VRBAS Media

Oznaka: kina

  • Kina ima prvi komercijalni avion

    Kina ima prvi komercijalni avion

    Avion je proizveo Commercial Aviation Corp of China kao konkurenta “porodicama” aviona Airbus A320neo i Boeing 737 MAX, a već je obavio letove bez putnika.

    China Eastern Airlines, prvi kupac domaćeg, kineskog uskotrupnog mlažnjaka C919, u nedelju će krenuti s prvim komercijalnim letom tog aviona, pokazala je aplikacija tog avio-prevoznika.

    Avion C919 poleteće pod brojem leta MU9191 u 10:45 sati po pekinškom vremenu sa međunarodnog aerodroma Shanghai Hongqiao i sleteti na Beijing Capital u 13:10 sati, javlja Rojters, a prenosi Al Džazira.

    Komercijalni rad aviona C919 označava prekretnicu u nadama Kine da će ta letelica razbiti dugogodišnji duopol Airbusa i Boeinga u svetskoj avio-industriji.

    Avion je proizvela kompanija Commercial Aviation Corp of China kao konkurenta “porodicama” aviona Airbus A320neo i Boeing 737 MAX, a već je obavio mnoge letove bez putnika.

    Glavna baza u Šangaju

    China Eastern Airlines prethodno je objavio da će C919 leteti komercijalno sa Šangajem kao glavnom bazom.

    Taj avio-prevoznik je potpisao ugovor za izradu pet aviona C919 u martu 2021. godine, te je svoj prvi primjerak, označen brojem B-919A, primio u decembru i počeo 100 sati testnih letova za proveru praznih aviona.

    Kineska državna novinska agencija Sinhua najavila je prošle godine da će C919 obaviti svoj prvi komercijalni let u proleće.

    Avion sa 164 sedišta dolazi s rasporedom kabine u dve klase, koja se sastoji od poslovnih i ekonomskih sedišta. Iako se sastavlja u Kini, uveliko se oslanja na zapadne komponente, uključujući motore i drugo, prenosi Hina.

  • EU: Kina da igra konstruktivnu ulogu kako bi se uspostavio mir u Ukrajini

    EU: Kina da igra konstruktivnu ulogu kako bi se uspostavio mir u Ukrajini

    Evropska komisija je danas ponovo pozvala Kinu da igra konstruktivnu ulogu u uspostavljanju mira u Ukrajini.

    Ovo je učinjeno nakon što se visoki diplomata EU sastao sa kineskim specijalnim predstavnikom za evroazijska pitanja Li Huijem.

    “EU očekuje da Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, igra konstruktivnu ulogu i da podseti na neophodnost poštovanja principa suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta bezuslovnim povlačenjem svih trupa i vojne opreme sa cele teritorije Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica”, navodi se u saopštenju Evropske komisije, prenosi Rojters.

    Prošle nedelje, Li je posetio Ukrajinu gde se sastao sa predsednikom Volodimirom Zelenskim.

    Posete su deo njegove diplomatske turneje koju je Peking označio kao svoj napor da promoviše mirovne pregovore i političko rešenje sukoba u Ukrajini.

    Ranije je najavljeno da će u petak posetiti Rusiju.

  • Mišustin: Odnosi s Kinom na visokom nivou bez presedana

    Mišustin: Odnosi s Kinom na visokom nivou bez presedana

    Ruski premijer, Mihail Mišustin potpisao je niz sporazuma s Kinom u srijedu tokom putovanja u Peking, opisujući bilateralne veze na visokom nivou bez presedana, uprkos negodovanju Zapada prema njihovim odnosima dok traje specijalna vojna operacija u Ukrajini.

    Premijer Mišustin – najviši ruski zvaničnik koji je posjetio Peking otkako je Moskva poslala hiljade svojih vojnika u Ukrajinu u februaru 2022. – razgovarao je s kineskim premijerom Li Cianom i trebao se sastati s predsjednikom Si Đinpingom.

    S krizom u Ukrajini u svojoj drugoj godini i Rusijom koja sve više osjeća težinu zapadnih sankcija, Moskva se oslanja na podršku Pekinga, mnogo više nego Kina na Rusiju, hraneći se kineskom potražnjom za naftom i gasom.

    Pritisak sa Zapada nije pokazao znakove popuštanja, s vikend deklaracijama Grupe sedam zemalja koje su izdvojile obje zemlje u vezi s mnoštvom pitanja, uključujući Ukrajinu.

