasedanja šefova diplomatije zemalja G20 u Indiji.

    Prema njegovim rečima, za uključivanje paragrafa koji se tiče “Severnih tokova” u završnu deklaraciju nakon sastanka G20 instistirala je i Kina.

    Završna deklaracija sa sastanka šefova diplomatije G20 nije usvojena zbog toga što, kako je rekao Lavrov, postoje sporovi u vezi sa situacijom u Ukrajini.

    Predstavnici zapadnih zemalja su, prema njegovim rečima, ignorisali argument Rusije u vezi s događajima koji su usledili nakon samita G20, održanog prošlog novembra na Baliju, a među kojima je i teroristički napad na “Severni tok”.

    “Naši zapadni partneri su kategorički odbili poziv da se u dokumentu spomene neophodnost nepristrasne, poštene istrage”, naglasio je Lavrov.

    Ruski ministar je istakao da će umesto deklaracije biti objavljen rezime, koji će izložiti Indija kao predsedavajuća.

    “Nadam se da će oni objektivno odraziti razmenu mišljenja do koje je došlo”, naglasio je Lavrov.

  • Uzbuna: Podignuto 29 borbenih aviona

    Uzbuna: Podignuto 29 borbenih aviona

    Tajvan je danas prijavio približavanje 29 borbenih aviona Narodnooslobodilačke vojske Kine u regionu ostrva za 24 sata, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

    Kako se navodi u saopštenju na sajtu ministarstva, 29 aviona i četiri plovila kineske vojske registrovano je oko Tajvana do šest sati ujutro, prenosi TAS S.

    U identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane ostrva, ušao je 21 borbeni avion, a kineska vojska je koristila lovce J-16 i J-10, dodalo je Ministarstvo odbrane.

    Tajvan je drugi dan zaredom izvestio o približavanju velikog broja kineskih borbenih aviona, a u sredu je registrovano 25 letelica i tri broda u blizini ostrva.

    U ponedeljak je pomorski patrolni avion američke mornarice P-8A preleteo Tajvanski moreuz, a kinesko Ministarstvo odbrane oštro je protestovalo zbog leta, navodi TAŠ.

    Zvanični Peking smatra Tajvan provincijom Kine, i tvrdi da ima suverenitet, suverena prava i jurisdikciju nad Tajvanskim moreuzom.

    Poslednjih godina američki ratni brodovi, a povremeno i oni iz savezničkih država, poput Britanije i Kanade, plove kroz moreuz, koji smatraju za međunarodni plovni put, izazivajući protete Pekinga.

  • Približavanje Rusije i Kine? “Biće to kraj…”

    Približavanje Rusije i Kine? “Biće to kraj…”

    Hanes Hofbauer, austrijski istoričar i publicista, ističe da približavanje Rusije i Kine najavljuje novu geopolitičku fazu.

    Ta faza, kako je rekao za beogradske Novosti, označava kraj “američkog veka”. Epilog bi mogao da bude multipolarni svet, ili kineska hegemonija, naveo je on.

    Prema njegovim rečima, i rat NATO protiv Jugoslavije u martu 1999. i priznanje Kosova kao nezavisne države od većine zemalja EU, kao i SAD, presedan su koji je naneo ozbiljnu štetu evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, koja je bila na snazi u to vreme.

    “Rusija je i sama dala loš primer kad je 2008. godine priznala Južnu Osetiju i Abhaziju kao državne subjekte. Tada je vojna agresija bila usmerena protiv gruzijskih provincija, otcepljenih od Tbilisija. Konkretnim koracima koji je trebalo da vode ka dezintegraciji Rusije prethodila je izgradnja neprijateljskog imidža ove zemlje u međunarodnoj zajednici. Korak po korak, SAD, NATO i EU su ‘iscrtavali’ lik Rusije kao neprijatelja, pošto je propala periferna integracija zemlje u zapadne strukture”, smatra ovaj istoričar.

    Navodi i da su, udruženi sa tadašnjim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom, Vašington i Brisel želeli da devedesetih godina etabliraju Rusiju kao ekonomsku periferiju Zapada i da njene najvažnije industrije i prirodne resurse predaju zapadnim korporacijama.

    “Napredovanje u toj nameri zaustavljeno je pod sadašnjim ruskim liderom Vladimirom Putinom. Napredovanje NATO prema istoku se, međutim, nastavilo. Velika prekretnica po pitanju povernja na liniji zapad-istok bilo je ignorisanje međunarodnog ugovora Minsk dva od strane Ukrajine, Nemačke i Francuske, koje su bile njegove potpisnice”, kaže Hofbauer.

    “Doktrina SAD, koju sledi i Džozef Bajden, propagira da ne treba da postoji nikakva moć osim transatlantske, na čelu sa SAD. Vašington naročito radi na sprečavanju veza i eventualnog saveza u bilo kom, pa i ekonomskom smislu između Moskve i Berlina. Koliko daleko su ovi neprijatelji Rusije spremni da idu, pokazuje miniranje gasovoda Severni tok. Ovo uništenje cevododa na svojevrstan način najavio je Bajden, i to u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca, početkom februara prošle godine, rekavši da će, ako Rusija pređe granicu sa Ukrajinom, Vašington naći instrumete i načine da preseče gasovod. SAD se, kao svetska sila u opadanju, očigledno, svim sredstvima bore da spreče svoj silazni trend”, navodi dalje on.

    “Zapadni mediji i političari navode kao početak rata ulazak ruskih trupa u Ukrajinu 24. februara 2022. Ovaj prodor jeste bio čin suprotan međunarodnom pravu, ali svakako ne i prvi takav akt kojim se kršilo međunarodno pravo. Bila je to, takođe, intervencija NATO protiv Jugoslavije 1999, kao i rat takozvane koalicije voljnih u Iraku 2003, kojima je takođe prekršeno međunarodno pravo. Rat u Ukrajini počeo je, zapravo, još pre 2022, tačnije 2. maja 2014, kad su jurišni helikopteri ukrajinske vojske poleteli na istočnoukrajinski grad Slavjansk protiv snaga antimajdana, koji su preuzimanje vlasti u Kijevu, februara 2014, doživeli kao državni udar, a taj korak i jeste bio neustavan. Nedelju dana kasnije, ukrajinski tenkovi su se kotrljali prema Marijupolju. Tako je, dakle, osam godina pre ruske operacije, u Ukrajini buknuo građanski rat i odneo više od 10.000 života. Moja poruka s tim u vezi je da u područjima koje sada okupiraju ruski vojnici u Donbasu žive pretežno Rusi, od kojih je većina protiv vlade u Kijevu, pošto njena antiruska politika ide dotle da zabranjuje ruski jezik i kulturu. To ne opravdava rusku invaziju, ali je objašnjava”, zaključuje austrijski publicista.