VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Oglasila se Moskva nakon razgovora Si Đinpinga i Zelenskog

    Oglasila se Moskva nakon razgovora Si Đinpinga i Zelenskog

    Nakon što je objavljeno da su kineski predsjednik, koji se smatra prijateljem Vladimira Putina, i ukrajinski predsjednik razgivarali telefonom, oglasila se Moskva.

    Naime, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je Moskva konstatovala spremnost Pekinga da uspostavi pregovarački proces, ali je i istakla da nije problem u nedostatku dobrih planova.

    “Primjećujemo spremnost kineske strane da uloži napore za uspostavljanje pregovaračkog procesa. Kijevski režim do sada pokazuje svoje odbacivanje bilo kakvih razumnih inicijativa, usmjerenih na političko i diplomatsko rješenje ukrajinske krize, a eventualni pristanak na pregovore uslovljen je ultimatumima sa namjerno nerealnim zahtjevima”, rekla je Zaharova.

    Komentarišući današnji telefonski razgovor ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga, Zaharova je istakla da vlasti u Kijevu i ”njihovi zapadni kustosi” već demonstrirali sposobnost da okončaju miroljubive inicijative, prenosi b92.

    ”Prema tome, malo je vjerovatno da će bilo kakve pozive na mir na adekvatan način primiti marionete koje kontrolišu iz Vašingtona”, rekla je Zaharova.

  • Si Đinping razgovarao sa Zelenskim prvi put od početka rata

    Si Đinping razgovarao sa Zelenskim prvi put od početka rata

    Kineski predsjednik Si Djinping razgovarao je danas telefonom sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    Zelenski je na Twitteru objavio da je imao dug i sadržajan razgovor sa Sijem.

    “Vjerujem da će to, kao i imenovanje ukrajinskog ambasadora u Kini, dati snažan podsticaj razvoju naših bilateralni odnosa”, poručio je Zelenski.

    Vijest da je kineski predsjednik razgovarao sa Zelenskim prenio je i kineski državni medij CCTV.

    Ovo je prvi razgovor dvojice lidera od početka rata u Ukrajini, prenose mediji.

  • “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    Rusija nije dala odobrenje Borelju da govori u njeno ime, poručila je portparol ruskog MSP Marija Zaharova komentarišući izjavu evropskog zvaničnika.

    Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je rekao da Evropa mora aktivno da učestvuje u ovoj situaciji oko Tajvana, koji je od posebnog značaja “u pogledu ekonomije, trgovine i tehnologije” za nju.

    “Pod jedan, Evropska unija je samo deo Evrope. Mi, Rusija, nismo dali Borelju dozvolu da govori u ime cele Evrope”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    “Drugo, zar onda ne bi trebalo i da ratne mornarice država azijsko-pacifičkog regiona patroliraju, na primer, Lamanšom”, upitala je ona.

    Borelj: Evropska mornarica bi trebalo da patrolira u spornom Tajvanskom moreuzu
    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da bi evropska mornarica trebalo da patrolira u “spornom” Tajvanskom moreuzu. Borelj je rekao da bi ta zaštitna mera pokazala koliko je Tajvan ključan za Evropu.

    Borelj je, u članku u francuskom časopisu “Di dimanš”, istakao da poziva evropske mornarice da patroliraju Tajvanskim moreuzom da bi se pokazala posvećenost Evrope slobodi plovidbe u toj “apsolutno ključnoj oblasti“, objavio je Gardijan.

    U govoru koji je otvorio debatu o Kini u Evropskom parlamentu, Borelj je u utorak rekao da je Tajvan očigledno deo evropskog geostrateškog perimetra koji garantuje mir.

    “Ne samo iz moralnog razloga, akcija protiv Tajvana mora nužno biti odbačena. I zato što bi to, u ekonomskom smislu, bilo izuzetno ozbiljno za nas, jer Tajvan ima stratešku ulogu u proizvodnji najnaprednijih poluprovodnika”, istakao je Borelj.

    Boreljovi komentari dolaze nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ovog meseca izjavio da Evropa ne bi trebalo da bude “sledbenik” SAD u slučaju sukoba sa Kinom u vezi sa Tajvanom.

    Makronovi komentari, nakon posete Kini, izazvali su kritike pojedinih političara u SAD i unutar EU.

    Kina je pre dve sedmice izvela trodnevne vojne vežbe u blizini Tajvana, simulirajući ciljane udare i blokadu ostrva, kao odgovor na sastanak između tajvanske predsednice Cai Ing-ven i predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija u Kaliforniji.