    “Danas su odnosi između Rusije i Kine na visokom nivou bez presedana”, rekao je Mišustin Liju na njihovom sastanku.

    Odlikuje ih zajedničko uvažavanje interesa jednih i drugih, želja za zajedničkim odgovorom na izazove, što je povezano s pojačanim turbulencijama u međunarodnoj areni i pritiskom nelegitimnih sankcija kolektivnog Zapada, rekao je premijer Rusije.

    Potom je dodao:

    “Kao što kažu naši kineski prijatelji, jedinstvo omogućuje pomjeranje planina”, naglasio je Mišustin, prenosi “GlobalNews”.

    Među potpisanim memorandumima o razumijevanju su sporazum o produbljivanju investicione saradnje u trgovinskim uslugama, pakt o izvozu poljoprivrednih proizvoda u Kinu te drugi o sportskoj saradnji.

    Predviđa se da će ruske isporuke energije Kini ove godine porasti za 40 odsto, a dvije zemlje razgovaraju o isporukama tehnološke opreme Rusiji, izvijestila je novinska agencija “Interfax”.

  • Ovo je kineski plan za dominaciju?

    Ovo je kineski plan za dominaciju?

    Kineski lideri su se obavezali da će izgraditi moderan industrijski sistem i postići tehnološki napredak.

    Kina planira da izgradi napredne industrijske klastere u regionu Peking-Tianđin-Hebei fokusirane na proizvode kao što su električna vozila i roboti, dok zemlja nastoji da potvrdi svoju globalnu konkurentnost.

    Kako tenzije sa Sjedinjenim Državama rastu, kineski lideri su se obavezali da će izgraditi moderan industrijski sistem i postići tehnološki napredak kako bi osvojili “stratešku inicijativu”.

    Industrijski klasteri predstavljaju geografsku koncentraciju međusobno povezanih firmi, dobavljača i institucija u određenoj oblasti, koje imaju potencijal da utiču na konkurenciju povećanjem produktivnosti kompanija u klasterima, podsticanjem inovacija i stimulisanjem novih poslova u specifičnoj oblasti.

    Tokom poslednje decenije, Kina je nastojala da integriše privrede gradova Pekinga i Tjenđina i okolne provincije Hebei, poznate kao Đing-Đin-Đi, što bi takođe moglo da smanji jaz u prihodima u regionu i da obuzda zagađenje.

    “Suočeni sa novim situacijama, novim zadacima i novim zahtevima, zadatak promovisanja koordinisanog industrijskog razvoja u oblasti Peking-Tianđin-Hebei je još hitniji”, saopštilo je Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija u utorak.

    Rečeno je da će se razvoj regiona fokusirati na sektore kao što su integrisana kola i čipovi, oprema za napajanje i biofarmaceutska industrija.

    Takođe će biti razvijene industrije novih električnih vozila, biomedicine, energije vodonika, robota, kao i istraživanja o veštačkoj inteligenciji, nauci o životu i vazduhoplovnoj tehnologiji, saopštilo je ministarstvo.

    U 2017. godini, predsednik Si Đinping najavio je planove za izgradnju nove oblasti Sjongan kao deo državne kampanje za integraciju privrede regiona Đing-Đin-Đi i ublažavanje zagušenja i zagađenja u kineskoj prestonici.

    Ranije ovog meseca, Si je, tokom posete visokog profila Sjonganu – oko 100 km jugozapadno od prestonice – obećao da će preseliti više državnih firmi i drugih institucija iz Pekinga u taj grad.

    Peking je već preselio neke od svojih univerziteta, vladinih odeljenja i industrijskih firmi u Sjongan, koji ima zadatak da preuzme neke od “nekapitalnih” funkcija Pekinga.

  • Moskva i Peking se ne mješaju u međusobnu politiku

    Moskva i Peking se ne mješaju u međusobnu politiku

    Moskva i Peking se ne mešaju u međusobnu politiku i ne postavljaju kao cilj svoje saradnje borbu protiv nekih drugih država.

    To je izjavio sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev tokom rusko-kineskih konsultacija o javnoj bezbednosti, pravu i pravnom poretku.

    “Rusko-kinesko strateško partnerstvo se gradi na principima uzajamnog poštovanja i ravnopravnosti, dubokog poverenja, međusobnog nemešanja u unutrašnje poslove i nije usmereno protiv drugih zemalja”, naveo je Patrušev tokom susreta sa članom Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, sekretarom političko-pravne komisije Čenom Venćingom.