  • U slučaju rata na Tajvanu: Više od 40 odsto globalne trgovine biće poremećeno

    U slučaju rata na Tajvanu: Više od 40 odsto globalne trgovine biće poremećeno

    Više od 40 odsto globalne trgovine biće poremećeno u slučaju rata na Tajvanu, što će dovesti do razornih posljedica po cijeli svijet, izjavio je tajvanski ministar spoljnih poslova DŽozef Vu.
    “Većina zemalja je sigurna da se ova eskalacija neće dogoditi jer bi to bila katastrofa ne samo za Tajvan već i za Kinu i cijeli svijet. Ekonomske posljedice bi bile ogromne. Pogledajte lokaciju Tajvana – preko 40 odsto isporučene robe širom svijeta ide kroz Tajvanski moreuz”, rekao je Vu.

    On je dodao da Tajvan proizvodi više od 60 odsto čipova u svijetu i 90 odsto najnaprednijih poluprovodnika.

    “Rat na Tajvanu bi doveo do poremećaja u preko 40 odsto globalne trgovine”, rekao je zvaničnik španskom listu “ABC”.

    U slučaju eskalacije situacije oko ostrva, mogao bi izbiti treći svjetski rat, smatra Vu.

  • Kina pokrenula buru

    Kina pokrenula buru

    Francuska i Estonija, Litvanija i Letonija izrazile su zaprepašćenje što je kineski ambasador u Parizu doveo u pitanje da li je Krim deo Ukrajine.

    Na pitanje o svom stavu o tome da li je Krim deo Ukrajine ili ne, kineski ambasador Lu Šaje rekao je u intervjuu koji je u petak emitovala francuska televizija da je on istorijski deo Rusije i da ga je Ukrajini ponudio bivši sovjetski lider Nikita Hruščov.

    Francuska: Kina priznala Ukrajinu
    Francuska je odgovorila u nedelju izrazivši “punu solidarnost” sa svim pogođenim savezničkim zemljama za koje je rekla da su stekle nezavisnost “posle decenija ugnjetavanja”.

    “Konkretno, Ukrajina je međunarodno priznata u okviru svojih granica, uključujući Krim, 1991. godine. Priznala ju je cela međunarodna zajednica, uključujući Kinu”, rekao je portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova.

    Portparol je dodao da će zvanični Peking morati da razjasni da li ovi komentari odražavaju stav cele zemlje ili ne.

    Tri baltičke države, koje su bile deo Sovjetskog Saveza, reagovale su na isti način kao i Francuska. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na Rojtersov zahtev za komentar.

    Oglasila se i Ukrajina
    Izjavu kineskog diplomate prokomentarisao je i Anton Geraščenko, savetnik ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

    Kaže da Lu Šaje ponavlja rusku propagandu. “Čekamo zvaničnu reakciju Pekinga. Da li je ovo stav Kine ili mišljenje ambasadora”, pita se Geraščenko.

    “Takve izjave su ozbiljne i ugrožavaju međunarodni poredak”, dodao je on.

  • Kina kupuje 22 milijarde kubika ruskog gasa

    Kina kupuje 22 milijarde kubika ruskog gasa

    Rusija će ove godine povećati snabdevanje Kine gasom na 22 milijarde kubnih metara, izjavio je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.

    “Prethodne brojke pokazuju da su do kraja 2022. godine povećane zalihe nafte, gasa i uglja”, rekao je Novak u intervjuu televiziji Rusija-1, preneo je Tas.

    Prema njegovim rečima, prošle godine Rusija je isporučila Kini 15 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, a očekuje se da će ta cifra 2023. godine dostići 22 milijarde kubnih metara.

    Tokom sastanka u martu, predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping, naložili su vladinim delegacijama da završe pripreme dokumenata o gasovodu Sila Sibiri-2 kako bi ih potpisali što pre.

  • Rat počinje 2027?

    Rat počinje 2027?

    Tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu upozorio je na mogući sukob sa Kinom 2027. godine, navodeći da se Tajpej priprema za mogućnost napada.

    Tajvan pokušava da ojača zapadnu podršku pre moguće kineske invazije, objavio je danas Gardijan.

    Vu je za britanski radio El-Bi-Si (LBC) rekao da Tajvan shvata kinesku vojnu pretnju veoma ozbiljno. Vu je napravio analogiju između Kine i Rusije, rekavši da svet u prošlosti nije ozbiljno shvatio agresivne stavove Rusije.

    “Nismo sprečili Rusiju da preuzme Krim. A Rusi su bili ohrabreni da krenu napred i pokrenu rat protiv Ukrajine. Nismo sprečili Kinu da nametne zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu. I ljudi su se pitali: da li će Tajvan biti sledeći? Sada Tajvan oseća sav ovaj pritisak”, istakao je Vu.