    Prema njegovim rečima, strateška politika Moskve podrazumeva dalje proširivanje saradnje s Kinom.

    “Razvoj i produbljivanje odnosa s prijateljskom Kinom jeste strateška politika Rusije. Naša zemlja posvećuje prioritetnu pažnju razvoju obostrano korisne saradnje s Kineskom Narodnom Republikom u svim sferama, ukazivanju uzajamne pomoći i pojačanom usaglašavanju na međunarodnoj sceni, u interesu zaštite bezbednosti, stabilnosti, stabilnog razvoja na globalnom i regionalnom nivou, kako u Evroaziji, tako i u drugim delovima sveta”, istakao je Patrušev.

    Prema njegovim rečima, obračunavanje u nacionalnim valutama omogućava Moskvi i Pekingu da grade odnose koji nisu pod uticajem spoljnih pritisaka.

    “Dosledno se realizuju svi dogovori o saradnji u praktičnim oblastima. Bez obzira na sankcioni pritisak, nastavljamo da postavljamo nove rekorde u bilateralnoj trgovinskoj razmeni. Povećava se udeo obračuna u nacionalnim valutama, što naše odnose čini otpornim na spoljne uticaje”, naveo je Patrušev.

    On je naglasio da posebnu ulogu u jačanju rusko-kineskog partnerstva igraju kontakti na najvišem nivou, podsetivši na to da je kineski predsednik Si Đinping 22. i 23. marta bio u zvaničnoj poseti Rusiji i susreo se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    “Njegov dolazak odmah nakon ponovnog izbora za šefa države potvrdio je izrazito visok nivo naših odnosa i označio čvrstu rešenost da se oni nadalje produbljuju”, ocenio je Patrušev.

    On je, takođe, naveo da je Rusija zahvalna za poziv predsedniku Vladimiru Putinu da učestvuje kao glavni gost na trećem forumu “Jedan pojas, jedan put” u Kini.

    “Uspešno deluju i bilateralni mehanizmi za borbu protiv terorizma i ekstremizma, krijumčarenja oružja i narkotika, transnacionalnog organizovanog kriminala i legalizacije protivpravno stečenih prihoda, kao i za zaštitu informacione bezbednosti”, rekao je Patrušev.

  • Rusija se okreće Kini

    Rusija se okreće Kini

    Očekuje se da će isporuke mazuta iz Rusije u Kinu dostići rekordnih 350.000 barela u maju, piše “Blumberg”, pozivajući se na podatke kompanije “Kpler”.

    Manje kineske rafinerije su povećale kupovinu ruskog mazuta, koji se obično koristi za mešanje i manje je vredan od benzina i dizela.

    Izvoz ruskog mazuta u Kinu porastao je nakon februara, kada je na snagu stupila granica cena ruskih naftnih derivata koju su usvojile EU i G7.

    Kako navodi američka agencija, izvoz mazuta u Kinu je skočio u poslednjih nekoliko meseci, nakon što je provincija Šandong, inače dom većine kineskih nezavisnih rafinerija, pokrenula proveru kvaliteta mešavina bitumena.

    “Očekujemo da će priliv mazuta u Kinu ostati visok u maju i da će se dalje povećavati od juna”, rekao za “Blumberg” Jianan Sun, analitičar iz londonske firme “Enerdži aspekts”.

    Kina je u januaru izdala nižu uvoznu kvotu sirove nafte za prve dve serije 2023. godine u poređenju sa prethodnom godinom, što znači da se rafinerije moraju oslanjati na druge sirovine kao što je mazut za svoje potrebe prerade.

    Očekuje se da će potražnja za naftom u Kini porasti tokom tekućeg tromesečja, imajući u vidu povećanu mobilnost u kontekstu uspešnog izlaženja iz kovid režima u najvećim kineskim gradovima.

    Sun predviđa da će ruske rafinerije u narednim nedeljama povećati isporuke mazuta sa visokim sadržajem sumpora i destilata M100 u Aziju za čak 140.000 barela dnevno.

    Analitičar kompanije “Kpler” Viktor Katona rekao je za “Blumberg” da 40 odsto mazuta koji Kina uvozi dolazi iz Rusije.