    Američki obaveštajci veruju da je kineski predsednik Si Đinping naredio vojsci te zemlje da bude spremna do 2027. godine da pripoji Tajvan. Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang rekao je danas da obe strane Tajvanskog moreuza pripadaju Kini i da “će oni koji se igraju vatrom na Tajvanu na kraju izgoreti”.

    Pojedini američki zvaničnici veruju da bi sukob mogao da izbije i ranije. Šef američke indopacifičke komande, admiral Džon Akilino, rekao je u utorak komitetu oružanih snaga u Kongresu da “svi nagađaju” kada je u pitanju predviđanje vremenskih rokova za sukob između Kine i Tajvana.

  • “Amerika ne može da utiče na odnose Rusije i Kine”

    Šef diplomatije Kine Ćin Gang izjavio je danas da ta zemlja ne raspaljuje situaciju u Ukrajini.

    On je izjavio da se zvanični Peking zalaže za mirno rešavanje međunarodnih sporova kroz dijalog i diplomatiju.

    Istakao je da se Kina protivi pokušajima podizanja zidova i barijera koji dovode do prekida u u međunarodnim lancima snabdevanja, prenosi Rojters.

  • Borel: EU mora sarađivati sa supersilom Kinom

    Borel: EU mora sarađivati sa supersilom Kinom

    Prvi evropski diplomata aludira na rastući uticaj Kine. Visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku Žozep Borel obratio se parlamentu da Evropa ne bi trebala prestati sarađivati s Kinom. To je uprkos tome što je apostrofirao “suparnički način rada”.

    “Ne bismo trebali odbiti saradnju s Kinom u rješavanju velikih globalnih problema samo zato što Kina nije demokratija”, rekao je Borel.

    Ukazao je na probleme poput klime i zemalja koje su zakopane u prekomjerni dug.

    “Nema rješenja za te probleme bez učestvovanja i saradnje Kine.”

    Dodao je:

    “Kina je supersila. Velesila koja raste, koja je prisutna svugdje u svijetu, čiji je uticaj znatan”, naglasio je Borel.

    Ova izjava dolazi nakon što je Peking uspješno posredovao u dogovoru između Irana i Saudijske Arabije. Suparništvo između njih dvoje bilo je jedno od najtežih pitanja na Bliskom istoku, prenosi “NTD”.

  • Kineski ministar odbrane pohvalio ulazak u novu eru odnosa s Rusijom

    Kineski ministar odbrane pohvalio ulazak u novu eru odnosa s Rusijom

    Kina je ušla u novu eru s Rusijom, rekao je u nedelju njen ministar odbrane. Tokom sastanka s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, Li Shangfu je pohvalio veze Kine sa Moskvom.

    “Ovo je moja prva posjeta inostranstvu otkako sam preuzeo dužnost ministra odbrane,” rekao je on i dodao da je odbrao Rusiju kako bi naglasio strateški značaj bilateralnih odnosa.

    U martu se kineski lider Xi Jinping sastao s Putinom u Moskvi. Njih dvojica su obećali jačanje strateških veza i napali Zapad zbog “podrivanja” međunarodne sigurnosti.

    Obojica su pohvalili nadolazeću “novu eru” odnosa sa Zapadom, nagovještavajući njihov otpor poretku koji predvode SAD. Na sastanku u nedjelju, koji je prenosila ruska televizija, ministar odbrane Li je rekao da je Kina “spremna da radi s Rusijom” na “jačanju strateške komunikacije između dvije vojske”.

    On je također rekao da će par sarađivati kako bi “dali novi doprinos održavanju globalne i regionalne sigurnosti i stabilnosti”.

    Međutim, ni u jednom trenutku nije spomenuo sukob u Ukrajini. U razgovoru za Euronews u martu, stručnjaci su ukazali da se Kina suočava sa delikatnim balansiranjem oko Ukrajine. Rekli su da je malo vjerovatno da će Peking pružiti otvorenu vojnu pomoć Moskvi iz straha da će odbaciti svoje učešće u rekonstrukciji Ukrajine i izazvati bijes Zapada.

    Putin je u nedelju pohvalio vojnu saradnju između dvije zemlje.

    “Aktivno radimo preko vojnih resora, redovno razmjenjujemo korisne informacije, sarađujemo u oblasti vojno-tehničke saradnje i izvodimo zajedničke vježbe”, rekao je ruski predsjednik.

    Peking se zvanično proglasio neutralnim prema ukrajinskom ratu, iako nikada nije javno osudio Rusiju.

    Xi tek treba da razgovara sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    Kina je u februaru objavila mirovni plan od 12 tačaka za borbe u Ukrajini, rekavši da se čvrsto protivi bilo kakvom napadu na civile.