  • Kina se oštro usprotivila G7: Prestanite stvarati konfrontaciju i podjele

    Kina se oštro usprotivila G7: Prestanite stvarati konfrontaciju i podjele

    Kineska ambasada u Japanu saopštila je danas da je samit Grupe sedam (G7) u Hirošimi podstakao “blokovsku politiku” i pozvala je zemlje članice da prestanu da stvaraju konfrontaciju i podjele.

    U saopštenju ambasade se upozorava domaćin samita Japan da ne ostvaruje korist na račun svog susjeda, prenosi Rojters.

    Kina se danas oštro usprotivila zajedničkom saopštenju grupe G7 na samitu u Hirošimi i zbog toga se žalila Japanu kao zemlji domaćinu, saopštilo je ranije kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

    Ministarstvo navodi da je G7, ne uzimajući u obzir zabrinutost Kine, napala Peking miješajući se u unutrašnje stvari te zemlje, uključujući pitanje Tajvana, prenijela je britanska agencija.

    Lavrov: Odluke usmjerene na obuzdavanje Rusije i Kine
    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da odluke koje je donijela Grupa sedam (G7) na samitu u Japanu imaju za cilj “dvostruko obuzdavanje” Rusije i Kine.

    Lavrov je ponovio tvrdnju Rusije da Zapad koristi Ukrajinu kao oruđe za nanošenje strateškog poraza Rusiji.

    “Zadatak je postavljen glasno i otvoreno – pobijediti Rusiju na bojnom polju, ali ne stati na tome, već je eliminisati kao geopolitičkog konkurenta”, rekao je Lavrov.

    On je ukazao na odluke koje se razmatraju i usvajaju u Hirošimi na samitu G7 , a koje imaju za cilj “dvostruko obuzdavanje Rusije i Kine”.

    U ranijem saopštenju, G7 se složio da pooštri sankcije Moskvi i smanji izloženost Kini. Lideri su, takođe, pozvali Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da zaustavi svoju vojnu akciju i odmah povuče svoje snage iz Ukrajine.

  • Njemačka na nogama: Kinezi im preuzeli četvrtinu ključne infrastrukture

    Njemačka na nogama: Kinezi im preuzeli četvrtinu ključne infrastrukture

    Kinezi su preuzeli 24,9 odsto najveće njemačke luke.

    Nakon višemesečnih prepirki unutar vlade i kritika preteranog oslanjanja na Kinu, njemačka vlada je dala konačno odobrenje za kontroverzni sporazum kojim će kineska brodarska kompanija COSCO preuzeti manjinski udeo u kontejnerskom terminalu u luci Hamburg, piše Dojče vele.Prema odluci vlade prošlog oktobra, kineskom državnom COSCO-u je dozvoljeno da preuzme 24,9 odsto udela u kontejnerskom terminalu hamburškog lučkog operatera HHLA. Kina je najveći trgovinski partner luke Hamburg.

    Proširenje kapaciteta Hamburger Hafen und Logistik AG (HHLA) saopštila je u sredu da je nemačka vlada odlučila da prenese manjinski udeo u kontejnerskom terminalu Tolerort (CTT) na kinesku Cosco Shipping Ports Limited (CSPL), izvestio je Frankfurter Allgemeine Zeitung.

    Cosco je prvobitno želeo da kupi 35 odsto, pa je vlada odlučila za 25 odsto u oktobru i pokrenula reviziju u aprilu.

    “Sva pitanja u okviru procesa investicionog pregleda biće razjašnjena u intenzivnim, konstruktivnim diskusijama”, rekli su iz hamburške kompanije.

    Savezna vlada je u sredu potvrdila da su “kupoprodajni ugovori revidirani u skladu sa uslovima delimične zabrane”, odnosno u skladu sa odlukom vlade krajem prošle godine da se može prodati najviše 25 odsto akcija. Reč je samo o nastavku sprovođenja odluke iz oktobra.

    Zahvaljujući kineskoj investiciji, luka Hamburg sada će moći da proširi svoje kapacitete, pišu nemački mediji. Otprilike 30 odsto robe u luci Hamburg dolazi ili ide u Kinu, prenosi FAZ.

    Kina je u proteklih sedam godina najveći trgovinski partner Nemačke, a vrednost trgovine je porasla na rekordnih 298 milijardi evra 2022. godine, prenosi Dojče vele.

    Kao što je ranije planirano, Cosco bi mogao da stekne samo 24,99 odsto udela u kontejnerskom terminalu Tolerort, rekao je portparol savezne vlade Štefen Hebestrejt, prenosi Spiegel. U međuvremenu, terminal je proglašen kritičnom infrastrukturom, što je sprečilo sticanje većeg udela.

    Vladin izveštaj

    U nemačkoj vladi je zbog toga izbio žestok spor. Kancelar Olaf Šolc se izjasnio za Kineze, prenosi FAZ, ali je unutar vlade naišao na snažno protivljenje.

    Ministarstvo spoljnih poslova i drugi resori izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog nesrazmernog širenja strateškog uticaja Kine na nemačku i evropsku saobraćajnu infrastrukturu i zbog zavisnosti Nemačke od Kine, kako je navedeno u pisanom vladinom izveštaju krajem oktobra.

    Politiko je prošlog meseca pisao da se socijaldemokrata Šolc, kao dugogodišnji gradonačelnik Hamburga, snažno zalagao da, uprkos sukobima unutar koalicije, ostane na snazi dogovor o kineskom udelu od 24,99 odsto. Ovo je izazvalo nove kritike od strane Zelenih i FDP-a, koji su pozvali na reviziju sporazuma i potencijalno smanjenje Cosco-ovog udela.

    Novo zeleno svetlo dolazi samo šest nedelja pre planiranog samita nemačkih i kineskih vladinih zvaničnika u Berlinu 20. juna.

    Kritičari tvrde da je delimična akvizicija luke deo ciljane investicione strategije kojom Peking želi da dovede infrastrukturu pod svoj uticaj širom Evrope. Kineska kompanija Cosco već ima 35 odsto udela u lučkom terminalu u Roterdamu, poseduje grčku luku Pirej i udele u lukama Zeebruge u Belgiji, Valensiji i Bilbau u Španiji, luku Chancai u Peruu, Suecki kanal, Crveno more, Turska luka Kumport, Singapur, Abu Dubai i drugde.

    Luka Hamburg pozdravila je odluku koja omogućava razvoj kontejnerskog terminala u željeno pretovarno mesto za dugogodišnjeg klijenta HHLA Cosco.

    “HHLA i CSPL će odmah finalizirati transakciju”, rekao je Hamburg.

    Poslednjih godina Nemačka je nastojala da ograniči kineske investicije. Čini se da nesuglasice unutar vlasti nisu do kraja izglađene.

  • Njemačka upozorava: Kina će biti pogođena novim sankcijama EU

    Njemačka upozorava: Kina će biti pogođena novim sankcijama EU

    Njemačka je pozvala na oprez zbog toga što bi Kina mogla da bude pogođena novim sankcijama EU protiv zemalja koje pomažu Rusiji da zaobiđe restriktivne mere.

    Predstavnici Njemačke su tokom diskusije u Evropskoj komisiji predložili da se novim merama ciljaju strane kompanije, a ne čitave države, javlja Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore.

    Kako se navodi, predstavnici još nekoliko zemalja, među kojima je i Italija, govorili su o potrebi da se uspostavi ravnoteža između sprovođenja sankcija i narušavanja međunarodnih diplomatskih i trgovinskih veza.

    Izvori britanske agencije su naveli da su na crnu listu stavljene kompanije iz Kazahstana, Jeremije, Uzbekistana i Irana, na predlog Evropske komisije.

    Članice EU raspravljaju o 11. paketu sankcija protiv Rusije od početka invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine.

  • Kina i SAD obećale da će održati otvorene linije komunikacije

    Kina i SAD obećale da će održati otvorene linije komunikacije

    Bijela kuća danas je saopštila da je savjetnik za nacionalnu bezbjednost Džejk Saliven na sastnku sa visokorangiranim kineskim diplomatom Vang Jijem obećao da će linije komunikacije između dvije zemlje ostati otvorene.

    “Dvije strane su imale iskrene, suštinske i konstruktivne razgovore o ključnim pitanjima vezanim za bilateralne odnose SAD i Kine, o pitanjima globalne i regionalne bezbjednosti, ruskom ratu protiv Ukrajine i pitanjima vezanim za Tajvanski moreuz”, navodi se u saopštenju, prenosi Rojters.

    Dodaje se da je sastanak “dio napora da linije komunikacije ostanu otvorene”.

    “Dvije strane su se složile da održe ovaj važan strateški kanal komunikacije”, navela je Bijela kuća.

    U saopštenju se ističe da će na razgovor dvojice zvaničnika nadovezati sastanak predsjednika SAD Džoa Bajdena i kineskog predsednika Si Đinpinga u novembru u Indoneziji.